Hvala.
Ja ću pokušati da odgovorim na većinu ili sva vaša pitanja.
Kada je u pitanju vaša zabrinutost za broj korisnika naših prava, odmah da vam kažem da je budžet povećan za skoro 2,9 milijardi dinara upravo na konto prava. Dakle, ne samo da se socijalna davanja neće smanjiti, naprotiv, obezbedili smo prostor da ih značajno povećamo, a zahvaljujući tome što smo obezbedili taj prostor po zakonu o kome ste govorili, Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, će obezbediti najširi mogući obuhvat korisnika. Nikada do sada žene na selu, žene sa ugovorima o privremenim i povremenim poslovnima, žene koje su radile na autorskim ugovorima, sve žene koje su uplaćivale bilo šta u budžet po prvi put u istoriji, bukvalno po prvi put u istoriji imaće pravo na porodiljsku nadoknadu. Nikada do sada se to nije desilo. Ovo je prvi put i to jeste revolucija u socijalnoj zaštiti. nikada do sada to nije bilo.
Takođe, kada ste pitali i držim vas za reč da glasate za taj zakon kada bude došao pred vas, jer to je zaista značajno. Povećaćemo roditeljski dodatak, značajno ćemo ga povećati zahvaljujući upravo ovom povećanju novca na ovim delovima. Govorili ste o dečijem dodatku. Suštinska zamerka za dečiji dodatak, da ga dobijaju i ona deca iz porodica u kojima on objektivno nije potreban. Taj argument nekad stoji, nekad ne stoji, ali govori o tome da još uvek nismo u stanju da precizno odredimo koliko ljudi sve radi na crno jer to su ljudi čije prihode mi ne možemo da odredimo i zato što ne možemo da ih odredimo zbog toga imate pravo i na socijalnu pomoć i dečiji dodatak jer jednostavno formalno izgleda kao da nemate ništa, a suštinski radite na crno.
Da bi se između ostalog izborili sa tim, ne samo kroz mere inspekcije rada, govoriću i o inspekciji rada, sada ćemo uraditi nešto što takođe nije urađeno u ovoj zemlji nikada. Konačno će biti doneta u naredne dve godine, po fazama u sledećoj godini prva faza, do kraja 2017. godine još jedna, uradićemo konačno socijalnu kartu. Kada se uradi socijalni karton vi ćete konačno moći da znate kako je moguće da neko ima automobil a da prima socijalnu pomoć i da nije prijavljen nigde i da ne radi ništa. I to ćemo uraditi i za to su predviđena sredstva ovde. I to je način da precizno odredimo kome ide npr. dečiji dodatak.
Uvodi se mera još jednog mesečnog dečijeg dodatka na kraju godine, odnosno u septembru kada oni koji su završili tu godinu srednje škole, dobro je završili, samo su prošli, spremni smo da pomognemo, spremni smo i tu da nagradimo određenu vrstu ponašanja i to se nikada do sada nije radilo, a sve zato što možemo, zato što je privreda bolje radila.
Govorili ste o stranačkom zapošljavanju. Hajde ovako, jezik brojeva, tu ne može da bude ni laži ni prevare. Od 7. decembra 2013. godine, kada je izdata zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, prema evidenciji penzionog fonda, dakle, prema evidenciji o prijavama na obavezno socijalno osiguranje, broj ljudi u javnom sektoru je smanjen za 55.775, a broj ljudi prijavljenih koji plaćaju obavezne doprinose na penziono i socijalno osiguranje je 138.723 u privatnom sektoru. To vam je ta razlika. Dakle, nema tu ni šta da se laže, ni da se krije. Zato je penzioni fond ove godine ostvario 13,4 milijarde dinara više uplata nego što je planirano. Iz toga finansiramo sve ovo. To ne može da se politizuje, ovo je jezik novca - 13,4 milijarde. Moraću da ispravim predsednika, 37% ove godine dotiramo za penzije, što je značajno smanjenje. To govori zahvaljujući ovome da je privreda radila bolje, uplatila više, da ima više zaposlenih. Tu jednostavno nema prostora za statistiku.
Ali, kada govorimo o statistici, 2012. godine broj zaposlenih, po istoj ovoj metodologiji koju radimo i sada, koju nismo mi izmislili, koja nam je data, koju smo nasledili od onih pre nas, broj zaposlenih je bio 2.228.343, a danas je 2.813.875. Stopa nezaposlenosti te 2012. godine, po istoj ovoj metodologiji, bila je 23,9%, a danas je 13,8%, i to je zvanično. Ovo su zvanični podaci Zavoda za statistiku. Dakle, nema prostora da se na bilo koji način ovo politizuje ili objašnjava da smo radili nešto drugo. Smanjenje koje vidite na budžetu za ovaj razdel jeste dokaz da država bolje funkcioniše. Nacionalna služba, o kojoj ste govorili, po privi put se više ne dotira iz budžeta, nego od svojih prihoda, a prihodi Nacionalne službe za zapošljavanje su doprinosi za slučaj nezaposlenosti. To vam je još jedan dokaz o većem broju zaposlenih. Mi smo prošle godine, pretprošle i svake ranije godine morali da dotiramo za to, a sada to više ne radimo, jer su oni sami zaradili, jer zahvaljujući povećanom broju zaposlenih taj novac postoji.
