Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Smatram da nije bilo kršenja Poslovnika. Gospodin Petrović je pričao o kandidatima i napravio analizu stanja pravosuđa iz njegovog ugla. Jako je teško to razdvojiti od teme.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.

Dušan Pavlović

Poslanička grupa Dosta je bilo
Zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani građani, ja bih da govorim o proceduri ovog izbora, jer je ova Skupština deo te procedure. Mi biramo danas nekoliko vrsta sudija, biramo neke sudije koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju – dvoje, biramo sedmoro predsednika sudova i biramo ili predlažemo kandidate za sudije Ustavnog suda. Ja ću da govorim o ovim stvarima.
Hoću prvo da objasnim na koji način bi trebalo da razumemo našu funkciju ovde, tj. šta mi ovde radimo. Dakle, mi ne možemo da ulazimo u proces nominacije predsednika Republike za sudije Ustavnog suda. Ne možemo takođe ni da ulazimo u proces procene koje kandidate da predložimo za predsednike sudova ili one koji prvi put stupaju na sudijsku funkciju zbog toga što je to rezervisano za Visoki savet sudstva. Ali, ono što svakako i u jednom i u drugom slučaju možemo da radimo, jeste da prekontrolišemo i da vidimo na koji način je cela procedura za nominaciju ovih kandidata urađena.
Hteo bih prvo da govorim o ovoj proceduri koju je predložio Visoki savet sudstva, odnosno o kandidatima koje je predložio Visoki savet sudstva, zbog toga što mislim da je u tom procesu bilo jako puno nedostataka koji bi trebalo da se isprave. Dakle, mi dolazimo na kraju procesa. Ono što je Visoki savet sudstva pripremio mi sada treba da finaliziramo i donesemo konačnu odluku o tome ko će biti predsednici sudova, a ko će biti sudije po prvi put. Da bismo to mogli da uradimo, neophodno je da imamo sve neophodne informacije o tome na koji način smo stigli do ovih kandidata. Mi, nažalost, nemamo te informacije, i to ne samo da ih nemamo, nego i posle nekoliko intervencija, recimo, sa moje lične strane, da bih dobio te informacije, i dalje ih nemamo.
Kako možemo da donesemo odluku koja je utemeljena na informacijama, ako nemamo osnovne informacije o tome kako je ceo proces predlaganja kandidata išao u samom Visokom savetu sudstva? Ja mislim da ne možemo. Evo koje nam informacije trebaju da bismo mogli da znamo da li je naša odluka dobra ili ne. Dakle, od ovih sedam sudija za predsednike sudova i od ovo dvoje koji se prvi put predlažu za sudijske funkcije, dakle, pored njih i njihovih biografija koje smo dobili, to je u redu, treba da znamo i ko su ljudi koji su takođe bili kandidati, a koji nisu predloženi. Ne znamo koliko ih ima u slučaju kandidata za predsednike sudova. Znamo, doduše, da za neke pozicije je bio samo jedan kandidat, dakle, u tom slučaju očigledno nikakve informacije nam nisu ni potrebne, ali u nekim drugim slučajevima, da li znamo zaista ko su bili drugi kandidati i kakve su njihove kvalifikacije. Ne znamo čak ni u slučaju za ljude koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju ko su bili njihovi protivkandidati. Kako da znamo da li je ono što nam je predloženo dobro, u skladu sa propisima, ako ne znamo ko su bili kandidati i kako je Visoki savet sudstva odlučio da baš ti ljudi koji su nam predloženi budu predloženi? O tome, dakle, ne znamo ništa.
Kada smo prošli put birali sudije po prvi put, u oktobru mesecu, ja sam od Visokog saveta sudstva tražio podatke o svim kandidatima i dobio sam zaista. Dobio sam biografije svih kandidata, kako onih koji su predloženi, tako i onih koji nisu predloženi. Onda sam uzeo i sam sam probao da izračunam da vidim da li je Visoki savet sudstva uradio dobar posao kada je bodovao kandidate i predložio ih. Da vas podsetim samo, i tada i sada nismo dobili nikakvu rang-listu i obrazloženje zbog čega su neki kandidati predloženi, a neki ne. Dobili smo samo njihove biografije.
Kada imate više kandidata, od kojih su neki odbačeni a neki ostaju, morate da imate pismeno obrazloženje zbog čega neki otpadaju, a neki ne. Morate da imate rang-listu. Mi to nismo dobili ni tada ni sada. Postoji način kako se utvrđuje ta rang-lista i ona je veoma precizna i veoma se može lako kvantifikovati, izraziti nekim brojevima i postoji objašnjeno u dokumentu koji se zove Odluka o utvrđivanju i kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 49/2009 i ono stoji na sajtu Visokog saveta sudstva. Dakle, ovo sada nije moj lični utisak, nego postoji pismena odluka koja obavezuje Visoki savet sudstva, po tom dokumentu, da biste nekog izabrali za sudijsku funkciju po prvi put, treba da vidite koja mu je prosečna ocena sa studija, koliko je dugo studirao i ocene njegovih pretpostavljenih, ako je, recimo, radio u sudu kao sudijski pomoćnik. To se veoma lako može kvantifikovati, pošto se sve može brojčano izraziti.
Onda sam sam uzeo sve ove dokumente koje sam dobio od Visokog saveta sudstva i nasumično sam izabrao dvoje kandidata koji su predloženi i dvoje kandidata koji nisu predloženi i dobio sam potpuno neverovatne rezultate. Oni koji su predloženi imaju manje poena od onih koji nisu predloženi, nasumično izabrani. Kako to? Isto sam hteo sad da uradim i povodom ova dva kandidata, međutim, ovaj put nisam uopšte dobio nikakve informacije, tj. biografije ni od jednog kandidata koji nije predložen. Dakle, nisam ni mogao da uporedim.
Dakle, ako ja kao narodni poslanik, što je javna funkcija, ne mogu da dobijem podatke o onome što se dešava u Visokom savetu sudstva, šta da rade onda obični građani? Da li treba i ja kao poslanik da preko Poverenika za informacije od javnog značaja tražim te informacije? Inače, sudijska funkcija je javna stvar. To je nešto sa čime treba cela javnost da bude upoznata. Ne možete samo poslati javnosti biografije onih koji su predloženi. To je u redu, naravno, dobro je da znamo biografije, ali moramo da znamo i ko su oni ljudi koji nisu predloženi i kako ste došli.
Da li recimo znate da u celom procesu izbora sudija koji se po prvi put biraju na tu funkciju. Oni koji otpadnu, nemaju pravo žalbe, ne postoji postupak kojima oni mogu da se žale na to što nisu prošli dalje. Ne mogu ni da vide obrazloženje zbog čega nisu oni predloženi a neki drugi jesu.
Što se tiče izbora sudija od predsednika sudova, ni tu situacija nije ništa bolja. Tu se dakle biraju ljudi koji su već dugo sudije i sada se po prvi put biraju za predsednika sudova. I, tu sam tražio biografije kako onih koji su prošli, predloženi, tako i onih koji nisu predloženi. Ove prve smo dobili, ove druge nismo dobili.
