Na osnovu čega?
(Boško Obradović, s mesta: Za opsednutost.)
Da ste opsednuti Aleksandrom Vučićem?

Poštovani predsedavajući, hvala na mogućnosti da odgovorim na ovu zaista nepotrebnu vrstu diskvalifikacije. Niko ovde nije opsednut Aleksandrom Vučićem, nego je Aleksandar Vučić opsednut time da nema opozicije. On bi najviše voleo da opozicije u Narodnoj skupštini nema. On čak hoće i vanredne parlamentarne izbore, da izbaci opoziciju iz Skupštine.
Dakle, ko je kime opsednut, to možemo da raspravljamo, ali to nije tema. Tema je zašto pljačkate budžet Narodne skupštine? Zašto uzimate od zaposlenih u Narodnoj skupštini? Zašto ne nagrađujete zaposlene u stručnim službama koji dobro rade svoj posao, nego te pare prebacujete Vladi Republike Srbije?
Gospodine ministre, ni vi niste odgovorili na moje pitanje koje vam postavljam četiri dana ovde. Odkud milijardu i 600 miliona dinara više koje izdvajate za Vladu Republike Srbije? Gde su vam uštede u Vladi Republike Srbije? Što niste ukinuli nepotrebne agencije, nego smo mi sada opsednuti Aleksandrom Vučićem.
Ne, mi kažemo da Aleksandar Vučić krši svoja predizborna obećanja. Rekao je ukinuće nepotrebne agencije, niste ukinuli ni jednu. Rekao je neće smanjiti penzije, smanjili ste penzije. Rekao je uhapsiće kriminalce, nema ni jednog u zatvoru na osnovu pravosnažne presude.
Dakle, Aleksandar Vučić laže, daje lažna predizborna obećanja i to je istina, a posao opozicije je da kritikuje vlast. Nećete nas ućutkati ma koliko nam dobacivali, ma koliko pokušavali da ućutkate vlast opozicije u Narodnoj skupštini to nećete uspeti. Naša je obaveza, građani su nas birali zbog toga da vas kritikujemo, a vi morate da se naučite demokratiji. Demokratija znači vi ste vlast, mi smo opozicija. Vi nešto radite, mi to pratimo i kritikujemo i kažem vam prostu stvar, vratite pare Narodnoj skupštini i uštedite u Vladi Republike Srbije kojoj ste dali milijardu i 600 miliona.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je, kada je ovde bio predsednik Vlade, spominjao između ostalog i reč srpstvo.
Ima jedna knjiga Jovana Dučića „Verujem u Boga i u srpstvo“. Jovan Dučić je između ostalog u toj knjizi opisao kako su se ponašali hrvatski poslanici u Skupštini Kraljevine Jugoslavije. Oni su mislili da se nalaze i dalje u parlamentu austrijskom ili mađarskom, a tamo su imali običaj da pošto se nalaze u tuđinskoj državi, viču, galame, udaraju u klupe i na svaki mogući način da onemogućavaju rad sednice. Onda su taj mentalitet preneli i u Skupštinu Kraljevine Jugoslavije, ne shvatajući da je Jugoslavija i njihova država.
Na isti način se danas ponašaju i pojedini poslanici udružene opozicije koji ne shvataju da je Srbija između ostalog i njihova država i da nema potrebe da se ponašaju na krajnje necivilizovan način.
Što se tiče sednice Administrativnog odbora, ponašali su se svi ti iz te tzv. udružene opozicije onako kako je pisao Jovan Dučić, vikali, pretili, psovali, unosili se u lice, bukvalno tražili fizički incident.
NJima nije trebala rasprava o skupštinskom budžetu, niti je njih skupštinski budžet interesovao, niti je njih interesovala tačka dnevnog reda. NJih je interesovalo da naprave problem meni kao predsedniku Administrativnog odbora, da naprave incident i da kažu kako Narodna skupština ne može normalno funkcioniše, a da odgovornost za to ima najveća parlamentarna stranka SNS.
