Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Gospođo Gojković, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, gospodine Vučiću, važna je rasprava, ne zato što se usvaja najvažniji godišnji zakon, nego zbog političke situacije u kojoj se nalazi zemlja.
I vlast i opozicija najviše vole da razgovaraju o ekonomiji. Opozicija zato što, na prvi pogled ekonomija sve trpi, znate već, poznate su vam te platforme iz načina na koji ste vi svojevremeno delovali, i iz načina na koji se danas ponaša deo opozicije - zaposlićemo ljude, vratićemo plate i penzije, povećaćemo, nećemo dati. Sa druge strane, vlast voli da razgovara o ekonomiji zbog toga što iz njene perspektive ekonomija je jasna kao fizika. Svi aduti su u vašim rukama.
Ja kada to kažem, ne govorim zbog toga što imam potrebu da vas hvalim. Nažalost, bavim se politikom u zemlji u kojoj je nenormalno biti normalan. Deficit od 1,7%, to je mera žrtve onih penzionera koji su ostali bez 10% penzije ne zato što je to bio vaš hir, nego zato što, mogu i to da kažem, niko nije bio spreman da sluša LDP pre deset godina kada smo ukazivali na probleme sa kojima se zemlja suočava.
To je mera žrtve i onog penzionisanog pilota koji je vratio 5.000 dinara i rekao – ne treba mi, hoću mojih 300.000. Ali ja na tome ne mogu da gradim politiku LDP zato što znam da ne bi bilo ni tih 5.000 da je nastavljeno onako kako se radilo u prošlosti.
Ako govorimo o tih 1,7% deficita budžeta koji je, zapravo, jedini kriterijum o kojem danas možemo da raspravljamo, onda je to mera žrtve lekara u zdravstvenom sistemu, profesora u obrazovnom sistemu, policajaca koji nas čuvaju, koji su ostali i bez dodatka i bez dnevnice, pa kada putuju sa nama po Srbiji kao obezbeđenje, nemaju ni za obrok sebi, a rade i trpe i tu su da se žrtvuju.
Dakle, moramo poštovati nešto tako. Zbog toga, ja ne mogu prema tom budžetu da se odnosim isključivo kao prema nečemu što je proizvod vaše politike, pa pošto sam ja vaš politički protivnik, onda to zaslužuje svaku kritiku.
Citirate Šojbla, meni je drago zbog toga. Borio sam se za to godinama. Nažalost, nije se tako često citirala i uvažavala nemačka politika. Češće su se ovde ponašali kao da im govori Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije, sada ministar odbrane.
Dakle, kada govorimo o budžetu onda tu treba biti pošten. Svaka čast uradili ste dobar posao i vi i vaš ministar finansija, vaša Vlada, a pre svega građani Srbije. Privatni sektor koji je sa 15% manjom platom u proseku podigao svoju produktivnost, povećao izvoz i na takav način omogućio ono što, mislim, da sada treba da bude u fokusu našeg razgovora, to je realizacija politike koja je šira od ekonomije.
Zato ja želim sa vama da razgovaram o politici. Nemam ništa protiv drugih tema. Možemo da razgovaramo o „Boru“, možemo da razgovaramo o „Železnicama“, možemo da razgovaramo o „Resavici“. Svaka čast za „Sartid“, ali mi smo ga jednom prodali 2003. godine za 30 miliona, pa je to bio veliki politički problem. Ja ne želim danas da se ponašam onako kako ste se i vi i mnogi u ovoj sali ponašali tada. Bolje da su ga uzeli Kinezi nego da država krvari 200 miliona najmanje godišnje.
Želim nešto drugo da vas pitam, gospodine Vučiću - ko će realizovati ovaj budžet? Koja Vlada? Ko će biti predsednik te Vlade? Koja parlamentarna većina? Jer, ekonomija ne zavisi od demokratije. U jednopartijskim sistemima ekonomija sjajno funkcioniše. Imamo tako puno primera po svetu. Ekonomska perspektiva zavisi samo od održivosti jednog koncepta i to je ono što je danas tema za mene.
Da li ćete se kandidovati na izborima za predsednika države? Da li ćemo imati parlamentarne izbore? Sada to treba da znamo koliko god stranačke strategije govorile o nužnosti prolongiranja tih odluka. Hoću da znam, gospodine Vučiću - da li ste svesni rizika koji to unosi u naš politički život? Znam vrlo dobro da vi znate o čemu govorim. Drugo je pitanje što ste odlučili da vi o tome ne govorite.
Ja ne želim da zbog politike koju mi zajedno ovde u Skupštini vodimo, ponovo ugrozim budućnost ove zemlje. Da li ste sigurni da ovde nema prostora za još jedan demokratski front? Da li ste sigurni da nema nekog novog Sinđelića? I da je evropska budućnost zemlje od koje presudno zavisi, gospodine Vujoviću, realizacija vašeg budžeta, da je ona sigurna. To je ono što interesuje LDP.
Mnogo toga možemo da kažemo jedni drugima, ali mislim da je ovo situacija u kojoj nemamo pravo da žrtvujemo ikoga više osim nas samih. Previše puta je zemlja stradala zbog te vrste političkog slepila.
Mi smo ušli u 2003. godinu zbog toga što nismo prepoznali i razumeli situaciju u kojoj smo se nalazili 2002. godine. Ovo vreme danas, iako su na prvi pogled okolnosti potpuno drugačije, ako uporedimo stepen međusobnog razumevanja, sposobnosti da se dogovorimo oko bilo čega, jako podseća na to vreme tada. Vi ste uspeli da dođete sa novom ekonomskom politikom u Skupštinu, promenili ste odnos prema budžetu. Prvi put ste stavili u njega nešto što do sada nije stavljeno. OK, razumemo da Srbija nikad nije bila u finansijskom smislu toliko autonomna da može da donese budžet bez konsultacije sa međunarodnim finansijskim institucijama, šta da radimo, šesta revizija u novembru mesecu, 17. se izjašnjava MMF, u tom periodu se može razgovarati o budžetu, ne može ranije. Možda treba menjati zakone koji dovode Vladu u poziciju da te zakone sama krši. Ali, to treba pošteno reći.
