Gospodine Linta, hvala još jednom što stavljamo ovu vrlo važnu temu i o njoj razgovaramo. Jesmo nekoliko puta smo se sastajali i vezano za 530 korisnika, ali ono što jeste problem nekoliko puta smo o tome razgovarali i bez obzira na svu našu dobru volju da omogućimo, dakle, da se otkupe ti stanovi, donator prosto ne dozvoljava da ti stanovi budu otkupljeni, nego insistira, a vi to sami ste i rekli, na tome da bude, da imamo isključivo i samo zakup.
Donator je inače Italijanska vlada, mi smo nekoliko puta kontaktirali Italijansku vladu, upisali itd. Međutim, u tom smislu nismo naišli na mogućnost da se ti stanovi otkupe. Ono što eventualno, možda postoji kao mogućnost o kojoj treba da razgovaramo, a da vidimo kako, jeste eventualno stambena podrška, pa da vidimo drugi način da rešimo pitanje 530 korisnika.
Što se tiče Pančeva, ja zaista ne znam za taj dopis, evo sada sam ovde razgovarala, videćemo, pa ćemo sesti za sto i u tom smislu razgovarati. A kada govorimo o DIPOS-u, ponovo upućujem na republičku Direkciju za imovinu, a ako je potrebno neko posredovanje, već zajednički da sednemo po temi Pančeva, recimo i ovo je, možemo to uvek uraditi i nadam se u nekom roku, bar jedan deo ovoga što se toliko godina čeka, pokušati i uspeti da rešimo. To je sve što ja mogu sada da kažem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.
Odustaje.
Reč ima narodni poslanik Tijana Davidovac. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani kolege i koleginice, Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada sastoji se iz tri postojeća zakona koji su integrisani i unapređeni kroz ovaj zakon, a to su Zakon o stanovanju, Zakon o održavanju stambenih zgrada i Zakon o socijalnom stanovanju. Cilj ovog zakona je očuvanje i unapređenje stambenog fonda, poboljšanje uslova stanovanja i obezbeđenje stambene podrške građanima Republike Srbije.
Neki od zatečenih problema koji su ovim zakonom rešeni su loši uslovi stanovanja građana, izuzetno velika potrošnja energije u zgradama, 60% od ukupne potrošnje energije, drastično smanjenje vrednosti stambenog fonda, nije bilo jasno ko upravlja zgradama, ko ih održava, ko je odgovoran ako nastane šteta usled neodržavanja zgrada, neregulisani uslovi i postupak iseljenja i preseljenja iz bespravno izgrađenih objekata koji se nalaze na tuđem zemljištu.
Neodržavanje zgrada je problem koji često dovodi do velikih šteta i opasnosti po život i imovinu ljudi. Kao posledice neodržavanja i nebrige o zgradama i njenim delovima najčešće se dešavaju kvarovi i nesreće u liftovima, padanje fasada na javnu površinu, na prolaznike i tuđu imovinu, prokišnjavanje krovova, požari na elektroinstalacijama, zatim se vode brojni sudski postupci između vlasnika stanova međusobno, kao i sa trećim licima koja izvode radove na održavanju.
Zapuštenost građevinskog stambenog fonda je velika i zahteva značajna ulaganja kako bi se dovelo u zadovoljavajuće stanje, odnosno kako bi se održavanje zgrada dovelo na nivo tekućeg redovnog održavanja.
Potrebno je izvršiti velike intervencije na velikom broju zgrada za šta vlasnici nemaju dovoljno sredstava. Novim zakonom je data mogućnost da jedinice lokalne samouprave izdvoje sredstva za ovakve intervencije koje bi predstavljale javni interes u sferi održavanja zgrada, a takođe je utvrđena jasna odgovornost vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade, odnosno stambene jedinice i profesionalnog upravnika u pogledu neispunjavanja obaveza održavanja, odnosno nastanka štete usled propuštanja obaveze.
Potrošnja energije u zgradama u Srbiji je bila u stalnom porastu tokom poslednje dekade. U Srbiji ima oko 85% stambenih zgrada koje nemaju nikakvu toplotnu izolaciju. Ovim zakonom su predviđene mere za poboljšanje energetske efikasnosti postojećeg stambenog fonda.
