Ako ste slušali moj odgovor poslaniku Šešelju, ima dosta toga što sam odgovorila.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Da li se slažeš sa Čedom ili samnom?)
Sa poslanikom Čedomirom Jovanovićem više nego sa vama, da je naneta šteta parlamentu pre svega i da je jako ružno što su svi našli za shodno koji nisu prisustvovali tom događaju da komentarišu događaje na Odboru za Evropske integracije, a ja sam se iz pristojnosti i želje da smirim situaciju uzdržala da ne komentarišem to u javnosti. Verovatno sam pogrešila, pa sam pustila da nas svi napadaju koji ni ne znaju šta se dogodilo na Odboru za Evropske integracije.
Nema potrebe da menjamo Poslovnik što se tiče nužnosti da dokumenti ovde budu na srpskom jeziku, to je naša zakonska obaveza. To je, slobodno recite, bio propust predsednice Odbora za Evropske integracije. Nije strašno reći da je neki predsednik Odbora napravio propust u čitavoj organizaciji sastanka. Neću ja nikog da smenjujem, predsednica Odbora je do sada dobro radila, očigledno nije bila pripremljena na izazove koji je očekuju u ovom sazivu parlamenta, jer ima nas koji imamo političko iskustvo, ima onih koji imaju nešto manje, iako ima ona dosta iskustva.
Znači, mora biti na srpskom sve i vi ste u pravu. O tome vode računa sve ozbiljne države Evrope, da bude na njihovom jeziku, i sve manje se koristi kao služben jezik engleski, jer na međunarodnim konferencijama svako govori svoj jezik ako je članica EU, a prevod mora da se obezbedi, apsolutno ste tu u pravu.
Vi znate da predsednici odbora vode sednice, zakazuju, moraju da pripreme. Nisam ni sanjala da moram da se mešam u vođenje odbora i da kontrolišem da li je nešto u redu ili nije u redu. Smatram da je morao da se primeni Poslovnik, da se obrati pažnja da moraju biti ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa koje nemaju članove, ne da se dozvoli i da se pređe iz male sale u veliku salu i time omogući u stvari onaj događaj, koji je mogao da se spreči da se zadržalo u okviru Poslovnika.
Komunicirala sam sa ambasadorom Majklom Devenportom, bio je kod mene u Kabinetu. Razgovarali smo o svemu, mnoge stvari sam uspela u dijalogu sa njim i da sprečim, da ne bude veće štete za parlament, za državu pre svega i tu se apsolutno slažem sa vama. Dobila sam juče pismo, ali nisam sklona kao drugi, a to moram izgleda da radim, da odmah idem pred kamere, da se hvalim, da je Majkl Devenport rekao da je spreman da dođe u ovaj parlament na poziv predsednice Odbora za Evropske integracije, na svaki moj poziv, naravno, da obezbedimo uslove za adekvatan rad, i pohvalio i moje ponašanje tog dana i pomoć članova mog Kabineta, imenom i prezimenom, ali, eto, ja nisam nekako sklona, izgleda da nisam dovoljno vešt političar, da trčim pred kamere i da to pokazujem, da se hvalim i ubiram poene. Trebala sam, trebala sam zvanično da nastupim i da osudimo ovakva dešavanja. Opozicija je vodila ovaj Odbor, deo opozicije, radikali i Dveri su napravili ovo i ja sam se zbog toga uzdržala, jer su to sve poslanici parlamenta kome sam predsednik, da ih ne osudim, a trebala sam i tu ste apsolutno u pravu.
Ne znam da li ste zadovoljni odgovorom, ali ovo je bio apsolutno iskren odgovor. Tri, četiri dana ćutim o ovome u javnosti i sada sam najiskrenije odgovorila.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra zdravlja gospodina Lončara.
Moje pitanje se odnosi na Medicinu rada kao deo zdravstvenog sistema, koje nažalost u poslednjih 15 godina sve više gubi na značaju neopravdano.