Već kada dolazimo sa jednom drugačijom ekonomskom politikom, zašto zadržavamo stare političke odnose? Neka kuca ko šta hoće, nisu nam potrebne te sitne spletke, da zakažemo u subotu u tri popodne sednicu za nedelju u tri popodne, da bi neko napisao manje amandmana. Vaš budžet je takav da to zaista nikome ne odgovara. Više nam odgovara jedan fer odnos u kome ćemo reći šta je ono što je dobro i na takav način obavezati i vas da sutra tako nešto štitite, umesto što ćemo ovde voditi besmislene ratove, jer je to nepoštovanje ljudi koji su puno toga učinili da bi ovaj budžet bio ovakav kakav je.
Kada govorimo o povećanju za agrar, pa znamo pod kakvim pritiscima nam je agrar. Kakva je bila prošla žetva? Fantastična, svi su bili zadovoljni zbog toga. Gde je problem? U tome što je ovogodišnja setva upola manja od prošlogodišnje i što ćemo u najavi imati deficit žita tokom leta narede godine.
Ako govorimo o rastu subvencija, onda moramo govoriti o jednoj strategiji razvoja, o činjenici i da nisu sproveli komasaciju zemlje 40 godina, da nismo ukrupnili posede, da nismo konkurentni na tom planu. To su teme koje prevazilaze stranačke okvire.
Šta je uradio Obama dan nakon izbora? Seo je sa čovekom koji davno prešao političke granice u odnosu sa njim. Šta je rekla Hilari posle izbora? Poštujte novog predsednika.
Vi ste dobili izbore. Ja se protiv vas borim na onom planu na kojem mislim da pravite greške, a pre svega je to pitanje naše evropske budućnosti. Ne znam da li možete ili ne da budete jasni sada, ali što duže prolongirate odgovore na ova pitanja, to će naš manevarski posao biti manji. To je kao kada ne donesete određene odluke u vezi sa ekonomijom, pa posle ne možete da ih ispravite. Mi smo blizu tačke posle koje nećemo moći da korigujemo svoje odnose. U ovakvoj podeljenoj zemlji, sa ovakvim stepenom međusobnog nerazumevanja, mi ne možemo da opstanemo u tko komplikovanim okolnostima u kojima se nalazimo.
Slušajući raspravu na Odboru za finansije, pa citirate tako često profesora Petrovića, on je govorio o tom budžetu pošteno, rekao je šta je ono što je dobro i ukazao na nešto o čemu mi treba da razmišljamo, da smo užasno ranjivi na svaku nestabilnost u svetu, jedino što je danas sigurno u političkom životu je da će biti te nestabilnosti. Šta ćemo onda da radimo? Da li smo mi mogli da utičemo na Renca u Italiji koji je raspisao referendum o ustavnim reformama? Nismo. Kakva je danas situacija? Zemlje sa dugom od dve hiljade 300 milijardi evra se ljulja. Da li smo mogli da utičemo na epilog američkih izbora? Nismo.
Kakva je perspektiva? Vrlo, vrlo neizvesna. Trendovi na ukazuje nova administracija su trendovi koji nama odgovaraju, oni teže izolacionalizmu. Pa, dolaze izbori u Nemačkoj, dolaze izbori u Francuskoj, pa je nova „Alta“ negde tu pred nama, procesi su već započeti, svet se ponovo deli. Šta je Srbija? Ona postaje zemlja u kojoj ne možemo da kažemo da je dobro kada se prikažu prihodi i rashodi, jer ona postaje zemlja u kojoj ne može da se kaže da je bila greška prodati NIS 2008. godine na onaj način? Tačno, glasalo je nas nekoliko, ali to više ništa ne znači.
O tim političkim pitanjima mi treba da razgovaramo.
Što se tiče tih ključnih ekonomskih parametara koje vi pominjete, ja mislim da vam nedostaje nekoliko rečenica koje su pre svega usmerene na taj privatni sektor. Pola vaše vladajuće koalicije čine stranke koje su do 2012. godine bile neka vlast. Ne sporim da je bilo pogrešnih privatizacija, ali mi moramo da lečimo ovo društvo od one vrste predubeđenja koje nas zaustavlja u razvoju.
Tranzicija, ako želimo da bude efikasna, ona je socijalno užasno destruktivna, a vi ste imali taj dijalog u Valjevu pre nekoliko dana kada vam čovek kaže – mala mi je plata, a vi mu kažete – znate, neko će vam dati veću. To je sa druge strane, užasno surovo. Okolnosti u kojima smo se mi našli su takve da nema nikoga ko će objasniti društvu i osvestiti ga posle te kome koja traje 30 godina da je i to „Gorenje“, za koje smo se borili, kao i svaki drugi koga vučemo za rukav, da od toga zavisi budućnost ove zemlje. Svašta ćemo čuti, i da su nas opljačkali strani investitori. Amerika se bori za strane direktne investicije. Bez 80 milijardi mesečno direktnih investicija njen ekonomski sistem je neodrživ.
Gde su nam izvori sredstava? Direktne investicije, privatizacija, doznake, sve ih je manje, i krediti. Kako ćemo da rušimo taj dug? Šta nam kažu na Odboru za finansije, opet profesor Petrović? Kaže – do 2030. godine ćemo se boriti da se vratimo u okvire zakona. Znači, od 2012. godine do 2030. godine. Osamnaest godina se borimo da bi se vratili u okvire zakonski definisanog i propisanog javnog duga, a za tri godine smo to sve pojeli.
Hajde onda da vidimo kako ćemo da sprovedemo ekonomsku politiku u ovoj zemlji ukoliko vas ja čekam na svakom ćošku sa idejom da vas sapletem na onom na čemu mogu da vas sapletem obećavajući ono što me sutra neće obavezivati. Tako to više nigde ne funkcioniše. U to samo još Varufakis veruje. I Siriza je dva dana posle referenduma na kome je bilo „ne“ uradila sve suprotno. Tačku na gluposti u ovoj Skupštini treba da stavimo, ako treba da bude ozbiljna institucija i da kažemo – ekonomija je ekonomija.
Stranački ratovi, stranačke borbe – da, na drugim temama. Oko ovoga nema igranja. Ukoliko mi nemamo tu vrstu zrelosti i sposobnosti onda će se trend našeg propadanja nastaviti, a resursni potencijali kojima smo ovo zaustavili, oni će trajno biti obesmišljeni. Novih nema. nećemo moći za godinu, dve opet da stežemo kaiš za 10% penzije i plate, da oduzimamo dnevnice. Koliko nam je lekara otišlo u ove četiri godine zbog toga što ne možemo da ih platimo onoliko koliko treba da ih platimo?