Ovaj zakon takođe sadrži članove kojima se regulišu slučajevi raseljavanja lica koja žive u nestandardnim naseljima, u objektima koji su izgrađeni suprotnost propisima o izgradnji objekata na zemljištu u svojini drugog lica.
Predlog zakona reguliše i stambeno zbrinjavanje žrtve porodičnog nasilja ili nasilja u partnerskim odnosima, što nam ukazuje na odgovornost države u smislu podrške žrtvi nasilja, u vidu obezbeđenja privremenog smeštaja, u cilju zaštite žrtve i prevencije eventualnog ponavljanja nasilja.
Spajanjem ova tri postojeća zakona, unapređenjem postojećih rešenja i davanjem novih instituta koji idu u korak sa trenutnim društvenim i ekonomskim okolnostima u kojima živimo, održivi razvoj stanovanja utvrđujemo kao javni interes, što je cilj donošenja ovakvog zakona i izražavanje brige ne samo za današnje već i buduće generacije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radojičić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marko Zeljug.
MARKO ZELjUG: Danas bih želeo da pričam o zakonu o aerodromima. Malopređašnji govornici su iznosili neke netačne činjenice koje su se odnosile upravo na ovaj zakon, a tiču se da je zakon donet na prečac, da ga je Vlada uputila ka Skupštini nenajavljeno, da otvara mogućnost za nekakve špekulacije kao što su oni navodili. Ja moram da demantujem poslanike koji su govorili pre mene i da kažem da je u ekspozeu premijera koji je bio početkom avgusta meseca, upravo najavljeno donošenje ovog zakona i da je premijer istakao da je cilj ovog zakona upravo uspostavljanje srpske avio kompanije koja će biti konkurenta na tržištu u ovom delu Evrope. Biće vrlo važan strateški centar za avio saobraćaj ovog dela sveta.
Zakonom o aerodromima predviđena je mogućnost tj. tretiranje aerodroma tj. upravljanje aerodromskim delatnostima kao delatnostima od opšteg interesa. Zakonom se takođe predviđa da se aerodrom tretira kao subjekt na koji se može primeniti Zakon o javno-privatnom partnerstvu ili Zakon o koncesijama.
Zakon treba da bude primenjen na sve aerodrome na teritoriji Republike Srbije, a najvažnije o kome mi možemo danas da razgovaramo upravo jeste Aerodrom „Nikola Tesla“.
Aerodrom „Nikola Tesla“ koji je 2013. godine, da kažemo tako, doživeo svoju renesansu, u momentu kad je premijer Aleksandar Vučić svojim naporima uspostavio sporazum između „Er Srbije“ i kompanije Etihad i od tog momenta mi imamo dinamiku i progresiju u razvoju samog aerodroma i broja putnika i prometa roba koji trenutno funkcionišu preko Aerodroma „Nikola Tesla“ tj. aerodroma Beograd.
Mi danas govorimo o broju putnika koji je povećan u odnosu na broj putnika iz 2010. godine za 80%. Imamo povećan broj i transport roba, povećanu količinu pošte koju transportujemo preko aerodroma Beograd u odnosu na prethodnu godinu. U ovoj godini aerodrom Beograd je prevezao ukupno 4.648.790 putnika, što je 3% veće nego za isti period prethodne godine.
S tim u vezi, potreba za donošenje ovog zakona jeste naročito važna zato što je, prema nekim projektima za razvoj Aerodroma „Nikola Tesla“, neki okviri broj, koji može da primi aerodrom, u toku jedne godine, nekih pet miliona putnika. Mi smo jako blizu tog broja i neophodnost je da se ovaj zakon donese upravo iz razloga što se ovim zakonom omogućava koncesiono ulaganje u aerodrom Beograd i otvara se mogućnost za sprovođenje investicija koja je vredna nekih milijardu evra, koliko se navodi u nekim izveštajima, i planira se izgradnja druge poletno-sletne staze na aerodromu Beograd tj. aerodromu „Nikola Tesla“:
Ova investicija bi omogućila, naravno, angažovanje srpskih građevinskih firmi, što je dodatni benefit od donošenja ovog zakona i primene zakona o koncesiji na aerodrome.