Što se tiče skupštinskog budžeta, skupštinski budžet je pripreman minuciozno, detaljno u stalnim konsultacijama sa Ministarstvom finansija. Predlog skupštinskog budžeta, koji je razmatran na sednici Administrativnog odbora, je urađen u limitima koje nam je dalo Ministarstvo finansija.
Nakon toga, gospođa Maja Gojković, gospođa Svetislava Bulajić, gospođa Saška Tomić kao predsednik Odbora za finansije i ja seli smo i dogovorili da možemo dodatno da smanjimo skupštinski budžet za 400 miliona dinara, a da ne dovedemo u pitanje normalan rad Narodne skupštine.
Šta smo predvideli za tih 400 miliona dinara, da bi građani Srbije znali? Kada je između ostalog 5. oktobra 2000. godine paljena zgrada Narodne skupštine, ona je nakon toga jednim delom renovirana, ali još uvek postoje podrumske prostorije, ovde u ovoj zgradi u kojoj mi vodimo sednice, koje su ne renovirane, koje su i dalje spaljene, neupotrebljive.
Konferencijski sistem, koji ovde imamo i koristimo, vi se sećate te afere koju je vodio jedan poslanik iz stranke bivšeg režima. On je napravio ovaj konferencijski sistem koji imamo. Ko je tu, koliko para uzeo, ko se s kim, što bi rekao narod utalio, ja o tome uopšte neću da govorim.
Činjenica je da konferencijski sistem ovde u sali Narodne skupštine ne funkcioniše na najbolji mogući način, ali mi smo rekli, budući da država štedi, sve ono što nije najneophodnije, a što će i dalje omogućiti normalan rad Narodne skupštine, to da uđe u skupštinski budžet i Odbor za finansije je predložio amandman da se budžet Narodne skupštine smanji za dodatnih 400 miliona dinara. To će omogućiti poslanicima, koji su na platnom spisku Narodne skupštine da primaju plate, zaposlenima u Narodnoj skupštini da primaju plate, sednice da mogu da se odvijaju i da ne bude nikakvih problema u normalnom funkcionisanju parlamenta.
Da li bi bilo bolje da nam je ostalo tih 400 miliona dinara, pa da završimo renoviranje i onih zgrada, odnosno delova zgrade koji nisu renovirane? Pa, bilo bi bolje, imajući u vidu činjenicu da je Dom Narodne skupštine od 1984. godine spomenik kulture od nacionalnog značaja. Planirano je bilo da se izvedu i određeni arhitektonski, odnosno građevinski radovi, koji nisu ni malo jednostavni i koji mnogo koštaju i toga smo se odrekli. Ali, sve to ne dovodi u pitanje normalan rad Narodne skupštine.
Ja uopšte ne razumem gospodina Boška Obradovića zašto je toliko zabrinut za budžet Narodne skupštine. Gospodine Obradoviću, sve dok ste narodni poslanik vi ćete imati redovnu platu, vaša plata neće biti manja, imaćete sve moguće privilegije koje imaju i drugi narodni poslanici i nemojte da se brinete oko toga da će vam biti umanjena plata ili da će vam plata biti ukinuta. To što je skupštinski budžet smanjen za 400 miliona dinara to ni na koji način neće ugroziti funkcionisanje narodnih poslanika, niti će ugroziti funkcionisanje službe Narodne skupštine koja pomaže svima nama da bi smo se što kvalitetnije pripremili za rad Narodne skupštine. I evo time da završim. Pošto je o tome bilo mnogo reči.
Što se tiče sednice Administrativnog odbora, na kojoj se traži moja smena, pre neki dan udružena opozicija Srbije je održala zajedničku konferenciju za novinare i ponovo izrekla niz neistina o tome kako ja navodno neću da zakažem sednicu Administrativnog odbora. Hoću i nije mi nikakav problem. Odmah ću je zakazati u roku od 10 minuta, samo tražim po članu 71. Poslovnika da zahtev za sazivanje sednice potpiše šest članova Odbora, zato što zamenik člana Odbora člana menja samo na sednici, ne menja ga u drugim njegovim aktivnostima. Ako mi pronađete član Poslovnika u kome piše da zamenik člana menja člana u svim njegovim pravima i obavezama, ja vas samo molim da mi kažete koji je to član Poslovnika i da prestane više sa tim licemerjem - kada se pozivate na Poslovnik onda je kriv onaj koji vam ne da reč po Poslovniku, kada nemate neko pravo po Poslovniku onda ne valja Poslovnik.
