Hvala.
I prvi put ste to rekli. Nisam stigao da vam odgovorim, a bio sam na redu. Očigledno ste vi dobili drugi put.
Pogledajte ministre, u samom amandmanu piše – relokacija sredstava. Znači, ja sam protiv poklanjanja, davanja subvencija koje su poklon, plaćanja garancija za ono što je uradilo javno preduzeće jer to je poklon i prevođenje toga na stavku 6.2.1, pogledajte piše u amandmanu, 48 milijardi na jednoj stavci i četiri milijarde na drugoj. Kada ne poklonite, nego uvedete red u javno preduzeće i ovo se beleži u knjigama kao zajam koji je dala Republika Srbija da se zna u svakom od tih preduzeća da nisu izmirili svoje obaveze, a ne ovako poklonom da samo obrišete dug, pa onda posle toga još samo prikažete profit tih firmi, pošto im je obrisan dug. To je suština onoga što piše u amandmanu. Vi sigurno ovo razumete, tako da ne mogu da shvatim način na koji obrazlažete zašto ste protiv amandmana.
Da ponovim još jednom, relokacija je u pitanju. Mi smo protiv poklanjanja, ne pada nam napamet da država ne ispunjava svoje obaveze po garancijama, ali ne možete samo da platite po garanciji, da platite nečiji dug, recimo „Srbijagasa“, takvih preduzeća, a da onda sa druge strane ta preduzeća mogu u svojim bilansima da pokažu pozitivno poslovanje jer im je država platila ono što su morali sami da plate.
Znači, ti gubici moraju tamo da se prepoznaju. O ovome vam govori i Svetska banka i MMF i svi da ispod tepiha guramo stvari. Ovo je pitanje samo potpune transparentnosti i da lepo izađe u knjigama. Znači, ne pada nam napamet, još jednom, da se ne plate garancije, samo da se drugačije provedu i knjiže.
Isto je tako kod eksproprijacija. Drugačije se knjiži, a ne tako što se pokloni. Imamo problem kod javnih preduzeća, ne zna se koja im je imovina, pa kada im kupujete zemljište ne znate čije je šta, pa onda nam bud zašto ode NIS itd. To je razlog za amandman, a ne da uvedemo bankrot. I u „Resavici“ takođe podrška kreditna, a ne poklon kroz subvenciju i da bi se uveo red. Hvala.