Ako se izgubi ta ekonomska perspektiva i ukoliko izađemo iz ove sale bez poruke da smo mi osuđeni samo na propast, pa sami ćemo sebi pucati u obe noge i ostati bez ikakve budućnosti.
Dakle, razdvojite ekonomiju od politike. Za ono što je urađeno u ovih godinu dana na ekonomskom planu, rešavanje problema „Sartida“, rešavanje problema za preduzeća koja su bila u restrukturiranju. To je bila tempirana bomba svake Vlade. Ostalo ih nekoliko za narednu godinu. To su uspesi i onih ljudi koji su uzeli otpremninu i otišli. NJih je 150 kompanija gotovo. Oni se danas snalaze i pokušavaju da prežive. To treba poštovati. To je ono što je dobro urađeno.
Ako želimo da rešavamo probleme u budućnosti, i „Bor“ i „Resavica“ i „Železnice“ i to što ste nabrojali, „Azotara“, „Petrohemija“, pretpostavka toga je politička održivost ove zemlje i njena politička orjentacija.
Mi pred sobom imamo očiglednu krizu u najavi. Svaki izbori u Srbiji su drama. Imamo predsedničke izbore. Otvara se mogućnost parlamentarnih izbora. Nemam ništa protiv i jednih i drugih ukoliko zemlja zna šta želi na tim izborima da postigne. U ovom trenutku personifikacija zemlje ste između ostalog i vi. Jača evropska orijentacija, više Šojgua, manje Šojgua i mi ćemo realizovati te političke planove, osigurati budućnost društva.
Nova regionalna politika. Rešavanje problema Kosova. Ono što želim da vam kažem je da moramo napustiti to pravilo po kome je u politici sve moguće. Tačno je da je politika samo utisak i kada stranke vaša ili socijalisti izgovaraju manje ili više rečenice koje imaju isti kontekst kao i rečenice LDP o Kosovu, vi ste patriote, a mi smo izdajnici. Ne žalim se i tu cenu plaćamo, ali je veoma važno sada staviti tačku na to kuvanje u zemlji i vrlo jasno reći – ova zemlja će biti evropska, ona će realizovati svoju evropsku agendu, vodiće normalnu regionalnu politiku, biće izvor unutrašnje stabilnosti, sposobna je da se odupre svakom prelivanju krize spolja.
Ako to želimo da imamo pred sobom, onda moramo da dobijemo odgovore na jednostavna pitanja – kakve su vaše političke namere? Ako idete na predsedničke izbore, kakve su vaše političke namere, pošto to neizostavno za sobom vuče i parlamentarne izbore? Da li ćemo na tom planu menjati kurs zemlje ili ćemo otići u ovu predsedničku kampanju drugačije nego što smo išli u ijednu do sada? Svaka je bila mnogo više spletki i klevete, mnogo manje jasne orijentacije. To su teme koje su presudno važne.
Inače, sama priča o budžetu, to niko razuman ne može da kaže ništa više osim onog što su rekli ljudi koji se bave tim poslom. Znate šta, ne mogu da budem toliko lud da posle saveta stranih investitora, koji zapošljavaju 100 hiljada ljudi, investirali su u poslednjih godinu dana milijardu evra, ja budem taj koji će držati lekcije o tome. Šta su oni rekli? Jesu li rekli da smo se pomerili? Šta će misliti o zemlji u kojoj lideri opozicionih stranaka govore da to loše? Šta je nama cilj? Da oni odu odavde? Onima kojima je to cilj, oni ne žele dobro ovoj zemlji, jer kada smo bili sami, mi smo bili osuđeni na propast i krvavo smo radili ovih 16 godina da bi došli do činjenice da u budžetu nemamo potemkivanova sela, da je u budžetu sve onako kako treba da bude napisano. Videćemo šta će biti realizovano.
Možemo da razgovaramo, ali to nije pitanje budžetske politike, o položaju privatnog sektora, o činjenici da su nam preduzeća nelikvidna dok banke plaćaju negativnu kamatu zbog toga što su pune novca koji ne plasiraju, o činjenici da je država konkurent privredi na finansijskim tržištima, gde se zadužuje na način koji je čini nekonkurentnim, privatni sektor pre svega, i o perspektivi na koju vi ukazujete sa ambicijom da rešite tih nekoliko problema koji još uvek stoje ovde pred nama i predstavljaju i vrše pritisak na čitavo društvo. To su ti veliki sistemi koje nećemo tako lako rešiti ukoliko rešavanje bude podrazumevalo da će dogovor važiti onoliko koliko ste vi vlast. To su ključna pitanja i ja se nadam da ćete vi na njih odgovoriti.
Što se vas tiče, gospodine Vujoviću, imali smo prepodne jedan nesporazum. Razgovarao sam sa poslanikom Šešeljem, zaista mislim da gospodin Živković nije zaslužio tu opomenu i žao mi je zbog toga. Ali, želim da vam kažem nekoliko stvari.
Nije puno ljudi u srpskim finansijama imalo neophodno iskustvo za obavljanje tog posla. Imali su želju, ambiciju i nije bilo dovoljno iskustva. Vi ste uspeli da budete u jednoj političkoj Vladi, ali da zadržite tu poziciju nekog ko je profesionalno korektan i oko toga ne možemo da polemišemo. Mislim da ste samo trebali da budete jasniji i da kažete da nije moguće poslati budžet u skladu sa zakonom u Skupštinu dok se ne završe razgovori sa MMF-om, jer od tih razgovora i revizije zavisi uopšte sam budžet. Ovde u budžetu imamo neka povećanja, a toga ne bi bilo da nije bilo razgovora. Prosto, to su neke elementarne činjenice i time bi se smanjio pritisak na čitavu raspravu i okolnosti u kojima smo se nalazili tokom jučerašnjeg i današnjeg dana.
Liberalno-demokratska partija ne može da glasa za ovaj budžet. To nije izraz nepoštovanja onog što je urađeno, ali je to veoma važno, to je stav LDP o političkom segmentu koji vi potpuno zaobilazite i na koji ne želite da odgovorite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Stvarno ne razumem. Samo momenat, molim vas.
Hoćete malo da se smirite, da mogu da vodim sednicu?
Sve moram da obrišem da bi premijer dobio reč da odgovori, a Nenad Čanak je sledeći, pa Dragan Marković.
Molim vas, javite se. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da vas zamolim za pažnju.
