Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri kada govorimo o Predlogu zakona o upravljanju aerodromima, moram da izrazim ogromno zadovoljstvo što ste prepoznali potrebu za razvoj aerodroma u Srbiji. Vazdušni saobraćaj osim u svakodnevnom životu građana ima veoma značajnu ulogu u razvoju privrede i turizma.
Ovim zakonom se delatnost upravljanja aerodromima definiše kao delatnost od opšteg interesa i osim mogućnosti za izgradnjom novih aerodroma definiše mogućnost za razvoj i modernizaciju postojećih aerodroma sa pratećom infrastrukturom. U Srbiji postoji 39 zvanično upisanih aerodroma koji se razlikuju po nameni, opremljenosti i kapacitetima.
Opština Bor na svojoj teritoriji ima aerodrom koji je regionalni. Poseduje asfaltnu pistu na koju mogu da sleću i manji putnički avioni iako je prvobitno bio zamišljen kao sportski aerodrom. Dakle, sadašnji kapacitet piste borskog aerodroma su avioni do 5.700 kg što podrazumeva oko 40 putnika. Poseduje upravnu zgradu i hangar, a prostire se na 60 ha zemljišta. Do sada nije bilo moguće ulagati u razvoj aerodroma, već se ulagalo onoliko koliko je bilo neophodno da se infrastruktura sačuva od daljeg propadanja.
Ovim zakonom stvoren je pravni osnov, odnosno stvorena je mogućnost da koncesija bude jedan od mogućih načina obezbeđivanja sredstava za razvoj, odnosno komercijalizaciju aerodroma. Takođe, uređena su prava i obaveze davaoca koncesije i koncesionara kao i uslovi za eksproprijaciju zemljišta tamo gde postoji potreba za izgradnjom pratećih objekata. Omogućava se trajno i kvalitetno održavanje aerodromske infrastrukture i privođenje nameni, kao i bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.
Predviđeno je ovim zakonom i donošenje nacionalnog programa razvoja aerodroma u Republici Srbiji koji donosi Vlada, a koji će obezbediti uslove za dugoročni razvoj i unapređenje aerodroma što pokazuje ozbiljne namere da se ova oblast maksimalno uredi. Razvoj borskog aerodroma bio bi jako važan za istočnu Srbiju. Istakla bih da razvoj aerodroma omogućava dalji razvoj tržišta, tržišne konkurencije što implicira poboljšanje privrednih i ekonomskih prilika u državi. Sa druge strane, privrednicima je vreme novac, postojanje više aerodroma u funkciji, na različitim lokacijama u državi omogućava brže i jednostavnije kretanje poslovnim ljudima.
Šta je još važno u ovom zakonu? Propisano je i donošenje podzakonskog akta od strane Vlade kojim se bliže uređuju kriterijumi, odnosno merila za dodelu podsticajnih sredstava za aerodrome. Dakle, biće pružena šansa da se i na ovaj način razviju i modernizuju aerodromi u Srbiji.
Na kraju, da pojasnim, obzirom da je danas ovde bilo reči o tome ko može da obavlja delatnost upravljanja aerodromom, pa čini mi se da postoje neke nejasnoće. Dakle, operateri mogu biti javna preduzeća, društvo kapitala, društva sa ograničenom odgovornošću, ali i preduzetnici koji ispunjavaju uslove u pogledu tehničke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti. Da rezimiram, dajem apsolutnu podršku ovom zakonu i pozivam kolege poslanike da učine to isto u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
LjILjANA MALUŠIĆ: Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, večeras ću govoriti o Predlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada, ovo je jedan kompleksan zakon koji u sebi sadrži i treći zakon, a to je stambena podrška.
Stalno nam večeras spočitavaše kako je ovo zakon po hitnom postupku, kako ništa ne valja, kako ima nameta. To naprosto nije tačno. Tačno je da nije zakon po hitnom postupku nego je bila javna rasprava i svi su mogli da se izjasne o tom zakonu, i nevladine organizacije, institucije, različite organizacije i 27 institucija se upravo oglasilo pozitivno. Ovo je jedan odličan zakon sa svim aspekata. Sadrži u sebi dosta ekonomije, socijalu, sadrži ono što je mene fasciniralo kao ženu, a to je uvođenje u ljudska prava. Znači, sada imamo nešto što nikada do tada nije bilo ni spomenuto, a kamo li uvedeno.
