Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani narodni poslanici, poštovana ministarko, sa saradnicima, drago mi je što vas i u ovom mandatu vrlo često viđamo u ovom visokom domu, zajedno sa vašim saradnicima, što govori o vašem predanom radu. Kako vas, tako i vašeg ministarstva i Vlade, u celini.
Moja malenkost neće govoriti o setu ovih zakona, jer ste to bolje učinili vi u uvodnom delu, bolje nego ja i naš predstavnik poslaničke grupe, koleginica Katarina Rakić.
Dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem o Zakonu o komunalnoj delatnosti. Ovaj zakon, kao i mnogi drugi ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on prezentovao nama, narodnim poslanicima, a i građanima Republike Srbije, prilikom izbora Vlada Republike Srbije, 9. avgusta gospodnje 2016. godine.
I da ne zaboravimo, dajem na znanje gospodo, vama narodni poslanici, a i građanima Srbije da je ekspoze predsednika Vlada Republike Srbije, Aleksandra Vučića najtransparentniji, najkonkretniji, najveći 260 strana i najbolji od svih prethodnih 73 ekspozea predsednika Vlada Republike Srbije, počevši od prvog ekspozea predsednika Vlade, moderne Srbije, Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.
Ujedno nas obaveštava dame i gospodo, da je ekspoze predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, citiram u jednom međunarodnom časopisu koji se nalazi „Si mago“ listi, to je prvi put u modernoj istoriji Srbije da je jedan ekspoze predsednika Vlade, citiram u tako jednom prestižnom međunarodnom časopisu.
Na stranici 56 ekspozea piše, citiram – u preciznoj raspodeli nadležnosti između republike i lokala koja mora da se pojednostavi i izoštri uspostavljanjem čvrstih granica dozvoljenog ponašanja, završen citat, a to se odnosi i na ovaj zakon o komunalnoj delatnosti. Vi koji ste ga pročitali vrlo dobro znate da je razgraničena nadležnost između lokala i republike.
Gospodo narodni poslanici, tako to radi naš predsednik Vlade. Po sistemu retko viđenom u novijoj političkoj kulturi Srbije. Ja vam saopštavam taj sistem, a vi ga proverite svaki put kada uzimam reč. Taj sistem je napisano-izrečeno-ostvareno.
Napisano kako vidite na stranici 86 ekspozea, izrečeno 9. avgusta, gospodnje 2016. godine u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije i ostvareno, evo gospodo vama na klupama danas. Ti zakoni zaista stoje.
Gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona je veoma važan za dalji ekonomski, privredni i ukupni društveni napredak našeg društva. Zato je njegovo usaglašavanje sa nekim odredbama zakonodavstva EU izuzetno važno. On ima izuzetno važnost između ostalog i zbog toga što se Vlada Republike Srbije odlučila i većina građana Republike Srbije i poslanika u ovom visokom domu za modernizaciju Republike Srbije i ovi zakoni danas čine sastavni deo modernizacije Republike Srbije.
Neću mnogo o njemu govoriti, ali ću pokušati odgovoriti nekim narodnim poslanicima koji su danas izneli određene primedbe. Jedna od primedbi jeste bila jednog narodnog poslanika koji je predsednik jedne minorne političke grupe, a poznat je po tome što je silazio kroz odžak u ovaj visoki dom i iz potkrovlja ovog visokog doma pretio RIK-u i pošto čitavo jutro, kako vidite i dan je zagovarao ekonomski nacionalizam, poznat je po tome što je 2004. godine za vreme pogroma na KiM sakrio se u jednu biblioteku i kao miš između knjiga tako dočekao taj pogrom.
Građani me pitaju zašto uvek neistine priča kako ste videli danas, zašto lupeta kažu? Pošto je profesor srpskog jezika i književnosti, ja sam im odgovorio da je izmislio osmi padež lupetiv.