Pažljivo sam slušao sve što ste govorili i, da ne govorim o procentima, ali sa dobrim delom onoga što ste izgovorili mogu da se saglasim. Zahvalan sam vam na jednoj stvari, bez obzira što vaši poslanici, vaša poslanička grupa neće glasati za predloženi budžet. Hvala što ste bili toliko korektni da određene značajne promene na bolje vidite i o njima govorite. Ako ništa, pokazuje da od mnogih od nas u nekim prošlim vremenima uspeli ste da naučite na greškama, ako ne svojim, a verujem i svojim, onda i na nekim i mojim i našim.
Da, zaista ovaj budžet, kao što znate, dvadeset budžeta sam gledao, bilo iz ovih klupa ili iz onih, nismo imali bolji budžet. To svako može da vam kaže, od profesora Petrovića, do svakog drugog. Ono što je ključno pitanje koje ste tri puta postavili u toku vašeg izlaganja, taj bolji budžet znači više prava, više mogućnosti, više mogućnosti pre svega za naše građane, za naše ljude.
Takođe sam veoma poštovao, bez obzira na to šta o meni lično govore, šta o Vladi govore, poštovao sam to i kada je jedna druga stranka, mislim DS, rekla – da, u redu je za to što ste uradili u Briselu i oko poslednjeg sporazuma. To pokazuje određene pomake na srpskoj političkoj sceni, a ne, kako bi to neki vulgarno tumačili, ovaj ide ovome, onaj ide onome. To govori da svi postajemo, vulgarno je to reći, ali razumećete me šta sam mislio, nešto normalniji. Meni, bez obzira na to što me lično vređaju, mnogo manje smeta ukoliko znam da će da poštuju državnu politiku po određenim pitanjima. Time pokazujemo da nam je lično iza državnih i nacionalnih interesa i mislim da po tom pitanju mnogo toga zajednički možemo da uradimo u budućnosti. Jer, i ovo što sam ja rekao, kao što su neki naučili da histerišu istog sekunda čim vi izgovorite istinu, a koja se nekima ne dopada, mnogi u Srbiji neće razumeti ni moje reči, misliće da mi treba neka većina ovde. Ne treba mi ni za šta i, kao što me dobro poznajete, nikada se na takav način za većinu ne bih ni borio, niti bih u takvim projektima učestvovao.
Mislim da je veoma važno da ukažem na činjenicu da smo nekad imali u privatnom sektoru 15% manje plate. Uspeli smo da smanjimo, to je bila suština našeg programa i o tome sam ovde govorio više puta, iako sam primetio da je to na najniži stepen pažnje nailazilo. Mi smo u stvari želeli da stvorimo takve uslove da privatni sektor jača, da na privatnom sektoru budu veće plate. To je malo, to je i dalje nisko. Mi smo mala ekonomija, slabi smo, još smo krhki, ali smo mnogo bolji nego što smo bili. Danas je ta razlika svega 5%. Ja vam sad kažem, bez obzira na naša povećanja u javnom sektoru koja smo izvršili, mislim da već pre kraja 2017. godine možemo da u privatnom sektoru pristignemo plate u javnom sektoru. Vi znate koliko je to značajno za zdravlje ekonomije i koliko je to važno da ljude privlači u privatni sektor, a ne u državni posao i u državnu firmu, jer mi ćemo tim ljudima reći – ljudi, pogledajte preduzetnički duh razvijamo, možete više da zaradite ako sopstveni posao pokrenete, mnogo više nego ukoliko budete išli u državnu firmu. To će nama da donosi više poreza i doprinosa, to će da pravi srpsku ekonomiju neuporedivo zdravijom.
Dalje, tačno je za „Železaru“, veliki posao smo napravili. Uz mnogo rada i truda koji smo uložili, imali smo objektivno i globalno političke sreće da dobre kontakte napravimo. Jeste to delimično naša zasluga, ali za to je potrebno i malo sreće i trenutak da se to iskoristi. Iskoristili smo. Iskoristili smo dobro i pomogli smo, ne samo za tih 5.200 radnika, već i za deset hiljada onih koji rade zajedno sa njima. To dramatično utiče na našu ekonomiju. Ako se ne varam, proizvodnja im je u odnosu na prvih šest meseci za 50% uvećana. Rade im obe peći, uvećali su plate za 8% i kod njih nema problema. Ja nemam problem, danas direktora „Železare“ sretnem jedanput u mesec i po, jedanput u dva meseca, a ranije sam u dva dana imao po sastanak za „Železaru“.
Time je država rešena, kao što ste precizno rekli, gotovo 200 miliona izdataka na godišnjem nivou, ali rešena i brige i moguće je da se koncentrišemo na sve druge stvari, kao što je danas „Petrohemija“, jer hoćemo Rusima da isplatimo sve, hoćemo da katujemo te dugove sa 250 miliona. Jer, to je ukupno, da znate, nama je samo „Petrohemija“ 600 miliona dugove. Hajde da mi kažemo – zaboravljamo na ono što je prema Srbiji dug, što je oko 250 miliona, ako se ne varam, „Srbijagas“ 250 miliona, država 250 miliona, 250 miliona NIS, i da gledamo ako možemo da NIS-u tih 250 isplatimo tako što ćemo da platimo 105, i to odmah da platimo, da dobijemo najnižu moguću cenu i da onda možemo da kažemo – „Petrohemiju“ smo očistili, „Petrohemija“ ima budućnost. Tako se borimo za svako preduzeće.
Nekad vam je potrebna i sreća. Nekad vam dođe neko, znate, u Krupanj, odvedete malu fabriku, nije to veliki društveni proizvod koji oni tamo stvaraju, tekstilna je fabrika, ali kada radi 200 ljudi u Krupnju, u kojem je Krupanjka prestala da radi koju su pogodile poplave, i Likodra i Kržava i Bugarstrica, sve je poplavilo, sve je preplavilo Krupanj, nekog nađete ko će da vas spase, pa smo našli Turčina Tanera i izborili se da oni odu tamo. To mislimo i da nastavimo da radimo. Hvala što takve stvari ipak negde primećujete i što je tačno, meni je lako bilo da danas dođem u Narodnu skupštinu, da budem iskren, nikada lakše, zato što znam da imam nikada čistije, nikada bolje, nikada jasnije papire i rezultate iza nas, a ne samo papire koji govore o budućnosti. Govorim o objektivnim stvarima, iako znam da Srbi to nikada neće da prihvate, jer nikada u istoriji mi nismo bili zadovoljni. Ako mi neko kaže koje su to godine Srbi u svojoj istoriji bili zadovoljni i srećni, nikad se to nije desilo. Dovoljno je da pogledate po svim pisanim aktima iz tog perioda i biće vam jasno da to ne postoji.
