Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi oficiri, pokret socijalista Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, u danu za glasanje podržaće odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama 2016. godine na način kako je to i predloženo.
O značaju ovih odluka, ne treba posebno govoriti, jer Vojska je uvek u Srbiji predstavljala posebno i jako važnu instituciju, koja je uvek bila na diku i ponos ovog naroda i imala svoje posebno značenje u srpskom mentalitetu. To što učestvujete u mnogim operacijama samo potvrđuje da Vojska Srbije polako vraća svoju vrednost i ponovo uspostavlja neke standarde, kriterijume i zadobija poštovanje svih onih s kojima sarađuje na tim vojnim operacijama i koji su stvorili mogućnost da Vojska Srbije tu bude angažovana.
Ne bih da procenjujem koliko je nemerljiv značaj u povratnom smislu sticanja iskustava u tim međunarodnim operacijama, upravo zato što se stiču iskustva koja su važna u odnosima prema svim partnerima koji se tamo nalaze, prema standardima različitim, koji se primenjuju u tim vojnim operacijama. Mislim da je to apsolutno u skladu i sa politikom Vlade Republike Srbije, a to je pitanje koje je jasno definisano vojne neutralnosti i neutralnosti Srbije u svemu ovome.
Veliko mi je zadovoljstvo da ste vi u celosti sve moguće kapacitete koje vojska ima stavili u funkciju saradnje i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom i sa SAD, sa zemljama iz regiona, jugoistočne Evrope i svim drugim prijateljskim zemljama i svim onim zemljama kojima je pomoć Vojske Republike Srbije neophodna.
O značaju Vojske ne treba posebno govoriti. Ono što imam kao pitanje za vas ministre ovde, a i predlog, možda o kojem treba razmišljati, više kao pitanje da li se o tome razmišlja i u kom planu – da li Vojska Srbije planira da uvede obavezno služenje vojnog roka i moram izneti svoj lični stav i stav Pokreta socijalista, da je to nešto što smatram da treba učiniti u budućem periodu, čim se za to stvore uslove?
Prvenstveno iz razloga što Vojska bila i ostala jedna vrsta škole života. Nešto što je imalo i svoju vaspitnu ulogu kada su u pitanju mlade generacije, ali i neko ko je svojim postojanjem, svojim obimom i svojom snagom služio da potvrdi stabilnost u zemlji Srbiji, sada kada vidimo koliko je nestabilno područje u našem okruženju, mislim da se ukazuje potreba za jednim takvim vrlo ozbiljnim i temeljnim razmišljanjem.
Unutrašnje potrebe za takvim većim angažovanjem i postojanjem većeg broja vojnika iz civilnog sektora, tako da ga nazovem, se pokazuje i 2014. godine. Zaista, mi iz Obrenovca, možemo da svedočimo tome koliko je bio nemerljiv doprinos Vojske Republike Srbije da se što pre uspostavi red, da se na jedan organizovan, brz i sinhronizovan način izvrši evakuacija, a potom i sanacija svega onoga što je Obrenovac zadesilo.
Tužno je što o snazi Vojske govore oni koji su se u prethodnom periodu trudili da Vojsku svedu na minimum postojanja u zemlji Srbiji, oni koji su se više trudili da pogase kasarne, da unište inžinjerijske jedinice koje su privredi Srbije i svim lokalnim samoupravama jako mnogo značile. Mislim da je to pravac u kojem treba u budućnosti razmišljati, ali ne u dalekoj budućnosti, već u nekom najkraćem mogućem roku krenuti ka toj priči.
Apsolutno podržavamo saradnju sa svima, dokle god je ona usmerena na neutralnost. Ne vidimo ništa loše u tome na koji način je dopremljena humanitarna pomoć bilo kome, naprotiv, čak smo i zadovoljni zbog načina i metodologije kako je to učinjeno kada je u pitanju Sirija, jer to pokazuje samo da Vojska Srbije i Vlada Republike Srbije čvrsto stoji na stanovištu da je Srbija samostalna i neutralna zemlja i da to mora sačuvati u nekoj perspektivi.