Inače, da znate, preko Nacionalne službe za zapošljavanje je zaposleno, kroz ove aktivnosti, nekih skoro 42 hiljade ljudi, a i ove godine očekujemo bar toliko i nadamo se, naravno, i više. Za aktivne mere zapošljavanja prošlo je i preko 140 hiljada ljudi. Takođe, i to da znate, i to vam je opet dokaz povećane zaposlenosti, to vam je opet dokaz da se više uplaćuje i u PIO fond i u sva ostala socijalan davanja, da smo isplatili dugove vojnim penzionerima, da smo isplatili dugove poljoprivrednim penzionerima, da smo isplatili čak i dugove od kojih su naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji digli ruke, a to je nadoknada za slučaj nezaposlenosti koja se isplaćuje od 2003. godine i kasnilo im se sa šest plata, kasnilo im se sa šest nadoknada. To je milijardu i 725 miliona. I to smo isplatili. Nismo nikakve dugove ostavili iza sebe, a to smo uspeli zato što je povećan broj zaposlenih i nema drugog objašnjenja. To je jednostavno tako.
Inspekcija rada je do sada, do 2. decembra, pronašla 16.408 neprijavljenih radnika, a odmah nakon njenih rešenja prijavljeno je 12.250 radnika. Računajte naravno i na to da imate i ono što se zove „halo efekat“, pa poslodavci čuju da inspekcija rada dolazi, pa smo onda takođe uvidom u registar obaveznog socijalnog osiguranja videli da čak i poslodavci kod kojih smo našli jednog ili dva neprijavljena radnika, prijavili ih po našim rešenjima, počeli su da prijavljuju i više nego što smo našli, jer su svesni da ćemo se vratiti, kao što smo se i vraćali. Od juna do septembra ove godine vratili smo se u sva preduzeća koja su imala više od tri neprijavljena radnika, i tamo smo otkrili da 75% njih je sačuvalo prijavljene radnike. Dakle, nije bilo one prevare sa otpuštanjima.
To su konkretne stvari o kojima ne možemo govoriti politički. Dakle, kao što vidite, one daju razlog za optimizam da će ovaj budžet biti baš ovakav kakav jeste. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marko Đurišić.

Pre svega želim da odgovorim predsedniku Vlade, u budžetu, strana 97. - ulaganja od posebnog značaja, subvencije privatnim preduzećima, na kraju firma Endava D.O.O. Beograd. Ja ne znam zašto se ona nalazi u budžetu ako Vlada nikada nije odobrila subvencije u toj firmi, kao što ste vi rekli? Sada to znači da neko nije u pravu, da li Aleksandar Vučić koji je to malopre meni ovde izjavio i svi smo čuli, ili Aleksandar Vučić koji je poslao Predlog budžeta u Skupštinu? Mislim da ovo zahteva objašnjenje. Jer, sasvim sigurno ne mogu da tražim objašnjenje brojeva ministra koji je upravo izjavio da je za prethodne četiri godine u Srbiji 600.000 ljudi našlo posao. Verujem da bi od tih 600.000 ja znao makar jednog, a ja ne znam ni jednog. Ni jednog ne znam koji je u vašoj Srbiji našao posao.
Ali, možete da odete u bilo koje javno preduzeće i da vidite tamo stranačke kružoke SNS-a i drugih vladajućih stranaka. U svakom javnom preduzeću stotine i stotine ljudi sedi, ne rade ništa, sede za računarima, pišu komentare. To je realnost u Srbiji. O kakvih 600.000 ljudi zaposlenih u Srbiji vi pričate? Ja ne mogu da nađem tu statistiku o kojoj vi pričate. Evo vam sajt Ministarstva finansija, evo njihove tabele, formalna zaposlenost povećala se za 17.000 ljudi. Za 17.000 ljudi, ministre, stoji na vašem sajtu, formalna zaposlenost povećana od početka ove godine do septembra meseca. To stoji na vašem sajtu. Ne mogu da polemišem sa ovim podacima jer ne znam odakle dolaze, kao i činjenica da Endava D.O.O. Beograd nije dobila pare, a one se nalaze u budžetu, 11 milijardi. Da li o tome treba da glasamo?

Hvala vam.
Izvolite.

Ako mogu da zamolim za malo pažnje.