Neće biti to ni sledeće godine, ali će ljudi, ukoliko na objektivan način posmatraju, a mislim da ste dali značajan doprinos ozbiljnoj i odgovornoj diskusiji, da mnogo više nego ranije pričamo o deficitu, da mnogo više nego ranije pričamo o rastu, ozbiljan doprinos takvoj diskusiji da će ljudi početi sve objektivnije da posmatraju te stvari. Jer, ne mogu ja da budem kriv zato što je muž pretukao ženu. Naše je da napravimo uslove da mu se to ne dozvoli i da on završi iza rešetaka i mislim da smo mnogo po tom pitanju uradili. Ali, ne možete vesti da pravite od crne hronike svaki dan, da biste situaciju predstavljali crnom, jer to prosto ne može Vlada da radi. Ne može Vlada da bude kriva za sve. Ne mogu ja da budem kriv ako sudija ne svira faul jednom ili drugom igraču, pa ako je jednom timu, onda sam namestio utakmicu, ili ako je drugom timu, onda sam zato što sam navijač tog tima. I tako stalno.
Tu vrstu bolesti u našem društvu ne možemo lako da prevaziđemo, ali, šta da radimo. I kada o tome govorimo – nemojte da vređate, ne vi, nego neki drugi, ljude zbog njihovih fizičkih karakteristika. Malo pre tvitujete odavde kako se Martinović pretvorio u uši. Ne znam da li se pretvorio, smešno vam je to, treba da se stidite, u to, ali, probajte sa njim da govorite o državi, o pravu, o ustavnom pravu, o upravnom pravu, pa da vidite da li možete da se pretvorite u uši ili ne možete?
Da se vratim, gospodine Jovanoviću, nije tako crna situacija. Imamo 500 hiljada hektara pod pšenicom, bilo je 610 hiljada, i još setva traje. Naravno, imamo i plodored razloge, itd, itd. tako da ćete sigurno tokom rasprave dobiti dodatne informacije od gospodina Dimovića. Ono što izdvajamo više para za poljoprivredu, želimo pre svega da taj novac ide ne u bunar, ne u pare za snaju i šurnjaju, nego da ide u mehanizaciju, navodnjavanje, itd, zato što hoćemo da nam to donosi bolje rezultate u godinama pred nama.
Govorili ste o spletkama oko broja amandmana. Mi imamo oko 400 amandmana. Oni koji su rekli da nisu imali vremena da pročitaju, stigli su da napišu 400 amandmana, što će reći da su imali unapred određeni stav prema nečemu što nisu ni pročitali.
Nismo imali nikakve spletke. Ja nisam imao obavezu da dođem na ovu raspravu. Došao sam da odgovorim svakom šefu poslaničke grupe, da ispoštujem svaku poslaničku grupu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da pokažem da su naši argumenti snažni. Neću moći da budem na raspravi sa svakim poslanikom, jer ne može predsednik Vlade pet ili šest dana da izdvoji zbog drugih poslova u izvršnoj vlasti, ali mislim da sam time pokazao poštovanje prema svim različitim poslaničkim grupama u parlamentu i nikakve nam spletke po tom pitanju nisu bile potrebne.
Vratiću se na najvažnije pitanje na kraju, koje je sve vreme provejavalo. Govorim na ovo duže, zato što mislim da je važno, jer je pokrenulo jedan važan dijalog u srpskom društvu i može da bude i te kako značajan za budućnost.
Što se putovanja tiče i nekih drugih stvari, ja sam uvek zahvalan našim policajcima, ali da imate u vidu da mi imamo 700 miliona i za putovanja u MUP-u, predviđeno već u ovom budžetu.
Zašto se vraćam na onaj dijalog sa ženom u Valjevu, koji sam prihvatio, znajući da je to za mene nemoguća misija, da sebi i političkoj stranci ili Vladi koju vodim donesem bilo kakav poen. Došla je jedna divna dama i rekla, za one koji to nisu mogli da vide, rekla je – E, ja sam ovde radila, morala sam da radim stalno prekovremeno i ja neću da moja deca rade 24 sata. Na to, 99,99 političara, složićete se, prisustvovao sam tome a i sam sam to nekada činio, i danas to znate i sami – E, sve si u pravu, grozna nam je vlast, glasaj za nas, čim se to promeni, biće drugačije. Ja sam mogao da izbegnem i mogao sam da kažem ženi da je u pravu i da ću da proverim to. Ali, ja to nisam uradio. Svestan, video sam da mi poturaju kameru B-92 i N-1, znajući da će to odmah da im bude glavno, prihvatio sam izazov da uđem u dijalog, ne raspravu, u dijalog, i rekao sam, toliko sam se pokajao da ću sad da citiram sve što je žena rekla i što sam ja rekao. Ja sam mislio da ovde ima jedan fotograf a sada vidim da ima još fotografa u ovoj sali.
Dakle, pogledajte šta je za nas važno. Ja sam tada rekao: „Ali ja mislim da je suština u tome ne da bežimo od toga da radimo, već da radimo što je moguće više“, jer mi je neko dobacio s ove strane da oni plaćaju prekovremeni rad, bez obzira što to nije dovoljno novca. Ona kaže: „Ali, ja neću da radim 24 sata“. Normalno je da niko ne može da radi 24 sata, nije prirodno, ali ja sam metaforično rekao: „Da, ja bih voleo i čini mi se da radim toliko, mislim i da uživam u tome, jer ne postoji ništa lepše nego raditi.“ Onda je ona rekla nešto oko čega sam se zabrinuo i što u potpunosti razumem, ali moram da kažem da je to suština svih naših problema. Ta divna žena je rekla, u najboljoj nameri, svoju decu obožava, rekla je: „E, vidiš, ja ne bih volela da moja deca toliko rade“.
Zašto mislim da je to suština naših problema? Zato što se nama sve zasnivalo, a i danas, kada po prvi put imamo manje od 100 hiljada nezaposlenih u Beogradu, jedan deo ljudi kada pitate da li hoće da rade u butiku ili u prodavnici, u kiosku za pljeskavice, za 300 ili 350 ili 400 evra, oni kažu – neću, čekaću bolju kombinaciju. Sam znam u svom okruženju za takve probleme i za takav odnos.
