Dame i gospodo poslanici, poštovana ministarko, državni sekretaru, poštovani saradnici ministra, u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, pred nama su dva organski povezana zakona - izmene i dopune Krivičnog zakona, koji se tiče od korupcije, i Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Koja su to suštinski koruptivna dela, koja su krivična dela ovde najviše istaknuta i povezana? To su dela iz dva poglavlja - krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv službene dužnosti. Mi smo ovim izmenama zakona reformisali pomenuta poglavlja na taj način što smo ih modernizovali i dopunili.
Gde je zapravo ležao ceo problem? Ove glave Krivičnog zakonika su ostale u davno prošlom uređenju, u socijalizmu, a društvene prilike, kao što je svima poznato, su danas značajno drugačija od tog vremena. Tranzicija, promenjena ekonomska realnost, drugačiji način poslovanja, oblici imovine drastično su promenili oblike korupcije. Iako su tzv. demokratske promene nastupile 2000. godine, malo kome je palo na pamet da osavremeni i promeni Krivični zakonik sve do 2012. godine kada počinju reforme Krivičnog zakonika kojima se on osavremenjuje i počinje da prati promene u društvu.
Koji su problemi nastali time što o Krivičnom zakoniku nije vođeno računa? Javnom tužiocu i policiji je oduzeto osnovno sredstvo za rad i onemogućeno im je efikasno vođenje istrage. Sa druge strane, ostavljen je ogroman prostor za zloupotrebe, država je neselektivno, koristeći posebno odeljenje višeg suda, poznatijeg kao specijalni sud, uvela naše društvo u svojevrsno vanredno stanje.
Svima su nam poznate brojne spektakularne akcije hapšenja, na desetine raznih mafija, od kupus mafije, šoder mafije, sportske, profesorske, naftne, lekarske, stečajne i tako redom, delujući na savest građana i na svest o ovakvim bespotrebnim etiketiranjem čitavih profesija i poziva, omalovažavanje državnih službenika, obezvređujući čitavo društvo i sistem, da bismo kasnije bili svedoci kako su optužnice uglavnom padale jedna za drugom ili se do optužnice nije ni došlo. Neka suđenja traju više od 10 godina, pa i to da se čitavu epohu, deceniju na ovaj način koristi pozicija određenih krugova za pretnju, obračun, reket, bogaćenje ili svojevrsnu, preventivnu kompromitaciju, pretnju i blaćenje određenih ljudi i konkurencije u medijima.
Takođe, stekao se utisak u javnosti da tužilaštvo nije ni odlučivalo šta će im dopasti da rade, već je o tome odlučivano na drugim mestima i krugovima. Ovim izmenama vraćamo ispravno oružje u ruke javnom tužiocu i policiji.
Kako lečimo Krivični zakonik? Pogledajte kako je sada uređena glava krivičnih dela protiv privrede. Sedam novih krivičnih dela, sva nova, jasna, čista uz visoko poštovanje osnovnog načela krivičnog prava leks serta, što znači određenost. Sva ova krivična dela su rađena po ugledu na najrazvijenije zemlje koje se najefikasnije bore protiv ovih pojava.
Konkretno, ova modernizacija je postavljena po ugledu na nemačku doktrinu krivičnog prava, po ugledu na nemački krivični zakon.
Međutim, i najbolji krivični zakon, pa i ovaj pred nama, urađen po najvišim standardima, može da bude teško primenjiv ukoliko državni organi koji treba da ga koriste nisu propisno organizovani i stručno usavršeni, specijalizovani. Po prvu put Vlada nam dostavlja takav predlog gde Krivični zakonik prati poseban organizacioni zakon koji treba da omogući efikasnu primenu Krivičnog zakonika.
Šta da vam kažem? Ovaj novi zakon uvodi potpunu specijalizaciju za sva koruptivna krivična dela o kojima sam govorio. Tužilaštvo za organizovani kriminal nastavlja da radi i da i dalje goni organizovani kriminal i visoku korupciju. Sva ostala korupcija sada će se goniti u četiri regionalna centra: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Do sada smo imali situaciju da tužioci i policija u manjim mestima moraju da rešavaju komplikovane predmete sa nedovoljnim kapacitetima i neretko pod velikim pritiskom. Tako neorganizovano i razbacano pravosuđe, pored ostalih društvenih okolnosti koje sam pomenuo, omogućavalo je da raznorazni krugovi i lobiji pljačkaju, prolaze nekažnjeno, postaju vlasnici fabrika i enormne imovine preko noći, a da su po pravilu ti uspešni biznismeni i moćnici jučerašnji državni službenici ili pouzdani ljudi sistema, miljenici, poverenici političkih partija koji su baš u tom trenutku slučajno bile na vlasti.
