Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/256-16

2. dan rada

16.11.2016

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.

Ljubica Mrdaković

Hvala predsedavajući.
Poštovana ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, svakodnevno smo svedoci novinskih naslova koji izveštavaju o slučajevima nasilja u porodici, o nanošenju teških telesnih povreda, ubistvima, sakaćenjima, različitim oblicima iživljavanja.
Postojeće zakonske regulative koje se primenjuju dugi niz godina, konkretno mislim na odredbe Krivičnog zakonika i Porodičnog zakona i dosadašnja praksa i iskustva pokazali su polovične i nedovoljne rezultate u prevenciji, saniranju nasilja u porodici.
Uglavnom smo se do sada bavili posledicama nasilja. Upravo je sprečavanje nasilja u porodici uopšte bila osnovna motivacija za predlaganje ovog zakona kako bi se na adekvatan način odgovorilo ovom modernom zlu. Zato bih naglasila da ovaj zakon ne predstavlja samo još jedan korak u usklađivanju našeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima i važećim konvencijama, već on ima naglašenu humanu komponentu i podrazumeva individualni psiho-socijalni pristup gde se prepoznaju specifični problemi svake pojedinačne žrtve porodičnog nasilja i daje joj se šansa da donese važne životne odluke i izvuče se iz „cirkuloz viciozusa“ ili ti začaranog kruga koji je često povezan sa fatalnim posledicama.
Zato smatram da je ova izuzetno senzitivna materija za regulisanje zakonskim normama, jer nijedan slučaj nije isti. Nijedan nasilnik nije isti, nijedna žrtva nije ista, nijedna životna situacija nije ista, a nasilje buja iz dana u dan, svirepost nasilnika postaje epska, a nemoć žrtava i pasiviziranje u odnosu na nasilnika uglavnom rezultira katastrofalnim posledicama.
Pravilo je da u ovakvim situacijama i slučajevima nema pravila. O psihološkim frustracijama nasilnika, njihovom osećaju, nemoći i potrebi da povređuju druge će govoriti struka i profilisati ih na odgovarajući način.
Cilj ovog Predloga zakona je da se nasilnicima jasno stavi do znanja da njihovo postupanje neće proći nekažnjeno, ali i da se žrtvama nasilja takođe stavi do znanja da nisu same i da se uvek i bez bojazni mogu obratiti za pomoć imajući konkretno kome.
U dosta slučajeva taj prvi korak kada se žrtva obrati nekome za pomoć jeste u suštini i najteži korak jer je strah od odmazde nasilnika dominantniji u odnosu na potrebu da se zaštiti sopstveni život ili život člana porodice.
Kada nasilje počne da egzistira žrtve ćute, povlače se u sebe, prestaju da komuniciraju sa prijateljima, rodbinom, komšijama da se ne bi nešto saznalo ili čulo.
Takođe, ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da jedno nasilje rađa drugo nasilje, da deca prihvataju parametre ponašanja svog roditelja, da ako je otac na primer nasilan prema majci, sin će prihvatiti takav model ponašanja pa će se i on sutra tako ponašati, preslikavajući taj obrazac. Jednom rečju, spirala zla nema ni početak ni kraj. U stvari, kraj je najčešći ili dosta često gubitak života žrtve od strane nasilnika, suicid žrtve kako bi pobegla iz porodičnog pakla, ali ima i situacija kada žrtve u datim okolnostima uzmu pravdu u svoje ruke i presude nasilniku.
Sigurna sam da će novi zakon na efikasan način uspeti da reši jedan od većih problema našeg društva, a to je nedovoljno dobra saradnja između institucija nadležnih za rešavanje određenih problema građana.
U ovom slučaju jasno se definiše saradnja između nadležnih institucija, odnosno precizno se određuju zadaci grupe za koordinaciju i saradnju i to garantuje da će predviđene hitne mere zaista moći da zaštite žrtve nasilja u porodici, ali po prvi put i potencijalne žrtve, što je zapravo i osnovni cilj ovog zakona.