Smatram da u ovom momentu svi poslanici, kako SNS, tako i koalicionih partnera, bi trebali da podrže ovaj zakon jer se benefiti vide u samom sprovođenju ugovora između Etihada i „Er Srbije“ u tome što smo od momenta potpisivanja ugovora povećali broj putnika, povećali smo broj zaposlenih koji radi na aerodromu „Nikola Tesla“. Takođe, povećan je broj destinacija ka kojima saobraća naš avio prevoznik i takođe naša flota koja u momentu preuzimanja tj. potpisivanja ugovora sa Etihadom bila u jako nezavidnom položaju i stanju. Kada uzmete u obzir da smo u tom momentu imali flotu koja je bila prosečne starosti 25 godina., Kupovinom novih aviona tipa Erbas 320 mi smo podmladili flotu i faktički doveli u neko zavidno stanje našu nacionalnu avio kompaniju.
Moram da iznesem jedan podatak koji možda građani nisu imali prilike da znaju ili nisu imali dovoljno prilike da budu informisani. Godinu dana po potpisivanju ugovora, od sedam aviona, koliko ih je funkcionisalo u okviru flote, tada JAT-a, posle godinu dana četiri su morala da budu rashodovana iz razloga što nisu bili bezbedni za dalji transport i korišćenje u komercijalne svrhe.
Ja bih samo želeo da istaknem još jednu činjenicu koja se tiče uređivanja i zone zaštite oko aerodromskog kompleksa. Poslanica koja je diskutovala pre izvesnog vremena je iznela da se ovde ostavlja mogućnost da se unutar zone zaštite aerodromskog kompleksa grade objekti ili da se ne vrši njihova legalizacija i da zakonom nije definisano. Zakon o aerodromima upravo definiše da se kompleks aerodroma smatra za zemljište koje je namenjeno za aerodromsku izradu, izgradnju aerodromske infrastrukture, a da se u zoni zaštite aerodromskog kompleksa definiše, tj. da je moguća ograničena izgradnja i da se može zaustaviti izgradnja onih objekata koji mogu da ugroze bezbednost za sigurno obavljanje avio transporta.
Jednu bih samo činjenicu želeo da podelim sa ostalim narodnim poslanicima, koja se tiče upravo Aerodroma „Nikola Tesla“, tj. piste koja treba da se izgradi i druge poletno-sletne staze koje treba da se izgradi na teritoriji opštine Surčin iz koje inače ja dolazim i kao narodni poslanik SNS sam zainteresovan za problem koji je trenutno nastao. Zapravo, problem koji traje već izvesni niz godina nastao je ne angažovanjem vlasti Grada Beograda i lokalnih vlasti u Surčinu, koji su dopustili da neki građani iz neznanja najviše, ali moram da budem precizan, i neodgovornošću vlasti ne budu sprečeni da naprave objekte na teritoriji na kojoj danas treba da se gradi druga poletno-sletna staza.
Ti isti ljudi koji su doveli do te situacije danas na teritoriji te opštine šire dezinformacije i plaše građane. Hteo bih da informišem javnost o navodnom rušenju nekoliko stotina kuća, što nikako ne može da bude tačno. Čak se ide na licitaciju 1000-1200 objekata koji će morati iz tog razloga da budu uklonjeni zbog izgradnje druge poletno-sletne staze koja je planirana na teritoriji opštine Surčin.
Ja bih se zahvalio i još jednom izvinjavam zbog oduzetog vremena i pozvao bih sve poslanike da se u danu za glasanje izjasne za ovaj zakon, kao i za ostale zakone iz seta koje smo danas imali na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam što ste pomenuli ovih 700 kuća, t zato što nijedna neće biti srušena. One su bile pod aerodromom. Mi pomeramo tu graničnu liniju, tako nijedna od tih 700 kuća neće biti srušena ili neće ostati bez krova nad glavom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Dveri pripadaju onoj grupaciji Srbije koja smatra da mi nismo izuzetno bogato društvo, da nam ne cveta med i mleko i da materijalno naši građani ne stoje najbolje. Zbog toga možda mi nismo normalni, ali eto to je neko naše mišljenje i to su razlozi zašto ne možemo da podržimo ovaj Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrade.
