Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/256-16

3. dan rada

17.11.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege da ne bi ostali ovde bez odgovora i da se ne bi u javnosti plasirale teme tipa da mi sada kršimo zakon time što kandidujemo prof. dr Dedeića na mesto predsednika za kandidata za predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Prvo, članom 246. Zakona o tržištu kapitala jasno se kaže da kandidati treba da imaju visoku stručnu spremu, najmanje pet godina iskustva stečenog obaljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u Republici ili inostranstvu.
Definisanje uopšte dela pojmova kada je u pitanju izbor u vezi poslova sa hartijama od vrednosti, nije definisano Zakonom o tržištu kapitala, već Zakonom o investicionim fondovima i to članom 1. tačka 6. koji kaže da – zakonom se uređuje pod tačkom 6. nadležnost Komisije za hartije od vrednosti u daljem tekstu Komisija. Pa, kaže član 12. - obavljanje poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu na poslovima mogu biti: pod 1. u brokerskom dilerskom društvu, pod 2. na berzi hartija od vrednosti, odnosno finansijski derivata, tačka 3. u banci, tačka 4. u društvu za upravljanje investicionih i dobrovoljnih penzionih fondovima, tačka 5. u društvu za osiguranje, tačka 6. u Centralnoj banci ili drugim državnom organu ili organizaciji i tačka 7. u pravnom licu koje poslove u vezi sa hartijama od vrednosti obavlja za račun države kao poverene poslove.
Znači, definisan je ovde kada pričamo uopšte o hartijama od vrednosti je dosta široko definisano i zbog toga onaj deo koji se odnosi, pogotovo na profesora Dedeića rad u konsultantskoj kući, u ekonomskom birou 2001, 2002, 2003. Internacional konsalting centar legal d.o.o. kao direktor glavni konsultant za strane investicije do 2005. godine govori o tome da zapad inače definiše investicije kao realna dobra, a da u Americi i uopšte delovima koji se odnose i na Kanadu i na određene modele razvijenih ekonomija podrazumevaju investicije kao hartije od vrednosti.
Zbog toga onaj deo kada kažemo da je zaista stručnost njegov osnovno obeležje, u stvari, koje ga je kandidovalo za ovu funkciju, a oni koji kažu da je gospodin Martinović šaputao meni, ja ću reći da sam ja šaputala njemu, da u trenutku kada smo zaista izvršili intervjuisanje svih kandidata videli smo da zaista profesor Dedeić treba da nosi upravo ovu lidersku funkciju koja se odnosi na predsedničku funkciju ove komisije, upravo zbog toga što na osnovu stenograma koji možete da vidite sa ove sednice ono što je predložio profesor Dedeić ga zaista kandiduje za to.
Pre svega, kaže da treba izvršiti da bismo zaista razvili tržište hartija od vrednosti i reorganizovali na kraju krajeva samu komisiju, treba da posmatramo sa više aspekata i treba na određeni način da to radimo u neka tri nivoa. A pre svega profesor Dedeić ima dosta iskustva u radu sa hartijama od vrednosti prema nemačkom, austrijskom i kanadskom modelu. Zaista na osnovu toga on tvrdi da na određena tri nivoa unutar kuće izvan kuće i u regionu treba izvršiti određene hitne mere. Pa kaže, da Komisija mora da bude organizovana po najvišem nivou korporativnog upravljanja koja važi za javne službe i državne organe. Da pre svega ne možemo da napravimo čudo preko noći, ali pre svega moramo da se bavimo time da ona mora da bude čuvar pravila koja postoje, pre svega kada su u pitanju zaštita investitora, zaštita malih akcionara i da se obezbedi fer utakmica i atraktivno tržište na kome ćemo ići ka tome da smanjimo sve više rizike. Da Komisija ima kao organ, koje kažemo kao regulatorno telo, da treba da funkcioniše po najvišim standardima da obezbedi koheziju, da poveže sektore na svim nivoima.
Ono što treba još Komisija da predstavlja u svom budućem radu to je pre svega, da određene institucije kao što je sekretar, ne treba da bude sastavni deo samo obične službe već on da bude značajna figura u usklađivanju, pre svega zakonskih regulativa, postupanja veza između određenih segmenata kojim se komisija bavi.
