Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.12.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/284-16

3. dan rada

06.12.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Nataša Mićić

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani dame i gospodo predstavnici ministarstva, tačno je da je gotovo redovna praksa da se o budžetima raspravlja u zadnji čas, odnosno sa zakašnjenjem i to za nas nije neki problem, naročito što je ministar ponudio dobro obrazloženje, a to da nisu bili gotovi razgovori sa MMF-om, tako da je to za nas prihvatljivo.
Međutim, ono što je neprihvatljivo, jeste da nije podnet završni račun za prethodnu godinu. Ako u ovoj zemlji svaka firma ima obavezu da podnese završni račun, smatram da bi to morala da uvaži i Vlada i da ima tu obavezu. Ovo pominjem i iz razloga što je danas izrečena jedna neistina, da nikad nije podnet završni račun. Dakle, završni račun podnela je Đinđičeva Vlada, prvi i poslednji put, 2002. godine. Ne mogu da verujem da sve sledeće vlade nisu uspele da ispune tu obavezu, da je toliko visoko podigao lestvicu i u tom pogledu.
Da vam ne govorimo o tome, danas ovde isto sede neki poslanici, neki su ministri koji su bili ili deo vladajuće većine ili opozicije, da su i resorni ministri i premijer razgovarali sa poslaničkim grupama i pre podnošenja amandmana kako bi se budžet što bolje pripremio. Tako da, neka vam ovo, nadam se, koristi za ubuduće ili nekoj drugi Vladi, svejedno.
Dobro, najčešće se čulo - budžet je dobar, dobar je budžet i zaista ima stvari za koje mi iz LDP takođe kažemo da jesu dobre. Jeste uvažena realnost. To nije neki ogroman budžet, kada pogledate 10 milijardi evra, da jedan grad Beč ima preko 13 milijardi evra budžet. Znači, nemamo ni neka velika sredstva. Takođe, da su prvi put predviđeni ti projektni zajmovi, da je deficit pao na 1,7%, da je projektovan rast od 3%. Sve je to zaista dobro, a moramo se složiti da je dobro, ako ništa drugo, i zbog toga što poštujemo institucije i ove zemlje, a najkredibilnija institucija za to je Fiskalni savet, a i MMF-a kao međunarodne institucije koja je zapravo i učestvovala u izradi ovog budžeta.
Međutim, naravno da imamo zamerki i da smo očekivali da će ovaj Predlog budžeta biti bolji. U prvom redu očekivali smo da će biti smanjeni porezi i doprinosi na zarade. Naime, premijer je to i spomenuo pre mesec dana da je moguće, i naravno ovi parafiskalni nameti, jer je to način da se taj privatni sektor dodatno ojača, a i da se iskoreni siva ekonomija. Naravno, i da se poveća zaposlenost.
Dalje, spore su i neefikasne te reforme javnih preduzeća. Zaista, i dalje se to jako sporo odvija. Jeste bolja naplata poreska i to jeste pohvalno, ali s druge strane, zaista Poreska uprava i dalje nije moderna i efikasna i na tome bi trebalo raditi.
Spomenula bih jedan podatak koji niko nije spomenuo, a veoma je važan za ekonomiju, a to je da smo po indeksu globalne konkurentnosti devedeseti. Dobra vest je da smo se za četiri mesta u odnosu na prethodnu godinu popravili. Ali, kada uzmete u obzir da su, recimo, jedna Albanija i jedna Crna Gora uspele da napreduju za 13 mesta i da po tim parametrima, za taj indeks globalne konkurentnosti, a ima 12 parametara, zapravo najveći pad beležimo u tehnološkoj osposobljenosti. Sada moj apel ministru prosvete i celoj Vladi jeste, a već sam o tome i ranije govorila, informatika ne samo za učenike, nego i za profesore, isto važi i za javna preduzeća, obezbediti one evropske kompjuterske dozvole ECDL, kako se zovu, da poradimo na tome, jer je to način da podignemo konkurentnost.
Naravno, na kraju, nikakav budžet, bez obzira koliko dobro projektovan i koliko su dobre želje, ukoliko generalno politika ne bude evropska politika, regionalna saradnja, politička stabilnost, nema ekonomske stabilnosti bez političke i zato ne bi trebalo prečesto i vrlo je opasno otvarati, recimo, pitanja državnih udara i igrati se i na taj način. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Dušan Vujović

Hvala lepo.