Tražio sam takođe i lični list, lični list je prema Zakonu o sudijama, dokument koji stoji u sudu za svakog sudiju kome stoje i podaci o eventualno, njegovoj disciplinskoj odgovornosti. Znate i to mora da se zna, jer to je ono što Visoki savet sudstva uzima u obzir prema ovoj odluci, kada donosi konačnu odluku o tome koga će da predloži. Ako je recimo, neki sudija tokom svoje karijere, imao disciplinski postupak i bio disciplinski kažnjen, da li je on dostojan da bude predsednik suda? Morali bismo to da znamo.
Visoki savet sudstva takođe treba da donese nekakvo obrazloženje zbog čega je predložio baš ove kandidate za predsednike suda. Nema ni tog obrazloženja. Pogledajte šta Visoki savet sudstva mora sve da utvrdi da bi znao zbog čega nam je neko predložio. Da li je kandidat sposoban u organizaciji rada u sudu, da li poznaje poslove sudske uprave, da li uživa ugled prema svojim kolegama, da li je sposoban da uspešno komunicira, da li ume da sarađuje sa drugim institucijama i organima, da li ispoljava dostojanstvo u reprezentovanju suda, itd.
Sve su to stvari o kojima Visoki savet sudstva verovatno nešto zna, a mi ne znamo ništa. A trebalo bi mi da znamo. Trebalo bi da vidimo pismeno obrazloženje u kome se vidi na koji način je Visoki savet sudstva predložio baš ove sudije, a ne neke druge. Ovakva vrsta procesa koji je, na žalost, netransparentan, nije dobar za izbor sudija, jer, ponavljam još jednom, mi smo ti koji donosimo konačnu odluku o tome, mi smo ovlašćeni da donosimo konačnu odluku. Mi ovde tapkamo u mraku i treba da odlučujemo.
Na sednici Odbora od pre nekoliko dana, kada smo o ovome raspravljali, kaže jedan poslanik, pa to su znate lični podaci. Ne mogu da budu lični podaci pošto je ovo javna funkcija. Lični list ne sadrži lične podatke o privatnom životu kandidata, nego podatke koji su relevantni za njegov posao kao sudije, odnosno predsednika suda. Isto tako, kaže jedan drugi poslanik u toj polemici na odboru, samo oni koji su stručni mogu da procene ko je zapravo pravi kandidat za sudiju i za predsednika suda. Jeste, ne tražim ja da to procenjujem, ali hoću da vidim kako si ti procenio. To ne vidim odavde.
Što se tiče izbora sudija Ustavnog suda, tu je procedura za izbor nešto drugačija i tu postoji velika diskrecija, tj. diskreciono odlučivanje od strane predsednika države koji predlaže svoje kandidate i Skupštine Srbije koji predlaže svoje kandidate. Tu ne možete da ulazite mnogo u takvu vrstu procedure, zbog toga što je apsolutno diskreciono, zagarantovano predsedniku da može da predloži koga hoće, pod uslovom da ispunjava kandidat jedan uslov, a to je da bude stručan u pravnoj disciplini, da bude vrstan pravnik. Šta sad to tačno znači, to nije baš sasvim jasno, ali ajde da pretpostavimo da možemo da se složimo od prilike šta znači biti vrstan pravnik.
Moje primedbe na izbor sudija Ustavnog suda su sledeće. Ovaj sistem koji podrazumeva veliku diskreciju i na strani predsednika Republike i na strani Narodne skupštine je loš zbog toga što ne postoje nikakva kvantifikaciona merila kojima može da se utvrdi da li je neko zaista kompetentan da bude sudija Ustavnog suda.
Po mom shvatanju, ja ne mogu da zamislim da neko može da bude sudija Ustavnog suda što bi recimo trebala da bude funkcija koja dolazi na vrhu nečije sudijske karijere, a da nikada nije bio sudija, da nikada nije bio advokat i da nikada nije bio javni tužilac ili pomoćnik tužioca. Meni je to nezamislivo. A ipak, polovina od predloženih kandidata nisu nikada imali dodira sa pravnom praksom, sa sudijskom praksom. Nikada nisu sudili u sudu, nikada nisu zastupali nekoga u sudu, nikada nisu podizali optužnice pred sudom. Kako je to moguće? Mislim da je sistem koji dozvoljava takvu, a ipak, sve je legalno, zato što je moguće predložiti nekoga ko nije imao dodira sa sudskom praksom.
Mogu da razumem, u redu, ima recimo profesora univerziteta koji su veoma kvalifikovani za pravnu disciplinu i možda kod njih može da se desi, ili može da se prihvati, da neko ko nije imao konkretnu sudsku praksu bude predložen, ali mislim da na ovoj listi kandidata ima previše. Ima previše ljudi koji nikada nisu bili u sudu kao aktivni učesnici sudskog procesa. Mislim da je to loše, mislim da to treba da se promeni, mislim da i u izboru sudija Ustavnog suda takođe treba da se uvede sistem javnog konkursa, gde će se sudije javljati na konkurs i gde će kvalifikacije za njihov izbor biti da ima neko sudijskoj iskustvo. Kao kod sudija Vrhovnog suda. Sada zamisliste, donese recimo Vrhovni sud neku odluku koju Ustavni sud obori, a Ustavni sud pun sastavljen od ljudi koji nikad nisu sudili. Na šta bi to ličilo?
Mislim da Ustavni sud, kao posebnu kategoriju bi trebalo ukinuti i napraviti odeljenje pri Vrhovnom sudu koje će se baviti ustavnim pitanjima. Za to odeljenje sudije moraju da se biraju na osnovu javnog konkursa jer na način na koji se sada biraju, kandidati mogu da budu isključivo ljudi koji imaju političke veze. To je loše. Dakle, isključivo ljudi koje poznaje predsednik Republike. Isključivo ljudi koje poznaje neko u Narodnoj skupštini, tj. šef većine u Narodnoj skupštini. Drugi ne mogu uopšte da priđu celom procesu, izbornom procesu. Ne mogu da budu uopšte kandidati.
Ako se sudije ovako biraju, na ovako ne trasnparentan način, vraćam se ponovo na izbor od koje smo počeli, dakle, kako ove sudije koje se biraju za predsednike sudova, tako i za sudije Ustavnog suda. Ako se sudije ovako biraju, otvara se prostor da te sudije ostaju nekome dužne, a sudije koje su nekome dužne ne mogu da sude po sopstvenoj savesti i ne mogu da sude primenjujući pravdu.
Predlažem da se ceo ovaj proces stopira i da se informišemo o ljudima koji su nam predloženi, tako i onima koji nisu predloženi i o načinu na koji Visoki savet sudstva doneo odluku, pa da onda odlučujemo o onome što nam je predloženo. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsedavajući.
Danas kada raspravljamo o jednoj izuzetnoj značajnoj temi ulazimo u osporavanja a naročito dela opozicije kada su u pitanju kadrovska rešenja na potpuno ne argumentovan način.
Ovde se osporava nešto što ne može biti predmet osporavanja. Zašto? Zbog toga što se izbor sudija po svim tačkama dnevnog reda o kojima mi raspravljamo, kako za Ustavni sud, tako i za sudove opšte nadležnosti, vodi po zakonom propisanom postupku. Da li se taj zakonski postupak nekome sviđa ili ne sviđa? Da li ga treba menjati ili ne treba? To ne može da bude tačka dnevnog reda i ne može da bude predmet raspravljanja.