Dakle, naravno da ste opet pokušali da manipulišete onim što sam rekao, a sad ću da ponovim, da sebe citiram od malopre. Dakle, nismo isplatili ni dinara kompaniji koju ste pomenuli. To sam vam malopre rekao, a sada vam ponavljam – nećemo isplatiti ni dinar. Kako saznajem…
(Narodni poslanik Marko Đurišić dobacuje s mesta.)
Ne, piše u ukupnoj sumi, a ne piše određena suma. Da li će sve ove firme dobiti novac, to ćemo još da vidimo. To je predviđeno, a da li će one dobiti, neke sigurno neće, a neke nove hoće.
Da vam kažem nešto, to što je vama smešno i to što pokazujete nepristojnost, to što dobacujete, to što vičete, to što pokazujete vaše crteže koji ne mogu da dočaraju koliko ste toga pokrali kroz stečajne postupke, pa polazite od svih drugih na različite načine, ja ne mogu da vam pomognem, ali ovde ni Sigmund Frojd ne bi mogao da pomogne, da vam ja iskreno kažem. Teško je vama naći pomoći, bilo kakvu podršku, da vam iskreno kažem, ali nadu nikada ne treba gubiti.
Dakle, imamo mi i u pajplajnu bezbroj takvih mogućnosti. Prvo, nije u budžetu, kao što vi dobro znate, gospodine Đurišiću, nego pišu kompanije za koje je moguće da se izdvoji novac. Da li će se izdvojiti, o tom potom. Još nisu potpisani ugovori sa tim kompanijama, ni sa jednom od ovde 30 kompanija koje su navedene. Da li će biti, o tom potom. Vlada nije donela odluku i neće doneti tu odluku, a Frojda, ne vredi, ništa ne može da vam pomogne. Jednostavno, ne ide, ali ja verujem, koliko imamo, još nekoliko meseci neće biti Frojd ni potreban u ovoj Narodnoj skupštini. Na nekom drugom mestu ćete morati da ga potražite.
Dakle, dame i gospodo, da vam nešto kažem, postoje ljudi ozbiljni i ljudi koji mogu nešto da urade u politici, a postoje i oni ljudi koji ne znaju šta će sa sobom, a kamoli šta bi sa nekim drugim ili određenim činjenicama. Ja da im pomognem, pokušavao sam, nije vredelo, od toga sam odustao. Danas vidim da ne ide i nešto drugo. Vi, ljudi, je li vi sebe vidite, ljudi? Jel vas nije sramota da se tako ponašate? Pa, tako se u Skupštini niko nikada nije ponašao. Žao mi je što vas predsednica ne opomene, ali nije važno. Sada želim da objasnim građanima, to su oni ljudi koji su do juče vodili kampanju preko svojih medija, dolazili tu u poslaničke grupe većine, želeći verovatno da se fizički obračunaju sa nekim.
Evo, ja se tresem od straha koliko ste hrabri i opasni. Rekli su kako ću da pobegnem od njih iz ove Narodne skupštine. Ne bih otišao iz ove Skupštine dok ste vi tu, nema tih para, nema mi bolje zabave, da vam iskreno kažem. Toliko su mi ozbiljni i teški dani da mi je najlepše kada vas gledam. Ali, ti ljudi su, sem što mene zabavljaju, što je dobro, uradili nekoliko loših stvari, stvari koje se nikada u Skupštini nisu dešavale. Dolazili su u klupe većine, neke su provocirali, neke su psovali, nekima su psovali majku. U međuvremenu je majka tim narodnim poslanicima preminula, a nisu se setili ni da kažu – izvini. Da je bilo obrnuto, digli bi dreku, pričali bi ko zna kakve bajke i priče. Uzgred, čak ste i pljuvali ljude, što baš ne odgovara ljudima koji se diče moralom, čašću i poštenjem.
Ali, meni je dobro da sam shvatio šta su vaše sposobnosti. To je likovna sekcija. Likovna sekcija kod čika Frojda i to je jedino što može da vam pomogne. Ja verujem da ipak mogu da vam budem od pomoći i podrške, to nije beznačajno, ali ja bih molio ako može kamera njih da slika sve vreme, da ljudi vide o kakvim ljudima je reč, da prosto svi ljudi shvate o čemu je ovde reč, da samo vide njihov pogled, osmeh, lice i prst, šta sve vreme time rade. Osim ako nećete da mi majku psujete ili mrtvog oca ili nekog drugog Martinoviću ili nešto drugo. A, nećete o mikrofon, to ćete ovako. Nećete u mikrofon, ali ćete ovako. Hajde da vidim to. Hajde da vidim kako ste hrabri i da vidim kakve ste muškarčine. Samo nemoj da šaljete žene, kao što ste obično radili. Treba da se stidite šta sve radite u Narodnoj skupštini. E, ovaj podseća na Zagora, Te-Neja i Čiko Gonzalesa, Kajatano Felipea sa ovim „jelenskih mi rogova“.