Poštovane dame i gospodo, dozvolite da kažem na primedbu, pošto je rekao da nije bio na javnoj raspravi, iako je gospođa ministarka to opovrgla, dozvolite samo da nekoliko subjekata kažem, da navedem ko je sve raspravljao o ovom zakonu. Pored ostalih, predstavnici resornih ministarstava, i to četiri ministarstva. Primedbu je izneo predstavnik jedne minorne političke grupe, pa verujem da je pročitao ovaj zakon ili se pravi da nije pročitao, ne znam o čemu se radi. Dalje, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima, Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i opština i Republička komunalna inspekcija koja je izuzetno ulogu odigrala povodom koncepcije ovog zakona.
Nemojte se čuditi, gospođo ministarka, što su vas neki predstavnici političkih stranaka u ovom visokom domu vas i predsedavajućeg izvređali. To dolazi od jednog bivšeg premijera, na žalost i ministra, koji je poznat samo po dve stvari građanima Srbije, u prvom redu zbog toga što je uzeo nezakonito iz budžeta Republike Srbije 530.000 evra za subvencije, a samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu i drugo što je vakcinisao kokoške u selu Pukovac i pravio vakcinu od jogurta i vode. Kokoške su uginule, on je uzeo pare i pobegao.
Dozvolite da kažem da je poznat i po vinogradu u mestu Čoki i vinariji koja nikada nije bila.
Izneli još jednu primedbu da je naša stranka, SNS, koristila se komunalnim preduzećima i da smo svoje kadrove koristili i maltene nečasne radnje radili.
Citiraću izveštaj Revizorske komisije ovde u Beogradu. Predstavnici bivšeg režima su tzv. đubretskoj mafiji u Beogradu za vreme svog vladanja oštetili budžet za 319.000 dinara i osuđeni prvi put na 73 godine, ponovo poništili, drugi put 73. Čini mi se da nije još proces završen. Na kraju, uništili su našu prošlost, budućnost naše dece, a nas krive, našu sadašnjost, a da su ostali na vlasti samo godinu dana, pošto je 78 dana ostalo do bankrota, uništili bi naše korene. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, član 104. koji daje pravo na repliku kada se pomene poslanička grupa, član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i član 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine i propisuje kakvim bi tonom i jezikom kolege trebale da se obraćaju jedni drugima.
Vi ste propustili da opomenete uvaženog prethodnog govornika, da malo povede računa o Poslovniku kada diskutuje o svojim temama. Međutim, hteo bih i da mu se zahvalim ovom prilikom, jer zaista je zadovoljstvo slušati gospodina Atlagića kako govori.
Pozivam SNS da što češće daje reč narodnom poslaniku Atlagiću, jer opozicija samo od toga može da ima koristi.

Ne razumem vaše reklamiranje Poslovnika. Kolega Atlagić je govorio o prethodnom mandatu, pa smo dobili više glasova.
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.
MILjAN DAMJANOVIĆ: Što se tiče Zakona o stanovanju i održavanju, član 60. zaista je kriminalno što nije dozvoljeno da se predlažu amandmani iz sledećeg razloga. Stav 4. kaže: „ukoliko lice iz stavova 2. i 3. ovog člana ne organizuje održavanje u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ jedinice lokalne samouprave poveriće posao održavanja zgrade organizaciji itd.“
Kada govorimo o jedinici lokalne samouprave, po Zakonu o glavnom gradu jedinica lokalne samouprave je grad Beograd i u čitavom ovog zakonu, ako se ne varam, opština se samo javlja u članu 131.
Ovde se postavlja pitanje da li će se kompletno ovo o čemu ste govorili danas, o čemu se vodi rasprava, opet se sve svesti samo na grad Beograd, jer, kao što znamo, u prethodnom periodu je svake godine kako se režim menjao sve više ingerencija grad preuzimao od opština. Trenutno mi imamo situaciju da opštine imaju ingerencije nekada mesne zajednice, a mesne zajednice postoje samo na papiru.