Mi imao proceduru koja je propisana. Ona može iz nečijeg ugla posmatranja da se smatra manjkavom. Može čak i da bude osporavana, ali je ona propisana kako Ustavom tako i Zakonom o Ustavnom sudu, naročito odredbama Zakona o Visokom savetu sudstva i ostalim procesno, pravnim i materijalno-pravnim propisima koji se odnose na ovu materiju.
Ovde se osporavalo i nešto što po mom dubokom ubeđenju ne može takođe biti predmet osporavanja, a to je legitimacija ovlašćenog predlagača. Ja ću se fokusirati na ono što podrazumeva kandidature, odnosno predloge za sudije Ustavnog suda.
Čuli smo ovde određene komentare da Ustavni sud nije najviša sudska instanca. Može i tako da se protumači, ali u svakom slučaju, u nekom figurativnom smislu reči, Ustavni sud je vrh piramide srpskog pravosuđa. Zašto? Pa, zbog toga što on donosi odluke po ustavnim žalbama i na odluke, odnosno protiv odluka čak i Vrhovnog kasacionog suda, koji je sud najviše sudske instance kada su u pitanju sudovi opšte nadležnosti.
Ako je tako, a tako je, onda moramo da ovoj materiji pristupimo krajnje ozbiljno i krajnje odgovorno, zbog toga što u Ustavnom sudu moraju biti izabrani, odnosno imenovani oni koji su najbolji i koji na naše poverenje mogu odgovoriti stručnošću, profesionalnošću, posvećenim i odgovornim radom.
Ovde je takođe bilo osporavanja u pogledu toga koji su to kriterijumi za imenovanje, odnosno izbor sudija Ustavnog suda. U Ustavu Republike Srbije ti su kriterijumi postavljeni sa dva aspekta. Jedan aspekt su godine života, drugi aspekt su godine radnog staža, odnosno bolje reći radnog iskustva.
Da li je to dovoljno ili nije dovoljno, to opet ne može da bude predmet današnje rasprave, zbog toga što mi govorimo o kandidatima. Svako onaj ko ima 40 godina života, odnosno više od 40 godina života i najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci može da bude kandidovan. Gde je tu onda predlagač pogrešio? Nije nigde. Ovde imamo dva zakonom ovlašćena predlagača, jedan je predsednik Republike, drugi je parlament, i opet sa ispravnom legitimacijom predlagača.
Što se tiče kriterijuma, kada govorimo o istaknutim pravnicima, onda je valjda logično da pod tim kriterijumima treba da se podrazumeva ono što je neophodno potrebno da bi se neko uopšte kandidovao, odnosno kvalifikovao za jednu tako visoku sudijsku funkciju. A kada govorimo šta je to istaknuti pravnik, to je onaj koji ima nesumnjivu dostojnost, nesumnjive stručne reference, dakle, visok stepen profesionalnosti, moralnost i bukvalno da ga kvalifikuju njegovi rezultati rada, i to rezultati rada u minulom periodu.
Ono o čemu smo mi govorili i na resornom odboru, Odboru za zakonodavstvo i pravosuđe, bilo je upravo u pravcu zbog čega među kandidatima, a ima ih 18, dakle, deset na listi parlamenta i osam na listi koju je predložio predsednik Republike kao ovlašćeni predlagač, nema više zastupljenih kandidata iz unutrašnjosti, odnosno zašto je ogroman broj kandidata upravo iz Beograda.
Poslanička grupa SPS u tom pravcu želi da da svoj doprinos u tom smislu što će istaći još jednu činjenicu, a to je činjenica da među kandidovanim pravnicima, jer nisu sve sudije, mora biti značajno veći broj onih koji su direktno iz sudova, koji polaze iz sudova i dolaze iz sudova. Zašto? Zbog toga što se i pred Ustavnim sudom sprovodi jedan postupak donošenja odluka, naročito po ustavnim žalbama na odluke sudova, gde je potreban poseban i stepen znanja i iskustva upravo i u procesnoj materiji i u materijalno-pravnoj materiji, gde će se utvrđivati povrede određenih prava.
Zato su predlagači, a ima ih više, to su poslaničke grupe koje su dale svoje predloge, uveren sam, dale najbolje predloge. U tom smislu, poslanička grupa SPS je posvećeno i odgovorno upravo u cilju da se doprinese kvalitetu rada Ustavnog suda preko sudija koji će taj sud oličavati, dala kandidata za koga smatra da ispunjava sve ove uslove i da po kvalitetu može da odgovori pozivu sudija Ustavnog suda. Zašto? Zbog toga što je nadležnost Ustavnog suda s jedne strane specifična zbog toga što Ustavni sud, između ostalog, u sklopu svoje nadležnosti rešava i sukob nadležnosti između sudova, državnih organa, rešava neke druge sukobe nadležnosti, ocenjuje ili ispituje zakonitost i ustavnost akata, zakona, opštih akata, organizacija ili institucija kojim su poverena javna ovlašćenja, ali nemojmo zaboraviti jednu činjenicu, jednu činjenicu koju treba građani da znaju, a to je činjenica da je do nedavno Ustavni sud raspravljao o povredi prava koje je elementarno pravo stranke u postupku, a to je povreda prava na suđenja u razumnom roku.
Donošenjem Zakona o povredi prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud je rasterećen ogromnog broja predmeta gde su se upravo ustavne žalbe odnosile na povrede prava na suđenje u razumnom roku. Zašto? Zbog toga što su stranke bile nezadovoljne ne samo u dugogodišnjim, nego i u ne malom broju slučajeva višedecenijskim postupanjem od strane sudova ili postupajućih sudija ili su na drugi način činjene povrede koje upravo ukazuju da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, a šta je to imalo za posledicu? Pa, imalo je za posledicu da nakon što je Ustavni sud kao poslednja barijera takve povrede kada je u pitanju domaće pravosuđe stranka imala pravo da inicira postupak pred sudom u Strazburu i da traži naknadu štete u slučaju da se utvrdi povreda takvog prava.
Trenutno je Ustavni sud ostao kada su u pitanju ustavne žalbe nadležan za povredu prava pravičnosti u postupcima o kojima stranka tu povredu trpi. Međutim, ono što mi u poslaničkoj grupi SPS posebno ističemo jeste da se Ustavni sud i do sada, a sigurni smo i od sada, određivao prema takvim povredama na adekvatan način. Da li je nekad od strane javnosti to posmatrano drugačije, da li je javnost to doživljavala kao loš rad Ustavnog suda ili ne, to je ipak neko pitanje koje izlazi iz okvira onoga o čemu mi danas raspravljamo, jer mi moramo imati u vidu činjenicu da je Ustavni sud uvek stao u cilju zaštite povrede prava sloboda Ustavom zagarantovanih i zajemčenih svih tih prava i sloboda i načela i da u tom pravcu su uglavnom većina odluka koje su donete, donete u korist stranke koja je to pravo tražila da joj se zaštiti.