Drugo, da treba da se uvede sistem interne revizije, ovo su sve odgovori ne samo vama, nego i prethodnim govornicima, da Sektor nadzora kao što je malopre pomenuto je vrlo važan i da mora da bude konkretna analiza učinka na samom terenu. Da odnosi sa javnošću koji su do sada negativni i potpuno bili mora potpuno da promene sliku kada je u pitanju ne samo Komisija već da samim tim se privuku određeni investitori i svi zainteresovani učesnici na tržištu. Da panel eksperata koji treba zaista da okupi ova komisija kao jedno telo koje treba da pomogne ovaj rad komisije i da okupi i one faktore koje bi pomogli tržištu sa te svoje stručne strane, da se organizuje ta panel diskusija bez obzira na kritička mišljenja i sugestije upravo u cilju da bi se naši najbolji modeli razvoja ovog tržišta.
Zaštita investitora i zaštita malih akcionara je uvek aktuelna, ali je vezano za veliki broj, znači sudskih sporova. Prema tome, ozbiljnu pažnju treba posvetiti tome da se uvede jedan centar za mirno rešavanje sporova, centar uzbunjivanje to bi bilo jedno takođe interesantan mehanizam koji bi rešio praktično deo koji se odnosi na pravosuđe kao jedan vid preventive.
Zatim, prof. Dedeić kaže da ono staro pravilo u biznisu kada kupac treba da čuva, mi u stvari smo ti koji treba da ga edukujemo, da on bude dobro informisan. Za sada su praktično oni listinzi i izveštaji i dokumenta koja su izlazila iz same Komisije na određeni način nisu davala pravu sliku stanja stvari, da to treba da se menja iz korena. Jednostavno novi instrumenti koji treba da pokrenu ovaj deo kada pričamo o hartijama od vrednosti su, jedan emancipovane obveznice koje se odnose na obveznice lokalnih samouprava koje su kasnije pratile određene i infrastrukturne projekte, ali da veliki oprez treba, jer stručnjaci kažu da treba biti ograničen kada su u pitanju institucionalni investitori, jer upravo recimo takva iskustva imaju nemačke berze i austrijske berze.
Hoću da vam kažem da on svoje iskustvo koje imao i u saradnji sa kanadskom berzom i sa američkom berzom, znači i sa berzama zapadnih razvijenih država je upravo pokazao da ima elemenata da može zaista da primeni kada je u pitanju predsedničko mesto ove komisije i može da se nosi sa time.
Ono što je vrlo važno, znači, predsednik Komisije treba da bude jedna figura gde će oni koji predstavljaju nove članove, a novi članovi su ta sveža krv, koja do sada nisu bili članovi uopšte saveta, odnosno Komisije za hartije od vrednosti, su kandidati koji su svi članovi glasali. Znači, možda neke partije nisu prisustvovale sednici Odbora ali postoji kandidat koji se zove Marko Janković, koji je zaista došao iz tog realnog sektora iz privrede i predstavio se na tom intervjuu zaista u najboljem svetlu zbog toga što su na kraju krajeva i članovi Odbora postavljali određena pitanja za koje su bili zainteresovani sa različitih aspekata i dobili su odgovore zbog koga su glasali i četiri stranke opozicionih predstavnika.
Tako da mislim da je ovakav kandidat uopšte i za predsednika i članove adekvatno može da odgovori promenama u društvu koje nas očekuje u ovoj oblasti. Što se tiče toga da su veliki procenti, odnosno velike promene se dešavale u vreme 2007. godine na berzi, kupovine i prodaje hartija od vrednosti, da upoređujemo sa 2015. godinom, mislim da nije realno ukoliko ne znamo činjenice koje su tada postojale. Godine 2007. praktično je period početka velike ekonomske krize, ali i završetka postupka privatizacije od 2001. godine. Tada je najveći broj preduzeća praktično prodat preko berze i zbog toga su hartije od vrednosti doživele tzv. bum te 2007. godine gde su posle toga 2008, 2009. i 2010. godine doživele veliki pad, mnogi u svetu su doživeli i krah berzi.
Stoga, ne možemo upoređivati uopšte karakteristike tadašnje i sadašnje berze, jer podsetiću vas, na tadašnjim berzama postojao je jedan „C-market“, jedan „Centroprom“, i određene firme vezane za kupovinu tadašnjih firmi od strane firmi gospodina Miškovića. Mi znamo kako su te privatizacije vršene i šta su akcionari, mali akcionari i zaposleni u tim firmama doživljavali i kakve su pritiske trpeli samo zarad toga da prihvate da uzmu svoje hartije od vrednosti, svoje obveznice, koje nisu mogli, naravno, nigde da zamene, a da su praktično dobijali po godini radnog staža po 100 evra, da bi uzeli svoje otpremnine sa kojima ništa nisu mogli da rade i pali na trošak države.