Partnerstvo za mir je za nas nešto što je maksimum prihvatljivosti i bliskosti saradnje sa NATO-paktom, preko toga nadamo se da se neće krenuti jer ne možemo da podržimo ulazak u NATO-pakt. Smatramo da to ne može nikada biti jedan civilizacijski čin i čin koji je dobar i poželjan za Republiku Srbiju. Hvala.

Hvala. Izvolite.

Dodao bih samo na ovo što ste vi rekli, saradnja sa svima dok je to interes Srbije.
A što se tiče vojnog roka, da li treba ili ne, to možemo da raspravljamo o tome. Ono što vi znate, a verovatno ste prenebregli činjenicu, Skupština treba da donese odluku o vraćanju ili ne vojnog roka. On je sam zamrznut, ali ono što vi treba da znate, da je našom analizom za vraćanje vojnog roka prve godine potrebno dodatnih 70 milijardi dinara u budžetu Republike Srbije.
To je upravo iz tog razloga što ste rekli da nemamo kapacitete za smeštaj, za oblačenje, za opremu i za sve ostalo što bi trebalo prve godine. Istini za volju, svake sledeće godine bi trebalo manje i manje, ali mislim da je i ovih 70 milijardi dovoljno velika cifra da razmislimo da li to možemo u ovom trenutku ili ne. Hvala vam.

Zahvaljuje.
Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, poštovani oficiri Vojske Srbije, poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dve veoma važne odluke - prva o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i druga o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih strana odbrane u multinacionalnim operacijama.
Da kažem na samom početku da će JS u Danu za glasanje podržati pomenute odluke. Zašto? Jer donošenjem ovih odluka omogućava se našim plavim šlemovima učešće prvo u mirovnim operacijama, a sa druge strane, Republika Srbija pokazuje interes i želju da aktivnim učešćem u multinacionalnim operacijama doprinese konkretno očuvanju svetske, evropske, na kraju krajeva i regionalne bezbednosti, poštovanje međunarodnog prava i naravno, očuvanju mira u svetu.
Ministre, imajući u vidu da je danas u svetu aktivan veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, da su praktično ratovi promenili svoju namenu, nekada su trajali do četiri godine, danas traju 12, 13, pa i više godina, na kraju krajeva, ne zna im se ni kada će se završiti, kao što je u Siriji, tako da, mirovne operacije dobijaju sve veći značaj i da kažem, značenje zbog očuvanja mira i bezbednosti u svetu.
Polazeći praktično od 1948. godine, kada je uspostavljena prva misija na Bliskom istoku, pod okriljem UN, danas je u svetu aktivan veliki broj misija. Na četiri kontinenta, vi to niste rekli, ali evo reći ću, praktično 130.000 vojnika, policajaca i civilnih lica iz praktično 120 zemalja.
Kada govorim o Vojsci Srbije, praktično, angažovanjem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učestvovanjem u ovim multinacionalnim operacijama pokazujemo da potvrda u kontinuitetu u spoljnoj politici, opet kažem, za očuvanje mira i bezbednosti u svetu, a sa druge strane, i potvrda spoljne politike, jer Republika Srbija, učestvovanjem u ovakvim mirovnim operacijama, pokazuje da je sa članicama EU i UN, da kažem, ravnopravan partner.
E, sad, godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane predviđeno je da u multinacionalnim operacijama učestvuje do 700 pripadnika Vojske i 18 pripadnika MUP, opet kažem u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU.
Srpski „plavi šlemovi“ čuvaće mir u 21 mirovnoj operaciji, mahom u Africi, Aziji i Mediteranu, a činiće ih vojni posmatrači, zatim štabni oficiri, medicinari, jedinice ranga voda i čete i timovi za zaštitu brodova. Još jednom da kažem, 21 misija, 14 destinacija sa različitim zadacima i ciljevima.
Gde će to čuvati naši „plavi šlemovi“, da kažem, mir u kojim sve zemljama? Evo, pročitaću: u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Maliju, Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Džamu, Kašmiru, u planu su još operacije na Bliskom istoku, Sredozemlju, kao i na Kipru i u Libanu.