Malopre sam hteo da komentarišem, ali su se kolege već dovoljno osvrnule na prethodna izlaganja. Drago mi je da se diskusija okreće ka ovom dokumentu koji je danas na dnevnom redu, gde vodimo opštu raspravu i gde ćemo imati prilike da razgovaramo o detaljima u četvrtak i petak, nadam se.
Takođe, želim da pohvalim dobru želju svih onih koji nam i kritikama i konstruktivnim predlozima pomažu da neke stvari uradimo bolje. Čuo sam gospodina Živkovića, onaj deo figurativnog govora na početku neću komentarisati, ali onaj drugi deo koji govori o subvencijama ćemo sigurno razmotriti u formi amandmana koji treba da budu poslati Vladi. Lakše je predložiti nego usvojiti izmenu subvencija, zato što tu postoje elementi koji su nasleđeni, neka prava koja su nasleđena.
Prema tome, sama činjenica da se postavljaju pitanja treba da započne proces. Ne znam koliko ćemo moći brzo da odreagujemo odmah, ali to da ljudi, poslanici pre svega, a i svi drugi treba da postavljaju pitanja celishodnosti pojedinih subvencija, nivoa i svega ostaloga, je sigurno pravi način da se razgovara o budžetu.
Prema tome, mi imamo subvencije sve zajedno na dosta visokom nivou, ali u mnogim oblastima možemo drugačije i dublje o svemu tome da razgovaramo, da vidimo koji deo subvencija ne možemo preko noći da ukinemo, koji deo subvencija možemo da unapredimo u načinu kako se one dimenzioniraju i kako ciljano da se usmeravaju na one segmente ili populacije ili sektore gde želimo da podržimo određene promene. Prema tome, to je tema koja zahteva jako mnogo diskusija i sigurno da ćemo pogledati sve.
Što se tiče konkretnih predloga, pomenutih nekih deonica, mogu da vam kažem da su neke od njih već u razmatranju. Već odavno prepoznajemo, recimo, da su ti lateralni pravci, kao što su Pojate – Preljina itd, važni pravci i tu se već radi na tome. Koliko će nam trebati vremena da se od tog početka rada dođe do konkretnih predloga i ideja, a posle toga i realizacije, zavisi će od mnogih faktora. Između ostalog i od kvaliteta studija koje će se uraditi za relativno male pare na početku, a posle toga i mogućnosti realizacije. Ali, budite sigurni da o tome razmišljamo i to vrlo intenzivno i pokušavamo da angažujemo najrenomiranije firme u svetu da nam u tome pomognu, oni koji znaju i projektovanje i izvođenje.
Predlog, odnosno pitanja oko završnog računa, ja mogu da vam kažem samo deo koji mi radimo.
Mi smo predali završni račun u rokovima u junu i julu. Vlada je bila tehnička vlada, prema tome, nije mogla da razmatra završni račun koji ima odgovarajuće obaveze dok nije bila formirana 11. avgusta. Posle toga smo završni račun predali, kao što to po proceduri ide, Državnoj revizorskoj instituciji i ona je u međuvremenu sa nama obavila razgovor o već završenom izveštaju. Sad se nalazimo u finalnoj fazi, isključivo zbog kratkih rokova to nismo završili. Premijer nije obećao, evo ja obećavam da ćemo u najkraćem mogućem, dokument je gotov, samo se radi na finalizaciji, gde će u najkraćem mogućem roku završni račun, u kome nema nikakvih spektakularnih novosti, iznenađenja, samo se potvrđuje da smo realizovali budžet, upravo onako kao što smo izveštavali mesečno i kvartalno o 2015. godini, da ćete imati priliku to da vidite.
Što se tiče javnih preduzeća, već smo na Odboru konstatovali u prethodnim diskusijama da to ostaje ključno pitanje ove privrede. To je srce strukturnih reformi. To je nešto što moramo da rešimo, i to dvostruko, bilo na strani neefikasnosti javnih preduzeća, bilo na strani fiskalne i finansijske discipline koju oni pretpostavljaju i od svih nas očekuju. Znači, pitanje, recimo, primera radi, „Srbijagasa“ nije samo pitanje organizacije „Srbijagasa“, nego je pitanje u kojim uslovima „Srbijagas“ posluje i da li ima uslove da naplati isporučeni gas i samim tim da rešimo i „Srbijagas“ i pitanje korišćenja gasa i pitanje fiskalne discipline, zbog toga što mi preuzimamo na kraju dugove koje njima ne plate korisnici gasa, a na drugoj strani da se svi obavežu da te obaveze ispune na vreme. Slažem se potpuno, znači, jedna od ključnih reformi koje predlažemo to je završetak reformi poreske uprave, carine, njihove modernizacije i povećanja efikasnosti celog tog sektora.