Znači, ili tražite da se primenjuje Poslovnik ili tražite da se Poslovnik ne primenjuje.

Kolega Martinoviću, vratite se na temu.

Kada mi date šest potpisa članova Odbora SNS će vam omogućiti kvorum, jer vi sami nemate kvorum. Dakle, mi ćemo vam omogućiti kvorum pet sati, deset sati, 15 sati. Pričajte o predsedniku Administrativnog odbora tj. o meni sa kvorumom koji će vam dati SNS sve najgore, slobodno pričajte, nemam nikakav problem sa tim, samo tražim da se primenjuje Poslovnik, ništa drugo.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Reč ima po amandmanu narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem predsedavajući.
(Boško Obradović, s mesta: Replika. Prozivao me po imenu.)
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Da li mogu ja da govorim ili ja ne smem nikada da govorim? Pretpostavljam da sam poslanik kao i ovi koji su malo bučni i viču itd. i glasniji su.
Dakle, sve što je rekao poslanik Aleksandar Martinović apsolutno mogu da stanem iza toga i ne treba da ponavljam njegove reči.
Očigledno je da govornik koji je pokušao da obrazlaže svoj amandman ne govoreći uopšte o svom amandmanu, ali to je opet pitanje pripreme i znanja uopšte o Predlogu zakona o budžetu, želeo u stvari ponovo da govori i o premijeru Aleksandru Vučiću i onome što je njemu najdraže ne razlikujući uopšte generalnu debatu i debatu po amandmanima.
Dakle, želim zbog javnosti, ne zbog govornika koji je maliciozan i koga uopšte i ne interesuje istina, da funkcionisanje parlamenta Republike Srbije apsolutno smanjenjem stavki koje smo nas nekoliko seli i uradili i pridružili se merama uštede uopšte čitave Vlade Republike Srbije, a mi smo ti koji podržavamo Vladu i zašto se ne bi uopšte pridružili merama štednje - nije mi jasno, ničim nije ugroženo.
Imaćemo sednice, poslanici koji su ovde zaposleni dobiće platu, tako će dobiti i poslanici koji se bune svoju platu, dobiće svoje paušale, moći će da putuju, zaposleni će dobijati plate i sistem će ovde savršeno funkcionisati.
Tako da ne treba niko od 250 poslanika da bude zabrinut za to.
Ono što mene brine, postoji i jedan razlog zašto smo išli na smanjenje ovog budžeta i to sam inicirala lično kao predsednik parlamenta, vrlo ružno pisanje posle održane sednice Administrativnog odbora, ne u toku sednice, neću da zalazim uopšte u to, niti da bude arbitar- da li je bilo dobro ili nije bilo dobro, tu je javnosti i tu su poslanici da kažu svoje, nego šta su pisali pojedini mediji - na šta se troši novac u parlamentu i onda poslanici pojedini, koji danas su bog zna kako zabrinuti za funkcionisanje parlamenta, nisu stali u odbranu dostojanstva parlamenta, nisu održali konferenciju za štampu, nisu meni postavili pitanje kao predsedniku parlamenta – što ne reagujete kada se piše o parlamentu na vrlo maliciozan način. Ne piše se da mi idemo na službena putovanja da bi se bavili parlamentarnom diplomatijom, da bi jačali bilateralne odnose sa nekim državama, nego se večito piše da poslanici idu negde da bi se bahatili, da bi se provodili. Niko ne kaže da su naše plate najmanje plate u čitavoj Evropi i da se to pohvali, da 10 godina ovde nisu povećavane plate poslanika. Niste to nikada rekli zato što ste maliciozni, zato što nećete da govorite i branite parlament svaki put kada treba.