Oružje za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koje u vidu današnjeg zakona predajemo u ruke onima koji će ga primenjivati, ne znači samo da će Tužilaštvo za organizovani kriminal i četiri regionalna centra efikasnije i savremeno da se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije, već označavaju početak nove metodologije. To znači uvođenje službenika za vezu između tužilaštva, policije, i drugih državnih organa, čime se obezbeđuje maksimalno brza razmena podataka i koordinacija svih relevantnih institucija sistema.
Uvodi se metodologija koja će napraviti multisektorske jedinice pod komandom javnog tužioca. Ovaj način rada drastično smanjuje mogućnost uticaja na istragu i samu korupciju državnih organa koji u njoj učestvuju. Ovaj metod se zove - udarne grupe i on je poznat u svetu. Misli se na metod koje su uvele SAD 2001. godine posle napada na „kule bliznakinje“ i cilj je maksimalna, brza i kvalitetna međusobna koordinacija, prikupljanje podataka i koordinacija svih relevantnih subjekata, samim tim podizanje jakih optužnica sa malom verovatnoćom za neuspeh.
Mi iznetim uvodimo jedan moćan sistem rada koji će uvesti nov način razmišljanja i ponašanja kod naših istražnih organa. Zato se slobodno može reći da ovakvu reformu, u smislu borbe protiv korupcije, Srbija još nije videla, a bila je potrebna. Ona je nastala 2012. godine i danas se osavremenjuje i nadam se da će se i dalje osavremenjivati.
Ono najvažnije što će na unutrašnjem planu, efikasna borba protiv kriminala i korupcije, značiti ne samo više novca i materijalnih sredstava koji će biti izdvojeni za kulturu, nauku, zdravstvo, obrazovanje, sport, neće samo značiti bezbedniju i pravedniju Srbiju. Ono najvažnije je što će uspeh u borbi protiv kriminala i korupcije za građane značiti povratak poštovanja i poverenja u državne organe, povratiće dostojanstvo i poštovanje samim državnim službenicima, zahvaljujući brojnim merama i politici koju Vlada Republike Srbije sprovodi. Zato ću u danu za glasanje glasati za ove zakone i nadam se da ćete nastaviti da ih ovako osavremenjujete…

Poslaniče, rekli ste pet minuta, a već pričate osam i nešto.)

Završio sam. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta i počećemo…
(Zoran Živković, s mesta: A posle ja.)
Ne.
Nastavljamo sa radom u tri minuta do tri, da bi bili precizni.
(Posle pauze)

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o četiri predloga iz krivično-pravne oblasti i to nije loše, ali je loše što četiri ovako značajna zakona raspravljamo u okviru jedne tačke dnevnog reda, gde svakako nećemo biti u mogućnosti da kažemo o svakom pojedinačno zakonu ono što mislimo da treba. Mi smo u SRS podneli određene amandmane pa ćemo valjda u raspravi u pojedinostima moći malo detaljnije da pričamo o ovim predlozima.
Suštinska primedba SRS je ona koju ponavljamo već godinama. Nije dobro da u neodređenom broju zakona imamo krivična dela umesto da se kodifikuje Krivični zakonik i da na jednom mestu, u jednom zakoniku imamo sva krivična dela koja su inače sadržana i u Krivičnom zakoniku, a i u ostalim zakonima, pa i u ovima o kojima danas raspravljamo.
Na ovaj način se, osim što se stvara pravna nesigurnost kod građana, verujte, pretpostavljam da komunicirate sa sudijama, sudije se ježe na svaki ovakav zakon, gde se donosi neki zakon, gde su opet sadržana, govorim o sudijama krivičarima, koji zaista imaju ozbiljne probleme zbog ovakvog postupaka i ovo nije vaš manir, odnosno samo vaš, nego je ovo nešto što ste očigledno nasledili.
Da bi se raspravljalo o jednom krivičnom predmetu, sudija mora da konsultuje bar 16-17 kojekakvih zakona i onda se može desiti da neki eventualno preskoči, a tek to što u ovim zakonima imate koliziju sa Krivičnim zakonikom, to je tek poseban problem. Zapravo, ovo govori da vi niste ozbiljni u nameri da rešite ove probleme koji su sadržani u ovim predlozima zakona, jer da jeste, onda biste zaista angažovali ozbiljne, dobre pravnike da jednom za neko duže vreme urade ovaj ozbiljan posao.