Ukoliko to budemo uspeli da promenimo, našu zemlju ne mogu da zaustave ni svi problemi o kojima smo govorili, a koji su vrlo ozbiljni, o kojima ste vi govorili. Ovo je vrlo ozbiljna diskusija. Nas niko ne može da zaustavi. Ja sam danas pred Hanom rekao da ćemo mi da imamo mnogo veći rast nego bilo koja zemlja zapadne Evrope. I ubrzano ćemo da ih stižemo. A mi nemamo pare iz OECD-a kao što imaju oni. Jednostavno ih nemamo. Ali ćemo ubrzano da stižemo. Ne kažem da ćemo mi za 10 godina da budemo ni Francuska, ni Holandija, ali, ovakvim tempom, do juče, ne bismo stigli ni za 200 godina. Ovako ćemo da ih stignemo za 30 godina. Ako budemo još brže i bolje radili, stići ćemo ih i brže. Za sve to imamo mogućnosti.
Vi ste rekli – hoćemo li mi to moći da ostvarimo? Ja ću da kažem da ćemo sve što smo rekli ovde moći da ostvarimo i da očekujem, unapred vam kažem, bolji rezultat od onoga što smo napisali. Kao što smo radili ove godine, jer ove godine je mnogo bolji rezultat, dakle, 122 milijarde je predviđen Vladin budžet, budžetski deficit, mi u ovom trenutku imamo 30 milijardi, što i posle plaćanja tih pet hiljada, gde smo dali 10 milijardi za penzionere, i posle ovih 105 miliona evra za „Petrohemiju“ i posle svega što ćemo sada sve gledati od starih stvari da platimo u decembru, ne verujem da možemo da imamo i 100 miliona evra, 150 miliona evra u deficitu. Ne veći od toga. Pitanje je da li će i to da bude. Teško je i to.
Znači, 10 puta je bolji rezultat od onog koji smo predvideli. Mi se ne kitimo ni tuđim perjem niti onim što će da bude u budućnosti, već onim što smo već uradili.
Govorite o izborima. I taj surov dijalog, ja mislim da je bio vrlo koristan, zato što je pomerio granice ponašanja političara koji ne treba da se dodvoravaju narodu. Baš zato nisam osuđivao Merkel kad je razgovarala sa onom devojčicom iz Sirije, zato što je ona, tačno je, nije baš zgodno da kažete to detetu, ali joj je rekla istinu. I kao što vidite, svi koji su je napadali i osuđivali, Merkel se vraća, ima sve veću popularnost, jer ljudi znaju da je rekla istinu, i u tom i u mnogim drugim slučajevima.
Bolje je da narodu kažemo istinu, ma kako to loše i bolno zvučalo, nego da narod lažemo kako će da mu bude mnogo bolje, a da u stvari nismo sposobni da to provedemo u delo.
Govorite o izvorima rasta. Izvori rasta su investicije i izvoz, bili do sada. Kada imate milijardu i 800 a da ništa ne privatizujete, a da u regionu zapadnog Balkana vam Bosna i Hercegovina bude prva sa 350 ili maksimalno 400 miliona evra, onda vam to govori koliko smo po pitanju investicija uspešniji od drugih i zašto smo mogli da imamo ovakav rast. Ne zaboravite da su njihove doznake, novac koji dobijaju iz inostranstva, mnogo veći nego kod nas. Oni su svoju građevinsku industriju podigli na obnovi kuća u Bosni, na tome što je mnogo novca stizalo iz Švajcarske, Austrije, Švedske, Nemačke i mnogo drugih zemalja da bi se kuće porušene u ratu obnavljale, što u Srbiji nije bio slučaj. To treba u svakom trenutku imati u vidu. A prvi put da se nešto više novca skupilo posle izvesnog broja godina.
Što se tiče FIC-a, Saveta stranih investitora, što se tiče Dujing biznis liste, mi smo tu uradili dobar posao i nisam zadovoljan zbog katastra, opšteg upravnog postupka, nisam zadovoljan zbog parafisklanih nameta i verujem da naredne godine možemo da uđemo u prvih 30. Sasvim sigurno ćemo ući u prvih 35. Ako katastar uspemo da rešimo, možemo da uđemo u prvih 15, da samo znate. Suština je u katastru. Ako to uspemo da uradimo ulazimo u prvih 15 u celom svetu. I, to će onda da bude veliki podstrek za dalji napredak srpske ekonomije i za dalji dolazak srpskih investitora. Ne zaboravite, pre samo neku godinu bilo smo 115. Pa, sad od 115 do 15 nije baš obično malo vremena potrebno.
E, sad dolazimo na ono što su vaša najznačajnija, rekao bih, politička pitanja. Tačno je, Paja Petrović je u pravu, mi smo veoma osetljivi na svaki događaj u svetu. Mala ekonomija i dalje, iako nam je budžet i stabilan i konzervativan, ekonomija nam je slaba i nestabilna u poređenju sa velikim ekonomijama. Nama je potrebna stabilnost i zato na toj reči stalno insistiramo.
E, sad postavlja se pitanje kako je sve to delovalo na nas? Pa, sinoć, Rencijeva konferencija za novinare, evro pada 0,6 u odnosu na dolar, za toliko se nama uveća javni dug. Ni krivima, ni dužnima. Istog sekunda, znači, kad se otvore berze i kad vidite kako to ide tog sekunda mi imamo problem sa svakom vrstom nestabilnosti. Zato bih poručio onima koji malo toga znaju ili ništa ne znaju, a raduju se svemu što unosi haos u svetu, jer valjda će nama da bude bolje ukoliko je veći haos, da uvek računaju da to za našu zemlju nije najpovoljnije, naprotiv.
Što se tiče Trampove politike, samo dve stvari ću da govorim. Jedna je za nas dobra, druga – videćemo. Nisam siguran, videćemo. Jedna koja je dobra to je da će svakako biti manje političkog mešanja, kao što ste vi rekli, to je pitanje veće izolacionističke politike i usredsređivanja na američki prostor i rešavanje ekonomskih problema, pre svega u industriji čelika, automobilskoj industriji, gde žele da se vrati ponos ljudima u Ohaju, Viskonsinu i nekim drugim američkim državama. To je okej.
