Zahvaljujem se.
Predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, uvaženi predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, poštovane kolege narodni poslanici, bilo bi besmisleno ako se ne bi podržao ovaj set zakona, imajući u vidu da se konačno pokušava uvesti pravna sigurnost gde duže vremena pravne sigurnosti nije bilo i gde pravne zaštite duže vremena nije bilo.
Naravno da najveću pažnju, bez obzira što i ostali zakoni zavređuju tu istu pažnju, kod javnosti privlači Zakon o održavanju stambenih zgrada. U svojoj diskusiji ću se fokusirati na taj zakon i ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naša uvažena koleginica Stefana Miladinović istakla, poslanička grupa SPS će i ovaj i ostali deo zakona, odnosno preostale zakone iz predloženog seta u danu za glasanje podržati.
Međutim, uvažena ministarko, vama bih hteo da ukažem na jedan krajnje dobronameran način, kako sam to do sada uvek činio i u ranijim sazivima, na određene odredbe zakona za koje smatram da mogu biti u koliziji sa nekim drugim zakonima i da zajednički probamo da izbegnemo eventualne nedorečenosti prilikom praktične primene, odnosno probleme u praktičnoj primeni zakona.
Imajući u vidu da svaka opšta norma važi za sve slučajeve, odnosno sve situacije, tako bi i normiranje člana 5. moralo da bude za sve situacije, a nažalost nije. Zašto na ovo ukazujem? U članu 5. u stavu 2. kaže se da sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade, pored ostalog, se stiče i pravo svojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena i na zemljištu za redovnu upotrebu zgrade.
Ako je opšta norma u pitanju, onda nije primenjiva. Zašto nije primenjiva? Zbog toga što se može odnositi samo na situacije kada imamo izvršenu konverziju na toj katastarskoj parceli gde je pravo korišćenja pretvoreno u pravo svojine ili gde se radi o pravu svojine. Ovo nije u svim slučajevima. Imamo i dalje u katastru zastupljene situacije gde su katastarske parcele i dalje sa pravom korišćenja, a zgrade se nalaze na tim istim katastarskim parcelama. Vlasnici stanova kao posebnih delova zgrade ne mogu sticanjem tog posebnog dela steći i pravo susvojine na katastarskoj parceli. Mogu steći pravo sukorišćenjem.
Što se tiče prava zemljišta na redovnu upotrebu objekta, ajmo onda i to da razjasnimo. Ministarki je i te kako dobro poznato i mojoj uvaženoj koleginici Aleksandri da je pravo zemljišta za redovnu upotrebu objekta, između ostalog, definisano i odredbama Zakona o planiranju i izgradnji u članu 70, ali i odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Ako je to tako, a jeste tako, onda dolazimo u sledeću situaciju. Pravo zemljišta za redovnu upotrebu objekta je jedna vrsta tereta. Ako je zgrada izgrađena na tuđem zemljištu i ako je to u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mi smo imali čak i normu po kojoj je pravo zemljišta za redovnu upotrebu objekta vezano za određenu površinu. To je bila minimalna površina za formiranje jedne građevinske parcele. Šta to znači? To znači da je to zemljište ispod objekta ili oko objekta koje služi za redovnu upotrebu. To je teret i ukoliko se nalazi na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, a posebno ukoliko je po odredbama Zakona o javnoj svojini sa Republike Srbije preneto na lokalne samouprave, onda se ne može steći pravo svojine, onda se zadržavamo na pravu korišćenja. Zašto? Zbog toga što imamo problem u katastru cele Srbije, jer je katastarski problem da su i dalje zadržana prava korišćenja na katastarskim parcelama preko 90% zemljišta, možda i više.