Pomenuću neke, mi najviše ljudi imamo u Libanu, tu smo već prisutni nekoliko godina, ako se ne varam, tu je prisutno 177 oficira i vojnika, zatim, u Centroafričkoj Republici, vojna bolnica, mislim da će tu biti prisutno 72 naša pripadnika „plavih šlemova“. Vrlo je značajna misija u Atalanti, 16 pripadnika naših mirovnih snaga, sa ciljem očuvanja zaštite plovila od podataka. Do sada nismo učestvovali u misijama u Maliju, Džamu, Kašmiru, Zapadnoj Sahari, Južnom Sudanu i Sudanu.
U ove zemlje, vi ste to pomenuli, bićemo pozvani ili ćemo učestvovati u ovim misijama na konkretan poziv UN po tzv. stend-baj aranžmanu. Šta to praktično predstavlja? Naši mirovnjaci ili pripadnici srpskih „plavih šlemova“, biće potpuno spremni da, zajedno sa opremom, na poziv konkretno UN, učestvuju u nekoj od ovih mirovnih misija. Naravno, želim da kažem da novinu čini i mogućnost učešća u evropskim operacijama na Mediteranu. Cilj naših „plavih šlemova“ biće nadgledanje situacije u Severnoj Africi, dakle, kretanje migranata i sprečavanje velikog broja migranata i krijumčarenje ljudi.
E, sada, ministre, želim da kažem ili, bolje da kažem, da pohvalim jednu stvar u prilog. Slušao sam i vaše izjave više puta, da Vojska Srbije veliku pažnju posvećuje učešću žena u srpskim „plavim šlemovima“. Ako se ne varam, trenutno je prisutno 11% žena u našim, negde oko 38 tačnije, rekao bih, i mislim, ministre, da ova važna stvar treba u narednom periodu, učešća žena u našim „plavim šlemovima“, da se unapredi, poveća i u narednim godinama, da se taj broj žena uveliko poveća u „plavim šlemovima“ Republike Srbije.
Malopre smo vas čuli nešto o tome, a ja moram da kažem da su naši „plavi šlemovi“ u mirovnim operacijama praktično u svim zemljama u kojima su bili zbog svoje obučenosti, prepoznati kao izuzetni vojnici i profesionalci u svom poslu, a u prilog tome govori i činjenica da su naši „plavi šlemovi“ u mnogim misijama odlikovani ne samo u jednoj, nego u mnogim misijama. Siguran sam ministre da ćete se složiti sa mnom da je srpski vojnik kroz vreme bio cenjen, poštovan, čak i od svojih protivnika. I celokupna vojna strategija Srbije kao vojničke zemlje uvek je bila bazirana na samoodbrani.
Na samom kraju, reći ću je Srbija kao zemlja koja vodi politiku vojne neutralnosti, saradnje sa istokom i zapadom, Srbija je zemlja koja razvija svoje vojne potencijale i svoju vojnu industriju.
Želim samo još nešto da vam napomenem da nekadašnja Jugoslavija, na vrhuncu svoje moći, na godišnjem nivou izvozila je naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od čak 4,5 milijarde dolara.
Na samom kraju, još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve veoma važne odluke o učešću Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo oficiri iz Ministarstva odbrane, današnja tema, odnosno današnje mirovne misije možemo podeliti u dve grupe. Jednu grupu čine one mirovne operacije gde učestvujemo pod okriljem UN, a druga je grupa mirovnih operacija u organizaciji EU.
Mirovne misije u organizaciji EU su apsolutno neprihvatljive sa stanovišta naše poslaničke grupe i smatramo da Srbija nema nikakvog interesa da učestvuje u takvim mirovnim operacijama. Ja se čak ne slažem ni sa prvim kolegom koji je govorio. Mislim da je govorio sve potpuno pogrešno od onoga što treba da bude interes Srbije i interes naše zemlje.