Zbog toga smo posle toga ima posledicu 400 hiljada novo nezaposlenih i pritisak na Nacionalnu službu za zapošljavanje, odnosno na teret budžeta Srbije.
Kao što vidite, ceo krah berzi i ceo krah rada sa hartijama od vrednosti je pao na trošak svih građana Srbije. Da se to više ne bi dešavalo, sada je trenutak da jednostavno moramo da krenemo u potpunu reorganizaciju ovog sektora. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.
...
Srpska radikalna stranka

Miljan Damjanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, imali smo u prethodnom periodu diskusije da čujemo razloge zbog čega treba, zbog čega ne treba podržati ove predloge. Ja smatram da, što se tiče profesora Predraga Dedeića i njegove akademske biografije, da zaista nema spora da je čovek koji je, što se tiče akademske biografije, izuzetan, izuzetan stručnjak, ali s druge strane, mi ovde govorimo zaista samo o kozmetičkim promenama.
Moram da se osvrnem na ono što su prethodne kolege govorile i branile svoj predlog, a to je da, i zašto kažem da su kozmetičke promene, a to je da ćemo jedan deo članova ovim predlogom zadržati, a ove druge koje verujem, i kako kaže gospođa Tomić, u tom je slučaju gospodin Marko Janković izuzetno kvalitetan, što ne sumnjam čim ste tako izneli i obavili razgovore i čim je većina članova Odbora i iz redova opozicije glasala za takav predlog, ovde se radi o drugim stvarima i konkretnim koje ste i vi dobili tog 14. jula na sednici Odbora, jedno pismo zaposlenih iz Komisije za hartije od vrednosti. Ovde su sporni drugi ljudi, oni koji ostaju. Pitanje je šta će onda profesor Dedeić, ako je ovo zaista istina, moći da uradi sa takvim ljudima?
Ono što smo već konstatovali je da Komisija za hartije od vrednosti nije dobro radila i da je poslovala s gubitkom i čak zatražila pomoć iz državnog budžeta. Mi znamo da je u tom periodu predsednik bio gospodin Milićević Žarko, koji, ukoliko za vreme njegovog mandata, a setićete se, mislim da je gospodin Arsić govorio, verujem da je on promenio gospodina Ćirovića njegovog prethodnika, kada je govorio da je jednog on promenio dok je bio predsednik Odbora za budžet, onda se postavlja pitanje kako će gospodin Dedeić moći da sarađuje sa takvim čovekom koji je postavljao dosta nestručnih ljudi i vukao čudne poteze u ovom prethodnom mandatu, jer ga vi sada predlažete za člana u ovom sazivu?
S druge strane, moram da se osvrnem, pošto je bilo reči, opet zbog javnosti, a to je da ljudi, svaka čast ko je imao i veću platu pa prelazi na manju platu, ovde se radi o ozbiljnoj instituciji, ali opet zbog javnosti, da ne bude uskraćena, ovo je zvaničan dokument koji je na njihovom sajtu - visina isplaćenih zarada u Komisiji prema podacima za mesec septembar 2016. godine. Želim samo da javnost zna se ne radi tu o nekim prosečnim platama ili tek možda nekim malo više od prosečnih plata. Radi se o zaista za naše uslove ozbiljnim platama. Imenovana i izabrana lica su u septembru primali 122.215 dinara i do 154.732, zatim, rukovodioci odeljenja i direktori sektora od 78.677 do 130.803 i ostali zaposleni 25.920 do 102.494 dinara, što ćemo se složiti da su ipak zarade kada je u pitanju državni sektor na zadovoljavajućem nivou.
Ono zbog čega mi ne možemo da podržimo ovaj predlog jeste upravo zbog dvoje, troje ljudi za koje nam nije najjasnije zašto su predloženi. U prvom redu, pa pretpostavljam, pošto ste i vi dobili to pismo, gospođo Tomić, i verujem da ste izvršili neku analizu i porazgovarali, pa bih želeo ukoliko vi imate dodatnih odgovora, predsedniku i članovima Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava stiglo je 21. jula pismo zaposlenih ljudi, popisani su samo kao zaposleni. I sami znate da je uvek bio strah zaposlenih od svojih direktora, od svojih rukovodioca da li smeju javno da kažu, da li ne smeju, da li će snositi neke posledice ili ne zbog svog tog iznošenja dokumenata ili informacija, a tiču se njihove firme, u ovom slučaju Komisije za hartije od vrednosti.