Ono sa čim mi imamo problem, to je ako bude bilo kažnjavanja i nametanja poreza od 35% za američke kompanije koje ulažu u inostranstvo. To će mnogo više da ošteti neke druge zemlje, ne Srbiju, ali će da odšteti i nas, jer ne zaboravite plan jednog NSA je da ovde ima pet, šest ili sedam hiljada ljudi, a da li ćemo mi moći da ih zadržimo ovde ili će oni sve da odnesu u Atlantu, u DŽordžiju, to je već drugo pitanje. I na to moramo da mislimo, i o tome moramo da razgovaramo jer NSA gradi sada novu zgradu u Beogradu, a pet hiljada ljudi gde je minimalna plata 600 evra, prosečna plata je negde oko 900 evra i koji nam kupe klince iz škola i koji ne traže fakultetsku diplomu, već traže znanje. Dođete na test i da pokažete znanje, da dobro poznajete engleski jezik i da dobro znate da radite određene operacije na računaru. Tako da sve to ima svoje i za i protiv.
I, postavlja se dodatno pitanje – šta je to što će u Srbiji da se zbiva i možemo li mi da sačuvamo stabilnost ili ne možemo? Ja mislim da je od ključnog značaja da Srbija sačuva stabilnost, zato se i trudim da ne odgovaram svakoga dana na besmislice koje pročitam po raznim medijama, po društvenim mrežama, po svemu drugom, od toga koliko ćemo izbornih ciklusa da imamo, do toga kada se sretnem sa šeikom Muhamedom idem da prodam sopstvenu ćerku da bi se udala za šeikovo sina. I to okačite na najpoznatiji opozicione sajtove i nije vas sramota da to uradite, i da takve gadosti izgovarate itd.
Nikakav problem nemam sa tim. Ima problem sa tim da ljudi misle, baš kao što ste vi gospodine Jovanoviću rekli, ja poštujem tu vrstu odgovornosti, da što gore bude u Srbiji, što gore gadosti izgovarate i što više mržnje izazove, tim u stvari bolje za Srbiju. Ja ne mislim da je to tačno. Ne mislim da je to slučaj. Mislim da je svima jasno ko objektivno posmatra stvari da Srbija jeste na sigurnom putu, na dobrom putu. Ekonomski mi velikih problema nemamo. Mi ljudi sledeće godine očekujemo između 400 i 600 hiljada kineskih turista ovde. Mi ćemo da počnemo, minimalno vam kažem, ne morate da se smejete, procene kineske ambasade i kineskih ministarstava da će ih biti preko milion. Šta je vama smešno? Ništa ne razumem, ali ja nisam taj koji može da vam pomogne, verujte mi.
U svakom slučaju, želim da vam kažem, da imamo mnogo prilika i mnogo toga što možemo da napravimo u narednom periodu i verujem da ćemo to da iskoristimo. Ne brinite, vodićemo računa da očuvamo političku stabilnost ovde. Ono što je sigurno da građani Srbije imaju konačnu reč. Ne znam da li će da postoji jedinstveni dosovski kandidat ili neće? Da li će da postoji jedinstveni ovaj ili neće? Svima želim mnogo sreće. Ono što mogu da garantujem svakome i što nemam nikakve sumnje, dakle, da će da se dogodi, to je da ćemo da se borimo, a što bi Homer rekao, čovekovo je da se bori, a nebesko da daje pobedu. Šta god da bude, mi ćemo to da priznamo i da očuvamo stabilnost sistema.
Verovatno je dosovski kandidat danas favorit. Mi ćemo da vidimo možda u poslednjih mesec dana nešto probamo da uradimo. Možda se dogodi da pobedi i radikalski kandidat i ko zna ko još, videćemo to sve, ali po podršci koju ima u medijima i po svemu drugom, vidim da se stvari pozicioniraju tako da je dosovski kandidat ima ogromnu prednost u odnosu na sve druge. U svakom slučaju, mi ćemo da se borimo.
Spremio sam jednu rečenicu, kao da sam znao oko čega ću, misleći da budem kritikovan, a vama hvala što me za to niste kritikovali već što ste o tome govorili na jedan objektivan način, jer baš to u Valjevu što se dogodilo, to je Niče opisao rečima – došao sam da vam pomognem, a vi se žalite što neću zajedno sa vama da plačem. Moj posao je da ne plačem ni sa kim, nego da vidim mogu li da rešavam probleme i možemo li mi svi zajedno te probleme da rešavamo. Tako ćemo da nastavimo i u buduće, a vama hvala na veoma, veoma korektnoj diskusiji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Nenad Čanak, neka se pripremi Dragan Marković.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka
Repliku je tražio Čedomir Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Znate zašto mi je teško, jer svi se javite i nema šanse, jedino da mi mašete. U redu, daću vam reč, dve minute.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Gospodine Vučiću, dosta jasna situacije. Uvek će biti u politici osporavanja i to je nešto što vi vrlo dobro razumete. Nešto je drugo meni i LDP u ovom trenutku u fokusu, to je vaša odgovornost. Vaša odgovornost i kad imate dobar budžet i kada imate razoran politički život u zemlji. Nije za Srbiju problem zajednički kandidat demokratske opozicije. Za Srbiju je problem sukob ka kome mi idemo zbog toga što nismo u stanju da društvo izlečimo od tih otrova i ludila iz prethodnih 30 godina. Oni koji bi, valjda mene zbog toga što nisam sa vama u Vladi obavezivali da kažem da je taj deficit o kome pričate besmislica, da je trut tog privatnog sektora koji je postao konkurentan sa manjom platom na međunarodnom tržištu pozitivan rezultat, a ne nešto što zaslužuje kritiku nipodaštavanja.
Kada sam pomenuo izbore, izbori nikad nisu problem za demokratska društva. Oni su šansa pod uslovom da onda društva znaju šta u tim izborima traže. Referendum u Britaniji je razorio i Britaniju i Evropu. Rencijeva ideja reforme ustava je razorila Evropu i razorila Italiju, ugrozila Evropu.
Imamo izbore pred sobom. Vi ste predsednik Vlade, morate da učinite napor da prestanemo da trošimo zemlju na način kako smo to činili do sada. Ne trebaju nam besmislice. I, sami ste rekli da je glupost ono što se desilo u Hercegovačkoj. Rešite nekako to. Politički, da stavimo tačku na tu temu, a uvek će biti osporavanja, a sutra će biti neka druga Hercegovačka.
Pitanje predsedničkih izbora, ako mi ne znamo kako u to ulazimo, znate šta, vi ste od sebe i svoje Vlade napravili splet nestabilnosti, drugo ništa nije, nema institucije. Shvatite šta se desilo u Crnoj Gori, koliko su bili veliki pritisci i šta je pretnja evropskoj Srbiji ovde.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljuje.
