Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, Vaše Ekselencije, otvaram Petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Kao što vam je poznato, ovu Posebnu sednicu sazvala sam da bi se Narodnoj skupštini obratio gospodin Nikolaos Vucis, predsednik Parlamenta Grčke.
Čast mi je da u vaše ime, u ime narodnih poslanika i u svoje ime pozdravim njegovu Ekselenciju gospodina Nikolaosa Vucisa i pored njega, pozdravljam i ostale članove Delegacije koji prisustvuju današnjoj sednici.
Takođe mi je čast da pozdravim i sve Ekselencije koje prisustvuju, članove Diplomatskog kora u Republici Srbiji.
Sada molim Njegovu Ekselenciju, gospodina Nikolaosa Vucisa da uzme reč i da nam se obrati.

Poštovani poslanici, Vaša Ekselencijo, zahvaljujem na obraćanju Nikolaosu Vucisu predsedniku Narodne skupštine Republike Grčke.
Poštovani poslanici, obaveštenje, nastavljamo sa radom naše sednice i pitanjima koja imate da postavite odmah nakon napuštanja zgrade predsednika parlamenta Grčke i mene. Taj deo sednice će voditi potpredsednik Arsić.

(Sednica je završena u 10.30 časova.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja upućujem zahtev predsedniku Narodne skupštine da stavi odmah na sednicu kolegijuma donošenje odluke o formiranju delegacije Narodne skupštine koja bi obišla uhapšene Srbe u Podgorici koji su zatvoreni u zatvoru Spuž pod navodnom sumnjom da su učestvovali u pokušaju puča u Crnoj Gori ili terorističkog napada na nosioce najviših funkcija, a među njima i Đukanovića.
Ja sam dobio pismo, službeno pismo Branke Milić, starice tu negde mojih godina, nisam star, dobro, onda nije ni ona, ali nije za terorističke akcije, verujte mi. Dobio sam njeno pismo, službeno, prosleđeno po odobrenju sudije Višeg suda u Podgorici Miroslava Bašovića, službeno prosleđeno preko Ministarstva pravde Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija Istražnog zatvora, čiji je načelnik Darko Vukčević.
Branka Milić, u ime zatočenih Srba, traži da Narodna skupština oformi nezavisnu komisiju koja će obići sve državljane Republike Srbije u zatvoru Spuž i utvrditi pod kojim uslovima izdržavaju pritvor kao najtežu meru procesne prinude i koja će pokrenuti nezavisnu istragu o navodnom pokušaju državnog udara izbornog dana u Crnoj Gori.
Istraga o nepostojećem delu, koju vodi specijalni državni tužilac Milivoj Katnić je poručena kao i sam državni udar i ne obećava minimalne garancije proceduralnog prava na materijalnu istinu. Uhapšene Srbe maltretiraju u zatvoru, prete im policajci koji ih saslušavaju, izlažu ih raznih pritiscima ne bi li iznudili priznanje, ali do sada raspolažu samo izjavama dvojice zaštićenih svedoka, od kojih je jedan formalizovao svoj status, a drugi još nije, koji su agenti provokatori, koji su agitovali kod raznih patriotskih organizacija da se dođe u što većem broju u Crnu Goru da se podrži miting crnogorskih Srba na dan izbora, a niko im reči nije pomenuo o bilo kakvoj oružanoj akciji.
Ja predlažem da Narodna skupština prvo organizuje jednu delegaciju, koja će obići sve zatečene Srbe, svakoga od njih saslušati i podneti izveštaj Narodnoj skupštini, a Narodna skupština posle toga da odluči da li će preduzimati dalje mere, da li će se obratiti Vladi, nadležnim ministarstvima ili će i sama pokrenuti određenu akciju u formi anketnog odbora ili komisije.
Ovde mi je stavljeno do znanja da očekuju da ovo dostavim svim poslaničkim grupama. Ja sam vam na ovaj način to dostavio, pošto nemam druge komunikacije sa nekim poslaničkim grupama. Vladi Republike Srbije, na ovaj način sam joj takođe dostavio i tražim da Skupština obavesti Ministarstvo prave, pre svega. Kancelariji za ljudska prava OEBS-a sa sedištem u Beogradu, to čekam da mi dođe Devenport, nikako ga nema, pa da njemu predam. I svim ambasadama u Beogradu, kao što znate, ja sam u kontaktu sa nekim ambasadama zemalja koje nisu priznale Kosovo i Metohiju, a sa ambasadama država koje su priznale Kosovo i Metohiju mi srpski radikali nemamo nikakve zvanične kontakte.