Naime, ovaj zakon bi bio dobar da smo mi zaista uređeno društvo kao Švajcarska i da zaista imamo znatno veći nivo ličnog standarda nego što ga imamo. Bez potrebe se uvode brojna opterećenja za građane Srbije u narednom periodu. Na primer, jedno od takvih jeste da do sada stambene zgrade, a sada stambena zajednice nisu imale svojstvo pravnog lica u smislu Zakona o računovodstvu i reviziji. Sada, pošto vi u članu 15. ovog predloga zakona predviđate da će se na stambenu zajednicu primenjivati pravila koja se tiču udruženja, to znači da će se na njih odnositi pomenuti zakon o računovodstvu i reviziji i da će on imati dodatno opterećenje u smislu obaveze vođenja knjigovodstva, podnošenja završnog računa i slično. To je jedno od opterećenja i namet građanima Srbije koji treba jasno da se kaže.
Mene jako brine činjenica da imamo profesionalno upravljanje koje može biti nametnuto. Nije sporno da postoji profesionalni upravnik zgrade kojeg bi Skupština, odnosno sada stambena zajednica lično angažovala i nije sporno da mu oni za to plate određenu nadoknadu, međutim, ono što je sporno jeste što vi namećete, i to po izuzetno kratkim rokovima, brojne mogućnosti da se uvede prinudno upravljanje u zgradi i da tada visinu nadoknade utvrđuje lokalna samouprava.
Znate, radi se o neukim strankama. Radi se o vrlo složenim zajednicama. Na primer, čuči smo od jednog poslanika, koji živi na Banjici u soliteru od preko 20 spratova, da je izuzetno teško organizovati skupštinu stanara i organizovati izbor lica koje bi obavljalo te poslove. Zbog toga zaista mi nije jasno zašto imate tako kratke rokove u zakonu, a tiču se bukvalno svih stavki koje ste predvideli.
Jedna od stvari da niste imali dobru nameru ukazuje i veliki raspon kazni za fizička lica, odnosno za vlasnike posebnih delova vi predviđate od 5.000 do 150.000 dinara, a za stambenu zajednicu od 50.000 dinara do 2.000.000. dinara. To je velika opasnost i veliko opterećenje potencijalno za brojne naše građane koji su izuzetno osiromašeni, ako imamo situaciju da kod nas postoji akciza na struju, pa 15 milijardi uzmemo na to, da je 22 milijarde oduzeto od plata ljudi koji rade u javnom sektoru, da su smanjene penzije, da imamo izuzetno visok porez na imovinu. Šta je zanimljivo kod poreza na imovinu? Naime, vi članom 58. i 61. predviđate da će se obaveze koje uvodite ovim zakonom i za hitne intervencije i za tekuće održavanje, ali i za investiciono održavanje zgrade, da će se bliže propisivati pravilima koje uređujete vi, to jest vaše ministarstvo, odnosno jedinica lokalno samouprave.
Znamo da kod poreza na imovinu jedinice lokalne samouprave su bile poprilično široke ruke u svom interesu, pa su razrezivale izuzetno visok nivo tog poreza, pa postoji velika bojazan da će se isto tako ponašati i u ovom slučaju.
Evo, gospodin koji je govorio pre mene, a koji dolazi iz Surčina, može da potvrdi da, recimo, ljudi imaju osnovicu za porez u Surčinu kao da žive u Požeškoj ulici na Banovom brdu, da čak tamo neke hale koje služe za privrednu delatnost, kada recimo uzimaju kredite kod banaka, tržište im se proceni na 300, 400 evra, a lokalna samouprava ih proceni na 1.100 evra prilikom utvrđivanja poreza na imovinu.
Tako da, zaista moramo voditi računa da postoji veliki broj lica, naročito u centru grada, evo, konkretno u Beogradu postoji veliki broj lica koja su skromnih materijalnih mogućnosti. Vi to negde i konstatujete. U obrazloženju ovog zakona kažete da rezultat privatizacije je stvorio fenomen siromašnih vlasnika zbog hiper inflacije koja je sve obesmislila, pa onda nemaju oni dovoljno sredstava da plaćaju troškove posedovanja imovine, što se posebno odnosi na troškove investicionog održavanja i unapređenja stambenih zgrada. To ispravno konstatujete, ali iz svega ovoga proizilazi da vi kada želite da nametnete neke nove obaveze, pre svega kod investicionog održavanja, ne vodite računa da su upravo ti siromašni vlasnici te imovine. Kako će oni moći da odgovore na tolike namete koje im namećete?