Posebna edukacija, o kojoj ste govorili, teritorijalno nadležnih policijskih službenika, tužilaca i radnika za socijalni rad, koja je predviđena ovim zakonom, dodatna je garancija sveobuhvatnog inter-sektorskog pristupa i korišćenja svih potencijama zajednice za sprečavanje nasilja u porodici, ali i organizovanu pomoć žrtvi i onemogućavanje novih napada nasilnika ako do nasilja ipak dođe.
Imajući u vidu današnji nivo svesti o ljudskim pravima i civilizacijsku potrebu da se zaštite osetljive populacione grupe i dostigne nulta tolerancija na nasilje, ovakav zakon i zakoni koji su danas na dnevnom redu su nam preko potrebni, tako da ću u danu za glasanje, kao i moja poslanička grupa SNS, podržati sve predloge zakona.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jovan Palalić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko Kuburović, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo da ovaj set zakona koji je danas pred nama govori o jednoj vrlo važnoj činjenici, bez obzira na broj podnetih amandmana. Verujem da je svima jasno da je ovo prelomni trenutak kada je država odlučila da pokaže da je jača od kriminala, od nasilja, od terorizma i od korupcije i u tom svetlu treba posmatrati ovu inicijativu, normativnu inicijativu i zakonsku inicijativu, koja od strane Vlade Republike Srbije dolazi u Narodnu skupštinu.
U prethodnim periodima gledali smo na različite načine kako se rvu država i kriminal, u smislu ko je jači i ko će više uticati na društvene, privredne i sve druge tokove. Očigledno je sazreo trenutak da kroz ozbiljna normativna i organizaciona rešenja država pokaže da je jača, država pokaže da je ta koja ima apsolutnu vlast na jednoj teritoriji. To nije bitno samo za bezbednost građana, to je bitno i za ukupan društveni ekonomski razvoj Srbije. U tom smislu, ovo je nešto što zavređuje pažnju i što treba podržati, pogotovo ove zakone koji se tiču uspostavljanja novih institucija za borbu protiv kriminala, korupcije i terorizma.
Mislim da je ovo prilika da konačno izgradimo ozbiljne institucije koje će se u narednom periodu boriti protiv kriminala i korupcije. To je prilika da konačno izgradimo državu, da obučene, profesionalne državne službenike, ljude posvećene državi konačno dobijemo kroz obuku i kroz uspešnu primenu ovih zakona.
Želim da kažem da su organizaciono i normativno postavljeni temelji za borbu protiv kriminala i korupcije u državi, pogotovo kada se pogleda zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, tj. definisani su državni organi i njihove nadležnosti, definisani su i skraćeni su rokovi postupanja, što je jako važno, i pooštrena je kaznena politika. To je ono što nam je u prethodnom periodu nedostajalo.
Čitavo moje izlaganje će se ticati institucija, i prvo ću se osvrnuti na neke stvari gde je izuzetno važna i bitna uloga Ministarstva pravde, gde je važna vaša podrška u narednom periodu.
Prvo, pitanje pravosuđa, pitanje nosilaca pravosudnih funkcija. Mislim da je ovo trenutak, i zato apelujem na vas, poštovana ministarko, da snažno i na sve moguće načine podržite samostalno i nezavisno pravosuđe. Ono mora biti jemac da će se ovaj zakon uspešno primeniti. Zašto to govorim? Zato što je naše pravosuđe prošlo kroz jedan užasno težak period, period ponižavanja, period u kome je živelo u strahu i period koji je, posle jedne katastrofalne reforme kroz koje je prošlo, a čiji se sada nosioci toga ograđuju, došlo u situaciju i svi mi zajedno došli u situaciju da ponovo gradimo nezavisno pravosuđe.