Stoga član 161. kaže – jedinica lokalne samouprave može doneti odluku kojom predviđa bespovratno sufinansiranje aktivnosti na investiciono održavanje, u kom slučaju jedinica lokalne samouprave obezbeđuje sredstva u budžetu za učešće u projektima finansiranja ovih aktivnosti i donosi odluku kojom propisuje postupak dodele sredstava, procenat učešća i uslove pod kojima jedinica lokalne samouprave učestvuje u finansiranju ovih aktivnosti.
Šta je ovde što ne valja? Imate situaciju i ranije, a i sada nije rešeno ovim zakonom, ovde je moralo da se donese, a u gradu ne postoji takva odluka, morala je da se donese određena odluka. Ako je grad Beograd jedinica lokalne samouprave, onda ne može da se dozvoli gradonačelniku, kao što je išao Siniša Mali i obećava samo deo fasada koje će grad potpuno obnoviti zato što je tako neko doneo odluku, zapravo selektivno, a da s druge strane, drugi građani moraju sami da sakupe sredstva i da održavaju svoju zgradu. Ili, ako govorimo o tome, onda je grad trebao doneti odluku da za sve zgrade važi jedno isto pravilo, a to je 30%, 40%, 50%, u zavisnosti koliko ima sredstava u budžetu grada Beograda, a da ostalo sakupe stanari zgrade. Daću vam primer da su stanari i te kako zadovoljni kada im se ponude takva rešenja.
U prethodnih par godina imali ste akciju, ako se ne varam, zajedno za našu fasadu. Opština Stari Grad je raspisala i na konkurs se javilo 166 zgrada. Na žalost, oni su izdvojili sredstva samo za osam i to nije dobro. Svih 166 je bilo spremno da učestvuje za 70%, ali je onda opština s jedne strane napravila diskriminaciju, jer osam zgrada je rešeno, a 158 drugih zgrada nije rešeno u najboljoj nameri. Negde su učestvovali sa 25%, negde sa 20%, negde sa 35%, ali mi sada imamo situaciju da su oduzete nadležnosti opštinama, da nemaju dovoljno finansijskih sredstava i u najboljoj nameri ako su i želeli da izađu u susret svim stanarima svih zgrada, znači 166 koje su se prijavile, oni su u tom momentu mogli da reše samo osam.
S druge strane, imamo situaciju, citiram baš zbog fasada gradonačelnika Beograda Sinišu Malog, kaže – u toku je obnova devet fasada, Siniša Mali je najavio da će do kraja godine još 25 fasada biti rešeno u centru grada, a u 2018. godini biće rekonstruisano više od 200 fasada itd, a te fasade vezane su za ulice trg Republike prema Slaviji, Bulevar kralja Aleksandra prema Pravnom fakultetu, Kneza Miloša i Nemanjina ulica. Postavlja se pitanje da li jedinica lokalne samouprave grad Beograd samo poštuje građane u centru Beogradu ili je ona koja je nadležna za 17 opština, koliko ukupno ima pod ovom lokalnom samoupravom?
S druge strane, da pričamo kako to ide u praksi. Pošto opštine nemaju tu ingerenciju da to sami rade, onda su oni u obavezi da se obrate gradskom stambenom, pa onda oni njima odgovore – uzmite od svih predsednika opština, članova veća da vidite kako to funkcioniše, a oni odgovore – mi nemamo sredstava, ako vi nađete sponzore ili sredstva, vi to rešavajte, tako da od tog ulepšavanja nema ništa, biće opet selektivno, biće za one u centru. Nemojte da zaboravite da je Beograd i Barajevo i Sopot i Surčin i Voždovac, onaj ruralni deo, kao i druge opštine koje pripadaju gradu Beogradu.