Prema tome, ova norma nisam siguran da kao opšta norma može u praktičnoj primeni da prođe, a da ne bude u koliziji sa odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i eventualno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Šta još podbuđuje jednu dilemu? U članu 9. je normirano da ukoliko je dato pravo da neko na posebnom delu zgrade izgradi, dozida itd, dužan je da u roku od pet godina, ukoliko prvo izgradi, a ukoliko taj rok od pet godina prekorači, da izvrši restituciju, odnosno povraćaj u pređašnje stanje, faktički da poruši sve ono što je izgradio.
Nije sporno da takva jedna vrsta sankcije postoji i ja to zaista iskreno podržavam, ne kao pravnik nego kao građanin, jer smatram da svako mora da snosi posebnu vrstu odgovornosti za nepoštovanje obaveza koje su predviđene zakonom. Zaista tu nema ništa sporno.
Ali, šta ukoliko postoje objektivne okolnosti koje su sprečile da dođe do finalizacije gradnje? Šta ukoliko je stepen izgrađenosti, uvažena koleginice Aleksandra, preko 90%? Po odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa on je već stekao svojinu. Da li je u toj situaciji, neću reći dozvoljeno jer bih pogrešio ako bih rekao da li je dozvoljeno, dozvoljeno jeste, ali da li je racionalno i ekonomično to isto lice koje je izgradilo građevinu u tom stepenu gradnje – vraćati na nulu, odnosno na početno stanje i reći da je kažnjen tom činjenicom, da nije ispoštovao rok od pet godina i došao je u situaciju da ne može dalje ili, ne daj bože da umre pre isteka roka od pet godina a pravni sledbenici nisu hteli da završe.
Prema tome, ova odredba kao opšta norma takođe bi morala da bude malo više precizirana, da se odnosi na situacije koje bi bile primenjive za svakog građanina, bez obzira u kakvoj se situaciji nalazi kada je ova njegova obaveza u pitanju.
Sledeće što želim da istaknem kao dilemu, uvažena koleginica Aleksandra i te kako dobro zna da je odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa zajednička svojina propisana kao nedeljiva svojina. Šta to znači? To znači da svaki vid raspolaganja podrazumeva saglasnost svih zajedničara. Dakle, nijedan od zajedničara, bez obzira da li ima tri ili ih ima 50, ne može biti ni u kom slučaju isključen iz davanja saglasnosti za raspolaganje. Na to ukazuje odredba člana 19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, koja kaže: „Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine“. Iskreno rečeno, nisam siguran da u svim odredbama zakona, ako se prate od početka do kraja, je ova imperativna norma zastupljena. Bojim se da nije u svakoj situaciji i bojim se da ostavlja prostor da se upravo ovakav pravni institut negde možda krši.
Osim toga, opet ću se obratiti vama, Aleksandra, vi znate da je i u odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa predviđeno nešto i članom 15. stav 4. koji kaže: „Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja“, pa dalje navodi – otuđenje stvari, i to cele stvari, promena namene stvari, izdavanje stvari, „potrebna je saglasnost svih suvlasnika“, bez obzira na njihove suvlasničke udele. Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što sam, pažljivo čitajući Predlog zakona, našao pojedine delove odredaba koje ste normirali gde, čini mi se, odstupa od ovog obaveznog, imperativnog propisa, da je obavezna saglasnost svih zajedničara ukoliko se radi o zajedničkoj nedeljivoj stvari, što u principu i jeste.
Što se tiče pojedinih procesnih rešenja, ona su u principu dobra, jedino bi mi odgovaralo kao pravniku da je onaj rok od tri dana koji je definisan kao rok za isticanje negde na oglasnu tablu ili bilo gde, kao obaveštenje vlasniku posebnog dela zgrade, da može učestvovati u raspravi na sednici stambene zajednice, da je taj rok ipak osam dana. Zašto? U sudskoj praksi se kaže ovako – ukoliko se Neđo Jovanović ne može na drugi način obavestiti da pristupi sudu, onda se obaveštava tako što se poziv za njega ističe na oglasnoj tabli i taj poziv na oglasnoj tabli stoji osam dana. I to je sasvim primeren i sasvim razuman rok i nema razloga da se od tog roka odvajamo. Osim toga, izostanak tri puta nekoga ko je vlasnik posebnog dela zgrade, gubi mogućnost da njegov glas sačinjava kvorum, nisam siguran da je dobro rešenje.