Što se tiče indeksa globalne konkurentnosti, mislim da govorite o Svetskom ekonomskom forumu iz Davosa. To je bio predmet analize dugo vremena. Mi pomake koje smo ostvarili u tzv. pokazatelju Duing biznis, to su kratkoročni pomaci gde se radi na inputima. Svetski ekonomski forum meri neke tri oblasti – jedno su bazične pretpostavke konkurentnosti, drugo su elementi koji mere tržišnu efikasnost i treće, ono što vas najviše brine, i mene takođe, jeste tzv. sofisticiranost biznisa, koliko je biznis spreman da prihvati savremeni menadžment i bude stvarno konkurentan. E, tu očekujemo da će one stvari koje radimo vrlo brzo dati efekta. Recimo, za mene je bilo zabrinjavajuće što Srbija danas ima manji stepen, kapacitet prihvatanja strane tehnologije koja uključuje organizaciju nego što je imala pre 15 ili 20 godina. To je, između ostalog, rezultat odliva kadrova. To je rezultat mnogih stvari koje moramo da dovedemo u red. Pratimo pažljivo šta se tu dešava i za svaki od ovih 12 stubova u okviru tri oblasti imamo plan. To se uklapa u ono što radimo, ali to zahteva vreme i očekujemo pomake u narednim periodima. Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre Vujoviću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

Poštovana poslanice, samo kratko da vam dam odgovor da smo u budžetu planirali sredstva za tzv. digitalnu zrelost ustanova i krenućemo sa nekih 200 škola, sto iz nekih udaljenijih područja, da kažemo nerazvijenijih, i sto iz urbanih. Imamo i bočne izvore, gde ćemo uključiti verovatno još stotinak ustanova. Koristimo iskustva iz regiona, sarađujemo i sa školama iz Hrvatske, Slovenije, iz Češke, Mađarske. One su iz evropskih fondova povukle preko 230 miliona evra, evo, rade već šest godina. Tako da mi skromnije krećemo, ali uz neki veliki entuzijazam, uz pomoć i privrede i raznih drugih, nadamo se, evropskih fondova, ako poglavlja 25 i 26 budu zaista realizovana, onda ćemo tu priču ubrzati. U svakom slučaju, radimo na tome.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Poslanička grupa Demokratska stranka
U budžetu o kom danas razgovaramo piše kako će Srbija izgledati 2017. godine, šeste godine vlasti SNS.
Da li za ovih šest godina građani žive bolje? Da li će se nakon usvajanja ovog budžeta nešto promeniti u Srbiji? Da li se nešto promenilo u prethodnih šest godina, osim što su se promenila imena finansijski najmoćnijih tajkuna u Srbiji? Sada nisu najbogatiji oni stari, sada su najbogatiji neki novi. A šta to znači za život građana Republike Srbije?
Da li u ovom budžetu postoji način da porodice sa dvoje dece sutra lakše plate račune? Da li može tu decu da odvede na letovanje, da li može da im plati školu stranih jezika, da li može da im plati privatne časove zbog toga što je to jedini način da ta deca dobro prolaze u školi? Ne. Da li ovaj budžet koji danas usvajamo radi za bračne parove koji ne znaju šta će da rade svakog meseca kada im dođe na naplatu rata za kredit? Ne. Da li ovaj budžet radi za sve one ljudi koji imaju svoje profesije koje ova Vlada ne ceni? Da li on radi za ljude koji se spremaju da odu iz zemlje? Da li radi za one koji se još nadaju da u ovoj zemlji postoji nekakva budućnost? Odgovor je – ne.
Ovaj budžet ne radi ni za lekara, ni za učitelja, ni za poljoprivrednika, ni za vojnika koji za 75 dinara dnevno čuva granicu na jugu Srbije. Za njih u ovom budžetu nema para, ali zato ima para za plaćanje kredita propalim javnim preduzećima, ima para za zapošljavanje hiljada stranačkih aktivista, ima para da se daju desetine milijardi dinara kompanijama koje zapošljavaju ljude za 23.000 dinara mesečno, a ti ljudi posle 15 stoje na traci i nose pelene dok sve to rade.