O čemu se radi? Radi se o tome da ranjiva grupa, marginalna grupa, kao i žene žrtve nasilja ili ne samo žene nego bilo ko u partnerskom odnosu nikada neće biti ostavljen na cedilu, nego šta se dešava? Desiće se da ukoliko je neko žrtva nasilja dobiće nužni smeštaj. Mi smo jedno humano društvo. Mi smo jedno društvo koje se približava polako EU i mi smo društvo koje će jednog dana živeti Švajcarska. A da bi se to desilo, pa moramo uvoditi neke nove i pojmove i bolja rešenja za ovu državu.
Naime, šta je cilj ovog zakona? Rešavanje pravno-imovinskih odnosa koja nisu rešavana od 2009. godine, a i ti zakoni 1992, 1995. pa 2009. godine ništa pametno ni pozitivno nisu dali. Sada ćemo rešiti problem zaštićenih stanara. Naime, rešavamo i zaštićene stanare i rešavamo vlasnike stanova, očajnike koji po 70 godina ne mogu da uđu u svoj stan. Vraćamo ih u svoje stanove, a lokalna samouprava ima tu ulogu da sve zaštićene stanare, da im obezbedi stanove u roku od 10 godina. Znači, em ćemo im obezbediti stanove iz javne svojine, em će ti ljudi moći da otkupe stanove koje nikada nisu mogli da otkupe, jer se nalaze u tuđim stanovima. Znači, bravo za Vladu i ministarstvo Republike Srbije.
Drugo, teško je bilo 19 godina, niko ništa prstom makao nije što se tiče stanovanja jer su urušeni fondovi stambeni, jer ima mnogo nedoumica, jer ima mnogo pitanja. Teško je bilo, a ne samo da nije bilo snage, nego nije ni bilo obrazovanih ljudi, nije bilo timova koji bi ovaj zakon mogli da donesu. Treba imati petlje za nešto ovako.
Spočitavaše nam danas da umesto profesionalnih upravnika, institut koji se uvodi kao nova kategorija, da pričamo o stečajnim upravnicima. Pa kakvi stečajni upravnici? I ovo je alternativa uvesti profesionalnog upravnika znači ako ne želite ili ako ne možete da imate u svom komšiluku kada rešavate problem svoje zgrade čoveka koji će raditi to za vas, onda će morati profesionalni upravnik, trebalo bi da radi to za vas. Ja prva nemam vremena da se bavim svojom zgradom iako se trudim onoliko koliko mogu, pa ću dati šansu nekome. Zatim, daćemo čoveku, skinućemo ga sa biroa, to je jedan dobar zakon, jer ćemo zaposliti ko zna koliko ljudi. U Beogradu ima enormno mnogo zgrada. Ovaj zakon je dobar i što se tiče svih nas i svako normalan će pomisliti da treba dati šansu ovom zakonu sa više aspekata. Hvala na pažnji, ja sam sigurna da ću u danu za glasanje, svi ljudi koji su danas diskutovali protiv ovoga reći da ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je danas set zakona iz nadležnosti Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture i moram da kažem da svi zakoni imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da doprinose ekonomskom napretku i razvoju naše zemlje i da unapređuju kvalitet života stanovnika Republike Srbije. To svakako jesu razlozi zbog kojih će SNS u danu za glasanje podržati ove zakone.
Moram da istaknem da ova Vlada odgovorno prilazi svim problemima i svim aspektima razvoja i napretka naše zemlje i zahvaljujući, naravno, tom odgovornom pristupu i odgovornom donošenju, kako pravnog okvira, tako i odgovornoj implementaciji donetih zakona, mi smo napredovali na listi Svetske banke, i to sa 91. mesta na 54. mesto tokom 2015. godine, a tokom 2016. godine, takođe, smo napredovali i nalazimo se na 47. mestu. Svakako da su zakoni koji su doneti upravo iz nadležnosti vašeg ministarstva, pre svega, što se tiče izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, doprineli da Svetska banka ceni da u našoj zemlji postoji povoljna investiciona klima koja se tiče i privlačenja i stranih investitora i naravno investitora iz naše zemlje.
Ono na šta sam htela da ukažem, a što se danas negde provuklo kao opaska to je da Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada urušava ljudska prava. Ja moram naprosto da kažem da to apsolutno nije tačno. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u stvari na najbolji način u sebi implementira, pre svega, Ustav Republike Srbije, zatim Zakon o međunarodnom paktu, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, smernice i preporuke kada su u pitanju lica za koje je neophodno izvršiti raseljavanje, kao i druge preporuke Saveta Evropske komisije.