Ja sam sigurna da i u Ministarstvu pravde ima dobrih pravnika, bar znam da ih je bilo, ali isto tako znam, kao što svi u Srbiji znamo, da imamo mnogo mladih pravnika koji su završili redovno fakultete, državne pravne fakultete i koji rade nažalost, po kafićima, pijacama itd. umesto da se zaposle bar na određeno vreme da pomognu da se urade ovako neke ozbiljne stvari.
Umesto toga, mi imamo poplavu tzv. pravnika i ne samo pravnika, odnosi se i na druge profesije, ali je činjenica da ono što se radi u poslednjih nekoliko godina, i opet kažem ne samo u okviru naprednjačke nego i pre, demokratske vlasti, svi znamo koliko hoćete ljudi koji rade, ne znam, u Skupštini, u nekom ministarstvu, Vladi itd. koji su radili na nekim poslovima, npr. kurira, kafe kuvarica itd. što vrlo uvažavamo kao profesiju i kroz neko vreme, taj neko dobije diplomu, ja se zaista ne usuđujem da kažem da završi Pravni fakultet, i danas se pojavi sa diplomom. Sutra radi na nekom ozbiljnom poslu, predviđenom za diplomiranog pravnika, jer mu se računa, čak i ono neko vreme koje je proveo u kafe kuhinji, kao radni staž u Skupštini npr. Dakle, sve je to jako loše i ima i te kako veze sa ovom temom.
Zašto još treba da se kodifikuje ovo krivično zakonodavstvo? Zato što mi već nekoliko godina u Srbiji imamo vrlo interesantnu situaciju da se donose zakoni sa imenima. To je jako loše. I onda se tu na ličnim tragedijama nekih porodica, nekih ljudi, sakupljaju sitni politički poeni, pa se zalaže neko za tzv. Marijin zakon, Zojin zakon, Aleksin zakon itd. Žao mi je što sam uopšte pomenula ova tri imena, ja ne želim da mi na bilo koji način učestvujemo u tim populističkim pokušajima da se dođe do poena, zato što je neko doživeo tragediju.
Mi moramo da imamo zakone koji će predvideti unapred koja su sva krivična dela u Srbiji moguća, kao što moramo imati zakon koji će sadržati i neka krivična dela kojih do sada nije bilo, ali koja su predvidiva s obzirom, možda i na tehnološki razvoj, možda i na stanje društva, na veliko siromaštvo, veliku nezaposlenost, veliku bedu u društvu. Sve to svakako doprinosi da ljudi posežu za nekim negativnim stvarima, nekim lošim stvarima, ali ponavljam, to sve mora da bude sadržano u jednom zakoniku, u Krivičnom zakoniku kodifikovanom. Ovako, od slučaja do slučaja, donositi zakon, mi zapravo ništa nećemo uraditi i ništa nismo uradili.
Govorite ceo dan ovde, skoro svi poslanici su nekako u prvi plan stavili Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, da li vi mislite da će se ovim zakonom nešto promeniti? Neće. Prosto neće, nema ni jedne odredbe koja to garantuje. Šta se do sada dešavalo i da li će se to promeniti? Neće. Svaki put kada se desi ta neka strašna porodična tragedija, nekoliko dana se novine bave tim, mediji i ostali i onda posle tri dana pročitamo – rekao komšija, rekao svekar, rekao otac, rekla sestra, brat, da ta žena, to dete, ta baka, jer svi su nažalost, sve kategorije su u opasnosti od tog nasilja, kaže prijavljivali su policiji. Pa policija dođe u neku porodicu, ako je žena prijavila muža koji je tukao i maltretirao, i policajac dođe i kaže – e sad se vi lepo izmirite, popijte kafu zajedno, to je vaša porodična stvar, a ja idem da radim nešto ozbiljnije. I šta se desi? Tek tada taj nasilnik koji je već pokazao nenormalno ponašanje, tek posle će toga da iskali bes na toj jadnoj ženi, koja se drznula da ga prijavi. Tako će biti i dalje.
Dakle, moraju sistematski i suštinski da se menjaju stvari, mora da se popravlja stanje u državi, mora da dođe do ekonomskog oporavka, koliko god to vama kao ministru pravde to zvučalo možda da nema veze sa ovim problemima, ima. Ima velike veze i te kako velike veze.
Ponavljam, ono sa početka, nažalost vreme nam ne dozvoljava da ozbiljnije i više govorimo o ovom zakonu, ali ćemo pokušati kroz amandmane, ali moram da kažem, da izmene Krivičnog zakonika, člana 387. gde ste predvideli kazne zatvora za nekoga ko recimo kaže da u Srebrenici nije bilo genocida, kao što mi srpski radikali nosimo ponosno to na reveru, da ćete kažnjavati takve stvari. Ovo što radite je kršenje Ustava, ovo je neustavno.