Ovde je bilo dosta komentara oko toga kako to da se sad sprovodi postupak na način kako se sprovodi. Pa, zato što ne može drugačije. Čak je bilo predloga da se ovaj postupak obustavi, što je apsolutno nedopustivo. Mi imamo regulisan postupak koji moramo da ispoštujemo i van toga ne možemo da se krećemo. Šta to znači obustaviti postupak izbora sudija Ustavnog suda? Pa, sada imamo situaciju u kojoj Ustavni sud sačinjava trenutno samo šest sudija jer je za devet sudija prestala funkcija iz određenih razloga, što znači da smo obavezni kao parlament da doprinesemo da se Ustavni sud što pre kompletira i da se Ustavni sud što pre pojavi u funkcionalnom smislu reči, odnosno da može raditi i po zakonu i po Ustavu i donositi odgovarajuće odluke.To je naša obaveza, to je naša dužnost i mi tu obavezu i dužnost moramo ispuniti što pre, i zbog toga se danas i vodi ova rasprava.
Što se tiče ovlašćenih predlagača, tu se apsolutno ništa ne može zameriti. Predsednik Republike je koristeći svoje pravo predložio osam kandidata, od kojih će četiri izabrati Skupština Republike Srbije, tj. mi narodni poslanici. S druge strane, mi ćemo, sigurno je, potvrditi listu od 10 kandidata koje je predložio ovaj parlament, a sa te liste će predsednik Republike, koristeći svoje pravo, imenovati pet sudija Ustavnog suda.
Ono što mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo nedopustivim to je danas bio pokušaj dela opozicije da se koristeći imenima i prezimenima taktički doprinosi diskvalifikaciji kandidata koji su predloženi za sudije Ustavnog suda. Zaista je to jedan nemoralan, necivilizovan i licemeran čin koji ničim ne doprinosi da se ovaj postupak sprovede na zakonit način, da bude pravičan i da bude efikasan i kvalitetan.
Zahvaljujem se svim poslanicima koji nisu koristili takvu mogućnost koja je apsolutno neprihvatljiva iz svih razloga koje sam izneo da se govori o imenima i prezimenima. Kredibilitet i profesionalni dignitet ljudi koji su predloženi se ne može dovoditi u sumnju na taj način, jer svako od predloženih kandidata ima svoje stručne reference, svako od predloženih kandidata u svojoj radnoj biografiji ima svoje rezultate i uspehe u radu, bez obzira kojim se poslom bave, bez obzira da li sad posmatrali sa aspekta da li je on profesor državnog fakulteta, odnosno fakulteta na državnom univerzitetu iz oblasti Ustav. Naravno, da bi svi bili zadovoljni kada bi bilo isključivo sve bilo vezano za tu materiju, ali nije, niti može. Zato je i predlog našeg kandidata bio upravo u tom pravcu da kandidat bude iz reda pravosuđa, da bude iz suda i da dolazi iz suda, da ima rezultate rada koji su proverljivi, da ima rezultate rada koji su i te kako značajni i da su ti rezultati rada ostavili trag u pravosudnom sistemu.
Prema tome, mi u poslaničkoj grupi SPS nemamo apsolutno ni jedan jedini razlog da ne doprinesemo i u delu vladajuće koalicije, a i kao zakonom ovlašćeni da možemo predlagati da se libimo tog predloga, jer smatramo da je predlog jako kvalitetan.
Ono što je veoma važno istaći jeste činjenica da teško ko u ovoj Skupštini, barem na način kako je to danas pokušano, može da ospori kvalitet bilo kog kandidata i oni sa liste koje je predložio predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, nesumnjivo zavređuju pažnju.
Gospodin Martinović je istakao imena i prezimena ljudi koji nesporno imaju izuzetno visok profesionalni dignitet i zato su njihove radne biografije izuzetno obimne, ali ne što su obimne, nego što je u tim radnim biografijama sadržano ono što podrazumeva njihove rezultate, njihove uspehe u obavljanju posla kojim se bave, kako u oblasti profesure, tako i u oblasti pravosuđa, jer na listi kandidata, koje je predložio gospodin Tomislav Nikolić, imamo i predsednika Privrednog apelacionog suda koji je nesumnjivo jedan od najuspešnijih sudova, generalno posmatrano, u sistemu pravosuđa Republike Srbije. Znači, ničim, apsolutno ničim, ni jednim jedinim argumentom, ni jednom jedinom relevantnom činjenicom se ne može osporavati ono što podrazumeva kvalitet predloga oba predlagača.
Ovde nemamo trećeg predlagača. Nemamo Vrhovni kasacioni sud koji je po Ustavu treći predlagač kandidata za sudije Ustavnog suda, što na kraju krajeva nije moglo, niti imalo potrebe, ali su zato dva predlagača koja su ovlašćena u zakonom propisanoj proceduri iznela predloge i ja sam uveren da će među tim predlozima oni najbolji, oni najkvalitetniji biti sudije Ustavnog suda.
Što se tiče predloga koje je gospodin Tomić u ime VSS izneo, zaista bi bilo krajnje neprimereno da mi sa ove tačke gledišta ocenjujemo i procenjujemo i validnost i kvalitet tih predloga. Uvek sam isticao da VSS svojim odgovornim pristupom, kada je u pitanja izbor nosilaca pravosudnih funkcija, iznalazio najbolja rešenja i u ovom slučaju je tako nešto prisutno i u ovom slučaju, kada razmatramo o toj tački dnevnog reda, postoji puno poverenje u rad VSS i smatram da je ono što je predloženo, kako u odnosu na sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, tako i u odnosu na ostala kadrovska rešenja, dobro i kvalitetno predloženo.
Ovde imamo jednu situaciju, nadam se da neću pogrešiti, gospodine Tomiću, koja je bila nužnost, a to je utvrđivanje prestanka funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu. Zašto? Da to nismo uradili imali bi pravne posledice, kako za Privredni sud u Beogradu, tako i dalje, upravo zbog činjenice da je taj isti predsednik Privrednog suda u Beogradu izabran za sudiju Privrednog apelacionog suda u Beogradu. To je samo jedan dokaz da Privredni apelacioni sud u Beogradu predstavlja sud u koji treba imati poverenja i sud koji je do sada svojim rezultatima rada pokazao da se to poverenje ni u kom slučaju ne može dovoditi u sumnju.
Na kraju, želim samo još jednu činjenicu da istaknem. Danas smo, a i juče, na Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja konstatovali nešto što treba da ode odavde kao poruka prema građanima, ali poruka koja ne podrazumeva diskvalifikaciju, koja ne podrazumeva da se imenima i prezimenima ljudi, pežorativno rečeno, ispiraju usta, ne podrazumeva da se neko ko ne zna mnogo ni o sudstvu, ni o profesiji koja je u sudstvu zastupljena bavi, kroz intrige, kroz spletkarenja, kroz bilo šta što ne dolikuje Narodnoj skupštini i nama poslanicima koji predstavljamo Narodnu skupštinu i na taj način urušava ugled kandidata koji će, barem neki od njih sigurno, biti sudije Ustavnog suda i sudije sudova opšte nadležnosti.
Zato se pridružujem svemu onome što je rečeno na Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja i onome što je od strane ovlašćenog predlagača, čija se opet, kažem, legitimacija ne može dovoditi u sumnju bez obzira koliko to ko osporavao, smatram da je to kvalitetno, dobro rešenje i zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati prevashodno utvrđenje liste koju je predložila predsednica Skupštine Republike Srbije, Maja Gojković, sa 10 kandidata za sudije Ustavnog suda i smatram da ćemo sigurno uspeti da iznađemo najbolja od najboljih rešenja koja se nalaze na listi predloga koje je predložio predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslani Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo sa žaljenjem konstatujem da je poslanička grupa SRS na izvestan način bila zaobiđena u spremanju ove liste kandidata za sudije Ustavnog suda, a možda ima i naše krivice, jer se nismo posebno upinjali da pronađemo način da u tome učestvujemo, imajući u vidu kakva je i kolika je parlamentarna većina, tako da opozicionarima teško šta tu može da prođe.