Ministar je rekao da ćemo se odazivati učešću u mirovnim misijama na poziv onih organizacija čiji smo član. Mi nismo član EU. Da li ćemo postati član EU, to je nešto što treba da se desi u budućnosti ili da se ne desi u budućnosti. Ja iskrenom mislim da nećemo postati član EU i iskreno se nadam da će se EU raspasti u što skorije vreme.
Nemojte zaboraviti da, Bregzit je to pokazao, ali situacija, recimo, u Francuskoj i u drugim zemljama poput Austrije, da se narodi Evrope bune protiv
ugnjetavanja koje doživljavaju od Brisela i od EU. I ne treba toliko hrliti u tu EU. Nemojte da budemo poslednji evrofili u Evropi i nemojte da budemo oni koji ne razumeju, kao što neki ljudi vole ovde često da kažu da Srbija nije razumela da je Varšavski zid ili Varšavski blok, da je Berlinski zid i Varšavski blok da je pao, da mi ne razumemo geopolitičke promene u svetu koje se dešavaju.
Mirovne misije koje se organizuju pod okriljem EU su pre svega paravan za NATO. Vodeće države EU i vodeće države koje komanduju tim mirovnim misijama su članice NATO. Mi dobro znamo kako izgleda mirovna operacija NATO. Nemojte da zaboravite da smo mi pre manje od dve decenije bili izloženi takvoj jednoj njihovoj agresiji. Znači, u agresiji NATO pakta na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ mi smo strašno postradali, ali ta agresija i dalje traje. Evropska unija je aktivni učesnik okupacije dela naše teritorije. Politika srpskih integracija u EU kao prioriteta traje od 2000. godine do današnjeg dana i za taj period od evo sada 16 godina Srbija je postradala zaista strašno. Ostali smo sigurno bez milion radnih mesta. Potpuno nam je uništena industrija. Samo u Beogradu je nekada radilo 180.000 ljudi u industriji, evo danas pet do deset hiljada.
Drastično nam je opao standard, a milijarde i milijarde i milijarde godišnje ta ista EU, odnosno kompanije iz EU opljačkaju i iznesu na zapad. Šta Srbi više mogu da drže u sopstvenoj državi? Sve su nam uzeli banke, uzeli su nam celokupnu trgovinu, uzimaju nam sve strateške resurse. E, to nam je politika puta u EU. Ta politika je drastično gora nego i sve sankcije i svo bombardovanje koje nam je ta ista EU radila tokom devedesetih. Zato se nadam da Srbija neće nikad ući u EU i nadam se da će EU nestati sa političke karte.
Nije isto Evropa i EU. To treba potcrtati i ponoviti. Zato zaista ne vidim kako bi Srbija u mirovnim misijama u Somaliji i Maliju, koje organizuje EU, doprinosila očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
Što se tiče naše saradnje i slanja pomoći u Siriju, ja bih tu pohvalio i ministarstvo i Vladu Republike Srbije zato što su poslali humanitarnu pomoć u Siriju. Najpre, u Siriji se brani i Srbija i svetski mir i bezbednost. Sirija je jedan primer i pokazatelj da SAD i NATO pakt više ne mogu da se ponašaju kao što su se ponašali prethodne dve, tri decenije, ne mogu da bombarduju koju hoće zemlju, ne mogu da sruše koji hoće legitimno izabrani režim.
Vidite koliko su loši bili ti rezimi, šta je donelo arapsko proleće. Egipat se na svu sreću spasao. Pogledajte Libiju. I Rusija je spasila Siriju. Neko je ovde pominjao borbu protiv Islamske države, pa Islamsku državu je stvorila administracija SAD. I mi, pomažući režim Bašara el Asada, ja bih pozvao da se aktivno uključimo, što je više moguće, u podršku Siriji i taj kolega poslanik, zaista ne znam ko je, pogledaću u Politici, svaka mu čast što je išao u Damask. Znači, to je zaustavljanje Islamske države.