Opet moram da izbrišem listu i da dam premijeru reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Mislim da ne idemo ni ka kakvim sukobima. Mi imamo jednu uvek neprijatnu atmosferu, jer i kada napravite najbolji budžet, mnogi ljudi će da govore najgore, iako dobro znaju da je reč o najboljem budžetu. Problem je u tome što oni to dobro znaju. Nije suština samo u političkom prikupljanju poena, već je suština u razvijanju takve vrste mržnje, ni u čemu drugom.
Svaki poslanik u Narodnoj skupštini zna koliko je ovaj budžet bolji od prethodnih, svaki to zna, samo što to neko hoće da kaže, ne samo iz vladajuće većine, već i neko poput vas, a neko ne želi to da kaže.
E, sad, a zašto bismo išli u sukobe, zbog toga što pseudodosovska elita ne može da istrpi poraz ili činjenicu da neko koga su kritikovali 20 godina određene stvari radi mnogo bolje od njih, zbog toga što je neko poštenije upravljao od njih, zbog toga što je neko marljiviji, zbog toga što je neko disciplinovaniji, odgovorniji? Pošto to ne mogu da priznaju nikada, onda će uvek nešto treće da bude krivo i zato moramo da širimo mržnju na sve strane.
I sami ste rekli – da nije Savamale, bilo bi drugo, bilo bi treće. Uvek nešto manje ili više besmisleno, nekad i ne besmisleno, ali vam se uvek svede na mržnju i obično na ličnu mržnju koja nema mesta u politici ukoliko želite, o tome je i Čerčil govorio - u politici nema mesta za osvetu, ali mnogi ljudi to u javnom životu Srbije ne mogu da razumeju. Ne sme i ne može da bude mesta za mržnju.
Malopre sam vam pokazao na primeru jedne stranke koja svakog dana govori veoma loše stvari o meni, ja sam rekao – hvala za vaš stav po jednom važnom pitanju za državu Srbiju, mnogo hvala, izuzetno to poštujem.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koja je to?)
Govorio sam, Vojislave, dok ste bili odsutni.
Dakle, to su stvari koje su za nas veoma važne.
U sukob ne idemo zato što mi nikada ne bežimo od toga da se prizna izborna volja. Nikada nećete videti, za razliku od nekih koji su spremni da bi dobili određene glasove i da bi svoje ciljeve ostvarili, da udaraju žene u prolazu, u hodnicima, da urlaju, da viču, da prete, da se sastaju sa stranim ambasadorima ne bi li rešili svoje probleme. Mi to ne radimo nikada i nećemo da radimo nikada. Mi se uzdamo u volju naroda i dok ima volje naroda bićemo na tom mestu. Kad ne bude volje naroda, izvolite, čestitamo vam, čista obraza, na isti način kako je to uradio Bojko Borisov, na isti način kako je to uradio Renci i nikakav problem nemamo.
Mislim da je to čisto. Jer, čovek živi za svoje ideje. To sam čuo baš od Rencija. On mi je rekao, 45 godina ima. Pitao sam ga kad sam došao u Rim, možda vam nije glupo, primio me je u zvaničnu posetu i taj dan sam video vest kako je njemu pala popularnost za čak 7%. Imao je štrajkove zbog Zakona o radu, sličnog koji su donosili kao što je bio naš. Ja ga pitam – jel se sekiraš, jel ti teško, jesi li nervozan, samo sam ti ja falio danas, neki iz male neke balkanske zemlje došao tu da ti oduzima vreme. On mi kaže – ne, treba da provedemo što više vremena zajedno, nemam nikakav problem sa tim, nemam problem zato što je moje da uradim, 45 godina mogu samo da maštam da napravim nešto za svoju zemlju, da uradim nešto dobro za svoju zemlju, za svoju Italiju, radim danas ono što mislim da je najbolje za Italiju, da li me ljudi razumeju ili me ne razumeju, pa, šta me briga. Mislim da je to nešto što je najbolje.
Mi radimo ono što mislimo da je najbolje. Na narodu je da to proceni. Ako narod hoće da se vraća u to, mogao bih da vam govorim o odnosu unutar države dosovskog predsedničkog kandidata i nas, da vam pokažem kako su se odnosili prema određenim stvarima i šta su ti predsednički kandidati radili u državi državnim parama, a kako smo se odnosili mi, pa da vidite razliku. Ako narod hoće to da izabere i povratak u tu vrstu prošlosti, nemam nikakav problem, možda je to budućnost. Čestitamo, izvolite, radite svoj posao. Mi u tome da učestvujemo nećemo i neću da pravim nikakve kompromise sa tim.
Hoćete li da vam kažem da sam mogao da biram da predsednički kandidati, ti koje ćete vi da podržavate, budu moji, pošto su se neki meni nudili? Pa, nisam hteo da pristanem na to. I svi znate da govorim istinu, samo što ja neću da pristajem na to, zato što su moral i obraz u politici itekako važni.
Ana, jesi li me i ti zvala da podržim jednog? Jesi. Pa sam ja rekao, dosovskog onog, kog ste vi pozvani po kafanama da podržavate, pa sam ja rekao – neću da ga podržim zato što brinem o Srbiji i možete da me zovete koliko hoćete, neću da ga podržim. Zvali su me stranci da ga podržim.
Dakle, sačuvaćemo mi stabilnost, ali želim da vam kažem da kad se svi ti izbori završe, da je vreme da, imamo onda vreme do 2020. godine, ako vi budete u poziciji, ako dosovski kandidati budu pobeđivali, ako vi budete u poziciji, onda ćete vi pozvati neke od nas iz opozicije da razgovaramo o tome. Ako mi slučajno, iako je mala verovatnoća i mala mogućnost, te izbore slučajno ne izgubimo, onda ćemo mi bez ikakve sumnje pozvati one koji su korektni i koji razmišljaju o budućnosti Srbije da zajednički radimo u budućnosti. Mislim da je to veoma važno. Ne tiče se ni Čedomira, a pogotovo ne samo Čedomira. Biće to malo širi poziv za sve one koji po kafanama i po stranim ambasadama ne rešavaju ko će da uđe u parlament i ko će glasove da dobija, već za one koji razmišljaju svojom glavom, jer mene interesuju oni koji svojom glavom razmišljaju i koji razmišljaju o Srbiji i o njenoj budućnosti, i u tome se razlikujemo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Vujović.