Znate, bio sam poslanik u tom periodu. Na neki čudan način kao da se vratio Robespjerov revolucionarni zakon o sumnjivima, kada govorimo o načinu kako su tada birane i razrešavane sudije. Dovoljno je bilo da neki lokalni funkcioner stranke na vlasti posumnja da je neko njihov od predstavnika nosilaca pravosudnih funkcija i da ne bude reizabran. Da, pravosuđe je u strahu od izvršne vlasti i ovo je prilika, zato što je prošlo i zato što je bilo isterano na ulicu, ovo je prilika da ga snažno podržite, konačno izgradimo snažno pravosuđe koje će moći da primeni ove zakone u uspešnoj borbi protiv kriminala i korupcije. To je verovatno i vaša sada najvažnija uloga i verujem da ćemo kroz institucionalna rešenja, ali i kroz praktičnu podršku u tome uspeti.
Druga stvar je obuka. Da, ovde se u obrazloženju zakona kaže da oni predstavljaju koncentraciju najboljih stručnih resursa koje država ima. U tom smislu, vidim da je stavljen akcenat na pitanje obuke kroz Pravosudnu akademiju. To je vrlo važno, ali morate ojačati Pravosudnu akademiju da bi mogla da iznese ovaj ozbiljan i složen posao, jer pored preciziranja pojedinih termina koje ovde imamo, veliki je broj pravnih standarda, veliki broj pravnih standarda gde nam treba ozbiljno obučeno pravosuđe koje će ga pravilno primeniti, da ne bi došlo do loše primene i da nam se, eventualno, ne bi ovi zakoni izvrgli u svoju suprotnost.
Verujem da imamo kvalitetne, uspešne i hrabre sudije, ali za primenu ovih zakona potrebno je da još više ojačate Pravosudnu akademiju, jer i kroz izveštaje koje smo dobijali nismo stekli utisak da su, pogotovo kada je u pitanju stalna obuka, uspešno i do kraja realizovani svi planovi. To treba da bude jedan od planova u perspektivi i verujem da će se to uraditi. Naravno, očekujemo da se što pre donese i program obuke.
Naravno, pitanje koordinacije, ne mali problem. Znate, postoji dobra volja, postoje stručni kadrovi u institucijama, govorim o tužilaštvu, o sudovima, u policiji, u centru za socijalni rad, ali ako ne postoji uspešna koordinacija u primeni i implementaciji ovih zakona, bojim se da njihovi efekti neće biti dobri. Zato je zadatak, i verujem da ćete ga uspešno rešiti, zadatak Ministarstva pravde da upravo ova tri segmenta, koja se tiču jačanja institucija i uspešne primene zakona, vi uspešno i realizujete.
Dobra su rešenja koja se tiču uvođenja novih institucija i novih instituta. Verujem da, pogotovo kada je u pitanju zakon koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, to uspešno rešava. Jedino, predlažem obavezno kada su u pitanju udarne grupe, jedan od članova udarnih grupa budu obavezno finansijski forenzičari. To se može implicitno pretpostaviti da će biti, ali verujem da možda to čak treba u nekom narednom periodu i precizirati.
Dakle, da zaključim. Jake institucije, nezavisno i samostalno pravosuđe, uspešna obuka jedini su pravi jemac da ovi zakoni budu uspešno implementirani i da konačno država pokaže da je jača od kriminala. Ovo je važan zadatak za Ministarstvo pravde i uveren sam da ćete ga vi uspešno i realizovati. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o veoma važnom setu zakona iz oblasti pravosuđa.
Ovom prilikom ću se, kao i većina prethodnih govornika i kolega, posvetiti predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se u Srbiji donosi prvi put i zbog ozbiljnosti problema kojim se bavi zaslužuje posebnu pažnju u parlamentu.
Postoji izreka koja kaže – zdrava porodica zdravo društvo. Iz ove istine treba da crpimo i odnos države i društva prema fenomenu nasilja u porodici, koji, nažalost, postaje sve ozbiljniji, rasprostranjeniji i po zdravlje porodice opasniji. Posledice porodičnog nasilja su višestruke - psihološke, zdravstvene, socijalne, ekonomske, pravne, posledice po porodicu, ali i posledice po društvo u celini.