Nažalost, pitanje je da li će Ustavni sud i kada će profunkcionisati u punom kapacitetu, jer uskoro ostaje samo sa pet sudija, ali verujte, budu li razmišljali normalno sudije Ustavnog suda i budu li poštovale Ustav, ova odredba mora pasti, jer ne možete da branite narodu da priča ono što misli da treba. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Vujić Obradović.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici,uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona. Dakle, set zakona koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini na odlučivanje, o kojima vodimo raspravu, Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Međutim, ono što mi se čini najvažnijim kada su u pitanju ova četiri predložena zakonska akta, kao i većini mojih kolega i na šta bih se posebno osvrnula u svojoj diskusiji jeste Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Stav JS jeste podrška porodici kao stupu društva. Podrška porodici bez nasilja i da porodica treba da bude najsigurnije mesto svakog društva čiji je institucionalni stub upravo ovaj zakon.
Ono što je važno istaći jesu argumenti koji daju podršku donošenju ovog zakona da u praktičnom smislu treba da donese pozitivne rezultate. Takođe, ovaj zakon povlači za sobom i donošenje drugih zakona, a najvažniji je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji žrtvi nasilja treba da obezbedi zaštitu i nadamo se da će i taj zakon uskoro doći u skupštinsku proceduru.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici moramo posmatrati kao preventivni zakon i da je cilj prevencija u borbi protiv nasilja. Ovim krivičnim delom ugrožava se sigurnost drugog lica, što povlači sa sobom i krivična dela pretnje napadom na život, telo i slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica. Smatram da za svaki vid nasilja moramo imati nultu toleranciju, a naročito kada je u pitanju nasilje u porodici.
Kada govorimo o žrtvama nasilja, najčešće kažemo da je to žena, međutim, posredno i ostali članovi porodice postaju žrtve nasilja.
Problem nasilja u porodici dobija društvene razmere kojim država treba da se bavi upravo donošenjem ovakvih zakona. Važno je istaći da su porodičnim zakonom dati osnovni pojmovi prema kojima nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice.
Od početka godine evidentirano je 4.561 krivično delo - nasilje u porodici, što je veoma alarmantno, a to je oko 15,8% više nego u istom periodu prošle godine. Jedan je od najraširenijih vidova kršenja ljudskih prava.
Nasilje je zlo i sramota za onog ko čini nasilje, ali nasilje nije zlo i sramota za žrtvu koja ga trpi. Kao društvo moramo da ulažemo napore da žrtve ohrabrimo da nasilje prijavljuju. Problematika neredovnog i neradog prijavljivanja nasilja u porodici nadležnim organima, i pored činjenice da se poslednjih godina puno govori i piše na ovu temu, i dalje je izraženo. Taj vid porodične lojalnosti delimično je odraz elementarnog straha same žrtve za svoju bezbednost, ali patrijarhalnog shvatanja potrebe da se ti porodični problemi sakriju pod tepih od javnosti.
Proteklih dana svedoci smo monstruoznih zločina koje nam mediji plasiraju i smatram da oni moraju biti najstrože kažnjeni. Važno je da Srbija mora biti jedinstvena da se suprotstavi nasilju u porodici, a samo donošenjem ovakvog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, učinićemo da žrtvama pružimo punu zaštitu i podršku i eventualno sprečimo veće posledice po žrtvu.
Predlog uspeva da na jednom mestu i da na sveobuhvatan način reguliše saradnju predstavnika nadležnih organa i drugih organa, organizacija, ustanova, udruženja i pojedinaca uključenih u proces zaštite, što isto olakšava i čini relativno ostvarljivom u praksi.
Pokušava da reši jedan veliki problem koji postoji u našem društvu i koji se ogleda u nedovoljno koordinisanoj saradnji organa koji su nadležni da sprečavaju nasilje u porodici i zaštite i pruže podršku žrtvi. Zakon normira multiresornu saradnju. Javna tužilaštva, policija i centri za socijalni rad, dužni su da sarađuju kroz zajedničko telo - grupu za koordinaciju i saradnju. Zakon odgovara i zahtevu da sankcije za kršenje hitnih mera budu delotvorne.
Predviđeno je da nasilniku koji prekrši hitnu meru privremenog udaljavanja iz stana i zabranu prilaska žrtvi nasilja u trajanju od 48 sati, prekršajni sudija može da izrekne zakonsku kaznu u trajanju od 60 dana. Na ovaj način policija, prekršajni sudovi i drugi organi moći će efikasno i pravovremeno da reaguju i spreče eventualnu tragediju. Oni koji prete fizičkim, psihičkim ili bilo kojim drugim nasiljem jedino razumeju najdirektniju represiju.