Ovo treba urgentno sprovesti, po mom mišljenju pre novogodišnjih praznika, da bi se obezbedio pre svega civilizovan tretman u crnogorskom zatvoru za državljane Srbije. Državljani Srbije koji su uhapšeni u Crnoj Gori moraju imati status političkih pritvorenika, a ovi ih tretiraju kao kriminalce.

Privodite kraju.

Evo, priveo sam kraju.
Dakle, urgentno kolegijum da se sastane i da formira delegaciju, višestranačku delegaciju koja će otići da poseti naše državljane.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.
Ja bih postavio nekoliko pitanja. Jedno od tih pitanja jeste Ministarstvu prosvete, a vezano za Zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja i za rešavanje tehnoloških viškova, što je neophodno i što je bitno, da se veliki broj ljudi koji nemaju posao, a imaju određeni broj časova, da se zbrinu.
S druge strane, postavio bih pitanje i našem ministru, sa akcentom za problem koji imaju male opštine, male sredine kao što je opština Svrljig, gde imamo dve škole, gde imamo veći broj radnika, nastavnika i profesora u tim školama iz Niša, nego iz našeg kraja, iz Svrljiga. To važi i za ostale opštine koje su isto male kao i moja opština, a imaju mlade ljude, ljude koji su završili fakultete, koji imaju istu kvalifikaciju i mogu da rade, ali zbog ljudi koji se šalju iz većih mesta, iz većih centara, šalju se u te naše male opštine. Ti naši mladi ljudi idu i van granica naše opštine, idu i van granica naše zemlje Srbije.
Ja bih zamolio ministra, ukoliko postoji neka mogućnost, da se na neki način u okviru tog njihovog programa, da se tim malim opštinama kao što je opština Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka i ostale te opštine, da se tamo na neki način izuzme taj način da se šalju prosvetni radnici kao tehnološki viškovi, jer problem je i budžeta opština, jer treba da plaćaju i putne troškove, a to je velika stavka za budžete tih naših malih opština. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje Ministarstvu poljoprivrede, nadležnom ministru poljoprivrede, a vezano je da li će u narednoj godini imati mogućnost da se promeni pravilnik, da se subvencije daju stočarima koji imaju jedno matično grlo. Sada je po pravilniku dva matična grla, jer mislim da je vrlo bitno, a to možemo da govorimo i za opštine koje su nerazvijene, demografski ugrožene, koje imaju manjak ljudi, veliku teritoriju, da se u tim opštinama promeni taj pravilnik, da stočari koji jedno matično grlo imaju pravo da koriste pomoć od 25.000 dinara. To je vrlo bitno baš zbog toga što smo svedoci da jedno grlo, jedna krava daje budućnost, na neki način pomaže tom poljoprivrednom proizvođaču da preživi tešku situaciju, a imali smo neke izjave nekih naših ljudi koji rade u ministarstvima da su ta grla kućni ljubimci. To nije bilo primereno.
Prema tome, pitanje našem ministru – da li će se smanjiti ta obaveza da budu dva, da bude jedno grlo? U krajnjem slučaju, ukoliko to ne može, ja bih zamolio nadležnog ministra da ni slučajno ne dođe u situaciju da se poveća taj limit, da ne budu dva, sad da budu tri, da se poveća limit, da tako još veći broj ljudi koji su iz malih opština, koji su mali proizvođači, mala gazdinstva da mogu da koriste sredstva koje daje Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo poljoprivrede. Mislim da je to vrlo bitno za naše stočare, za naše poljoprivredne proizvođače. Ja bih se zalagao i kao čovek, i siguran sam da će nadležno Ministarstvo imati sluha za nerazvijena područja, marginalna područja, za brdsko-planinska područja, da se na taj način isto pomogne stočarima i svima kojima je to potrebno.
Sada bih još jednom, kao čovek koji dolazi iz jedne male opštine, ali domaćinske opštine, kao srpski domaćin, svim narodnim poslanicima, svim građanima Srbije čestitao Svetog Nikolu i svima poželeo da imamo puno zdravlja i sreće i da godina i ova naredna godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i kući.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala, predsedavajući.