Dalje, čl. 126. i 127. koji govore o pravima o obavezama građevinskog inspektora i njegovim dužnostima. Znači, tu nema ništa sporno. Šta je sporno? Sporno je da ste vi kao ministarka tražili da se popišu nelegalni objekti. Od 700 hiljada nelegalnih objekata tada, poslednja informacija koja je bila u javnosti, bilo je popisano svega negde oko 200 hiljada. Tada je rečeno - žalile su nam se sve opštine jedinice lokalne samouprave da imaju mali broj građevinskih inspektora. Nadam se da se tu slažemo. Šta ćete uraditi po tom pitanju? Da li ćete konačno početi da zapošljavate mlade, ambiciozne ljudi koji su završili fakultete, koji su sposobni da rade taj deo posla?
Član 131. kaže – protiv rešenja komunalnog inspektora jedinice lokalne samouprave može se izjaviti žalba opštinskom, odnosno gradskom veću. Čemu sada opštinskom veću? Kakve ima veze opštinsko veće ako govorimo o jedinici lokalne samouprave? Šta može da uradi član opštinskog veća? Da primi, da sasluša i da nekome preda papir. Govorimo o ingerencijama. Ne možete spajati babe i žabe, negde da vam je jedinica lokalne samouprave gde je u osnovi zakona član 60, a da onda u nekom narednom članu kažete – ne, može da to radi neko drugi.
Pošto se puno govorilo o zadužbinarima i ovim zaštićenim stanarima, ja ću se samo držati člana 141, o iseljenju. U zakonu se ne kaže šta ako zadužbinar podnese zahtev za iseljenje korisniku, a korisnik lokalne samouprave u ovom trenutku nema da dodeli stan. Vi ste govorili o projektu od 10 godina i sada rešavamo problem ljudi koji je nastao pre 70 godina. Isto tako pitam, što ne rešavate problem koji nastao na primer od 1997. i 2000. godine, kada je nestalo preko 700 stanova na nivou Grada Beograda? Zna se čija je to vlast bila. Zatim i o ovim drugim stvarima o kojim se govori.
Drugo, šta je problem? Vi kažete jedinice lokalne samouprave. Znači, ako ovaj iz Knez Mihajlove od 76 kvadrata treba da vrati stan, jedinica lokalne samouprave je i Barajevo. Onda mu ponude 76 kvadrata u Barajevu, ili u Padinskoj Skeli, ili u Krnjači, ne znam već gde. To niste regulisali zakonom.
Još jedna krucijalna stvar. U zakonu piše do 86 kvadrata. Ja zaista ne znam, mislim da ima oko dve-tri hiljade tih stanara sada i stanova koji su ostali, ne znam tačnu brojku, ali šta ukoliko i da li ima neko ko ima više od 86 kvadrata? Zašto onda određivati da moraju po tržišnoj vrednosti više od 86 kvadrata? Nisu oni nasilno uzeli, to je neko davno njima dodelio. I sami ste rekli - u zakonu kaže kad govorimo pre 60, 70 godina.
Ono što je zaista apsurdno, što ste ubacili u zakon, samo delimično za upravnika, ali je bilo dosta reči, to je član 53, st. 2. i 3. Stav 2. kaže – nadležnost profesionalnog upravnika je da prima prijave kvarova ili drugih problema, nepoštovanja kućnog reda, buka i drugi štetni uticaji u zgradi, svakim danom u nedeljnom periodu od 00,00 do 24,00 časova. Onda kaže stav 3. – na osnovu primljene prijave iz tačke 2. ovog stava, obaveštava nadležni organ o problemu, odnosno zahteva preduzimanje odgovarajućih mera nadležnog organa.