Obaveza Republike Srbije jeste da zakonom normira sistem suzbijanja nasilja u porodici, proizilazi iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tzv. Istambulskom konvencijom. Vlada je predložila Narodnoj skupštini da po hitnom postupku ovaj zakon bude donesen i mi se sa time slažemo.
Na kraju, reći ću još jednom da Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu za odlučivanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milena Turk.

Zahvaljujem predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici je jasan pokazatelj volje i spremnosti države da nasilju bilo koje vrste stane na put. Ovakav predlog zakona šalje jednu jasnu poruku nulte tolerancije na nasilje, onako kako to Istambulska konvencija i nalaže.
Ovaj Predlog zakona unosi brojne izmene koje su donete u cilju prepoznavanja i podrške i pomoći žrtvama nasilja. Pravila nema kada su u pitanju žrtve nasilja, ni kada je u pitanju obrazovanje, ni kada je u pitanju imovinsko stanje, ili starosna dob. Dakle, svi se možemo naći u toj situaciji i zato je veoma važno da pošaljemo jasnu poruku da je nasilje društveno neprihvatljivo i da je zakonski sankcionisano.
Cilj će se postići kroz podršku i osnaživanje žena da o nasilju progovore, ali ovom merom koja se propisuje zakonom, a to je udaljenje nasilnika iz kruga porodice, time će žena imati mogućnost da objektivno sagleda celu situaciju i da uz pravnu pomoć koja će joj biti pružena, donese odluku o daljim postupcima a bez pretnji i smetnji od strane nasilnika.
Do sada su uočene manjkavosti u smislu dugotrajnosti procesa koji su vođeni, kao i situacija da tužilac odustane od gonjenja u situacijama kada se žrtva povuče. Ako uz to dodamo i teškoće u dokazivanju i nespremnost svedoka da sarađuje, jasno je zašto je ova oblast ovako osetljiva. Zato je izuzetno značajna ova mera udaljenja nasilnika. Sam broj prekršajnih postupaka je neznatan, a postoji nesrazmera između broja prijavljenih slučaja nasilja i samih sudskih odluka.
Imajući u vidu sve ove sugestije koje su došle i od nadležnih stručnih organa i od nevladinih organizacija, formiran je ovaj zakonski propis koji je donesen u cilju maksimalne podrške žrtvama.
Ovim zakonom će se urediti i sva problematika ove jako osetljive teme i jasno će se definisati ovlašćenja i nadležnosti svih državnih organa, hitnost delovanja i blagovremenost delovanja.
Prvi put u ovom zakonu imamo da se nasilje može vršiti nečinjenjem tj. zapuštanjem maloletnog lica i nedavanjem izdržavanja. Dakle, važno je da je proširen taj krug lica kojima može biti pružena zaštita.
Takođe, zakon predviđa koordinisano delovanje između policije, sudova, tužilaštava, centara za socijalni rad i to je veoma značajno, jer je ovom prilikom to urađeno zakonom a ne protokolom.
Ujedno je predviđena i specijalizovana odluka za svaku od ovih karika u lancu, što je izuzetno značajno.
Ono što bih takođe istakla je i predviđena kazna za neprijavljivanje nasilja i nepostupanje po hitnom postupku i svako saznanje i sumnja da nasilje postoji i da postoji uopšte opasnost od nasilja znači i obavezu prijavljivanja i zato moramo da podignemo svest o ovoj temi da kroz medije potenciramo i ohrabrimo ljude da o nasilju progovore.
Zakon predviđa takođe o organizovanje saveta za sprečavanje nasilja u porodici koji će organizovati Vlada Republike Srbije i biće zadužen za koordinaciju i da praćenje primene ovog zakona.
Želimo da pošaljemo poruku nulte tolerancije na nasilje upravo nasilniku, da će takvo ponašanje biti sankcionisano i da je zaista neprihvatljivo i upravo ta mera udaljenja nasilnika govori u prilog ovoj činjenici. Žrtvi će takođe biti pružena besplatna pravna pomoć i ostale mere podrške u smislu osamostaljivanja.
Ja sam sigurna da će uz ovakav zakon i odgovarajući protokole koji budu doneseni uz pristupnost bazama podataka, podizanje svesti, uz podršku medija biti moguće da se sa ovim problemom izborimo i da mu zajednički stanemo na put. Zaista ću i kao žena i kao član Odbora za ljudska i manjinska prava sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.