Dobro, da mi vratimo u ozbiljne stvari. Mi ćemo morati da uložimo mnogo više ili ovaj novac nešto više čak od toga iz TDR-a verujem za veći broj kompanija. Ali, ova kompanija, posle razgovora koji smo imali sa predstavnicima našeg IT sektora, neće dobiti taj novac. Mislim da ste, Ana, vi to objasnili i predstavnicima, ako se ja ne varam, ako je u pitanju britanska kompanija. Dakle, u pitanju je britanska kompanija. Objasnili smo im da oni to neće moći da dobiju.
Vama hvala na pažnji još jedanput, hvala na korektnosti.
A što se vas tiče, čim je ozbiljna rasprava, vi nemate šta da kažete. Samo kao Čiko i Zagor onda se javite i počnete da nešto vadite te crteže i da prizivate čika Frojda u pomoć. Ali, uskoro vam stiže druga vrsta pomoći, da vas oslobodi ovih teških dužnosti.
Hvala vam najlepše.

Hvala.
(Saša Radulović, s mesta: Poslovnik.)
(Aleksandar Vučić, s mesta: Nisam ga ni pomenuo.)
Naravno da ne.
Ja ne vidim te natpise, imam veliku dioptriju, ako nemate ništa protiv da postojimo i mi sa velikom dioptrijom. Nismo savršeni, ali šta ćete.
Stvarno ne razumem ovaj performans. Svaki put je iznenađenje sve veće i veće, ali ne razumem.
Daću reč nekome koga ću razumeti.
Reč ima Mira Petrović. Izvolite, poslanice.

Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, članovi kabineta i drage kolege i koleginice, pokušaću da malo vratim ovo sada u ozbiljnu formu.
Poslanička grupa PUPS će dati podršku ovom, što bi rekli, dobro skrojenom budžetu. Htela bih da samo ukratko podsetim da je poslanička grupa PUPS, zajedno i sa penzionerima Srbije, a to je bila i tema prethodnog govornika, podržali premijera i koncept fiskalne konsolidacije upravo u trenutku kada je to zaista bilo teško, ali su penzioneri kao krajnje odgovorni ljudi koji su pritom i zidali ovu zemlju i ostavili sve ovo u amanet, a nažalost u poslednjih 15-ak godina se to sve urušavalo, shvatili da imaju isti koncept kao što je malopre izjavio i premijer, a da je podršku toj ideji imao i od premijera Rencija, da jednostavno ovoj državi nekada treba pomoć i tako su pristali i dali podršku smanjenju penzija i plata, naravno, u javnom sektoru. Nije to bio lak trenutak ni za koga i nisu oni ljudi koji imaju mnogo para, ali su bili svesni, kao i uvek, i odgovorni i ozbiljni, kao i uvek, i shvatili da je u pitanju njihov egzistencijalni problem. Ako biste pitali bilo kog penzionera sada, svako od njih bi vam rekao da ono što je njemu najvažnije, da su to sigurne i redovne penzije.
Upravo smo sada došli do ovog budžeta i došli do toga da su se finansije sredile, da može da dođe do povećanja penzija 1,5%, ali nećemo o procentima ni govoriti jer u ovom trenutku to nije ni toliko bitno koliko je bitno da mi zaista imamo sređenu finansijsku situaciju, da više ne mora da se razmišlja o tome, što bi rekli, da li će se poštar pojaviti ili ne. Htela bih da kažem i da se slažem potpuno sa premijerom koji je danas rekao da su penzioneri ljudi koji se najviše raduju zapošljavanju mladih i otvaranju novih radnih mesta, ali ne samo zato što će se time direktno puniti budžet i stvarati ta realna sredstva, već i zato što u ovoj armiji nezaposlenih se nalaze njihova deca, njihovi unuci i unuke i da će samim tim sebi olakšati svoj budžet upravno na taj način jer sada finansiraju, izdržavaju dobar broj ukućana.
Ono što bih još htela da kažem to je da, naravno, ova pomoć koja je bila 23-eg, jednokratna pomoć penzionerima, da se nadamo da to neće biti jedino, da ćemo svaki put i u ovoj narednoj godini i svake sledeće godine kada se pojavi neki višak u budžeti ta sredstva uputiti upravo onima kojima su najpotrebnija, a to su zaista penzioneri Srbije gde mi imamo preko milion ljudi sa primanjima ispod 25.000 dinara.