Način izbora sudija Ustavnog suda Ustavom nije dobro postavljen. Sećam se kada sam iz Haga davao instrukcije Tomislavu Nikoliću kako da se postavi na sednici Ustavne komisije. Sve moje instrukcije on je jednostavno zanemario, a uortačio se sa Tadićem i pisali su tamo po pojedinim članovima šta im je volja.
Šta je bilo, bilo je. Trenutno postoji ovo i moramo se prema ovome ravnati. Međutim, ovde postoji nekoliko problema koje moramo da suštinski razmotrimo, da vidimo kakve su nam ove liste kandidata.
Znate, šta ja mislim o Tomislavu Nikoliću i kao o čoveku, i kao o političaru i kao predsedniku Republike, ali ovoga puta kao da je bio malo ozbiljniji pri predlaganju ove liste kandidata, pa od ukupno osam kandidata, predložio je četvoricu koja po mom mišljenju ispunjavaju uslove. To su ljudi naučnici koji se bave pravom i to se svojski bave pravom, imaju ogroman broj objavljenih naučnih radova. Neke od njih poznajem, neke uopšte ne poznajem, prvi put čujem za njihova imena, jer moja oblast interesovanja nije u njihovoj branši, ali imamo ovde prof. dr Milana Škulića, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je mislim nesporan kandidat i mi, kao opozicija, smo spremni da glasamo za njega.
Imamo Miroslava Nikolića, iz Pančeva, za koga ja nikada ranije nisam čuo, ali vidim po njegovim naučnim radovima da je ozbiljan kandidat. Imamo dr Jovana Ćirića, upravnika Instituta za uporedno pravo, iako ga režim predlaže, vidim po broju objavljenih naučnih radova da on to zaslužuje. Nećemo se oglušiti onda kada dođe čas da se glasa. Doktora Vladimira Đurića iz Beograda, takođe ima ogroman broj naučnih i stručnih radova, očigledno je čovek kompetentan.
Pored njih imamo i kandidate za koje se možda može reći da su dobri ljudi, ne poznajem ih, ali nemaju reference koje su potrebne za sudiju Ustavnog suda. Ovo što je za njih ovde navedeno nije dovoljno. Nije dovoljno za tako visoku funkciju.
U sistemu podele vlasti, kakav je naš, iako nije dosledno sproveden, svaka grana vlasti ima svoj vrh. Narodna skupština je najviši organ zakonodavne vlasti, iznad nje ne postoji viši organ zakonodavne vlasti. U sferi izvršne vlasti, predsednik republike, kao šef države, je formalno vrhovni šef izvršne vlasti, suštinski on to nije. Suštinski je najviši organ izvršne vlasti Vlada. Međutim, u uslovima vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja, dolazi do izražaja da je on zaista to, i tada može da preuzme i određene ingerencije Narodne skupštine. Dakle, imamo i u sferi izvršne vlasti poprilično jasno razgraničeno.
U sferi sudske vlasti nemamo. Tamo imamo dve visoke sudske instance. Ustavni sud i Vrhovni Kasacioni sud. Mene kada neko pita koja je najviša sudska vlast u Srbiji, nisam sa punom sigurnošću u stanju da odgovorim. Po prirodi stvari, trebalo bi da je to Ustavni sud, ali Ustavni sud mora onda da se uklopi u ustavni sistem sudske vlasti, pa da ima izvesne ingerencije tu, bar kod proglašenja nesposobnosti za obavljanje sudijske funkcije ili nešto slično, za vođenje postupka protiv sudija Vrhovnog suda. Dakle, može da se nađe čitava jedna oblast nadležnosti koja bi se tu pripisala. Nažalost, sada mi to nemamo.
Kakvo je naše ustavno sudstvo? Jugoslavija je bila prva od komunističkih zemalja koja je uvela ustavno sudstvo. I danas to nemaju mnoge zemlje, neke imaju, Francuska na primer, Amerika to nikada nije imala, mnoge druge zemlje to nemaju, mnogo je više zemalja koje nemaju ustavno sudstvo, nego koje imaju. Zemlje koje nemaju smatraju da je njihov sistem sudske vlasti dovoljan da štiti direktno i sam Ustav, i njegove odredbe, i ustavna prava građana i institucija.
Nije loše što kod nas postoji ta tradicija ustavnog prava, a ti ustavni sudovi nikada nisu bili samostalni. Uvek su bili igračka izvršne vlasti. Takav je i naš sadašnji Ustavni sud. Bilo je tamo časnih sudija, i u ovom sastavu je bilo časnih sudija. Istekao im je prvi mandat i niko ih nije predložio za drugi mandat, na primer dr Olivera Vučić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i Dragan Stojanović. Zašto oni nisu ponovo predloženi? Zato što su glasali protiv onog akta Ustavnog suda kojim su Briselski sporazumi proglašeni političkim, a ne pravnim dokumentom. Evo, stigla im je kazna. Dva vrsna pravnika i časna čoveka.
Sa druge, strane imamo Vesnu Ilić Prelić, koja je trenutno predsednik Ustavnog suda, i ponovo se predlaže za sudiju Ustavnog suda. A po čemu je ona poznata? Po tome što je zdušno podržala stav Vlade Srbije ignorišući svoju funkciju sudije Ustavnog suda i ono što ta funkcija znači, što bi morala da znači u pravnom sistemu. Sećamo se te Vesne Ilić Prelić još iz vremena kada je Ustavni sud raspravljao o statusu narodnih poslanika i njihovim mandatima. U nekom popularnom rečniku, malo priprosto, nazivano vlasništvo nad mandatom. Da li je poslanik vlasnik mandata ili politička partija na čijoj je listi izabran? Ustavni sud je presudio da je svaki narodni poslanik vlasnik svog mandata, i tako prekršio Ustav. Ustav u članu 102. stav 2. kaže – narodni poslanik je slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. To Ustav garantuje. A Ustavni sud to pogazi. Vesna Ilić Prelić je jedan od tih sudija koja je to pogazila. Ovo je flagrantno kršenje Ustava. Posledicu su katastrofalne. Posledice su ti famozni preletači, koji ukradu mandat stranci na čijoj su listi izabrani i odjure, prodaju se, sa tim mandatom, nekoj drugoj stranci.
Onaj ko je pisao ovaj Ustav, a i najviši organ zakonodavne vlasti koji je usvoji ovaj Ustav, Ustav je išao i na referendum, hteo je da spreči krađu poslaničkih mandata, a Ustavni sud pogazi taj Ustav i njegovu ispravnu odredbu i kaže mogu se krasti mandati do mile volje, može se mandatima trgovati, mandati idu na pijacu, ko više ponudi na licitaciju, tako imamo i u ovom skupštinskom sazivu. Imamo narodne poslanike koji su prestali da budu članovi stranke na čijoj su listi izabrani, a i dalje su ovde, i oni sebi izmišljaju status. Sad su oni samostalni poslanici. Sad su oni ovakvi, sad su onakvi. Ta pozicija je apsolutno nemoralna.
