Zahvaljujem.
(Srđan Nogo, s mesta: Nisam vas bio čuo po prošlom amandmanu.)
Ne. Amandman je Demokratske stranke.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Našim amandmanom smo želeli da sačuvamo upravljanje grobljima i sahranjivanje kao komunalnu delatnost isključivo u javnom sektoru, bez uvođenja mogućnosti da se privatna preduzeća uključe u taj posao. Sahranjivanje i upravljanje grobljima je jedna stvar sakralnog karaktera i mislim da u interesu građana Srbije nije da se komercijalizuje takva jedna delatnost. Zamislite situaciju da neko nema sredstava da sahrani nekog svog bližnjeg. Do sada je to uvek išlo na teret lokalne samouprave, a sada je pitanje, ako vam neki privatnik upravlja nekim grobljem i ima mogućnost da on organizuje sahranjivanje kao jedini i isključivi na datoj teritoriji, kako će se to rešiti u korist građana?
Generalno, kada uvodimo javno-privatno partnerstvo i kada uvodima privatne subjekte u komunalne delatnosti, moramo shvatiti da će ići tamo gde je profit zagarantovan. To su po principu monopoli i, kao što je prethodni govornik govorio, oni će ići tamo gde imaju interes. Tamo gde nemaju interes to će ostavljati državi. Znači, tamo je neki trošak i tu država treba da subvencioniše, da investira. To se ne isplati, ali tamo gde je mogućnost za ostvarivanje prihoda najveća, one će svakako hrliti da tu zauzmu obavljanje te delatnosti.
Primeri i prakse u državama poput naše nisu nešto što može da nas ohrabri. Videli smo to sa nekim neuspelim pokušajem u opštini Grocka, vezano za odnošenje smeća, da je odmah nastao problem kada su ušli neki privatnici. Takođe, možemo se setiti iskustva Kraljevine Jugoslavije, kada je tamo distribucija vode i distribucija struje u mnogim lokalnim sredinama bila u rukama stranaca, koliko je to problema izazvalo građanima.
Molim vas da dobro porazmislite. Konkretno, samo na groblja kada se odnosi, jer smatramo da bi ta delatnost trebala da bude izuzeta, ali generalno prilikom javno-privatnog partnerstva i njihovog uvođenja u komunalnu delatnost treba biti krajnje obazriv zbog interesa građana.

Na član 6. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Božidar Delić i Marko Milenković i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

U članu 6. u stavu 1. kaže: „U članu 8. st. 1. i 2. menjaju se i glase – jedinica lokalne samouprave dužna je da do kraja februara tekuće godine dostavi Ministarstvu izveštaj na propisanom obrascu, u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti u prethodnoj godini.“
Nadam se da, gospođo ministarka, vi imate ove izveštaje lokalnih javnih komunalnih sistema, a voleli bismo, ja kao poslanik, a nadam se i sve ostale koleginice i kolege, da taj izveštaj imamo i steknemo prvo utisak i informaciju o tome sa kakvim uspehom rade javni komunalni sistemi u ovom trenutku na lokalnom nivou. Imamo više informacija o javnim preduzećima na centralnom, ali na lokalnom nivou to je samo individualno informisanje iz gradova i opština iz kojih uglavnom dolazimo. Mislim da bi bilo važno da bismo sada na pravi način odlučivali o ovom zakonu, da bismo znali u kom su stanju naši javni komunalni sistemi.
Kada se radi o njihovoj odgovornosti, zaista treba staviti građane u centar svakog zakona, pa tako i ovog. Šta treba da odlučuje? Treba obezbediti bezbednu i što jeftiniju javnu uslugu, javnih potreba svih građana.
Evo kada govorimo o infrastrukturi, govorimo o vodovodnoj infrastrukturi, toplovodnoj infrastrukturi, i to su primeri u kojima je potrebno zadržati to vlasništvo i zbog bezbednosti i zbog odgovornosti, javne odgovornosti. Sa druge strane je ključno pitanje, ovde je cilj, je li tako, razviti konkurenciju i uvesti privatni kapital da bi se razvila konkurencija i da bi se dobila što bolja, kvalitetnija i jeftinija usluga. Da li je moguće razviti konkurenciju na jednoj takvoj infrastrukturi gde se radi o vodovodu? Ukoliko neko želi da gradi svoj poseban vodovod i dođe do svake kuće, moguće je da će to biti dobar izbor za građane i da će to biti konkurencija, ali mislim da takvih primera nije bilo.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je Meho Omerović.
Na član 7. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanici poslaničke grupe Dveri, zajedno Vjerica Radeta i Aleksandra Belačić i zajedno poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka.
Da li neko želi reč?
Srđan Nogo.