Moramo istaći da nasilje u porodici neretko predstavlja okidač za ostale oblike nasilja, počev od vršnjačkog, preko nasilja na stadionima, javnim skupovima, na ulici, do asocijalnog i kriminalnog ponašanja u svojim najtežim oblicima kakva su ubistva. Ne sprečeno i ne lečeno nasilje u porodici gotovo po pravilu stvara nasilnike u sledećim generacijama, i tako može ići u nedogled. Tako se urušava porodica kao bazična ćelija društva, a time i društvo i društvene vrednosti u celini.
Sa fenomenom nasilja se sreće čitava moderna civilizacija. To je planetarni problem zbog koga su se u njegovo rešavanje uključile i međunarodne organizacije. Međunarodni pravni osnov danas predstavlja Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatija kao Istambulska konvencija. Ovu Konvencije Srbija je potpisala 2012. godine, a ratifikovala 2013. godine.
Iz ove konvencije, pored ostalog, proističe i naša obaveza da svoje zakonodavstvo uskladimo sa mehanizmima prevencije i borbe protiv nasilja definisanim u ovom dokumentu.
Zakon koji je pred nama predstavlja naš domaći pravni okvir za prevenciju nasilja, sankcionisanje nasilnika i pružanje podrške žrtvama nasilja u porodici. Nažalost, svedoci smo gotovo svakodnevnog izveštavanja medija o počinjenom porodičnom nasilju i scene koje gledamo na televiziji ili na naslovnicama dnevnih novina su zastrašujuće. Najčešće žrtve su žene, ali i deca koja ili su svedoci ili su i sama žrtve nasilja. Uzroci porodičnog nasilja su brojni, ali su najčešće ljubomora, alkoholizam, narkomanija, jeste i ekonomska nesigurnost porodice, nezaposlenost, ugrožena egzistencija, ona izaziva nasilje, ali utiče, nažalost, i na to da žrtva trpi.
Istraživanja o pisanju medija o porodičnom nasilju koje je vršeno za potrebe Autonomnog ženskog centra, kaže da je za period februar-april 2016. godine, dakle 90 dana, objavljeno 460 informacija o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, a na 53 naslovne strane dnevnih listova porodično nasilje je bilo tema. U čak 353 slučaja žene su bile žrtve nasilja. Nažalost, nemali je broj i smrtnih ishoda. Samo u prvih sedam meseci ove godine ubijeno je 18 žena. Ovi nimalo ohrabrujući podaci traže od države sistematičan i kontinuirani način suprotstavljanja nasilju svih oblika, a to je pre svega prevencija nasilja koja treba da se odvija na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.
Na prevenciju nasilja obavezuju nas i međunarodna dokumenta, ali i sama situacija u pogledu stanja i posledica porodičnog nasilja u Srbiji. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, primarna prevencija podrazumeva sve aktivnosti kojima je cilj sprečavanje nasilja. Sekundarna prevencija podrazumeva reagovanje i ograničavanje štetnih posledica nasilja, neposredno nakon što se nasilje dogodilo, s ciljem ograničavanja posledica. Tercijarna prevencija podrazumeva dugoročniji tretman, kao i podršku žrtvama nasilja da bi se sprečili dalji štetni efekti i ponavljanje nasilja.
Predlog zakona predviđa sinhronizovano delovanje svih nadležnih organa i institucija, što bi trebalo da doprinese mnogo bržem otkrivanju nasilja, zaštiti žrtve i podršku porodici. Ipak, kako se ne bismo i dalje bavili samo posledicama, potrebno je da u tekst zakona unesemo preciznije odredbe o primarnoj prevenciji, pre svega.
Iz tih razloga, poslanička grupa SPS podnela je amandman kojim se unosi zakonska obaveza primarne preventive nasilja u porodici, kao institucionalnog oblika sprečavanja nasilja u porodici. U prevenciji treba da učestvuju svi nadležni državni organa i institucije iz oblasti dečije i socijalne zaštite, iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, zdravstva. Prevencija mora da ima multidisciplinarni pristup upravo zbog posledica koje nasilje u porodici uzrokuje, a koje imaju psihološki, socijalni, zdravstveni, pravni i ekonomski karakter. Žrtva nasilja trpi na svim životnim poljima. Ona mora da se sprovodi od najranijeg predškolskog uzrasta dece. A zašto decu moramo učiti nenasilnom ponašanju? Zato što se model nenasilničkog ponašanja prenosi. Sin nasilnika u kasnijem periodu života može postati nasilnik i neretko ćerka čija je majka žrtva nasilja i sama trpi nasilje u kasnijem periodu života. Svedoci nasilja takođe mogu pristalice vršnjačkog, ali i drugih oblika nasilja.