Takođe, moram da istaknem da član 78, koji je danas spomenut, precizno i jasno odnosi se na iseljavanje lica koji su suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji i na tuđem zemljištu izgradili svoje stambene objekte, ali bez obzira na to, upravo u članovima zakona od 78. pa do 88, na detaljan i precizan način reguliše se zaštita ljudskih prava, poštujući pre svega princip zakonitosti, poštujući pre svega princip zaštite dostojanstva tih lica, poštujući princip stepena zaštite socijalne ugroženosti tih lica, poštujući princip međusobne saradnje.
Moram da istaknem da poštujući ljudska prava u ovim zakonskim odredbama, predviđena je puna participacija lica za koje je predviđeno iseljavanje, i to počev od onog ranog javnog uvida u plan iseljavanja, gde je sem lica koja se iseljavaju neophodno prisustvo i organa socijalne zaštite da bi se tim licima pružila puna podrška.
Takođe, ovaj zakon, a poštujući upravo ljudska prava, predviđa i pravo na pružanje besplatne pravne zaštite, kao i pružanje drugih prava i socijalne i zdravstvene, jedan uopšte multisektorski pristup i, pre svega, pravo na očuvanje porodice, što znači da članovi jedne porodice, jednog domaćinstva ne mogu se razdvajati prilikom preseljenja ukoliko oni to ne žele. Svakako, ovo su napredni zakoni, ovo su reformski zakoni, ovo su inovativni zakoni i nema dileme da ćemo ih podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović.
Preostalo vreme poslaničke grupe SNS 11 minuta i 42 sekunde.
OLIVERA OGNjANOVIĆ: Predsedavajući, uvažena ministarka i pomoćnici, dame i gospodo poslanici, odmah na početku da kažem da ću u danu za glasanje glasati za predloženi set zakona, a u mom obraćanju osvrnuću se samo na neke od predloženih.
Već dugi niz godina slušamo i susrećemo se sa velikim problemima koje imaju komunalna preduzeća. Jedan od osnovnih uzroka tih problema jesu ne naplaćena potraživanja koja se kreću i do 30% ukupnih prihoda. Zbog toga ova preduzeća i lokalne samouprave koje su bile odgovorne za njihov rad nisu uspevali da obnavljaju i uvećavaju kapital, već se kapital koji se u najvećoj meri očitao u tehničkoj opremljenosti upravo smanjivao. Kao rezultat, ova preduzeća su gubila efikasnost za usluge koje obavljaju a zaposleni su ostajali bez zarade. Sada će sva ova odgovornost preći u ruke privrednika koji će na konkursu dobiti posao za servisiranje određenih komunalnih usluga.
Već godinama postoji neujednačena cena za komunalne usluge i sve je uglavnom prepušteno nadležnosti lokalne samouprave. Upravo zato je ovo veoma važan predlog zakona, jer će se postići veća kontrola cena, kao i kvaliteta komunalnih usluga.
Novina je dakle da će se postići veća transparentnost, ne samo u otvorenim konkursima i kontroli cena, već će se konstantno proveravati kvaliteti komunalnih usluga. Takođe, građani, odnosno korisnici komunalnih usluga će biti oni koji će davati svoj sud, a ukoliko se ukaže na nedostatak i propust lokalna samouprava biće obavezna da pokrene postupak preispitivanja rada, kao i da odredi rok do 90 dana pružaocu usluga za otklanjanje nedostataka i izjašnjavanje. Kao što već znamo, konkurentnost zahteva moderno opremljena preduzeća, što znači da će kao takva moći da se efikasno i značajno uključe u situacijama, kao kada smo imali poplave u našoj zemlji ili u slučajevima kada se zbog klizišta pojave odroni.
Ovaj predlog zakona će pravilno urediti komunalni servis u lokalnim samoupravama, tako što će označiti jednog pravnog subjekta, kao glavnog i odgovornog za određene komunalne usluge u lokalnoj samoupravi koji će pokazivati ozbiljnost, biti efikasan u servisiranju svojih usluga i što je od suštinske važnosti imati sluha za svoje korisnike.
Veoma je važno, kada je u pitanju budžet Republike Srbije, da ukinemo izdatke za ovu vrstu usluga i otvorimo prostor za slobodnu tržišnu utakmicu, kao što to nalažu i standardi EU. Zbog toga će, prema proračunima, biti potrebno povećati iznos cene ovih usluga za oko 15 do 20% što je minimum za ekonomsku održivost ovih preduzeća.