Predlažemo da se član 7. briše zato što se vrši nepotrebna centralizacija odlučivanja o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti, pri čemu sami uslovi za obavljanje komunalnih delatnosti ni u ovom članu, niti u prethodnim članovima nisu definisani. Dovodimo u stanje da postoji jedna nepotpuna norma, što bi u praksi moglo da izazove ozbiljne probleme, arbitrernost i zloupotrebu. Nanosi se šteta građanima, jer oni očekuju da se komunalne delatnosti obavljaju na brz, efikasan, blagovremen i kvalitetan način, a ne u skladu sa arbitrarnom voljom nadležnog ministra koji može da donosi određene političke odluke. Tako da, ovakav jedan član može da uvede na mala vrata i određeno nameštanje poslova iz okvira komunalnih delatnosti jednim lojalnim preduzećima, odnosno napred postignutim partijskim dogovorima.

Na član 8. amandmane, u istovetnom tekstu…
Izvinjavam se. Da li ste se javili?

Hteo sam odgovor ministarke. Mislio sam da će odgovoriti na ovu temu. Ovo jeste važno pitanje. Mi poslednjih godina usvajamo set zakona koji sistemski radi centralizaciju, jer se smanjuju prihodi lokalnih samouprava, povećavaju nadležnosti i njihove odgovornosti, a sa druge strane, evo sve manje je mogućnosti da utiču na one ključne probleme baš tamo gde se odvija realni život. Realni život je snabdeti ljude u gradovima, opštinama, pijaćom vodom, zdravom pijaćom vodom, snabdeti toplotnom energijom na kvalitetan, jeftin način, obezbediti odvoz čvrstog otpada, smeća i tretman na komunalnim deponijama i mnogo toga još.
Dakle, nema puno vremena za to nabrajanje, ali mi zaista idemo u obrnut proces. Mislim da smo krenuli jednim ozbiljnim procesom ukazivanja sve veće odgovornosti i sve većeg poverenja u ljude na lokalnom nivou i naravno činjenicu da oni najbolje znaju šta im je potrebno na lokalnom nivou. Sa ove strane se donose rešenja koja kažu – vi ne razumete dovoljno dobro šta su vaše potrebe, nego ćemo mi iz Ministarstva donositi tu vrstu odluka. Zbog toga je važno na takav način odlučivati i usvojiti ovaj amandman. Mislim da je suvišan.
(Srđan Nogo, s mesta: Po amandmanu.)

Šta kažete? Ima još nešto vremena. Samo da vidim. Ima minut.

Generalno, hajde kad već duže posvećujemo pažnju ovom amandmanu, imamo jednu zanimljivu situaciju da nadležno ministarstvo propisuje i u prethodnim nekim zakonima, propisuje i visinu tekućeg investicionog održavanja zgrada. Takođe, ovde propisuje i određene uslove za komunalne delatnosti, tako da vidimo nameru da nadležni ministar uređuje celokupne one sfere javnog života, odnosno kontakta koji građani imaju, pre svega, sa državom i državnim organima.
Automatski se stvara jedna mogućnost za popriličnu arbitrernost i za poprilični upliv u džepove tih istih građana i smatramo da svi ovi zakoni o kojima smo danas raspravljali su na štetu interesa građana Srbije i da će predstavljati jedan dodatan namet i dodatno izbijanje iz već osiromašenog džepa našeg stanovništva. Ne znam zaista do koje granice vi mislite da uzimate novac od ljudi i do koje granice mislite da ih gurate u džepove svojih prijatelja, saradnika, domaćih ili stranih.