Ono što je sigurno dobro, uvažena ministarko, to je dobro da ste predložili jedan zakon koji konačno uvodi princip odgovornosti – odgovornost za naknadu štete, po principu objektivne odgovornosti i koji je do sada uvek bio negde zamagljen i odgovornost za neispunjenje obaveze. I to je nešto što ne može niko normalan, izviniću se svima zbog toga što ovako govorim, a da ne podrži.
Ukoliko dođe do oštećenja fasade, ne daj bože ta fasada kao što se dešavalo u nekim situacijama povredi građanina, ranije smo lutali što se tiče odgovornosti, od lokalne samouprave, gradske uprave, vlasnika stana itd, itd. Zaista, ovaj put imamo ono što je normirano na način kako treba da bude normirano i usaglašeno je sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
Ima još dosta toga, ali, da ne bih trošio vreme mojoj uvaženoj koleginici Snežani Paunović, skratiću i samo ću se još osvrnuti na dva detalja, naravno, afirmišući nešto što je jako pozitivno u ovom zakonu. Prvo, što ste zadržali jedan princip koji je i ranije postojao. Naime, stambene zajednice su pravna lica. Kao pravna lica, moraju da i manifestuju svoje delovanje kao pravna lica. Šta to znači? To znači da moraju podnositi završni račun. Podsećanja radi, od 2009. godine, odnosno 2008. godine pa do 2013. godine u Beogradu su upravo stambene zgrade, koje su i tada imale tretman pravnih lica, podnosile završni račun. Kasnije bilans stanja, bilans uspeha ili već šta, ali, u svakom slučaju nešto što je podrazumevalo odgovornost kada je u pitanju finansijsko raspolaganje je bilo regulisano zakonom. Imate maksimalnu i snažnu podršku što ste taj princip zadržali i što ste ga sada vrlo jasno i precizno normirali u zakonu.
Ono što, na neki način, izaziva određenu senzitivnost, određeni senzibilitet pojedinih grupa, mislim na građane Srbije, kada su u pitanju zaštićeni podstanari ili vlasnici stanova, čuli smo pregršt kritika ili ispoljavanja sumnji, bojazni, skepse, itd, itd. Ja ću biti ličan sada, malo da se kao pravnik izdvojim od onoga što mi je obaveza kao člana SPS i predstavnika svoje poslaničke grupe, a to je sledeće – da ste ipak uspeli da tu senzitivnost negde uravnotežite. Jer, s jedne strane, vlasnici stanova su trpeli teret, teret zaštićenog podstanara. S druge strane, zaštićeni podstanar nije kriv što je zaštićeni podstanar. Njega je neko drugi stavio u tu poziciju i dao mu tu legitimaciju. I ni u kom slučaju se ne može tražiti odgovornost ili krivica na jednoj ili na drugoj strani.
Država je nametnula jedan takav koncept, odnosno tadašnji zakonodavac ili neko ko je normirao tada važeće propise i doveo i jedne i druge u neprijatnu situaciju i delikatan položaj. Čini mi se da treba da se izdignemo iznad toga i rešenja koja su u ovom zakonu definisana su dobra rešenja.
Na kraju, u ime Poslaničke grupe SPS, ne uzurpirajući pravo našeg ovlašćenog predstavnika, i kao zamenik šefa poslaničke grupe SPS, kategorički potvrđujem da ćemo zaista sa zadovoljstvom podržati kompletan set zakona koje ste predložili. Hvala vam što ste me saslušali.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.