Medicina rada je izuzetno široka grana medicine koja se bavi preventivom, a svi smo svesni činjenice da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara u kurativu. Cilj Medicine rada je zdravo radno aktivno stanovništvo, jer samo zdrav čovek može doprineti i sebi i svojoj porodici i radnoj sredini i celokupnoj društvenoj zajednici.
Ono što zabrinjava je sve manji broj specijalista Medicine rada u Srbiji, od 800 svelo se na svega 250 specijalista, što zbog odlaska u penziju, što zbog činjenice da je većina morala da se izjasni za posao izabranog lekara, što nije struka za koju su se obrazovali.
Problem je u tome što Republički fond zdravstvenog osiguranja ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Sve ovo dovodi do zaključka da nam je potreban veći broj specijalizacija iz medicine rada. Naglasila bih to da medicina rada ostvaruje značajan procenat sopstvenog prihoda domova zdravlja zato što pruža veliki broj nestandardnih usluga. Naime, medicina rada obavlja periodične, prethodne, ciljane, kontrolne preglede, preglede za profesionalnu orijentaciju, preglede za zdravstvenu sposobnost vozača, za nošenje oružja, otkriva profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom, što se kao vanstandardna usluga obavlja uz naknadu.
U tom kontekstu, koristim priliku da predložim ministru izmenu člana 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, tako što bi se poslodavci obavezali da angažuju službu medicine rada za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih. Predlažem da se pri donošenju zakona i podzakonskih akata iz oblasti medicine rada konsultuje struka iz našeg matičnog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“.
Moje pitanje ministru bi bilo – da li Ministarstvo zdravlja predviđa neke mere i aktivnosti za rešavanje statusa i položaja specijalista medicine rada koji nisu prepoznati u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kao poseban zdravstveni profil, a značajno mogu da doprinesu samofinansiranju ustanova u kojima rade? Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Milena Ćorilić, Zoran Radojičić, Muamer Bačevac, Vladimir Orlić, Aleksandra Maletić, Milisav Petronijević i Aleksandar Stefanović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Dostavljen vam je Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, održane 11, 12, 13, 14, 18, 20. i 21. oktobra 2016. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – jedan, uzdržana – dva, nije glasao 41 narodni poslanik.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 3. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlozima za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Milan Lapčević predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 164 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o transportu opasne robe.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o pružanju doprinosa u resursima multidimenzionalnoj integrisanoj misiji Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasao 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da glasaju za ovaj važan zakon.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržana – dva, nije glasalo 38 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo 36 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 36 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 34 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 11, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 150 poslanika.
Narodni poslanici Milan Lapčević i Dejan Šukić, predložili su da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 10, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 154 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li želite reč?

Hvala.
Poštovana predsednice, kolege poslanici, ja ću danas pokušati da dobijem vašu podršku za stavljanje na dnevni red 10 predloga zakona, s obzirom da, evo, skoro dva meseca rada, na žalost i dalje na dnevnom redu Skupštine nemamo suštinske zakone, koji se suštinski tiču života građana Republike Srbije.
Prvi od tih zakona je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno, praktično poništavanje onih izmena koje smo usvojili pre mesec dana kada je smanjen procenat izdavanja poreza na dohodak građana koji ostaje lokalnim samoupravama.
Razlog za podnošenje ovog zakona je što nismo čuli u toj raspravi šta je namera Vlade da uradi sa tih nekih pet milijardi dinara, koliko će ovim izmenama biti manje u budžetima lokalnih samouprava, a više na računu centralnog republičkog budžeta.