U ovom budžetu nema para ni za Vojvodinu. Vi pokušavate da u budžet Pokrajine stavite i transferna sredstva za lokalne samouprave i plate za nastavnike, profesore i učitelje i sva ona sredstva koja će se samo jedan dan zadržati na računu AP Vojvodine, sve pokušavajući da prikažete kako ispunjavate onih sramnih 7% iz budžeta Republike Srbije, a još premijer ovde juče ima obraza da nam govori o tome kako se Autonomnoj pokrajini nešto daje. E, to je problem Vlade Republike Srbije koju vodi SNS jer svi stalno mislite da nešto dajete građanima svojom milošću, svojom dobrotom, a da ne želite ne biste ni morali da im dajete.
U ovom budžetu nema nijednog rešenja za bilo kakav problem, nema nijedne reforme i, ono što je najproblematičnije, nema šanse za one koji ne žele da kleče pred vašom strankom ili pred svojim poslodavcima. To je Srbija koju vi pratite, samo treba da budete svesni da u Srbiji žive ljudi koji neće još moći dugo da trpe takvo ponašanje.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Nebojša Stefanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| Ministar odbrane
Poštovane dame i gospodo, slušao sam u nekoliko poslednjih rasprava i moram da ispravim tu jednu netačnu informaciju. Naime, ovde se govori o šest godina nečije vlasti. Moram da vam kažem, građani će se toga setiti, SNS na vlast je došla tokom leta 2012. godine. Ako uzmemo u obzir i predsedničke izbore, hajde da ih uzmemo u obzir, dakle, tokom leta 2012. godine. To je do ovog trenutka četiri godine i četiri meseca, dakle, ne može čak ni da se kaže četiri i po godine, daleko je od pet, a o šest ne može ni da se govori. Može da se govori o kalendarskim godinama, ali o šest godinu ni blizu ne može da se govori. Dakle, to je jedna informacija koja se plasira kako bi izgledalo, to je, naravno, stari opozicioni manir i to je sasvim u redu, to je legitimno, da izgleda da je to dugo, to je sad šest godina, 16, 666 i to je u redu. Ali, bilo bi dobro da se čuje šta je kritika ovog budžeta.
Dakle, kritika budžeta, izgleda mi kada slušam ovo kao da smo se vratili na onu sednicu o izboru Vlade, čini mi se da su iste primedbe, dakle, kao da se ništa promenilo nije, kao da je neko pomešao sednice. Nekoliko još važnih stvari. Prvo, kako je bilo ljudima koji su se zadužili sa kreditima 2009, 2010, 2011, 2012. godine? Kako je bilo tim ljudima kada su im za noć promenjeni uslovi, kada su dramatično skočili krediti, kada su njihove rate bile takve da su razmišljali hoće li im deca imati egzistenciju ako plate ratu kredita i da li ih je neko na to upozorio, da li im je neko za to vreme to kompenzovao? Da li je pokušao da im reši problem u 2009, 2010, 2011. i 2012. godini? Ja ću vam reći – nije. Nije ih interesovao ne samo onaj vlasnik kredita u švajcarskim francima, nije ih interesovao ni vlasnik kredita u evrima, niti sa klauzulom bilo koje druge valute.
Nikoga tada iz tadašnje Vlade, koju su činili oni koji danas to pokušavaju da spočitavaju ovoj Vladi, ne da ih nije interesovalo, nisu u Mikijevom zabavniku davali izjave o tome. Bežali su od toga kao đavo od krsta. Nikakvog ponašanja prema građanima. Apsolutno nikakvo, ništa. Nula, apsolutna nula. To su građani Srbije od tih vlada dobili.
E, sad da su samo nulu dobili, to bi možda bilo i dobro, nego su dobili ozbiljan minus. Ozbiljan minus pošto je tada abnormalno povećano zapošljavanje u javnom sektoru. Tada se dramatično zapošljavala vojska partijskih poslušnika, upravo tih stranaka i tada se broj zaposlenih u javnom sektoru povećavao do tih razmera da to Srbija više nije mogla da izdrži.
U vreme ove Vlade, za 55.000 ljudi, tačan je broj 55.785 ljudi je smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru, ali se povećavao broj zaposlenih u privatnom sektoru. Ministar Vulin je to dobro objasnio, jer su ti ljudi uplaćivali svoje doprinose. Ti ljudi uplaćuju doprinose i to je konkretan i egzaktan podatak, jer ili neko uplaćuje doprinose zato što radi ili neko hoće da to pokloni Vladi Srbije, a verujem da to niko ne želi, niko ne poklanja svoj novac.