Uvaženi kolega koji je govorio pre mene mislim da je napravio verovatno jedan lapsus kada je rekao da niko normalan ne može da ne glasa za ovaj zakon. Stvarno mislim da u njegovom izlaganju, koje je bilo inače korektno, nije trebalo da se potkrade jedna takva formulacija, s obzirom da ovde dobar deo poslanika, svi poslanici opozicije su se izjasnili da će biti protiv ovog zakona i izlažu svoje argumente, kakvi god oni bili. Mislim da imamo pravo da izlažemo argumente zašto smo protiv ovakvog zakona. Takva jedna kvalifikacija ne priliči jednom kolegi koji je, ponavljam, imao korektno izlaganje, iako bih ja morao da se zapitam kako stranka koja se zalaže za socijalnu pravdu može da podržava jedno ovakvo nametanje novih obaveza građanima.
(Neđo Jovanović: Replika.)

Nemate pravo na repliku, gospodine.
(Neđo Jovanović: Poslovnik.)
Po Poslovniku, reč ima Neđo Jovanović, ali sačekajte samo da odgovorim kolegi Srđanu u vezi člana 107.
Kolega Neđo je izrazio svoj stav i on nije taj koji može da ocenjuje da li je neko normalan ili nije. Ali, nešto moram da vam kažem, kolega, a to je da se obično povreda Poslovnika koristi za jedan vid političke borbe da bi se ni jedna od strana učesnica na neki način diskreditovala i diskusije koje su imale bile dovedene u pitanje. Ja ne vidim ni u jednom delu da je kolega Neđo Jovanović na vas mislio, spominjao vas i ne razumem zašto ste reagovali. To je njegov stav, politički stav, nikog nije imenovao posebno.
Po Poslovniku, kolega Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Zaista mi nije jasno zbog čega se na nešto što je krajnje iskreno i dobronamerno, što se ukazuje …
(Predsedavajući: Član, kolega Jovanoviću.)
Član 104, rekao sam pre pet minuta da se pozivam na član 104, ali nema veze, nije važno.
(Predsedavajući: To je bilo pre pet minuta, sada se računa ovih 18 sekundi.)
Ja to mogu da kažem i na kraju, predsedavajući. U Poslovniku nigde ne piše da moram to da kažem na početku, ali hajde.
Ponoviću, zaista mi nije jasno zbog čega se politizuje nešto što je najdobronamernije i najiskrenije kada se komentariše zakon. Zbog čega se prikupljaju politički poeni na nečemu na čemu ne treba da se prikupljaju, u odnosu na sve ono što se ovde govori, umesto da se zbližavamo. Umesto da tražimo zajedničke mogućnosti i da poboljšavamo kvalitet zakona, mi se ovde kroz neku vrstu pozorišne predstave nadgornjavamo šta je dobro, šta nije, a naročito ja to sada već prihvatam kao neku vrstu uvrede da sam rekao što nisam rekao. Očekujem čak izvinjenje. Ja sam čak rekao da se izvinjavam i izvinio sam se svima koji bi me pogrešno protumačili i rekao sam samo da niko normalan ne bi prihvatio jedan princip na koji sam ukazao, da je zaista princip takav kakav bi trebalo da bude, normalan princip. Sada se to na neki način izvitoperuje i izopačava, ne razumem zbog čega.
Ako je u pitanju mogućnost da se prikupe politički poeni, nemam ništa protiv, neka građani procenjuju da li se na taj način mogu i treba prikupljati politički poeni. Mi u poslaničkoj grupi SPS sigurno ih nikada tako i na taj način nećemo prikupljati, ali ćemo zato ukazivati uvek ovako kao što sam to sada učinio, kao što je to činila moja uvažena koleginica Stefana Miladinović, kao što će to učiniti moja uvažena koleginica Snežana Paunović, dakle argumentovano i stručno, onoliko koliko znamo i umemo. Ono što ne znamo i ne umemo nećemo ni isticati. Mislim da je to krajnje korektno i pošteno. Zahvaljujem se.