Kad smo već kod Islamske države, da se osvrnemo generalno na ukupno učešće u mirovnim operacijama, pa i ovima pod okriljem UN. Vi dobro znate da je Srbija izložena velikoj migrantskoj krizi, da je dobar deo te migrantske krize prouzrokovan događajem u Siriji. Mada su sadašnji migranti, većinom, koji se nalaze na našoj teritoriji, nastali iz nekih prethodnih mirovnih operacija, pod znacima navoda, ovih istih sila koje pominjemo u Avganistanu i nekim drugim državama.
Da li Srbija ima kapacitet da učestvuje u mirovnim misijama, s obzirom na brojno stanje naše vojske i na materijalnu opremljenost naše vojske, kada smo izloženi tako velikom izazovu kao što je migrantska kriza? Da li smo u stanju da zaštitimo državnu granicu, ne od agresije spolja, nego od prolaska migranata koji na nelegalan način dolaze u našu zemlju, a vidimo da se EU zidovima ograđuje od tih migranata, tako da je izgleda plan da veliki broj njih i ostane u našoj zemlji?
Takođe bih postavio pitanje ministru odbrane, vezano za stanje – šta kada se pripadnici mirovnih misija vrate u zemlju? Koliki je broj oficira, podoficira i vojnika pod ugovorom koji su učestvovali u mirovnim misijama, a po povratku iz mirovnih misija su napuštali Vojsku Srbije? Razlog za napuštanje – loš materijalni položaj i loš materijalni status ljudi u vojsci, odnosno zaposlenih u vojsci koji kada odu u mirovne misije, malopre smo konstatovali, zarade drastično veći iznos novca i zato žele da odlaze, a onda kada se vrate, zbog loših materijalnih prilika, nemaju motivaciju da dalje ostanu u vojsci, već taj novac koji su tamo zaradili iskoriste za pokretanje nekog drugog posla. Da li mi treba da ulažemo, a ozbiljno treba ulagati?
Ulaganje u jednog oficira je svakako i ozbiljna stvar i značajna stvar za državu i značajan trošak za državu. Znači, mi ulažemo u oficire, ulažemo u vojsku, ulažemo u podoficire i u vojnike pod ugovorom, jel te, na obukama, šaljemo ih na mirovne misije, oni se vrate i napuste vojsku. Koliki je taj broj? Ja zaista ne znam, ali bih voleo da saznam taj podatak, ako možete da mi date. Ako ne sada, svakako možete i pismeno dostaviti na našu poslaničku grupu, bio bih vam jako zahvalan.
Malopre je prethodni jedan govornik pomenuo jednu dobru stvar, a to je povratak obaveznog služenja vojnog roka za šta se naša poslanička grupa zalaže. Rekao je da bi to koštalo budžet Republike Srbije u prvoj godini, i ministar je rekao, da bi
koštalo 70 milijardi dinara. Da li je bilo ko izračunao koliko nas je koštao prelazak na profesionalni režim služenja vojske? Koliki je to trošak za državu? Koliki je to materijalni trošak?
Drugo, da li mi zaboravljamo, recimo, da je i vojska veliki zamajac privrednog razvoja, pa kad imate veliki broj vojnika na odsluženju vojnog roka, pa potrebno je obezbediti hranu za njih, potrebno je obezbediti uniforme, a to sve može da radi domaća privreda, domaća industrija, pa je to i jedan motor privrednog razvoja.
Drugo, ako hoćemo da budemo nezavisna država, ako hoćemo da imamo nacionalnu ekonomiju i nacionalnu bezbednost, mi to ne možemo imati ako ne ulažemo u vojsku, ako nemamo jaku i stabilnu vojsku. Veliki su i složeni izazovi.
Malopre je prethodni govornik konstatovao da se promenio način ratovanja, da je sve više kriza, da je sve više potreba za mirovnim operacijama, da ratovi traju i po 12 godina i ne zna im se kraj. Mi smo generacija koja je izašla, koja je doživela na svojoj koži rat, a živimo na vrlo turbulentnom terenu i u vrlo turbulentnim okolnostima i uslovima.