Htela bih samo da se na kratko osvrnem i na javni sektor, iz koga i ja dolazim. Pohvalno je to što je planirano u budžetu da se sada sredstva koja se uplaćuju, odnosno prihodi koji se ostvaruju iz dobiti javnih preduzeća uvećaju, ako sam ja dobro videla, za nekih 75%. U prošloj godini, odnosno u ovoj 2016, planirano je bilo da javna preduzeća iz dobiti uplate 8,6 milijardi.
Moram da podsetim da Javno preduzeće „Pošta Srbije“ je samo uplatilo dve milijarde i 200, ja mislim, i to je negde otprilike 25%. Podsetiću i da ima 15.000 zaposlenih sa prosečnom platom od 42.000. Sigurna sam da ćemo i ove godine, odnosno 2017, imati taj neki približni procenat od 25%, sigurno dobiti koju možemo da uplatimo, ali smatram da pored nas, pored EMS-a, pored „Telekoma“, pored aerodroma postoji još gomila preduzeća gde moramo da uvedemo red. Mi imamo samo na nivou Republike 34 javna preduzeća, na nivou cele Srbije 691, ja mislim, što komunalno, što javno. Mislim da je prosto to prevelik broj. Možda i nije, ali hajde da jednom sagledamo tu situaciju i da napravimo tačan presek i da prosto sva ta javna preduzeća usmerimo na pravi način, znači, svuda gde je država osnivač i gde ima svoja uložena sredstva da se uozbilji situacija, da ljudi shvate da moraju da odgovorno rade svoje poslove i da su sva ta javna preduzeća upravo i oformljena da bi punila budžet, pored usluga koje moraju da obavljaju.
Mislim da je tu veliki problem i Zakon o javnim preduzećima. Mislim da tu ima dosta posla, da bi trebalo taj zakon izmeniti, da bi trebalo postaviti malo drugačije kriterijume. Ne možemo sva javna preduzeća staviti u isti koš, ali sam
sigurna da je izražena spremnost, premijer je to pokazao. Mislim da će ovde najteži deo posla biti upravo kod ministra privrede, ali takođe i kod ministra Krkobabića koji je zadužen za tu koordinaciju javnih preduzeća. Mislim da ćete morati da uradite taj suštinski početni deo, da bismo mogli da pored tri-četiri preduzeća koja uplaćuju dobit u budžet, da se tu pojave još druga, koja očigledno neka sredstva zarađuju, ali ih usmeravaju na pogrešnu stranu.
Mislim da ćete morati da uradite taj suštinski, početni deo, da bismo mogli da, pored tri, četiri preduzeća koja uplaćuju dobit u budžet, da se tu pojave i druga koja očigledno neka sredstva zarađuju, ali ih usmeravaju na pogrešnu stranu.
Samo bih da podsetim da mislim da tu država treba malo da se seti i nekih osiguravajućih kuća gde država ima svoj kapital, gde je osnivač, imamo i naše banke. Nemamo baš uplate iz njihovih dobiti, pa da još malu tu disciplinu zategnemo. Mislim da se pomaci vide, ko god pošteno hteo da, sam sa sobom, na kraju krajeva, razgovara, mora da prizna da smo krenuli napred, da smo zaustavili onaj duboki pad u kojem smo bili i da jednostavno treba da svi zajedno damo podršku napretku ka kome smo krenuli.
Znači, još jednom ponavljam, poslanička grupa PUPS-a, će dati podršku, budžetu koji je pred nama.

Hvala.
Da li hoćete da odgovorite.

Pre svega, vama hvala za podršku i nekoliko stvari koje jesu veoma važne.
Krenuću od javnih preduzeća. U pravu ste, ukupno ih imamo, sa komunalnim preduzećima oko 690 i ne veliki broj njih, a javna preduzeća su preduzeća koja po prirodi stvari imaju značajnu prednost ili monopolski položaj, ili obavezu da zarađuju novac koji bi trebalo da isplaćuju. Dakle, jedan deo profita da isplaćuju bilo lokalnoj samoupravi, bilo pokrajini bilo Republici. Zato verujem da mnogo toga možemo da popravimo.
Nešto je bolje stanje u pojedinim javnim preduzećima. U mnogima još nije dovoljno dobro. Bolje je stanje u „Dunav“ osiguranju nego što je bilo pre dve godine. Kada ste pominjali osiguravajuće kompanije ponovo postoje ljudi koji su zainteresovani da kupe „Dunav“ osiguranje, što nije moglo da se zamisli dve ili tri godine, što ne mislim da je u ovom trenutku pametno, ali samo kažem da je to, rekao bih dobar lakmus papir za ono što smo uspeli da ostvarimo u prethodnom periodu.
Što se tiče naših najvećih javnih preduzeća, naravno da je ubedljivo najznačajnija „Elektroprivreda Srbije“ i po broju zaposlenih i po svojim prihodima i rashodima. Mislim da još mnogo toga možemo i moramo da uradimo „Elektroprivredi Srbije“, ali stvari tu idu, rekao bih, polako, sporije i slabije nego što bismo mi želeli i očekivali, ali stvari čak i tu idu na bolje.