Smatram da ni kolega Srđan Nogo nije prekršio Poslovnik, odnosno ja nisam prekršio kada sam mu dao reč. Kolega Nogo je novi poslanik, imajte malo tolerancije za njih, zato što nije lako biti poslanik.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, ja ću se, bez obzira što je danas najviše diskusije nekako, čini mi se, ili bar jedna većina, bila vezano za Zakon o upravljanju aerodromima, ipak osvrnuti na ovaj zakon koji smatram vrlo važnim i vrlo kvalitetnim. Zašto važnim? Istina, diskusije su bile različite i stavovi se razlikuju, to je potpuno prirodno kada se u plenumu razgovara o zakonu, međutim, ono što želim da kažem u svoje ime, a i u ime poslaničke grupe SPS, jeste da zaista ovaj zakon smatram izuzetno važnim. Iz kog razloga? Nije korektno i na kraju ne treba stvarati pogrešnu sliku u javnosti oko toga da li je koncesija prodaja, jer nije. Zašto je važna i zašto je Zakon o aerodromima važan, probaću da objasnim, osvrnuvši se na neko vreme iza nas.
Vi ste sami, gospođo ministar, naglasili da je broj putnika koji je na aerodromu „Nikola Tesla“ postojao pre 2012. godine bio znatno manji. Istina, vizna liberalizacija doprinela je tome da se broj putnika poveća, ali je to značilo apriori da se kapaciteti aerodroma „Nikola Tesla“ moraju prilagoditi činjenici da u 2014. godini smo godinu završili sa četiri miliona putnika, a da ove godine, kako statistički podaci izgledaju, to će biti i preko pet miliona putnika. To zaista traži proširenje kapaciteta. Meni je posebno zadovoljstvo da je kolega Zoran Ilić tu jer prosto smo u jednom momentu trudili se i uspeli da od postojećih kapaciteta aerodroma „Nikola Tesla“ čak postignemo i napravimo više i to je terminal dva, koji nakon rekonstrukcije izgleda savršeno. U toku je rekonstrukcija terminala jedan.
Zašto je koncesija važna? Da se ne vraćamo na ono što se dešavalo. Zbog toga što ovim tempom porasta broja putnika, vrlo brzo ćemo doći u fazu da je apsolutno neophodan terminal tri koji, koliko god se nama činio bezazlenim, jeste jedna krupna investicija.
Danas je bilo zamerki i na temu da nećete možda da gradite hotel, neko je od kolega rekao. Da, zašto da ne? Dugoročni plan razvoja aerodroma „Nikola Tesla“ jeste primarno imao za cilj da u sklopu kompleksa aerodroma „Nikola Tesla“ postoji i hotel. Zašto? Zato što aerodrom „Nikola Tesla“ krupnim koracima ide ka ključnom aerodromu koji ne samo u regionu nego slobodno mogu reći u celom ovom delu Evrope će predstavljati negde čvorište tranzicionih letova pre svega, što apriori znači da ste kao dobar domaćin u obavezi da u tim pauzama koje nekada znaju da budu i duge, obezbedite za sve putnike, na kraju krajeva i zbog nepredviđenih okolnosti koje se dešavaju, smeštaj. Tako da je hotel, ako se osvrnemo na velike aerodrome svetske i evropske, mislim da ih 80% aerodroma ima. Da, između ostalog, i zbog toga nam je potrebna koncesija. Ali, najpotrebnija je pre svega zbog malih aerodroma jer ja verujem da sam aerodrom „Nikola Tesla“, koji je poslovao u apsolutnom plusu i da se ne bih sada bavila podacima koji su javno dostupni, statistika je na sajtu i u svakom trenutku može svako da njome raspolaže.
Ja ću se vratiti na male aerodrome, pa ću pomenuti „Ponikve“, kao jedan specifičan, opet gledajući u kolegu Zorana Ilića, zato što smo osim aerodroma „Konstantin Veliki“, čiji smo kapacitet i prepoznali i podržali u jednom trenutku, „Ponikve“ su takođe užasno važan aerodrom, važan za region na kom se nalaze. Da je to tako, poslanička grupa SPS dobila je potvrdu jer smo pre nekih desetak dana prosto bili u poseti lokalnoj samoupravi u Užicu, gde je i sam gradonačelnik i celo rukovodstvo grada Užica naglasilo koliko je za njih aerodrom „Ponikve“ važan.