Pogledajte situaciju u Makedoniji, pa sami znate koliko može da bude napeta situacija i u BiH, a i dobro znate kako su bili zategnuti odnosi sa Hrvatskom i koliko je provokacija dolazilo iz Hrvatske u prethodnom periodu. Dobro znamo da Albanci imaju takođe teritorijalne pretenzije prema nama, ne samo prema našoj teritoriji, kao što je KiM, nego i dalje. U celoj toj okolnosti mi moramo ulagati u našu vojsku, maksimalno.
Hteo bih još jedno pitanje da postavim, s obzirom da ti naši veliki prijatelji iz EU, gde mi želimo zajedno sa njima da širimo taj mir u svetu, su nam dali 14,2 tone osiromašenog uranijuma 1999. godine. Taj osiromašeni uranijum nosi i dan danas veliki danak ul Srbiji. Preko 40 hiljada imamo godišnje obolelih od malignih oboljenja. Imamo epidemiju kancera. Da li je pri Ministarstvu odbrane, ako ne, pri nekim civilnim organima, ali zajedno bi Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo odbrane trebali da naprave nacionalni centar koji bi mogao da radi popis i sistematizaciju svih malignih oboljenja, pa onda da uradi prevenciju i adekvatno lečenje ljudi koji su oboleli. Mi moramo iz jednog centra da se uhvatimo u koštac sa tom pošasti.
Znate, tek sada, za dve, tri godine će biti 20 godina od kako smo bili bombardovani i tada dolaze kanceri organa, kao što su pluća, kao što je debelo crevo. Možemo očekivati dalji porast malignih oboljenja.
Zbog svega ovoga što sam rekao, iskreno sam nadam da mi nećemo uzeti učešća u mirovnim operacijama pod okriljem EU. Što se tiče mirovnih operacija pod okriljem UN, voleo bih da samo Ministarstvo dobro odgovori i dobro proceni koliki je naš nacionalni interes. To je svakako dobra stvar, ako imamo kapacitete i uslove da zaštitimo sopstvenu granicu od migranata, da zaštitimo bezbednost naše države od svih izazova koji dolaze, a veliki su izazovi i velika je ugroženost našeg naroda.
Ponavljam, recimo, nije nam još stiglo adekvatno obrazloženje za situaciju u Medveđi. Meni je juče bio isključen mikrofon kada sam hteo da pričam o srpsko-albanskim odnosima, pa bih podsetio da smo mi postavili pitanje i vezano za Medveđu i da je opštinski odbor SNS decembra meseca 2015. godine pisao i Vučiću i Nikoliću, kao predsedniku države, predsedniku Vlade, tražeći im da država sredi stanje u Medveđi, s obzirom da su određeni pripadnici u MUP-u na toj teritoriji nelegalno upisali 7.500 Albanaca u birački spisak, odnosno prijavili prebivalište i za to uzeli 10 miliona evra naknade. Molio bih da se prosto takve stvari preduprede i reše, jer to je jedan od pokazatelja da postoji ofanziva naših protivnika prema nama.
Zahvaljujem, gospodi, što su došli da nam danas odgovore i iskreno se nadam da Srbija neće nikada ući u EU, niti učestvovati u mirovnim operacijama EU. Hvala vam.

Reč ima ministar.

Prvo, da razjasnimo, ja kada sam pričao o međunarodnim organizacijama i regionalnim inicijativama, pričao sam o humanitarnim operacijama.
Kada se radi o misijama EU, vi morate da znate i javnost mora da zna da su sve one pod okriljem UN. Znači, sve misije EU su pod mandatom UN, a mi kao zemlja kandidat imamo pravo da učestvujemo tamo.
Po onome što ja znam, četiri godine i par meseci u Ministarstvu, ni jedan oficir se nije skinuo još posle mirovne misije. Vojnika ima, ali razloga ima mnogo za to. Ako je neko otvaranje privatnog posla, mi to pozdravljamo, to je dobra stvar, jer tako se i razvija privatni sektor.
Što se tiče radioaktivnosti, kontrola se vrši svakodnevno u Ministarstvu odbrane i u zemlji, gde god vojska izlazi vrši kontrolu radioaktivnosti. Nemamo informaciju o tome da je bilo gde sada prisutna radioaktivnost.