Ovo je još jedan od važnih koraka koji vodi ka stabilizaciji budžetskog sistema. Sa druge strane, sva druga preduzeća koja se bave komunalnim delatnostima moći će isplaćivati redovne zarade svojim zaposlenima.
Jedna od usluga komunalnog servisa, pogrebna usluga, sada će biti dostupnija i otvorenija za privatnike koji žele da konkurišu i međusobno se nadmeću, a razdvajanjem pogrebnih usluga na dve delatnosti, upravljanje grobljima i sahranjivanje i pogrebnu delatnost, dobijamo nova radna mesta i povećanje zaposlenosti.
Sledeće što bih spomenula u kratkim crtama je Zakon o transportu opasnih roba u kome se uvodi nekoliko novina koje će rešiti veći broj problema u praksi. Ovim predlog rešen je problem neujednačenog postupanja imenovanih dela u izdavanju ADR sertifikata za drumska vozila, zatim predviđena je primena instituta tzv. odstupanja od primena tehničkih propisa u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju koji koriste i same države članice EU, a koji štiti domaćeg prevoznika od visokih troškova, zatim ubrzava se postupak priznavanja isprava o usaglašenosti na osnovu inostrane isprave koje je izdalo imenovano telo u članici EU. Takođe, ukida se obavezno osiguranje propisano važećim Zakonom o transportu opasnog tereta zbog visoke odbitne franšize, a važna je i primena nadležnosti za Uprave za transport na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ovaj Predlog zakona nas približava EU i usklađivanju sa njenim standardima. Na ovaj način problemi koji očigledno postoje se rešavaju na najefikasniji mogući način i smanjuju se troškovi domaćim prevoznicima. Dakle, reći ću još da su upravo svi ovi argumenti dokaz da je Vlada Republike Srbije uložila ogroman napor i da ću zbog toga glasati za ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođa ministar, Dame i gospodo narodni poslanici, ogroman je značaj za Srbiju usvajanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine za ukidanje viza za nosioce običnih pasoša.
Teško je oteti se utisku da je ovaj sporazum potvrda da uspešna spoljna politika jedne države dovodi do njenog ekonomskog razvoja, da je funkcija spoljne politike da dovede do ekonomskog razvoja jedne države, pogotovo kada su u pitanju male države kao što je Srbija, koje moraju da vode jednu ozbiljnu, uravnoteženu politici, kao što je nekada davno govorio jedan od najvećih ministara spoljni poslova Italije Emilio Viskonti Venosta, uvek nezavisni, nikad izolovani, i to je nešto što čemu treba da teže sve države, i takvu viševektorsku politiku, spoljnu politiku koju vodi Srbija možemo danas da vidimo na potvrdi ovog sporazuma koji predstavlja podizanje nivoa saradnje Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom.
Narodna Republika Kina je naš prijatelj. Strateško partnerstvo koje je uspostavljeno sa Narodnom Republikom Kinom, koje je svake godine nadograđivano novim sporazumima, koji se sada nakon uspešnog nivoa saradnje na politički nivo, polako pomera na ekonomski nivo, i poslednja poseta predsednika Narodne Republike Kine rezultirala je sa 22 potpisana sporazuma.
Ovde smo danas čuli od mnogih poslanika da li će ovaj sporazum uticati na bezbednost Republike Srbije i na koji način i da li je Srbija u funkciji Narodne Republike Kine, koji se tiče prostora EU. Prosto želim da kažem da Narodna Republika Kina vodi jednu spoljnu politiku tzv. vin-vin politiku, koja iz svakog odnosa sa bilo kojom drugom državom želi da uspostavi partnerski odnos i da će svaka država u tom partnerskom odnosu imati konkretan interes. Tako se sve vreme Narodna Republika Kina ponašala kada je u pitanju Republika Srbija, podrška u međunarodnim institucijama našem teritorijalnom integritetu, našim nacionalnim interesima, podrška Republici Srbiji u okviru projekta 16+1, saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope, i velika šansa za Republiku Srbiju kada su u pitanju infrastrukturni projekti i saradnja u oblasti telekomunikacija, saobraćaja i privredne saradnje.