Ono što postoji već i to jesu velika ulaganja, čak ste i vi, gospođo ministre, rekli da ulaganja nisu mala kada su u pitanju svi ti mali aerodromi, ali su zaista izuzetno važni pre svega kao aerodromi za prevoz robe. U tom smislu je veliki uspeh ove Vlade koju smo skloni da kritikujemo u činjenici da je na samom aerodromu „Ponikve“ obnovljena poletno-sletna staza od preko 1.800 metara, ako se ne varam, ili negde oko 1.800 metara.
Druge zamerke koje su se odnosile na eksproprijaciju zemljišta mogu se komotno opravdati i još jednom činjenicom, a to je činjenica koja može da bude manje poznata, ali ću je ja reći zbog javnosti, to je činjenica da se do sada dešavalo da zbog neuređenog sistema oko samog upravljanja aerodromima Srbije vrlo često se dešavalo da u tom delu u zaštitnom pojasu oko aerodroma se pojave neki objekti koji prosto ometaju sam rad.
(Predsedavajući: Privedite kraju, koleginice Paunović.)
Na upozorenje predsedavajućeg ja ću prekinuti svoje izlaganje, uz napomenu da će SPS svakako podržati set zakona, ali to su kolege već rekle. Hvala vam.

Hvala.
Ja sam pre samo nekoliko minuta zamolio kolegu Neđu Jovanovića da bude malo tolerantniji prema kolegi Srđanu Nogu. Bio bih nepraveden ako i ja ne bih bio takav, tako da ja povlačim opomenu koju sam izrekao gospodinu Nogu od 12. decembra ove godine, zato što znam da i kada zaslužite opomenu, to radite nehatno.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, slušali smo različite priče, različite diskusije. Moja diskusija će biti malo drugačija. Ja bih vama postavio par pitanja koja sam postavio i na odboru, za koja nisam dobio odgovore, a ti odgovori građane grada Kraljeva interesuju.
Pretpostavimo soliter sa 50 stanova, pretpostavimo soliter koji nema skupštinu stanara, pretpostavimo soliter koji neće biti u stanju da izabere svog upravnika. Po Predlogu zakona, njega će, kao prinudnog, morati da postavi gradska uprava.
Gradska uprava će biti ta koja će mu odrediti visinu ličnog dohotka i sasvim je izvesno da će taj lični dohodak koji će on morati da primi da obezbedi skupština stanara, odnosno stanari te zgrade. Recite mi na koji način mislite da obezbedite sredstva od ljudi koji za to nemaju novac? Malopre ste rekli da velike investicije, tipa sređivanja i poboljšanja energetske efikasnosti će da budu fondovi u Gradskoj upravi koji će da budu predviđeni za takve slučajeve.
Dakle, ako ste pratili ovo što sam rekao, ja, po nešto više od vas vidim to je sreća dala ili nesreća, ja ovde vidim izvršitelje koji će morati uzimaju novac od ljudi penzionera starijih u zgradama koji za to neće imati novčana sredstva. Reći ćete mi molim vas da li sam u pravu ili sam u krivu?
Moram samo još jednom rečenicom da prokomentarišem aerodrom „Morava“ u Lađevcima. Malopre ste gospođo ministarka pričali o razlikama između vas i Demokratske stranke. Evo jedne stvari koja je apsolutno identična, aerodrom u Lađevcu otvaramo je gospodin Boris Tadić, a aerodrom u Lađevcu ste otvarali i vi. Ja vas pitam kada će aerodrom početi da radi? Hvala.

Gospodine Vesoviću, pa da nisam povukao opomenu kolegi Nogu pre vaše diskusije ne znam šta bi se desilo sada.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.