Mi po ovome što sam video i na zvaničnom sajtu, za sada ova Komisija, iako smo konstatovali da loše radi, koja ima jedan veći broj sektora i podsektora, prvo sa čim će gospodin Dedeić morati da se suoči jeste definitivno izuzetno loše selektirani sektori i podsektori. Pa imamo podsektore gde imamo samo po dvoje zaposlenih, ali imamo rukovodioce. S druge strane, imamo situaciju da su oni predvideli 52 zaposlenih, a govorimo da ne mogu ni za ovih sadašnjih koliko je zaposleno po zvaničnom ovom podatku 37 plus jedan ugovor, gde ću vas zamoliti da mi kažete da li je istinit podatak da je osoba koja je po ugovoru primljena, da se radi o Maji Aksentijević za vanredno završenim frizerskim zanatom? Da li je to taj ugovor, ako postoji?
Sve ovo govorim, izneću još nekoliko podataka upravo zbog predloga vašeg, znači, nesporno je, verujem da su oni vama izneli kako to treba sada da izgleda. Ja sad govorim o gospodinu koji je vodio, tako je, o Žarku. Postavlja se onda logično pitanje, ako je zaista ono što zaposleni tvrde radio u prethodnih par godina, da se bahato ponašao prema zaposlenima, da je njega uveo u ceo posao gospodin Zoran Ćirović, za kojeg znamo i već je ranije govoreno da nije dobro taj posao radio, a vi ste malopre istakli jednu apsolutnu istinu i zbog čega predstavnici bivšeg režima, kad kažem bivšeg, bivšeg, bivšeg režima, poslednji su koji mogu da govore o tome. Kada se govori o zaštiti malih akcionara, upravo su najviše stradali, ako što je već spomenuto, mali akcionari „C-marketa“ i svih tih privatizacija koje su se dešavale od 2001. godine pa do završetka tih privatizacija. I znamo da su upravo u tim privatizacijama glavni bili uključeni Mišković, ali i Beko, i da nikako ne možemo porediti tadašnje podatke i da je tada, iako je bilo višestruko veća prisutnost na berzi, trebalo je da bude mnogo veća nego što je bila, jer su bukvalno malim akcionarima otimane akcije za budzašto određenim cenama.
Ja ću vas podsetiti da ništa bolji primer nije bio i primer Luke Beograd.
Vi se sećate da su zahtevana dva anketna odbora. Jedan anketni odbor je zahtevala SRS, a tada je šef poslaničke grupe bio Dragan Todorović u Republičkom parlamentu. Koliko se sećam, nije zaživeo, a drugi anketni odbor je bio organizovan, odnosno Skupština grada je pokrenula. Interesantno je da taj anketni odbor nikada nije završen, nikakav izveštaj nije stigao, sem kolateralne štete Strahinje Sekulića koji je napustio, ili je, ako se ne varam, smenjen sa mesta javnog pravobranioca Grada Beograda. Zbog svega toga što se dešavalo u prošlosti, a stradali su mali i akcionari, stradali su zaposleni i javni problem sa čim se, makar mi iz SRS, suočavamo kao problemom jeste da li su ti ljudi, koji su u prethodnom periodu bili u Komisiji za hartije od vrednosti, bili na određenim pozicijama, da li su bili predsednici?
Ja ću vas podsetiti za gospodina Žarka Milićevića. Na njemu sam se najviše zadržao, jer mi je zaista interesantna njegova biografija, a to je da je on završio svoje obrazovanje, započeo oktobra 1996. godine, decembra 2006. godine. Znači, nakon decenije i nešto preko i prvo zaposlenje je bilo odmah nakon završenog fakulteta u Ministarstvu finansija, Upravi za trezor 2007. godine do 2009. godine. Imam bojazan, jer se dobro sećam ko je tada vodio to Ministarstvo, koje ga je zatim naknadno preporučilo. Pod istim tim režimom u narednom periodu bio je i dalje 2010. do 2011. godine u Ministarstvu finansija, ali onda prelazi od 2011. godine, a opet znamo koji je režim tada bio na vlasti, u Komisiju za hartije od vrednosti i postaje kabinet predsednika Komisije.