Šta ćemo sutra kada dođemo u situaciju da neki penzioner koji živi, recimo, u centru Beograda i koji ne može da sredi fasadu, ne može da uvede izolaciju, ne može da učestvuje u finansiranju profesionalnog upravnika, ne može da odgovori svim tim vašim nametima, da li on mora da proda stan i da se preseli na periferiju? Pa, zaista možemo da budemo uplašeni, bar mi koji živimo u gradu Beogradu, s obzirom da znamo da je gradski menadžer Goran Vesić, koji već 20 godina drma ovim gradom i po zlu je poznat.
Osvrnuo bih se i na ove zaštićene stanare. Znate, dosta je ovde već rečeno o tim ljudima koji su bili u nemogućnosti da otkupe te stanove. I nije sporno, hajmo da primenimo isto to na razne tajkune koji su, pre nego što ste vi došli na vlast, ja se slažem, ali u nekom prethodnom periodu, mogli da razgrabimo imovine zadužbina za svoje poslovne potrebe po istoj toj Knez Mihajlovoj, po istim tim Terazijama, pa da kažemo – dobro, gospodo, hajde mi to sada da uzmemo vama, a da na periferiji Beograda neki prostor vama poslovni drugi odredimo u istoj kvadraturi. To bi onda bilo, gospodo iz Srpske napredne stranke, odnosno iz Vlade Republike Srbije, pravedno.
Želeo bih da se osvrnem na još jednu konstataciju. U javnoj raspravi vaš pomoćnik, sedi tu pored vas, sa desne strane, gospođice ili gospođo, ja se izvinjavam, Atanacković Jovanka, ako se ne varam, izjavila je da pravo na stan nije kategorija koju poznaje Evropska unija. E, pa vidite, mi se tu upravo ne slažemo sa vama. Ja imam takav podatak da je u jednoj od ranijih rasprava tako nešto izrečeno. Mi upravo mislimo suprotno. Ne znam kako to gleda Evropska unija, ali Dveri smatraju da je pravo na stan jedno od osnovnih ljudskih prava i da svaki građanin Srbije treba da ima stan.
Pitam vas, da li je ovo plan Evropske unije da se razvlasti i da se oduzme jedina tekovina koju mi nosimo iz prethodnih 25 godina? Jer, to što imamo stanove u vlasništvu, znate, veliki procenat građana Srbije ima nekretnine u sopstvenom vlasništvu, čak ja mislim da je to procenat kojim se mnoge zemlje Evropske unije ne mogu podičiti, da li je to neki plan da nam uzmu ono poslednje što mi imamo?
I, da citiram mog uvaženog kolegu gospodina Vladimira Đukanovića, gospođo ministarka, da li ste vi autor, odnosno da li je Vlada Republike Srbije smislila ovaj zakon, ili je možda on smišljen upravo u Briselu, ili trilateralnoj komisiji, ili kod Džordža Šoroša, pošto ste vi, prema kolegi Đukanoviću, oponent upravo tih institucija?

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Vi znate, dame i gospodo, da na svakakve besmislice mi ovde odgovaramo kad god je to potrebno, ali ne moramo baš na svaku. Ono što vredi pomenuti, čisto za slučaj da će neko ovo da pogleda, jeste da je upravo Predlogom zakona o kom se raspravljalo i predviđena zaštita zaštićenih stanara, kao i briga o ugroženim društvenim grupama, opet u smislu njihovog smeštaja. Toliko na temu bilo kakvog, čak i teoretske pojave mogućnosti da neko pravo bude ugroženo onima kojima su ta prava bila garantovana i do sada. Naprotiv, upravo je i cilj da ta prava budu zaštićena još bolje i još kvalitetnije. Ako neko slučajno ima bilo kakvu nedoumicu po tom pitanju, ova rešenja, dobra, svakako bolja od onih koja su bila na snazi, mi smo smislili sami, baš kao što radimo i sve ostalo. Autoprojekcija jeste česta pojava, ali od strane onih koji dobijaju servirano i mišljenje i tekst koji će da isporuče nema potrebe da postoji bilo kakva bojazan za nas. Mi svoje odrađujemo kako treba. Hvala lepo.