Zato smo mi srpski radikali, protiv izbora Vesne Ilić Prelić za sudiju Ustavnog suda. Bez obzira što je ona trenutno predsednik, da je više ne izaberemo, a da se bira neko drugi, neko drugi da bude predsednik.
Što se tiče Briselskih sporazuma, o tome sam već govorio nekom prilikom. Briselski sporazumi su protivustavni, oba paketa. Nisu prošli kroz Narodnu skupštinu, nisu ratifikovani, nisu sklopljeni na način na koji se sklapaju međunarodni sporazumi, a iz njih proističu obaveze po državu Srbiju, kakve proističu iz uredno sklopljenih međunarodnih sporazuma. I sudije Ustavnog suda, postavio sam im nedavno i poslaničko pitanje, dobio sam odgovor, oni i dalje raspredaju da je to politički dokument, a ne pravni, i da zato Ustavni sud nije imao ingerencije da proceni ustavnost i zakonitost tih dokumenata.
Kako su samo politički dokumenti, ako proizvode pravne posledice? Pravne posledice su odavno proizvedene i nepopravljivu štetu su nanele Republici Srbiji i srpskom narodu u celini, pogotovo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Zašto ćemo imati uopšte Ustavni sud, ako će se on tako ponašati? Kada u Ustavni sud izaberete nekompetentne ljude, vidite u slučaju Borisa Tadića, on je predložio nekoliko kompetentnih, nekoliko nekompetentnih, pa ko prođe. I Tomislav Nikolić postupio isto, četiri kompetentna, sudeći po njihovoj stručnosti, a četiri potpuno nekompetentna, pa šta im bog da u glasanju.
Znate ljudi su skloni nekada da glasaju za to što je neki kandidat žena, zato što je mlađi, zato što je onakav, zato što je ovakav, a ne vode računa da li zaista ispunjava uslove. Imamo u slučaju kandidata koji je predložila Narodna skupština od ukupnog 10 samo tri po mom mišljenju ispunjavaju uslove. Iako je Katarina Manojlović Andrić već član Ustavnog suda, ne vidim ni kako je ona prošli put zaslužila da bude na toj funkciji iako je bila sudija Vrhovnog suda Srbije 2006/2007. godine, a na stranu to što postoje podaci da je i ona glasala kao Vesna Ilić Prelić u ova dva slučaja.
Ovde od 10 kandidata troje ispunjava uslove, dr Dragana Kolarić na Kriminalističko-policijskoj akademiji, dr Tijana Šulan, profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji, ne znam gde ih nađoše obe sa iste akademije i Dušan Ignjatović, advokat iz Beograda. Samo oni imaju respektibilan broj naučnih radova i pretpostavljam da im je kvalitet solidan, imajući u vidu na koji su način objavljeni, kao posebne monografije ili u uglednim časopisima.
Zato bih ja, pošto se bira pet sudija Ustavnog suda na predlog Narodne skupštine da se ovaj deo predloga vrati na doradu, pa da se onda iznese na Narodnu skupštinu, na jednoj od sednica. Da se na ovoj sednici izjasnimo samo o predlogu Tomislava Nikolića, pošto tamo imamo četiri kandidata koja zadovoljavaju uslove, a četvorica se i biraju.
Pošto ovde nemamo pet kandidata koji zadovoljavaju uslove, da ovo ostavimo po strani do sledeće sednice. Insistiram na tome imajući u vidu još jednu stvar. Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. To je stav četiri člana 172 Ustava. Dakle, sa jedne liste mora biti jedan član, sa druge liste drugi član. Mi nemamo nikoga predloženog sa KiM. Tomislav Nikolić nije o tome vodio računa. Šta se tu desilo?
Ovo je razlog više da se predlog vrati na doradu. Nemamo kandidata sa KiM, a imamo iz Vojvodine katastrofalnog kandidata. Ime mu je dr Tamaš Korhec. On apsolutno ne ispunjava uslove. Kako ne ispunjava uslove? Ne ispunjava uslove s obzirom da se predstavlja kao doktor nauka, a da bi ostvario pravo u vezi sa tim stepenom zvanja i naučnom titulom doktora nauka stečenog u inostranstvu, on mora podneti diplomu o doktoratu na nostrifikaciju.
On je to podnosio Pravnom fakultetu u Novom Sadu i tamo mu nije prošlo. Znate li šta je onda uradio? Onda se obratio Fabusu u Sremskoj Kamenici 2003. godine piše. Fabus je u to vreme bio fakultet koji je imao samo ekonomske studije, sumnjiv privatan fakultet. Ima raznih privatnih fakulteta. Ima ozbiljnih, ima onih poluozbiljnih, ima neozbiljnih, ima krajnje sumnjivih. Nikada nisam čuo da ovaj postoji, dok nisam video dokumenta koja se tiču Tamaša Korheca. Bio je u to vreme samo fakultet za ekonomske studije, nije imao program pravnih studija ni na jednom stepenom studija, ni na osnovnim, ni na magistarskim, ni na doktorskim.
Doktorat pravnih nauka stečen u inostranstvu nije imao sa čim da se uporedi, da se vrednuje i oceni. NJegova kandidatura je potpuno falš. Nostrifikacija njegovog doktorata iz oblasti pravnih nauka je nezakonita. Čovek čija je doktorska diploma nezakonito nostrifikovana ne može biti sudija Ustavnog suda Srbije. Valjda ćete se jednom složiti sa takvom konstatacijom. Ili ćete iz inata – e, baš ćemo za njega glasati. Glasajte. Radite šta hoćete.
Što se tiče Tamaša Korheca, ovde imam i rešenje o njegovoj nostrifikaciji na kome stoji Fakultet za uslužni biznis. Potpisao je neki dekan prof. dr Lazar Brkatić. Ako vas interesuje taj dokument, gospođa Nataša Jovanović vam može napraviti kopiju.
Vidite šta oni tu kažu, da je podneo 2002. godine zahtev Fakultetu za uslužni biznis u Novom Sadu za nostrifikaciju diplome o završenim doktorskim studijama na srednje-evropskom univerzitetu u Budimpešti. Uz zahtev podneo je diplomu Pravnog fakulteta u Novom Sadu ispravnu. Diplomu magistarskih studija pravnih nauka, overena fotokopija sa prevodom, diploma doktora pravnih nauka takođe, pregled položenih ispita, ali nastavno-naučno veće Fakulteta za uslužni biznis kaže da se ta diploma nostrifikuje i izjednačava sa diplomom o završenim doktorskim studijama na Fakultetu za uslužni biznis, smer menadžment u sektoru javnih usluga i on tako stiče stepen doktora iz oblasti društvenih i pravnih nauka.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržaće Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju, Predlog odluke o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova. Podržaće predlog za utvrđivanje liste kandidata za sudiju Ustavnog suda koje utvrđuje Narodna skupština, a glasaće i izjašnjavaće se o predlozima koje je za izbor sudija Ustavnog suda dostavio predsednik Republike.
Naime, dobro je što se ova diskusija vratila u jedne akademske i normalne okvire, bez obzira na različite stavove, jer jednog trenutno su neke kolege pokušale, jer im to više odgovara da ovako važne rasprave, nivo iste spuste čak ispod nivoa kafanske priče, što ovom domu ni u kom slučaju ne može da dolikuje.