Prvo pitanje postavljam Ministarstvu finansija. Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez stiglo je poresko rešenje na adrese firmi koje vode za prethodne dve godine, znači, isto kao i nama ili paorima za odvodnjavanje.
Pitam – zašto su dve godine čekali Poresku upravu da im pošalje rešenja? Zašto rešenja nisu poslata prošle godine i zašto ne mogu da plate taj svoj dug za porez u ratama kvartalno?
Paušalci su dužni jako puno, a da to nisu ni znali. Mnogi ljudi su se zbog toga našli između hitne otplate potraživanja i stavljanja katanca na radnje. Krojačke radnje, na primer, porez plaćaju paušalno, a za dve godine im se nakupilo i do 200.000 dinara duga za porez koji moraju odjednom da plate.
Unazad dve godine su radili za državu, a ne za sebe. Svi su znali da će razlike za porez biti, ali ne onakve kakve su dobili po 200.000, već sam rekla.
Pitam – kako je nastala ta velika razlika poreza kod paušalaca? Takozvanim paušalcima država nije od 2014. godine do pre nekoliko meseci izdavala poreska rešenja. Zašto? Umesto toga savetovali su ih da državi mesečno plaćaju isto koliko i do tada. Znači, paušalci su sami sebi računali porez otprilike i zato se sada stvorila ta velika razlika.
Kada su nova rešenja konačno počela da pristižu ispostavilo se da za prethodnih više od godinu i po dana paušalci treba jako puno novca da doplate. Za male paušalce to je veliki problem i ta razlika jednostavno će ih navesti, ne da pozatvaraju radnje, nego da ili da rade na crno ili da se stvarno poodjavljuju.
Postavljam još jedno pitanje – da li je država predvidela mehanizme kojima bi paušalcima olakšala plaćanje duga? Znači, da li država planira da im omogući da plate ta svoja dugovanja kvartalno ili na neke rate.
Paušalci kažu da im Uredba o bližim uslovima i kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti donosi puno neprijatnosti. To je nesigurno zato što oni ne mogu da izračunaju koliko njihov prihod treba da košta, odnosno koliko treba da plaćaju poreze. Na kraju rešenja piše da imaju pravo žalbe, ali da žalba ne odlaže izvršenje. Isto kao i za odvodnjavanje.
Drugo pitanje postavljam Vladi Srbije i ministarki bez portfelja zaduženoj za demografiju i populacionu politiku, Slavici Đukić Dejanović. Jedan u nizu gorućih problema majkama na porodiljskom odsustvu jeste i to što na svoju zarađenu naknadu čekaju i po nekoliko meseci. Pitam – da li će se to rešiti u 2017. godini. Takođe, pitam – da li će se dozvoliti ukidanje PDV-a, povrata PDV-a na opremu za bebe od 1. januara? U teškim finansijskim okolnostima u kojima živi većina roditelja, pored uobičajene jednokratne pomoći Republike Srbije i lokalne samouprave, jako je važna i ta podrška države u vidu povrata od 40.000 u prvoj i 30.000 u drugoj godini deteta.
Takođe, jedan u nizu gorućih problema majkama na porodiljskom odsustvu jeste i to što na svoju zarađenu naknadu čekaju po nekoliko meseci, jer poslodavac ne stiže, ne može ili ne želi da svaki mesec podnosi nekoliko desetina papira kako bi mu bili refundirani troškovi i sredstva uplaćena retroaktivno.
Pitam – kako će se to rešiti u 2017. godini, da li će porodilje, žene na porodiljskom odsustvu i dalje čekati svoju zaradu mesecima?
Liga socijaldemokrata Vojvodine je kroz inicijativu – puna plata za trudnice u lokalnim samoupravama predlagala isplatu jednokratno pomoći trudnicama i porodiljama, te da je negde ta praksa uvrštena u redovna socijalna davanja koja su na sebe preuzele lokalne vlasti. Neke lokalne samouprave su to uvele, ali su vremenom to ukinule, pa pitam – da li će lokalne samouprave imati neke svoje pomoći porodiljama, majkama sa troje dece i u 2017. godini?