Takođe, amandmanom predlažemo donošenje nacionalne strategije za sprečavanje nasilja u porodici. Srbija je do sada imala dve strategije koje su se bavile pitanjima nasilja nad ženama, to su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti iz 2009. godine i Nacionalna strategija za suzbijanje i sprečavanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima iz 2011. godine. Obema strategijama istekao je rok primene. Sada je to prazan prostor, tako da mi nemamo nijedan strateški dokument koji se bavi prevencijom nasilja i posledicama nasilja nad ženama i u porodici. Žrtve nasilja, kao što su već rekle kolege, a čini mi se i ja, nisu samo žene, iako su to u najvećem broju, već i deca, na koju nasilje ostavlja posledice za ceo život. Muškarci, pak, uglavnom predstavljaju žrtve psihičkog nasilja i kao što žene ne prijavljuju nasilje uglavnom iz straha, muškarci ne prijavljuju zbog osećaja stida, a neretko i zbog nepoznavanja simptoma nasilja. Zato predlažemo donošenje nove strategije čiji ciljevi će biti sveobuhvatan pristup prevenciji i suzbijanju svih oblika porodičnog nasilja.
Kada su u pitanju rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona, posmatramo ih kao odlučnost države da se nasilju u porodici i posledicama porodičnog nasilja odlučno suprotstavi. Činjenica je da su Krivičnim zakonikom sankcionisana krivična dela proistekla iz nasilja u porodici, ali Krivični zakonik tretira već učinjeno delo, a nama je neophodna platforma za sprečavanje nastanka nasilja i nasilnika.
Nulta tolerancija nasilja je apsolutno naše opredeljenje. Zato podržavamo donošenje zakona koji će predstavljati širok pravni okvir za integrisanu akciju svih nadležnih činilaca države i društva u borbi protiv nasilja u porodici. Verujem da će ministar i narodni poslanici podržati naš predlog jer bez strateškog dokumenta kao odgovorna država ne možemo ozbiljno prići rešavanju ovog problema.
Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj i ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog pretresa. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Ćirić. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, kao i mnoge kolege danas, i ja ću se fokusirati najviše na temu sprečavanja nasilja u porodici. Nažalost, ova tema je goruća u poslednje vreme. U poslednjih deset godina u Srbiji je zbog porodičnog nasilja nastradalo 314 žena, dok od početka 2016. godine najmanje 26 osoba žrtve su nasilja. Naslovne strane štampe preplavljene su crnom hronikom. To je zaista zabrinjavajuće.
Veoma mi je krivo što je današnja diskusija i sednica više posvetila pažnje neki političkim poenima, ne shvatajući da je ovo veoma osetljiv zakon o kome treba danas da diskutujemo. Neko danas sedi kod kuće i posmatra nas. Posmatra i sluša našu diskusiju i treba da nam veruje, treba da veruje zakonu koji se donosi, treba da veruje novom sistemu koji će biti uspostavljen, a zapravo deluje kao da nismo dorasli ovom izazovu, da nismo dorasli da stanemo na put nasilju jer upravo je ova sala bila mesto gde je danas nasilje i načinjeno.
Napori koje je prethodne godine Ministarstvo rada, zajedno sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom unutrašnjih poslova uložilo inicirali su zapravo ovaj zakon, inicirali su jednu platformu za sistemsku borbu protiv nasilja u porodici i danas je pred nama ovaj zakon. Ovo je veoma ozbiljna tema oko koje treba svi da se usaglasimo, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, bez obzira da li nam ovaj zakon deluje dobro ili loše, bitno je da postoji neka polazna osnova. To što kažu da imamo 300 amandmana i da je to loše, da je ovaj zakon loš zbog toga, zapravo nije. To pokazuje ne da je zakon loš, već pokazuje ozbiljnost ovog problema koji je pred nama.