Što se ne javljate, što ne držite konferencije za štampu kada se o parlamentu piše na najniži mogući nivo?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Majo, čim podigneš plate, ja ću se javiti.)
Ne, neću podići plate sigurno. Ja ne podižem plate, niti je to potrebno u ovom vremenu kada ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem u ovoj državi. Naše plate su sasvim dovoljno. Ja govorim o nečemu drugom, o lažnoj zabrinutosti za dostojanstvo ovog parlamenta, o lažnoj zabrinutosti da li će ovaj parlament funkcionisati, da li može da funkcioniše kada smo se odrekli 400 miliona dinara. Jesmo, odrekli smo. Sistem je vrlo loš ovde, ali mi možemo da radimo i ako malo sačekamo kad pritiskamo dugmeta da li će se javiti šest poslanika u jednom momentu, ili će se javiti pet poslanika u jednom momentu. Mi možemo da radimo i tako.
Lažna zabrinutost. Niko od vas nije prošetao ovim parlamentom da vidi na šta liči parlament i koliko je i dalje posle 5. oktobra prostorija ovde ostalo izgoreno, kako imamo problem sa strujom. Kada smo obeležavali 80 godina postojanja ove zgrade, bilo je 20 poslanika na tome, da se upoznaju, da pogledaju onu brošuru u kojoj se vidi koliko je slika nestalo u ovom parlamentu. Gde nam je novac da pokrenemo jednu veliku akciju da se pronađe 100 ukradenih slika od 5. oktobra? Gde ste onda bili? Oko 50 značajnih vajarskih skulptura. Pa, da vidite na šta liči onaj kabinet u kome ja sada radim, koji je spaljen. Baš vas briga gde radite, u kakvom istorijskom zdanju.
Dostojanstvo parlamenta? Dostojanstvo parlamenta neće biti ugroženo sa 400 miliona manje. Dostojanstvo parlamenta je ugroženo time, malicioznošću, nereagovanjem kada pišu o nama da li treba parlament da ima VC ili ne treba da ima VC, da nas pokazuju kao nekoga ko rasipa narodne pare zato što odemo na 24 sata negde da predstavljamo državu i odmah se vratimo. Reagujete onda. Onda ću vas i kao poslanica vladajuće stranke, SNS, poštovati kao kolege, ne kao predsednik. Onda ću videti da ste zaista zabrinuti za funkcionisanje parlamenta, a ne da li smo mi odlučili da štedimo, zato što vas ta činjenica očigledno boli, da može da se štedi na svakom mestu.
I da, naravno, sve radimo dogovarajući sa predsednikom naše stranke, SNS, a on se zove Aleksandar Vučić. To je naš izbor i ne vidim kakav vi problem imate što mi imamo našeg predsednika. Dok god se u istoriji višestranačkog sistema poštovao predsednik koga su izabrali ljudi, članovi jedne stranke na kongresu, taj je bio predsednik države, vlade, čega god hoćete. Imamo kolege ovde preko puta koji kada su prestali da poštuju svog predsednika, kad su u izbornoj kampanji otišli na fudbalske utakmice i nisu učestvovali u kampanji, on je izgubio. To se nama neće desiti. Jeste, zajedno smo seli i uštedeli smo 400 miliona i građanima Srbije će biti bolje zato što će tih 400 miliona otići u neke druge svrhe kada to bude trebalo. To se zove budžetska rezerva, da vam objasnim.
Tako da, ovaj amandman moramo da odbijemo, obrazloženje je potpuno neadekvatno. Ništa nismo čuli, osim nebavljenja politikom, ne suštinom, nego politikanstvom. To je odlika predlagača amandmana. Zahvaljujem.

Po Poslovnik, reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Kao što vam je poznato, član 107. Poslovnika zabranjuje govornicima da vređaju druge poslanike. Ja sam izuzetno uvređena time što predsednica Skupštine narodne poslanike naziva malicioznim …