Šta je ono što je očigledno za njega, a što nikako ne sme po našem mišljenju da prođe i trebali biste da povučete taj predlog kada je on u pitanju? Jeste da je upravo on nasledio svog najbližeg saradnika, koji ga je inače doveo, Zorana Ćirovića, a za kojeg su se i u medijima, a ima i dokaza, vrlo često se dešavalo da se uopšte nije nalazio na svom radnom mestu, da je često i putovao, a da je na taj način uništavao ovo o čemu danas govorimo, a to je da vi sada sa novim predsednikom hoćete da reorganizujete. Ja govorim da je njegov tim loš koji se selektira.
Takođe, odmah nakon toga čim je preuzeo funkciju gospodin Žarko Milićević, umesto da je kao vama, pošto ste predsednik Odbora za budžet predao izveštaj poslovanja, vi to nemate, koliko sam upućen, pitao sam bio, ako imate voleo bih da dobijem, onog momenta kada je preuzeo Žarko Milićević. On je kao, iako je to kako se kaže nezavisno telo, a ne može se samostalno nažalost da se finansira, iako smo mi već ti koji izdvajamo novac od građana Republike Srbije, njegov osnovni zadatak je bio pri preuzimanju funkcije da napravi presek, finansijski presek, presek organizacione strukture, presek zaposlenih, da li su svi bili zaposleni u skladu sa onim što je bila potreba ove Komisije ili su bili zapošljavani kao što se danas govori non-stop o tome, koja je stranka koja ga je predložila.
Kada govorimo koga je koja stranka predložila i kada je ovo javno, u ovom trenutku je potpuno nebitno, jer postoji zakon koji daje uslove i predviđa određene uslove, ali je isto neverovatno da se ovakav, ako to nazovete propust, ili jedino ako bude da je sve ovo što sam rekao neistina, kada govorimo o tome šta je i kako je gospodin Ćirović i u kom stanju ostavio ovu Komisiju. Znači, gospodin Žarko Milićević je morao prvo da napravi presek i da dostavi to vama.
Dalje, šta je prvo uradio Žarko Milićević kada je postao predsednik, a koga danas želite i predlažete da ostane član Komisije? On je odmah predložio osmoro novih radnika i po našim informacijama, za koje ja verujem da i vi imate informacije, oni nisu imali radno iskustvo za odgovarajuće poslove za koje su tada bili predloženi, a ja ću vam reći imena tih zaposlenih, što se može utvrditi naknadno, pošto ne žurimo nigde. On je tada primio: Tijanu Cvetković Gajičić, Laketić Nenada, Gašić Aleksandra, Stanić Gajić Veselina i Basta Borisa, raspoređujući ih tada na radna mesta viših saradnika i savetnika. Tada su bile još, moram zbog građana da napomenem, veće zarade, nego što su danas, još veće zarade i na taj način dolazimo u paradoksalnu situaciju da govorimo da oni sada ne mogu da se samofinansiraju. Ne mogu ako je neko pogrešno i loše vodio, da li po nečijem nalogu, nemojmo sada ko je kome šapnuo ili da je njemu nekad neko šapnuo. Govorimo zaista o pravom i činjeničnom stanju kakvu je Komisiju iza sebe on ostavio.
Osim toga, vrlo je bilo simptomatično, to ću ostaviti za kasnije, a to je drugi predloženi kandidat, šta bi trebalo zapravo proveriti? U pitanju je Mirjana Ivošević. Ona je, ako se ne varam, od 24. marta 2011. godine ulazi u sektor za razvoj, finansijski analitičar i, po našim informacijama, tada je, protivno članu 246. Zakona o tržištu kapitala, što se može proveriti u personalnom dosijeu zaposlenog, Žarko Milićević, što bi žargonski rekli, progurao mimo zakona. Tada ona nije imala, po našim saznanjima, završen fakultet, već je naknadno završila, čini mi se, Bankarsku akademiju ili kako se već zove, istu onu gde je predavač bio profesor Dedejić u jednom periodu. Ne povezujem, da ne bi pomislili, nego samo kažem da se radi o… Nisam zaista znao da postoji ta neka Bankarska akademija. Znam za neke državne fakultet, poput Ekonomskog fakulteta, Pravnog fakulteta, itd. Tek od marta meseca 2011. godine, opet žargonski moram da kažem, po našim saznanjima, isposlovao je raspoređivanje na poslove sa visokom stručnom spremom i na dan potpisivanja izjave da ispunjava članove Zakona o tržištu kapitala postala je sa samo nešto više od četiri godine radnog iskustva. Znači, iako je u međuvremenu završila fakultet, iako je raspoređena na višu funkciju, ona tada nije ispunjavala osnovnu zakonsku obavezu.