Želim, takođe da kažem da smo izdvojili značajna sredstva, što danas nisam rekao, u kancelariju za kapitalna ulaganja, što znači da ćemo naredne godine obnoviti veći broj objekata, škola, bolnica i domova zdravlja. Mnogo biste se obradovali, kada biste išli po Srbiji pa da vidite kako nam izgleda nova škola u Beloj Palanci ili kako nam izgleda nova škola u Svrljigu, ili kako će da izgledaju hale i sale itd.
Kada kažem, ne mislim na vas Miro, za vas znam da putujete, već mislim na sve druge ljude u Srbiji, da mogu da vide neke od najsavremenijih objekata u mestima u kojima to ne bi očekivali. Prosto mislim da ta borba u kojoj smo krenuli da obezbedimo normalne uslove za živost svoj našoj deci i da ljudi mogu da vide da, čini mi se, uspevamo polako ali sigurno da napredujemo, da je to nešto što je dobro i od interesa za celu zemlju i za sve naše građane.
Imamo tu još mnogo problema i moraćemo stvari da menjamo, jer i u hemijskom kompleksu, ali i u železnicama, ne mogu da kažem da idealno, još mnogo problema imamo, ali ide bolje.
Isti je slučaj i sa „Srbijagasom“, voleo bih da to ide brže, bolje i da ide mnogo bolje, ali nešto je drugačije nego što je bilo. To je ono što mogu da kažem. Da li sam zadovoljan? Nisam, ali je bar nešto bolje nego što je bilo, jeste. Jer, uvek vam na kraju godine dođe, u septembru dobijete jedan izveštaj, a onda krajem novembra dobijete potpuno drugačiji izveštaj, da se ubijete, ali niste mogli da reagujete u međuvremenu, pošto je to odjednom za dva meseca ispadne i tako stalno. Ali kada naučite ne to, ili kada prođe jedanput ili dvaput, onda valjda treći put neće moći da se dogodi.
Da dođemo do onoga što je bila srž vaše diskusije i to jeste pitanje penzionera. Pokušaću još jedanput svakom penzioneru u Srbiji da kažem kako i na koji način se penzije isplaćuju. Pošto sam slušao stalno priče kako to postoji negde i kako penzije postoje u fondu, samo ih neko nije izvukao i ne isplaćuje ih, nego koristi taj novac za nešto drugo. Dakle, nama fond, kako je rekao gospodin Vulin, neuporedivo bolje funkcioniše danas nego što je funkcionisao pre dve godine. Fond skuplja, umesto nekadašnjih 42% potrebnih sredstava, potrebnog novca za penzije, a to se skuplja iz poreza i doprinosa na plate. Dakle, nama penzije zavise od broja zaposlenih i punjenja fonda. Danas fond prikuplja 63% od nekadašnjih 42%. Dakle, drastično uvećana zaposlenost, drastično uvećani prihodi fonda, drastično uvećani prihodi fonda po tom osnovu.
Šta sledi iza toga? Mi i dalje ipak isplaćujemo gotovo 40%, da li je 37% ili 40%, ja mislim da sam ja bliži, ali nadam se da ćemo završiti godinu sa 37%. Dakle, svejedno. Taj novac 40%, dakle, svakom penzioneru koji prima recimo 30.000 dinara, mi 12.000 dinara isplaćujemo iz budžeta. Mi ono što dobijemo od poreza i doprinosa bilo bi dovoljno za 18.000 dinara za penziju. Tih 12.000 mi svakoga meseca isplaćujemo iz budžeta. Nema tih para, ne postoje, pojedene su, neko ih je pojeo, neko je pokrao, neko je u procesu privatizacije finansirao deficit umesto da ulaže u proizvodnju i zapošljavanje ljudi. Nema ih. Dakle, mi moramo da budemo ekonomski veoma uspešni da bismo uspeli da tu penziju isplatimo.
Zato želim da penzionerima kažem koje to ne mora da interesuje, ali mislim da je važno, jer njih interesuje. Penzionere interesuje budućnost. Penzionere, ma kako to nekima smešno zvučalo interesuje budućnost ove zemlje i oni su se borili za ovu zemlju i to najbolje znaju i najbolje razumeju.
Suština je u tome da mi pokušavamo da napravimo takav odnos u kojem nam povećanje od dva, tri, pet i šest posto neće biti problem, ali za to nam je potrebna značajno jača privreda i to ti ljudi razumeju. Sigurna sam mnogo bolje neko neki drugi. Oni koji su se pravili pametni pa rekli, dajmi ono što mi je neko dao na neodgovoran način, a što je finansirao iz privatizacionih prihoda, pljačkom, ili što je finansirao zaduživanjem, da ti ljudi znaju da ne bi imali penziju danas da smo to prihvatili. Da smo njih slušali danas ne bismo imali penzije. To ljudi treba da znaju, to je istina živa i to je puna istina.