I nismo, pošto nije bio tu kada smo imali raspravu ministar finansija, mogli da dobijemo odgovor šta je namera Vlade da uradi sa tim parama, nismo dobili i zbog toga smo predložili danas, ispred poslaničke grupe SDS-NPS dva zakona. Jedan je da se ovaj procenat vrati, a drugi je da se smanji porez na dohodak građana, odnosno stopa sa 10% na 9%, da se time, da kažem, napravi nivelacija ovog efekta koji je usvojen sada izmena Zakona o lokalnim samoupravama, ima na lokalne budžete, da oni ostanu umanjeni za ovih pet milijardi dinara, ali da se za pet milijardi dinara smanje prihodi republičkog budžeta, a da se krene u jedan proces koji predstavlja bolnu tačku srpske privrede. To su veliki nameti na poreze i socijalna davanja na zaradu.
Danas u Srbiji, porezi i davanja za socijalno i penziono osiguranje iznose skoro 70% iznosa neto plata. Time smo u vrhu zemalja i svako ko se bavi privredom reći će vam da je veliki problem za privrednike plaćanje tako velikih troškova državi na zarade.
Ovo smanjenje sa 10% na 9% poreza na dohodak građana u tom ukupnom iznosu nije veliko, ali je simbolično i šalje poruku države da želi da olakša poslovanje u Republici Srbiji, da želi da se izbori sa sivom ekonomijom, jer jedan od najvećih uzroka sive ekonomije koja iznosi po proceni 300 miliona evra godišnje, su upravo ovako veliki zahvati na davanja i na plate.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 20, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasao 141 poslanik.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.
Izvolite.

Hvala predsednice.
Zakon o Vladi treba da bude promenjen zajedno sa Zakonom o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a ovaj deo koji se tiče samog Zakona o Vladi, govori da se iznad člana i član 11. menja i kaže – zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa, pa kaže član 11. – pre izbora vlade, svaki predloženi član Vlade, mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Član vlade ne može biti ni na jednoj drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnosti koje po zakonu je nespojiva sa dužnošću člana vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa. Član vlade, dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Ponavljao sam to već nekoliko puta, nekoliko napomena uvodnih. Ovo se ne odnosi ni na jednu vladu pojedinačno, ni na prošle, pošto zakon ne može da deluje retroaktivno, ni na aktuelnu, pošto je ona izabrana, tako kako jeste, nego za budućnost.
Da vam se ne desi ono što se dešava, a to je da dobijamo na visokim državnim funkcijama, ne samo u poslednje četiri godine, nego i nešto malo ranije, ljude za koje postoji sumnja opravdana, da li svojim psihofizičkim sposobnostima mogu da odgovore tim visokim izazovima koje donosi mesto člana vlade. To ne znači da su ljudi bolesni, to ne znači da su ludi ili nesposobni, nego je pitanje da li mogu da odgovore tim visokim potrebama koje nosi funkcija na koju će biti izabrani.
Mislim da je to jako dobro i to može da sačuva građane Srbije, državu Srbiju, institucije Srbije i ovaj parlament, ali pre svega Vladu, kao najoperativnije i najvažniju instituciju u ovoj državi od toga da se donose odluke ili bar daju izjave koje nikako ne mogu da budu na korist ni države ni naroda ni građana, nego stvaraju velike probleme svima nama.
Nadam se da ćete ovog puta uvažiti moj apel i glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 21, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 143 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Izvolite.

Taj zakon koji sam već pomenuo, a on je vezan i za Zakon o izboru narodnih poslanika, a da bih skratio vreme, ja ću da govorim o oba, ako to ne pravi problem. Znači, Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Predlog zakona o dopuni zakona o izboru narodnih poslanika u suštini imaju zajednički cilj, a to je da se spreči trošenje narodnog novca, novca građana, poreskih obveznika Srbije na reklame, političke, koje ni na koji način ne mogu da budu na čast, veselje i zadovoljstvo u bilo kom smislu, estetskom, moralnom ili bilo kakvom, bilo kome u Srbiji.