Ako mi danas imamo takva dva predložena, džabe vama dobar predsednik te Komisije. Ako ostavite ono što je šuplje, ono što je nakaradno i ono što je godinama unazad, a oni su oboje već dugi niz godina, što se vidi iz biografija, bili prisutni u ovoj Komisiji, onda ćemo, gospodo narodni poslanici, drage kolege, napraviti veliku grešku. Mi tu grešku ne možemo da napravimo, jer ćemo glasati protiv i izneli smo vam svoje argumente.
Mene ovo podseća danas, ukoliko se ne daj Bože donese odluka, ako sam govorio neistinu, vi ćete reći, izneti kontra podatke, nije nikakav problem, prihvatićemo, ali ukoliko je istina ovo o čemu ja govorim i ukoliko se ustanovi kao tačno, ulazimo u jedan problem – kako ćete vi glasati za? Da li će to biti po sistemu kao na Odboru za evrointegracije? Ustav postoji. Ustav propisuje koji je jezik u upotrebi, službeni, postoji Poslovnik koji kaže ko može da se obrati, a onda neko donosi odluku i kaže – to je dobra praksa, bila je dobra praksa u prethodnom periodu.
Ako ustanovimo da su ovi ljudi došli na način na koji su došli u komisiju i dokaže se da je gospođa Tijana već tada napravila prekršaj, kako onda možemo da verujemo da sutra neće učestvovati u bilo kakvim manipulativnim daljim poslovima ili bilo čemu drugom što će štetiti i komisiji i Odboru za budžet koji ima nadzor kontrole, a zajedno i narodnim poslanicima i Skupštini Republike Srbije, zato što će taj predlog podržati.
Zato vas zaista molim, apelujem, ovo su poverljivi podaci, ima dosta i zvaničnih podataka na sajtu, sinoć dok sam se pripremao, samo sam delimično izneo, govori se i radi se o ljudima koji su godinama unazad, upravo oni predlagani od tadašnjeg režima, bili na mnogo većim platama što sada jesu, ali da li ćete vi sad napraviti istu grešku? Ako su oni pravili grešku, pa nemojte i vi. Ako su oni to uradili, zašto biste vi nastavili tu lošu praksu? Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača narodna poslanica dr Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, da odgovorim, mnogo pitanja je ovde postavljeno.
Prvo, jedan od odgovora koji sigurno i traži javnost i na kraju krajeva i sve kolege, to je da 14. jula je prvi put konstituisan odbor u tom sazivu. Znači, to je datum kada je istekao mandat sastavu komisije i od tog trenutka teku sve radnje koje se odnose na izbor novog saziva. Do tada nismo imali prilike da dobijemo izveštaj za 2016. godinu, jer je ona u toku, ali imamo Izveštaj iz 2015. godine. Prethodni saziv, Skupštine, imao je i drugačiji saziv odbora je usvojio Izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti za 2015. godinu. Znači, da bi znali svi o čemu govorimo, Izveštaj za 2016. godinu ćemo dobiti tek nakon završetka godine. Takva je procedura za sve institucije koje podnose određene izveštaje. Znači, nemaju oni onu obavezu kao ministarstva na svaka tri meseca. To je jedno.
Drugo, kada govorimo o tome da li je ko zaposlen, niti je naše da ulazimo u to kao članovi odbora, kako se ko zapošljava, zbog toga snosi odgovornost onaj ko sklapa takvu vrstu ugovora. Na nama je da kao, ne samo ja kao predsednik odbora, na kraju krajeva i članovi, tražimo pre svega, osim izveštaja o radu, da ne bi čekali kraj godine, možemo da tražimo i broj zaposlenih i strukturu i na kraju krajeva, stručnu spremu, na osnovu kojih ugovora su oni zaposleni i za koja radna mesta. Znači, to je ono što mi možemo sigurno da tražimo.
Drugo, što se tiče odnosa uopšte kada pričamo o gospodinu bivšem predsedniku odnosno Žarku Milićeviću, ono što je on pokazao kroz onaj intervju je izuzetna stručnost u smislu samog vođenja ove institucije i kontinuiteta u određenim aktivnostima same komisije. Znači, onaj deo koji se odnosi na samo rukovođenje unutar komisije, niko ne može do kraja da vam dokaže ukoliko zaista ne tražimo te ugovore na uvid. Uvek postoji da u svakoj firmi, pa i u komisiji, postoje zaposleni koji su zbog nečega nezadovoljni i pišu određena pisma. To nije slučaj samo za ovu komisiju, to je slučaj za sve agencije, ministarstva i javna preduzeća. To je uvek bilo i biće. Ali ono što je na nama je da ispitamo sve ove činjenice koje ste vi naveli, za koje tvrdite da su strogo poverljive. Mi nismo ni mogli da znamo da su strogo poverljive i da li su istinite. Mi možemo da tražimo u pismenoj formi da nam odgovori, na kraju krajeva, lično gospodin Milićević.