Ja potpuno podržavam predloge sudija koje se biraju na sudijsku funkciju, iako je to ovog puta samo dvoje sudija koji se biraju po prvi put, jer ovo pokazuje samo temeljnost u radu Visokog saveta sudstva i ukazuju na još jednu činjenicu, da jednostavno se isključivo biraju i rukovode kvalitetom kandidata koje predlažu, bez obzira da li su došli iz redova sudijskih pripravnika ili iz onih koji su bili polaznici sudijske akademije, odnosno pravosudne akademije. Ovog trenutka, tako da kažem, imamo neku prolaznost 50% - 50% i jedne i druge linije u ovoj situaciji. Očigledno je da Visoki savet sudstva vodi računa o tome koga bira i predlaže u svoje redove.
Što se tiče nekog daljeg rada, iskreno rečeno, ja sam jednog trenutka bio u velikoj dilemi da li je dobro za nezavisnost i za samostalnost rada sudstva, odnosno za njegovu ozbiljnost, dobro da se prepusti isključivo Viskom savetu sudstva da jednoga dana odlučuje o izboru i imenovanju, pa i ovih sudija koji prvi put stupaju na funkciju. Međutim, kada čujem ovako krajnje neozbiljne diskusije od pojedinih kolega koje bi da sabiraju, moram narodski reći, babe i žabe, tražeći rezultat koji ne vodi ničemu, onda zaista mislim da struka mora da dođe u poziciju da odlučuje o tome. I, pravo da vam kažem, jedva čekam taj dan. Nadam se da će samo ipak i kontrolni mehanizmi svega toga biti dovoljno dobro uspostavljeni, da se i to ne izrodi u nešto što neće biti dobro za srpsko pravosuđe.
Kada je u pitanju izbor kandidata za sudije Ustavnog suda, mi ovde imamo praktično dva segmenta o kojima raspravljamo i o kojima treba da donesemo određene odluke. I jedan i drugi predlog su sačinjeni i dostavljeni u skladu sa Ustavom i zakonskom procedurom onakvom kako je predviđeno važećim Ustavom Republike Srbije. Da li ona može da bude bolja i preciznija? Verovatno da može, a razlika u pristupu i ozbiljnosti svega ovoga, upravo se vidi i u tome jer su i 2007. godine sudije Ustavnog suda birane po ovom istom Ustavu, s tim što smo videli ono što je gospodin Martinović dostavio kao dokaz o odnosu tadašnje vlasti prema kandidovanju budućih sudija Ustavnog suda i onoga što je gospođa Maja Gojković dostavila ovoj Skupštini kao predlog kandidata.
Naime, za razliku od 2007. godine, sve poslaničke grupe u Skupštini su imale mogućnost i pravo da predlože moguće kandidate za sudije. Ja zaista ne vidim ni jednu reč opravdanja za one koji na jedan krajnji neprimeren način o ovoj temi diskutuju o kandidatima, o predlozima za buduće sudije Ustavnog suda, a da nisu imali hrabrosti ili čak znanja ili mogućnosti da predlože bilo koga. Jedino što ih je očigledno kroz ovu diskusiju interesovalo, to je bilo toliko naivno, jeste da dođu do podatka koja je poslanička grupa kog kandidata predložila, jer iz izveštaja koji je transparentan, koji je dostavila predsednik Skupštine, vidi se da je 10 poslaničkih grupa predložilo i iz predloga 10 poslaničkih grupa je i proisteklo ovih 10 kandidata o kojima Skupština danas razgovara. Potpuno je transparentno i potpuno je nevažno koja je poslanička grupa koga predložila i dobro je što se o tome ne govori, jer očigledno da bi to nekome moglo da služi samo za još jedno grđe i ružnije etiketiranje ni krivih ni dužnih ljudi koji treba sutra da obavljaju jako važnu funkciju u ovoj zemlji.
Nemojte da se čudimo zašto javno mnjenje, kako drugi uvaženi kolega ovde reče, je anketirano i reklo je da 68% građana Srbije nema poverenja u srpsko pravosuđe. Zaslugu za tako nešto snosimo svi mi ovde iz ovog doma, i oni koji ćute i ne reaguju, i oni koji koriste besomučno svaku priliku da ljude koji vrlo čestiti, vrlo odgovorno i vrlo savesno obavljaju posao sudija vređaju, ponižavaju, lepe im etikete koje im ni slučajno ne slede, samo zarad dobijanja jeftinih političkih poena. I prošli put kada smo raspravljali o izboru sudija koji se biraju po prvi put na ovu funkciju, ja sam apelovao i molio kolege da to ne čine, ali očigledno ne vredi govoriti. Neko zbog par glasova više ili manje, oni koji to ne razumeju, ovde sebi traži prostor za vrlo jeftinu političku propagandu, ne razmišljajući o tome koliko ruše ugled celokupne države čiji smo i mi jedan od važnih delova.
Nagomilani problemi u pravosuđu jesu tema za posebnu raspravu, ali moram da kažem da ja zaista ne razume iz kog to ugla je bilo za očekivati da će se zbog uvođenja institucija javnog izvršitelja i javnog beležnika naglo smanjiti broj predmeta, kad su materijalno-pravni zakoni i dalje ostavili u rukama sudija određene delove procedura pre nego što predmeti dospeju na rad kod javnih izvršitelja.
Treba da se podsetimo još jednom da je Srbija i dalje u fazi ispravki i popravljanja reforme iz 2009. godine, koja je ostavila jedan ogroman balast svima onima koji rade u pravosuđu i stvarno je neprimereno danas komentarisati od onih koji su najzaslužniji što je gomila predmeta, umesto da se na njima radi, bilo prenošeno iz jedno suda u drugi sud, zato što su usvojili mrežu koja je bila potpuno nefunkcionalna, napravili ogroman balast sudijama i sada se čude zašto se u Srbiji predmeti ne rešavaju brže od toga.
Biće verovatno jednog dana rada i na izmeni i promeni Ustava, pa onda treba povesti računa u tom trenutku da ovu proceduru, ovakva kako je Ustavom definisana, možda još iskustveno poboljšamo, jer ovo će biti drugi izbor sudija Ustavnog suda i procedura za njihovo kandidovanje po ovom istom Ustavu. Prema tome, ništa nije najbolje, ništa nije idealno, treba težiti ka tome i ovo neka nam ostane svima u sećanju kada bude jednog dana došlo na red da se i o toj vrsti procedure razmišlja.
Zahvaljujem se svima onima koji su se ovde danas, bez obzira na različite stavove o kvalitetu određenih kandidata, potrudili da to urade na jedan krajnje korektan i parlamentaran način, da pokušaju da budu argumentovani, ali ih podsećam i na to da su nam možda upravo i oni svojim neangažovanjem uskratili mogućnost da razgovaramo o više ljudi, jer očigledno iz svega ovoga proizilazi da je predsednik Skupštine dobila samo deset predloga, a deset predloga ova Skupština treba da utvrdi i da prosledi predsedniku Republike, koji će od tog broja imenovati pet kandidata. Da su i ostale poslaničke grupe predložile bar po još jednog kandidata, možda bi ovaj predlog bio kvalitetniji, ali ono što je važno, važno je da su ovi predlozi koji su dostavljeni dobri. Ovde ima jako kvalitetnih ljudi koji apsolutno zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda.