Svedoci smo toga da u svim izbornim ciklusima dolazi do toga da vladajuća partija koja god da je u tom trenutku, ima tri, četiri, pet, 15 puta više novca nego bilo ko drugi i zatrpava i kontaminira srpski medijski prostor svojim reklama koje su katastrofa. To je jedan deo, to je taj estetski deo i ta politička nekorektnost i neravnopravnost političkih učesnika u izbornom procesu. Ali, postoji još nešto više od toga, što se negde preko ili blizu sto miliona evra godišnje, kada su izbori troši na te reklame. I to je katastrofa.
Mi istovremeno imamo tu situaciju da decu moramo da lečimo SMS porukama, a istovremeno se bacaju iste te narodne pare za masu reklama koje idu u neke televizije, da li su neke srećne ili su grčke, ili su ružičaste, ne znam kakve, ali u svakom slučaju to je bacanje para. Mi danas imamo situaciju da jedan naš kolega mora preko SMS poruka da leči svoje dete. To se ne bi desilo ni njemu, ni bilo kom građaninu Srbije da se usvoji ovaj zakon, da se sredstva koja su sada namenjena u budžetima i u budućim godinama budu usmerena za lečenje dece koja ne mogu da budu lečena u našoj zemlji iz bilo kog razloga.
Ako tu treba dokazivati humanost ideje i jasno opredeljenje da je to korisno za sve nas, ja ne znam šta onda treba drugo da se predloži da bi poslanici većine glasali za to.
Usput vas pozivam da pošaljete sms poruku na 5757. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Da li želite reč?
(Zoran Živković, s mesta: O tome sam već govorio.)
To ste govorili.
Onda, stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Ovo je stari predlog. Mislim da ima skoro dve godine. Vrlo je jednostavan. Taj predlog zakona, ako bude usvojen, će biti najbolji lek protiv krađe intelektualne svojine, odnosno to je zakon koji u svom prvom članu kaže – u Zakonu o visokom obrazovanju, Službeni Glasnik taj i taj, dodaje se tačka 1, a koja glasi – akademska čestitost. U članu 2. kaže – posle člana 5. dodaje se naziv člana i član 5a koji glasi – akademska čestitost. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Koji deo ove rečenice ne odgovara kolegama koji neće glasati za ovaj predlog zakona, da li deo koji kaže – akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, ili deo – kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava? Dakle, samostalna izrada pisanih radova nužno implicira i poštovanje tuđih autorskih prava. Tako da, ja mislim da je rečenica vrlo jednostavna, a ne znam ko bi osim plagijatora imao interes da se ne usvoji ovaj član zakona.
Dobio sam odgovor Vlade, što je retkost, na ovaj predlog zakona. Pa, kaže – s obzirom na činjenicu da u predlogu zakona principi akademske čestitosti su definisani samo u odnosu na pisane radove, uvođenje akademske čestitosti kao novog principa visokog obrazovanja ne može se prihvatiti na način kao što je dato u predlogu zakona.
Kako mislite da se zaštite u usmenom delu? Kako će, koji organ će da sluša permanentno šta ko govori i da ta zaštita bude u usmenom delu? Naravno da je pisani deo, a ne pismeni, važniji i da na predavanjima u izlaganjima ljudi mogu da citiraju čak bez navođenja, bez pozivanja na izvor neke tuđe misli, ali u pisanim radovima, bez kojih ne može da se dobije nijedna akademska titula, bilo da se radi o bilo kojoj diplomi ili doktoratu, to je vrlo jasno.
Ovde u drugom delu obrazloženja, odnosno mišljenja Vlade se kaže da se Vlada sprema da promeni sve to, i to je jako dugo, u potpisu je predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Mislim da treba da pomognemo predsedniku Vlade i Vladi time što ćemo mi da predložimo, ne dnevni red da stavimo ovaj predlog zakona koji će pomoći da se Vlada ne sekira i da ne gleda među sobom ko je tamo čestit, a ko nije akademski čestit, nego da to donesemo mi i da im pomognemo u tom procesu. Hvala.