Svako od nas danas može biti žrtva nasilja u porodici, žena i deca prevashodno, u 90% slučajeva, dok muškarci u nekih 10% slučajeva. Ne smemo ostati imuni na ovu temu jer kad se svede sve na kraju dana odgovornost i jeste na nama koji glasamo za ove zakone koje donosimo. Svi dobro znamo da zapravo nije nasilnik onaj koji će sprečiti nasilje, već je žrtva ona koja će zaustaviti nasilje. Da bi do toga došlo, potrebno je da uspostavimo taj sistem koji će omogućiti žrtvi da se oseća sigurno da prijavi to nasilje, pre svega da dobije zaštitu pravovremenu i dovoljno jaku zaštitu od države. Najveći problem do sada jeste bio što nisu postojali mehanizmi koji bi sprečili da taj postupak prijave tog nasilja ne izazove još veće nasilje. Zbog toga su žrtve nasilja ćutale i ćutale i to je trajalo možda kod nekog i godinama, na kraju je eskaliralo i imalo neke posledice koje nisu uspele da budu rešene na pravi način.
Zato smo danas ovde. Smatramo da današnji predlog zakona je dobar. Smatramo da može još da se doradi. Smatramo da će sigurno neki od tih 300 amandmana koji su uloženi biti kvalitetan i da ćemo ga izglasati. Ono što je važno kod ovog zakona jeste što zaista podstiče prevenciju i što postoji taj princip nulte tolerancije za koju se zaista svi ovde u sali zalažemo.
Važno je da kada se nasilje u porodici dogodi da postoji neki zakonski osnov na osnov kog će nasilnik biti zadržan, na osnovu kog će biti izrečena hitna mera, na osnovu čega se sprečiti dalja eskalacija i ponovno nasilje. Zbog toga je ovaj predlog zakona dobar.
Ovaj predlog zakona definitivno štiti žrtve više nego prethodni, odnosno onaj deo Krivičnog zakona koji se odnosio na ovu temu i cilj ovog zakona i ono što je jako važno jeste ta multi resorna saradnja, jel ovde imamo saradnju između tužilaštva, saradnju između policije i centra za socijalni rad. Upravo su to institucije koje su potrebne da bi postupak zaista bio okončan na pravi način.
Ono što bih naglasila kao pozitivno jeste da su žrtve nasilja osnažene, da sve više prijavljuju, da više veruju državi u današnje vreme, bez obzira što možemo videti da postoji eskalacija u ovom problemu. To jeste ohrabrujući podatak, ali ne smemo zaboraviti podatak koji sam pomenula da je 314 žena u poslednjih deset godina bile žrtve nasilja, ne smemo zaboraviti podatak da je 28 osoba ove godine zbog porodičnog nasilja izgubilo život.
Zato je važno da se udružimo u ovoj borbi. Važno je da ovo ne pretvorimo u neku političku diskusiju radi skupljanja poena, važno je da razgovaramo i da dajemo neke konstruktivne savete, da konstruktivno razgovaramo, jel ovo ipak gledaju građani Srbije i sigurno se tamo negde nalazi neka žrtva nasilja, koja će da kaže – da ovo je možda trenutak da ja prijavim ono što se meni događa.
Pored naše obaveze da uspostavimo neku sigurnost toj žrtvi koja prijavljuje, naša obaveza je da joj omogućimo da nastavi život, da joj stvorimo uslove da nevezano za nasilnika može da nastavi život, da postoje ekonomski uslovi. Zbog toga je nedvosmislen stav Pokreta socijalista da je potrebno predvideti specijalne subvencije za zapošljavanje žrtava porodičnog nasilja u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje…
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Privodite kraju koleginice.
...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
… kako bi se omogućili eventualni uslovi za samostalni život. Iz tog razloga Pokret socijalista će ovaj zakon podržati u danu glasanja. Hvala.