Prema tome, ne vidim nikakvog razloga, niti potrebe za odlaganjem rasprave, niti pomeranjem donošenja odluke o utvrđivanju liste kandidata, odnosno o izboru sudija sa liste koju je predložio predsednik Republike, jer time samo Srbija može da trpi. Svaki dan u kojem budemo bez rada Ustavnog suda mi sami doprinosimo tome da neko od građana svoja prava ostvari kasnije. Mislim da je to nedopustivo i ja vas pozivam da zaista budemo vrlo efikasni i ekspeditivni u ovoj raspravi i da je ne zloupotrebljavamo, jer što je pre budemo okončali, pre ćemo doći u situaciju da ispunimo svoju zakonsku obavezu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Komlenski.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Srpske napredne stranke, narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jovan Palalić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Tomiću, poštovana gospođo Janjić, dame i gospodo, zaista je izuzetno važna rasprava koju danas vodimo i ako se jednom u devet godina biraju sudije Ustavnog suda, onda je sasvim sigurno ovo istorijski saziv, jer će izabrati novi saziv Ustavnog suda. Nisam siguran, na osnovu rasprave koja je danas vođena, da smo svi svesni u kakvom trenutku učestvujemo i kakve odluke donosimo, jer u toku diskusije čulo se da treba da nas bude sramota što imamo ovakav Ustav, da srpski narod nije narod koji razume norme, da nam možda i ne treba Ustavni sud, da od rasprave o Ustavnom sudu pravimo cirkus, do toga da su svi kandidati partijski kadrovi i da će biti apsolutno u startu pristrasni u donošenju odluka.
Nikada ne bih, u vremenu kada pokušavamo kao država da gradimo institucije, da jačamo institucije, da gradimo državu koja još nije završena, tako govorio o kandidatima za sasvim sigurno najvažniju instituciju koja se tiče primene prava, a to je Ustavni sud, jer Ustavni sud je taj koji je jemac jedinstva pravnog poretka. Ustavni sud je taj koji treba da iz pravnog poretka ukloni sve one propise koji remete funkcionisanje ovog jedinstva.
Bez obzira što sam i sam imao različita mišljenja o pojedinim odlukama Ustavnog suda, ne bih kvalifikovao u startu jednu instituciju, samo na osnovu pojedinih odluka Ustavnog suda, kao lošu, kao nekompetentnu, kao neadekvatnu, jer na taj način urušavamo njen autoritet i na taj način činimo da bude podložna i uticaju izvršne vlasti i uticaju javnosti, što nije dopustivo za Ustavni sud u celini, jer nije slučajno donosilac Ustava predvideo da se sudije Ustavnog suda biraju na devet godina. Znači, Vlada, izvršna vlast, bira se na četiri godine, a sudije se biraju na devet godina. One treba i kada prođe jedna vlast da budu jemac ustavnosti.
Vi ste imali priliku 2007. godine da bude izabran jedan sastav Ustavnog suda koji je 2012. godine, recimo, doneo odluku o ustavnosti Statuta Vojvodine i utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, koja je, politički gledano, suprotna od onoga što su tadašnji predlagači tog sastava Ustavnog suda videli. Ali, da li je to razlog da na osnovu toga kvalifikujemo na ovaj ili na onaj način Ustavni sud? Znači, želim da ukažem na značaj da se uzdržimo od jakih reči u kvalifikaciji onih koji će biti sutra sudije Ustavnog suda.
Ovde je rečeno više puta da se u pravosuđe uvukao strah, da su sudije uplašene. Pa, da, one su uplašene jer su sve bile razrešene, zato što ih je neko kvalifikovao da su partijski, neki pojedini opštinski i gradski odbori stranaka koje su tada bile na vlasti su ih kvalifikovale da su partijske i sve su ih razrešile. Zato imamo strah. Taj strah moramo da savladamo svi zajedno, tako što ćemo podržati pravosuđe, tako što ćemo podržati sudije, tako što ćemo se uzdržati da ih kvalifikujemo da pripadaju ovima i onima. Oni treba da sude po zakonu i mi želimo da verujemo da sudija koji je izabran u Ustavni sud na devet godina će da sudi po Ustavu i da će da primenjuje Ustav i zakone i želimo da verujemo da će sudije koje predloži Visoki savet sudstva, koje su izabrane na stalne funkcije, suditi po zakonu. Mi svi treba da težimo nezavisnom pravosuđu, a ne da podstičemo strah kvalifikacijama – bićeš smenjen kada mi dođemo. Mislim da to nije dobro. Mislim da to državi nije dobro. Mislim da nikome od nas ovde to nije u interesu, a najmanje je u interesu građana. Zato mi je drago što se rasprava vratila u one tokove koje zaslužuje.
Naša poslanička grupa će podržati sve kandidate koje je predložila Narodna skupština, da se dostavi predsedniku Republike na izjašnjavanje. Izjasnićemo se u danu za glasanje za kandidate koje je predložio predsednik Republike. Naravno, očekujemo da izaberemo, jer to nam je cilj, još jači, još nezavisniji, još samostalniji Ustavni sud. Birali smo 2007. godine jedan, želimo da ga unapredimo. To je bilo posle donošenja Ustava. Možemo se slagati ili ne slagati sa nekim njegovim odlukama i verujem da se svi ovde sigurno nismo složili sa nekim odlukama, ali te odluke ne treba komentarisati, ako se zalažemo za nezavisno sudstvo. Mislimo da je to suština. Pustimo sudove neka rade, lišimo ih partijskih pritisaka, lišimo ih političke rasprave, jer to nigde ne doprinosi.
Ovde je otvorena diskusija o nezavisnosti pravosuđa, kako ga obezbediti, na koji način birati sudije. Bilo je ovde pitanja da li mi svi ovde treba da dobijamo, kao Narodna skupština, sve informacije, ko se kandidovao, kada se kandidovao, kako je Visoki savet sudstva birao i koje je kriterijume imao. Kada se pogleda Ustav i kada se pogledaju nadležnosti Visokog saveta sudstva, jasno je da on jedini može da predloži kandidate. Ovde kao da se želi ponovo vratiti na onaj sistem kada je Skupština u punom kapacitetu birala sudije, umesto da idemo u suprotnom smeru, da obezbeđujemo nezavisno pravosuđe tako što ćemo ga lišiti političkog uticaja. Mislimo da je to najbolji način da predstavnici Visokog saveta sudstva u punoj meri preuzmu svoje nadležnosti jer su oni, po Ustavu, garant nezavisnosti pravosuđa.
Zaista, dve važne i značajne odluke i dve važne rasprave. Verujem da će svi narodni poslanici, uvažavajući potrebu da dobijemo samostalan, nezavisan i jak Ustavni sud, bez obzira šta politički mislili o njegovim odlukama, podržati najbolje kandidate u danu za glasanje i verujem da ćemo podržati kandidata za Visoki savet sudstva, jer nam treba jak i nezavisan organ koji će biti jemac nezavisnosti sudstva i da ćemo podržati sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i da ih treba ohrabriti da steknu neophodno iskustvo kako bi na najbolji način sudile u pravosuđu i, naravno, očekujemo od novih predsednika sudova veću odgovornost i veću efikasnost u radu jer građani to žele. Žele kada dođu u sud, da znaju da su došli po pravdu. Hvala.