Ono što bih rekla, to je da kada smo imali njegovo izlaganje i njegov intervju, bio je ispitivan ne samo od članova pozicije, već i članova odbora iz opozicije i verujte mi da ja na njegovom mestu možda i ne bih odgovorila na mnoga pitanja, ali on je zaista odgovarao krajnje otvoreno, iskreno o svim onim problemima koji se odnose i na pravljenje troškova, kada je u pitanju budžet, znači budžet same komisije koji kaže da za 2015. godinu je napravio dobit od 52 miliona, ali za 2016. godinu kaže da će biti sigurno u minusu nekoliko miliona. I to je ono što je fakat, što pokazuje suštinski da ova komisija ne funkcioniše, odnosno da ne zadovoljava ono zbog čega je ona u tom sazivu.
Ja ću samo da vas podsetim da taj saziv je faktički promenjen na osnovu ovoga što je gospodin Arsić rekao, znači samo dva člana su promenjena 2015. godine, a on je funkcionisao i dalje u onom sastavu u kojem je bio i gospodin Bajec i gospodin Štimac. Hoću da kažem da je nekako uvek taj kontinuitet za bilo koju instituciju veoma važan. Vi morate da ostavite određene ljude koji su funkcionisali u određenim, ne možete sve da ih promenite, baš zbog tog kontinuiteta i zbog toga dok drugi novi ljudi dođu da funkcionišu u određenoj instituciji treba dosta vremena da bi pokrenuli mnoge stvari. Zbog toga je jako dobro uvek imati, što kaže, spoj iskustva i prakse, ali i spoj onih ljudi koji već rade taj posao i onih koji su novi.
Zbog toga smo se mi opredelili da upravo novi budu predsednik komisije i bude gospodin Marko Janković, koji dolazi iz realnog sektora za koga su se svi odlučili, da podrže njegov izbor za člana saveta ove komisije.
Šta treba zameriti Žarku Milićeviću ili ne, vođenje same komisije u roku od godinu dana. Znači, od 2015. do 2016. godine ,tačno je da je on bio na mestu šefa kabineta prethodnog predsednika, ali vi znate kada radite kao određeno stručno lice da vi niste donosilac odluka, kao kad radite kao predsednik i član saveta. Znači, zbog toga je bilo vrlo važno da obavimo kvalitetan intervju sa njim i u tom intervjuu, ono što smo mi imali prilike da čujemo od gospodina Milićevića, je upravo da nam je potrebno usklađivanje sa novim zakonskim aktima, da bi uopšte ova komisija mogla da počne da funkcioniše na način i da na kraju krajeva, prihoduje određena sredstva da bi mogla da se izdržava, da više ne potražuje finansijska sredstva iz budžeta.
To je jedno.
Drugo, da pitanje promena kaznene politike mora da se definiše upravo zbog kontrole na tržištu hartija od vrednosti. Drugo, da odnosi pravosuđa i same komisije koji do sada nisu ni funkcionisali na određeni način, uz pomoć naravno, i Odbora za budžet finansija i javnu potrošnju, mora da počnu da funkcionišu. Da poziciju regulatornog tela koji su do sada imali, jednostavno nisu bili u mogućnosti da za tih godinu dana za koliko je on bio na čelu mesta predsednika komisije, on jednostavno nije ni mogao da sprovede.
Prema tome, on u tom trenutku kada je postavljen 2015. godine je imao samo mogućnost da obavlja određene aktivnosti, da održi funkcionisanje komisije u datim okolnostima pri tržištu kapitala koje je potpuno minimalno i to je ono što negde treba reći da je uspeo, kada pričamo o 2015. godini, da završi godinu sa pozitivnim saldom, da 2016. godinu funkcioniše do trenutka dok im nije istekao mandat, a to je 14. juli 2016. godine. Ovo sve što ste naveli da je unutrašnja politika komisije, kada su u pitanju zapošljavanja, članovi Odbora do 14.07. nismo imali, ja kao predsednik prvi put sada sam preuzela tu funkciju, nisam imala ta saznanja i ono zbog čega mislim da treba sada sve više uspostaviti određenu kontrolu nad tim nezavisnim institucijama je upravo kroz formu pitanja nas poslanika, članova odbora, u pismenoj formi. Znači, tražiti praktično i uspostaviti disciplinu a to je profesor Dedeić naveo kao jedan od osnova kojim treba komisija da se rukovodi kada bude uređivala unutrašnju, praktično sistematizaciju i rad unutar komisije, disciplinu i funkcionisanje na osnovu korporativnog upravljanja.