Hajdemo sada opet praktično. Šta ako u jednoj zgradi ima samo jedan koji je mentalno zaostao ili ima neki namerno problem sa komšijom i zove ga u dva - tri ujutru, buka, šta god? Znači, to je zaista smešno da se u zakonu stavi da neko radi od 00,00 do 24,00 časova. Vi možete mahati rukama, ali to je zaista smešno. Onda, kažete da istog momenta on treba da obavesti nadležni organ. Da li će u tri ujutru upravnik obavestiti Grad Beograd o problemu da je crkla sijalica u zgradi? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Hvala na komentarima, ali niste podneli nijedan amandman. Ako imate toliko dilema i predloga, žao mi je što to onda niste uradili da razmotrimo te amandmane. Na ovaj Zakon o stanovanju niste podneli nijedan amandman, možda ste o drugim zakonima, ali ja pričam o ovom.
Hajde da krenemo od zaštićenih stanara. Ja razumem da vi posmatrate tu sad samo jednu stranu, a to su zaštićeni stanari, ali obaveza države i Vlade jeste da posmatra i jednu i drugu stranu, i vlasnike stanova i zaštićene stanare. Svi se slažemo, desilo se nekada, ali sada je mogućnost i način da to jednom zauvek rešimo. Dakle, dali smo rok od 10 godina, dali smo mogućnost da se nađe adekvatan stan, tačno su propisani kriterijumi za tako nešto i to piše u članu 90, da sad ne čitam ovde koji su to kriterijumi. To svakako neće značiti na konkretnom primeru, kako vi kažete, da će neko iz centra, recimo sa Terazija, da ode u Ovču, ili kako ste već rekli. Svakako će se voditi računa o tome, ali to takođe ne znači da će dobiti stan u samom centru na Terazijama.
Dakle, postoje neki kriterijumi koji će usloviti to kako će lokalna samouprava, recimo u ovom slučaju Grad Beograd koji ima najviše takvih zaštićenih stanara, ukupno ih je 1.490, a Beograd ih ima npr. 1.100 itd, znači, Grad Beograd će napraviti program, dužan je da napravi plan i program i da se to lepo usvoji na Skupštini grada i da krene polako da rešava ta pitanja.
Drugo, kada ovde pominjete oko toga da li jedinice lokalne samouprave, da li je Grad Beograd, prvo, vi znate da jedinica lokalne samouprave jeste i opština i grad itd. Kada govorimo konkretno o Gradu Beogradu, Grad Beograd je to uredio svojim statutom. Naravno da on može da poveri neke delatnosti i opštinama, ali je Grad Beograd taj koji će, npr. u prinudne uprave, biti taj koji će, ako ne poveri taj posao, svakako jedinicama tipa Voždovac, Stari Grad, itd. eventualno dodeliti prinudne upravnike, ukoliko npr. za tim bude postojala potreba.
Znači, stvar je grada i statuta kako će da uredi svoje odnose. To može nama da se sviđa ili ne sviđa, ali onda morate da budete deo Skupštine grada i da utičete na neku drugačiju vrstu odluke. Skupština Grada Beograda je smatrala, odnosno donoseći statut je smatrao da ovo radi na najbolji mogući način, jer će tako jednostavno da reši ozbiljne i goruće probleme koji svakako postoje u gradu, a koji se polako iz dana u dan rešavaju.
Jedna glavna poruka iz svega jeste da niko neće ostati bez stana, odnosno bez krova nad glavom. Mislim da je to važno da se kaže još jedanputa, prosto da neko ne bi mislio da će zaštićeni stanari ostati bez stanova, da vlasnici stanova neće dobiti svoje stanove, ili da će neko kroz delovanje upravnika itd. takođe imati, ono što smo imali prepodne u raspravi, prinudne izvršitelje. Znači, toga nema. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, javljam se po članu 107. Poslovnika, a može i po članu 27, jer i vi ste upoznati, gospodine potpredsedniče, a i pored vas je i zamenik sekretara, da jednostavno nije istina ovo što govori gospođa Mihajlović.
(Aleksandar Martinović: To je već bilo.)
Gospodine Martinoviću, budite samo malo strpljivi i čućete i vi o čemu se radi, pošto ste i vi učesnik ove zavere, ako tako mogu da je nazovem. Podsetiću vas da to tako ranije nije bilo, ali vi ste se sada izveštili u tim nekim skupštinskimposlovničkim manipulacijama, što mislim da je krajnje nekorektno i nije dobro, a jednog dana će to da vam se obije o glavu.