Govorili su mi, danima traje ta vrsta kampanje, kao nekome ste nešto oduzeli. Ne, dali smo im i borimo se svaki dan. Kažu, stići će ti uplatnica od ovoga. Nijedna mi uplatnica nije stigla ni od koga. To je kao kad smo prošle godine dali prosvetnih radnicima, pa je bio Forum beogradskih škola, nećemo da primimo, vratićemo. Niko mi nije vratio. Nikom ni nikakve pare nije vratio, a odmah bi dao u budžet, podrazumeva se. Ali, neće niko, ali je važno samo da se ide protiv nekoga i protiv nečijeg truda. Važno je da se ide protiv nečije borbenosti. Važno je da se kaže nešto protiv nečijeg rada.
Znate, Ivo Andrić je govorio, podsmevači su retko kada ili nikada u pravu. Pa, to je najlakše da radite. Uvek možete da izgovorite šta hoćete. Super je, imate stručnjake koje pogledajte. Jel vam nije dobro? To mora da je neka specijalna doza. Ovaj čovek slajdovima komunicira, da li ste videli to nekada? Hajte, onaj autoportret iznesite vaš. Onaj vaš autoportret od malo pre, pokažite narodu. LJudi, ovo je takmičenje za pantomimu, izgleda.
Dobro, hajde da se ja vratim vama i da ozbiljno razgovaram, da penzionerima odgovaram. Ne vredi, izgleda je nešto i ne znam gde se ovo kupuje, da vam pravo kažem, nisam to probao u životu.
E, sad, uvažena gospođo Petrović, veoma je važna sledeća stvar. Da mi pokušamo da obezbedimo podršku penzionera, jer bez penzionera mi ne možemo da ostvarimo sve druge reforme.
Ja sam sasvim ozbiljan kada o tome govorim. Oni su nam potrebni za sve druge reforme. Oni su učestvovali u svim ovim rezultatima. I kada budemo, da vam to sad kažem, imali najsnažniju lovačku avijaciju u regionu, koju nabavljamo ove godine i odvojili smo sredstva za prvu ratu koju treba da platimo, kada budemo imali najsnažnije odbrambene sisteme protivvazdušne sisteme, to treba da takođe svi znaju da su dobrim delom, neću da kažem najvećim delom zaslužni penzioneri. Ja sam im na tome veoma zahvalan, jer mi smo se dugo borili i dugo obećavali. Pričali smo jednom dva ili tri „Mig-a 29“ time ćemo da budemo velesila. Sada ćemo da imamo 10, 11, 12, pa vi gledajte kako će to da izgleda. To ćemo sve da uspemo da uradimo zahvaljujući podršci naroda, zahvaljujući podršci ljudi koji su razumeli šta je to što radimo, jer bez napretka ekonomije mi ne možemo da uradimo ništa ni u jednoj sferi.
To što neko kaže - dajte više para ovamo, ne možete da date nešto što ne postoji, to morate da zaradite. Upravo zato su morale da se vode sve moguće kampanje, pričali smo o tome kako su penzioneri i plašeni, i govoreno o kataklizmi, u nekim zemljama u okruženju koje su bogatije od nas 14 puta su snižavali penzije, a mi danas samo razgovaramo o tome kad, kako i koliko ćemo da uvećavamo, a ne da smanjujemo bilo kada ponovo, kao što smo morali zbog neodgovorne politike koju smo nasledili, čije smo rezultate nasledili.
Upravo zato je vođena kampanja u prethodnom periodu i o tome kako sam tobože nešto govorio o porodiljama. Danas je Aleksandar o tome mnogo govorio. Na kraju se ispostavilo da su lagali svaku reč, da su mi pripisali reči, otišao je onaj što je lagao, što je montirao film, pripisali su mi da sam govorio za porodilje ono što sam govorio za ljude poput mene i fizičke snage i godina kao što sam ja. Složićete se, ne mogu baš da rodim dete, nije baš logično, nije normalno. Ja to vama prepuštam i tu obavezu, računam svašta ste našli na trafici da popijete, može i to da se desi.
Ali, da vam kažem, da se vratimo na ozbiljne razgovore. Dakle, suština je u sledećem. Morali su da prestave Vladu, pošto ne mogu objektivnim rezultatima ništa da kažu, užasno je teško napadati ovaj budžet. Mučio bih se da sam u opoziciji kako da pronađem ugao za napad. Neretko sam to pogrešno radio, nekada sam to ispravno radio. Za ovaj budžet bih se mučio da pronađem dobar ugao za napad.