Zbog toga smo smatrali da gospodina Milićevića zaista treba ostaviti u Savetu, upravo zbog ovih stvari koje je naveo u svom intervju kao važne za promenu Komisije.
Što se tiče toga kako se on ponašao kao predsednik, znači, mi nismo imali informacije za koje vi kažete da su strogo poverljive. Te strogo poverljive, nisam imala. I ako su anonimna pisma u pitanju, sve to uvek treba ispitati. Nije problem da se postavi pismenim putem pitanje i da se traži pismeni odgovor, ali to su jednostavno uvek u delu poluistina. Da li su istina 100% ili ne postoji uopšte ili su izmišljotina, na tome je da tražimo pismeni neki trag o tome što je neko postavio kao anonimno pismo i nemamo problem uopšte sa tim.
Znači, ako smo ga dobili, kad definišemo nov saziv i sastav komisije, direktno ćemo postaviti pitanje. Na kraju krajeva, i kad bude izveštaj za 2016. godinu, svi oni dolaze na Odbor za finansije. Mogu svi poslanici da dođu na Odbor i da pitaju lično.
Zbog toga vam kažem, namera je da se zaista donese odluka o izboru komisije koja će dati pun svoj doprinos u kreiranju novog koncepta politike hartije od vrednosti i tržište kapitala u Srbiji, da jednostavno počne komisija da prihoduje koliko zaista su njegovi troškovi, da se više ne traži od budžeta Srbije ništa.
S druge strane, da se pokrene to tržište kapitala, da se pokrenu investitori, da se zaista u tom delu negde razvijemo i kao društvo i da jednostavno razvijemo svest o potrebi toga kao društvo, pre svega, ako idemo u osnivanje novih start ap firmi, mladi, da pokrenemo svest o tome da kupovina prodaja hartija od vrednosti postane svakodnevnica ovde u društvu i to je ono zbog čega smatramo da gospodin Milićević treba da bude sastavni deo ovoga tima.
Sve ovo što ste naveli bićemo u mogućnosti da ga pitamo lično i pismenim putem i usmenim putem na sednicama Odbora. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Gospodine Damjanoviću, vi ste se javili. Osnova vašeg javljanja je replika?
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Miljan Damjanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Kao ovlašćeni predstavnik.
Gospođo Tomić, vi i ja se izgleda samo u jednoj stvari nismo razumeli, a to je da ja ni jednog trenutka nisam rekao da je bilo šta strogo poverljivo, nego je proverljivo. Strogo nisam, znači proverljivo.
Ja sam vam izneo podatak za gospođu Mirjanu Ivošević. Tada nije ispunjavala uslov. Znači, protivzakonito rešenje. Ispunjavala je četiri, zakon propisuje pet. I to se može proveriti.Sada ako budemo imali pauzu, to se da proveriti u roku od pet minuta. Pozove se Kadrovska služba i proveri se i to je to.
I oko ovih drugih stvari o kojima sam govorio, jednostavno sam rekao – vi možete da proverite. Ja ni jednog trenutka nisam izašao iz delokruga tačke dnevnog reda, govorio sam upravo o ljudima za koje smatram da su, koji su ostali iz prethodnog perioda, moje mišljenje je, uvidom u materijal koji sam ja video i gledao kod njih na sajtu, da je prosto, pošto nemam sada vremena, iskoristiću posle u svom drugom javljanju, reći vam, za još određene sektore koje je on izuzetno loše tada postavio. Zašto je tada kao predsednik loše postavio, ja ne znam. Ja verujem da je on na intervjuu bio odličan i rekao – šta će sada menjati sa tim Dedejićem. To je drugo šta će raditi u budućnosti. Ja govorim kako je on loše postavio sektor u prethodnom periodu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Kratko ću samo.
Gospodin Radulović je isto to pitanje direktno postavio gospođi Ivošević i dobio je adekvatan odgovor. Zato kažem da li to nije dovoljno prikazano u njenoj biografiji, ali jednostavno te godine koje se traže su potkrepljene činjenicama, tako da to uopšte nije problem. Eto.