Želim da kažem da će, i to je moj utisak prilikom posete delegacije Skupštine Srbije Narodnoj Republici Kini, da će ovaj sporazum koji budemo potpisali sasvim sigurno doprineti razvoju turizma, jer za razliku od nekih drugih zemalja koje su uspešnom promocijom turizma, nama su to rekli u Turističkoj nacionalnoj agenciji Kine, da samo u Češku godišnje dolazi preko 200 hiljada turista iz Kine, a u Srbiju negde oko 15 hiljada. Ovakav jedan sporazum će sigurno doprineti turitičkom razvoju Republike Srbije. Znači, mi treba da težimo da sa partnerskim prijateljskim zemljama, kao što je Narodna Republika Kina, razvijamo što tešnje, što svestranije odnose, i sasvim sigurno da će ovakav jedan sporazum tome doprineti.
Srbija mora da nastavi da vodi više ekonomsku spoljnu politiku, da vodi računa o svojim interesima, da na svakom mestu ostvaruje svoje državne, nacionalne, ekonomske interese i samo tako ćemo uspešno razvijati našu državu i sačuvati našu samostalnost. U tom smislu puna podrška sporazumu sa prijateljskom Narodnom Republikom Kinom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanika Dragana Kostić.
Preostalo vreme poslaničke grupe SNS dva minuta 58 sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, pred nama je danas set zakona koji su jako bitni u sferi delatnosti od opšteg nacionalnog interesa. Jedan od njih je predlog zakona o upravljanju aerodromima. Važno je naglasiti da donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za davanje aerodroma u koncesije, koja je jedna od načina obezbeđivanja sredstava za razvoj, odnosno komercijalizaciju aerodroma u Srbiji.
Ova Vlada, može se pohvaliti i modernizacijom aerodroma „Nikola Tesla“, novoizgrađenom platformom za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona u vrednosti od 570 miliona dinara, što će značajno doprineti redovnosti i frekventnosti saobraćaja.
Činjenica je da se nakon 40 godina počelo sa izgradnjom vidikovca na aerodromu, za koji je predviđena investicija oko jedne milijarde dinara. Pomenuti aerodrom u postupku privatizacije, očekuje se da kao model upravljanja izabrana koncesija. Očekivani prihod od te koncesije godišnje bi iznosio 10-ak miliona evra, plus koncesiona naknada oko 400 miliona evra. Od prošlogodišnje dobiti aerodrom Nikola Tesla, moramo naglasiti da je u budžet Srbije uplati 14 miliona evra.
Svakako ne treba zanemarivati ostale male aerodrome u Srbiji, kojih ima oko 30-ak, i koji su od posebnog značaja za regionalni razvoj Srbije, kao i u razvoj turizma. Primer koji svedoči u prilog tome jeste aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“, koji je ove godine uslužio 25 hiljada putnika i očekuje se naredne godine duplo više, a što je značajno za obližnje turističke centre, kao što su Soko Banja, Niška Banja, Stara Planina.
Takođe, zahvaljujući ovom aerodromu prevoziće se poljoprivredni proizvodi sa juga Srbije u inostranstvo čime će se ostvariti daleko veća konkurentnost srpskih poljoprivrednih proizvoda na inostranom tržištu, samim tim pospešiti razvoj poljoprivrede u tom kraju.
Ne treba zanemariti ni najavljenu donaciju turske vlade u iznosu od deset miliona evra za proširenje i unapređenje aerodroma Morava u Kraljevu, isključivo u civilne svrhe.
Preduzeće aerodromi Srbije koje počinje sa radom sledeće godine imaće za zadatak od postavljenja civilnog vazdušnog saobraćaja na tom aerodromu, kao i osposobljavanje za korišćenje već postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma u Srbiji, koji bi se mogli koristiti za prevoz putnika i robe, ali i izgradnju malih aerodroma i povećanje bezbednosti na njima. Korist će imati svi, država kroz budžet, putnici i drugi korisnici usluga kroz bolje uslove za poslovanje i veću bezbednost, a zaposleni kroz kvalitetnije uslove rada.
Donošenjem ovog zakona se ostvaruju preduslovi za dalje jačanje aerodromskih kapaciteta u skladu sa evropskim standardima, te otvara mogućnost ekonomskog i privrednog prosperiteta u ovim infrastrukturnim oblastima, kao i u Srbiji. neizbežno je reći da je na današnjem vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope, naš aerodrom Nikola Tesla dobio sve pohvale, jer samo za 11 godina je udvostručio broj putnika, a prosečno vreme za udvostručenje putnika je 15 godina. U svakom slučaju, podržaću ovaj zakon u danu za glasanje.

Pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.