Naime, gospođo Mihajlović, radi se o tome da smo mi podneli 29 amandmana na Zakon o stanovanju, jer imamo velike primedbe, a gospodin Damjanović je govorio o nekima. Nemate ih zato što je skupštinska većina odlučila 4. decembra da vaš zahtev, zahtev Vlade Republike Srbije da se zakon nađe po hitnom postupku, ne bude izglasan po hitnom postupku. Mi smo u pokušaju da to uradimo jer nismo bili o tome obavešteni, jer ranije je, a toga se vrlo dobro seća gospodin Martinović, Skupština, odnosno poslanička grupa uvek dobijala u pisanoj formi da Narodna skupština nije prihvatila Vladin zahtev da se neki zakon nađe po hitnom postupku, što ste vi sada prestali da radite, nego eto, kao što sada ne znamo ni do kada se radi, ni kako, ni šta, ni kada će da bude Kolegijum Narodne skupštine, koji će se zakoni naći na dnevnom redu.
Tako da, desilo se, gospođo Mihajlović, a velike zamerke imamo. Gospođa Radeta, poslanik SRS, koja je jedna od, ja bih slobodno rekla, boljih pravnika kada je u pitanju ova oblast, uradila, kao i mi drugi poslanici, mnogobrojne amandmane. Eto, to je razlog zbog čega se nisu našli u Skupštinskoj proceduri.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Smatram da nisam u ovom trenutku prekršio član Poslovnika na koji ste ukazali.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Pravo na repliku, narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.
MILjAN DAMJANOVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Ministre, niste odgovorili na dve-tri ključne stvari, ajmo da ponovimo. Prvo, ni jednog trenutka niti sam bilo koga branio, ni jednu ni drugu stranu, nego sam govorio o manjkavosti, šta ako i da li grad Beograd, pošto govorimo o 1.100 takvih slučajeva, za deset godina ima strategiju da napravi stanove i zgrade koje će moći da tim ljudima omogući sutra da izvrše otkup?
Druga stvar, govorio sam o građevinskim inspektorima. Niste mi odgovorili. Vrlo je bitno. Non-stop govorimo o tome da imamo puno mladih koji odlaze, fakultetski obrazovanih, koji su spremni da grizu, a i te kako dobro znate da su i te kako potrebni za ove poslove, jer ne mogu da postignu, vrlo ih je malo. S treće strane, govorili smo o opštinama i o gradu, konkretno pitanje sam vam postavio za fasade. Da li to znači da ćemo imati, ako gradonačelnik samostalno donese odluku, jer ovaj to zakon omogućuje, da li je tako ili nije, da ide Beogradom i da kaže – ovih 200 fasada mi rešavamo, vi ne plaćate ništa, a za ostale ćemo videti kako se budemo dogovarali? Zato što negde imamo slučaj da građani, stanari, nisu dali ni 1% za popravku svoji fasada, s druge strane imamo da su davali 30-35%.
To je ugnjetavanje onih koji poštuju zakon ove zemlje i koji žele da pomognu. Znači, apsolutna diskriminacija ljudi koji plaćaju. To je kao, pošto ste resorni ministar, kada govorimo o diskriminaciji, kao kada non-stop zahtevate da se sruši objekat u Surčinu na Ledinama, a s druge strane vikendice Tomislava Nikolića, koje, apsolutno sva javnost je upoznata, ne želite da srušite i koje se vode na njegove sinove. Jedna se vodi na Branislava, koja je na tri parcele, a druga na mlađeg sina koji je na jednoj parceli. Ja razumem da je gospodin Stojmirović dobro oblikovao Tomislava Nikolića možda u ovom naučnom delu, ali nisam znao da…

Zahvaljujem, kolega Damjanoviću.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.