Problem je u tome što su oni upravo to koristili najprljavija sredstva u međuvremenu, od porodilja, do direktnog napada ovde na Marijana Rističevića, izmišljanja šta je on rekao, lažnog citiranja reči koje nije izgovorio, do najtežih psovki i svega drugog i posle toga vođenja najbrutalnije kampanje protiv istih ljudi.
Primetićete jednu stvar, evo ga, izašao je sa autoportretom ponovo. Lepo su vas naslikali, moram da priznam baš su vas lepo naslikali, mogli su i malo bolje posebno posle uzimanja ovoga na trafici, ali i to je uredu i to vas relativno verno prikazuje. Dakle, nešto piše, ne znam šta piše. Prepoznao sam mu autoportret, a ovo drugo ne mogu, pravo da vam kažem ni da vidim, a i ne komuniciram sa onima koji slajdovima komuniciraju. Šta da radim, ja sam mislio da čovek ima neke druge načine za komunikaciju, ali to je u redu, to je sve u redu. Jel to nešto prstima pretite, nešto želite, nešto? A, ovako oči izgledaju kada se šire zenice, ali njemu svaki dan šire zenice po tri puta, ljudi, to je nešto teško na trafici što se uzima.
Dakle, dame i gospodo…
(Boško Obradović, s mesta: Pa što prekidate sednicu?!)
Nešto vi dobacujete?
Nešto biste opet da dobacujete?
Gospodine Đurišiću, žele da vam kažu da niste opozicija, to žele da kažu i Čanku, to žele da kažu i Jovanoviću, to žele da kažu svima vama. Vi niste opozicija. Opozicija ste samo ako opsujete mrtvog oca nekome, ili ako opsujete majku nekome nepokretnu, tada ste opozicija. Niste opozicija u suprotnom slučaju.
Nemojte da brinete, moj je posao da govorim da vas edukujem, da naučite nešto, pošto niste vreme u Skupštini iskoristili da naučite nešto i to ću da radim u budućnosti, a dolazim sutra da nastavim isti posao, da ne brinete. Ponovo dolazim da vas edukujem, da ne brinete.
(Boško Obradović, s mesta: Bravo! Bravo!)
Dakle, ponovo dolazim. Jedini problem koji vi imate sa mnom je taj što nisam…
(Boško Obradović, s mesta: Pa što prekidaš sednicu?!)
Prvo, nemojte da vičete i nismo na „ti“. Drugo, nisam ni žena da biste me tukli kao što ste tukli onu ženu u Narodnoj skupštini, niti možete, niti ću vam to dozvoliti.
Zvali su me ljudi iz jedne kafane u Čačku, rekli su mi da ste uvek primitivni, a ja im nisam verovao. Ja sam im govorio – nije, nemoguće je da je taj čovek takav. Ja dolazim sutra. Imam čitave dane za vas, ljudi, nemojte da se sekirate.
Sednicu prekida predsednik Narodne skupštine, koji je odredio do kada traje sednica. Danas u 15,30 časova je predsednik rekao kada će to da bude i do kada će sednica da traje.
Ali, ja uživam u ovoj diskusiji. Vidite li kolika je nervoza? Sad da vam otkrijem zašto je nervoza tolika. Zato što ima još jedan kandidat sem ovog koji se na trafici snabdeva ozbiljnim napicima, ima još jedan kandidat koji neće još dugo da sedi u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, po svoj prilici, zbog narodnog raspoloženja. Pošto je to tako, nervoza dostiže svoj vrhunac. Sad bi oni želeli sledeću stvar. Želeli bi da im Maja da reč, ali da onda kažu da su prekinuti, da se bune i da nisu imali sve vreme koje je po Poslovniku predviđeno. A kad im kažete – pa, imaćete sutra i doći ću i sutra da vam odgovorim, oni neće i ne znaju, zato što su sad svratili do trafike i sad se dobro osećaju i veruju da mogu da urade nešto, baš kao što su napadajući tu ženu zajedno sa ambasadorima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
E, sutra stižem ovde na matine, da vas podučim o budžetu, da vas naučim civilizovanom ponašanju u Narodnoj skupštini, da vas malo i opismenim, da znate nešto o tome kako da se obraćate drugim ljudima, ali da istovremeno naučito nešto i o budžetu.
(Boško Obradović, s mesta: Pa što prekidaš sada?)
Pa, prekidam zato što sam se uplašio da ćete da me napadnete. Računam toliko ste jaki i hrabri, a ja se vas strašno mnogo plašim, strašno vas se mnogo plašim da ne mogu ništa drugo.
(Boško Obradović, s mesta: Pa hajmo onda)
Šta hajmo onda?

Poslaniče, molim vas, što ste izgubili sada živce?