Dakle, više ljudi zaposleno, mnogo više u privatnom sektoru. LJudi u javnom sektoru se sada ne zapošljavaju. Onda u to vreme kada nisu brinuli o kreditima ljudi i 2009. i 2010. i 2011. i 2012. godine, tada se zapošljavala armija stranačkih vojnika, stranka koji su tada činile vladu.
Što se tiče vojnika i policajaca, moram da vam kažem da oni vojnici i policajci koji rade na obezbeđenju državne granice u okviru združenih snaga vojske i policije, imaju posebne dnevnice, posebne nadoknade i ne primaju 75 dinara, oni primaju značajno veću cifru. Značajno veću cifru primaju koja je u rangu oko 1.800 dinara dnevno. Dakle, to je novac koji oni primaju, plus njihova redovna primanja, redovne plate i sve ono što imaju kao dodatak zato što rade duže.
Da li rade lak posao? Ne. Više puta sam to rekao i kao ministar unutrašnjih poslova. Mislim da ljudi u policiji i vojsci rade najteži zadatak. Rade najteže poslove, rade po svim vremenskim uslovima i dok mi svi sedimo ovde u toplim klupama i u parlamentu poslanici uživaju u dobrim uslovima, ljudi iz policije i iz vojske rade u teškim uslovima. Ali, ono što smo mi, za razliku od nekih prethodnih godina, kada su morali da čekaju, da strepe, da vam ne pričam kakve su situacije imali i vojska i policija u mnogim segmentima unazad deset godina, pogledajte kako su došli do toga.
Možemo da uđemo u raspravu o tome u kakvom su stanju bili i avioni i ratna vazduhoplovstva i oklopna vozila i borbeni oklopni transporteri i sve ono što je, da kažem, zatečeno, sve to i u kakvom je stanju danas, to nije ni za poređenje. Bilo je daleko lošije ranije, daleko lošije, daleko više eksploatisano i gotovo bez ulaganja, da smo mi došli dotle da nam ratno vazduhoplovstvo ima jedva nekoliko aviona koji mogu da polete, pa je ogromnim naporima Vlade od 2012. godine do danas to unapređeno na nivo da ratno vazduhoplovstvo može da funkcioniše. Govorim to zato što moj kolega Đorđević nije trenutno ovde. Izvinjavam se nisam ga video. Nisam ga video.
U svakom slučaju, ono što vojska i policija danas rade jeste za pohvalu i država se trudi da im da onoliko koliko može. Uradio sam i analizu povećanja plata ljudi koji rade u policiji, od onih koji imaju najniže plate do onih koji rade u specijalnim i posebnim jedinicama i njihova povećanja plata na godišnjem nivou će biti od 28-29.000 do 50.000 zaključno sa pripadnikom žandarmerije, čija je plata oko 80.000. Nisam uračunao plate nijednog starešine, jer i ti ljudi rade na terenu. To što su starešine ne znači da manje rade od ljudi koji su, da kažem, obični pripadnici policije i vojske. I ti ljudi rade na terenu i u vojsci i u policiji, njihove plate će biti uvaćane već za višegodišnje.
Kada se tome dodaju izdvajanja za PIO, što isto ide njima. NJima će za toliko biti uvećane penzije, za toliko će im biti uvećana socijalna davanja. Dobijete cifre na godišnjem nivou i do 100.000 dinara uvećanje. Dakle, nije ovo malo, ovo je uvećanje, ali je onoliko uvećanje koliko je Vlada mogla da izdvoji, ono što je na realnim osnovama. Ovo je ono što može da se izdvoji jer je država toliko zaradila ozbiljnim i odgovornim radom.
Zato, nadam se da ćemo čuti i neki konkretan predlog, da ćemo čuti i nešto što se tiče budžeta. Sve što sam do sada čuo uglavnom je kritika na koju svaka opoziciona stranka ima pravo, ali uglavnom je kritika koja nema nikakvu suštinu. O budžetu nisam čuo gotovo ništa, a čuo sam puno netačnih podataka i to me nateralo da se javim i javiću se svaki put kad neko bude iznosio podatke koji nemaju veze sa istinom. Hvala vam.