Nemate pravo na repliku, kolega Nogo.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Zaista ste u ovom vašem obraćanju pričali, prvo, najmanje o samom Predlogu zakona. Valjda niste imali dovoljno vremena, kako vi kažete, da to sve pročitate. Ali, ono što morate da znate, pre svega u zgrade moramo da ulažemo i moramo da ulažemo u održavanje tih zgrada, jer će, ako to ne budemo radili, one da se sruše, a kada se sruše postaćemo beskućnici, a mislim da to nije cilj.
Prema tome, zgrade moraju da se održavaju, mora da se upravlja tim održavanjem zgrada i apsolutno je netačna konstatacija da se prave neki dodatni nameti i da to građani neće moći da plate. Do sada svi oni, odnosno svi mi imamo obavezu plaćanja održavanja zgrada i svi oni koji su poštovali zakone i koji su poštovali, odnosno plaćali svoje obaveze, neće imati nikakvih problema, osim što ćemo sada da uredimo način na koji se vrši praktično upravljanje održavanjem zgrade. Dakle, nema novih opterećenja koja vi pominjete.
Kada pominjete stambene zajednice ili skupštine stanara, one su sada već pravna lica. Ali, po Zakonu o računovodstvu, član 4, one neće podnositi finansijske izveštaje, ali im je potrebno da ostanu pravna lica zbog svih drugih delatnosti, odnosno zbog svih drugih poslova koje će raditi.
Takođe, pominjete negde kratke rokove itd. Ja zaista mislim da ako bismo mi slušali to sad što vi govorite o kratkim rokovima, o tome da treba neke stvari raditi postepeno itd, onda mi se čini da nikada nećemo urediti ovu oblast. Dakle, mi tako ne funkcionišemo, mi hoćemo da stvari uređujemo. Snimili smo vrlo jasno stanje, bilo nam je potrebno dve godine da vidimo tačno kada govorimo o stanovanju gde smo danas i predložili smo ovaj zakon upravo u želji da stvorimo uslove da svi imaju stan.
Apsolutno je netačno da je bilo ko iz Ministarstva, pa i pomoćnika koju ste pomenuli rekla – pravo na stan nije kategorija koju poznaje EU. Naprotiv, ovaj zakon stvara uslove da svi, pre svega vremenom, rešavaju svoje stambeno pitanje, i oni koji danas ne mogu i nemaju, ali postoje drugi vidovi stambene podrške koji će im omogućiti da jednog dana imaju stan i da mogu kao i svi drugi građani da žive.
Takođe ste rekli jednu važnu stvar o tome da vama nije jasno kako mi to mislimo da uredimo, a ja vam sad kažem da je vrlo važno da uredimo pitanje stanovanja, jer ako to ne budemo završili, a sve vreme se pozivate na tekovine i na prava, onda mi se čini da nećemo moći da razgovaramo o svim drugim pravima. To stalno promicanje priče da li vam je to rečeno u Briselu, da li je to iz EU itd, sve to može simpatično da zvuči u nekoj kampanji, ali naš najveći partner jeste upravo EU. Nije nikakav problem, ako vi mislite u vašoj politici da treba potpuno da se prekine, onda to znači da sve firme koje ovde u ovoj državi postoje, da sve te firme koje zapošljavaju ovde ljude, da sve to što radimo u toj spoljnotrgovinskoj razmeni ne treba više da postoji i onda to treba lepo i jasno da se kaže.
Dakle, taj prvi deo što ste rekli, fino, to je vaš stav. Kada budete došli jednog dana na vlast, građani Srbije treba lepo da znaju da neće onda biti više ništa od tih kompanija koje su ovde otvorile radna mesta i da će ljudi ostati sigurno bez posla sa politikom koju vi predlažete. Samo da budemo skroz jasni do kraja šta to znači, u odnosu na ono što vi sada propagirate i govorite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Srđan Nogo.

Prvo, meni je drago što niste argumentima, pre svega moj kolega narodni poslanik, a i vi niste argumentima mogli da mi odgovorite, jer ja sam upravo pominjao samo zakone, pa sam vam citirao čak i nekoliko članova, čl. 15, 16, 58, 61, kaznene odredbe tamo u članu 132, 133, kao i samo obrazloženje zakona koje smo naveli.
Prosto, morate da shvatite i mene, ja kao narodni poslanik imam visoko mišljenje o drugim kolegama narodnim poslanicima, pa sam zato morao da vam postavim neka pitanja, jer sam takve stvari čuo iz usta jednog narodnog poslanika, konkretno kolege Vladimira Đukanovića. Meni je drago da ste mi vi pojasnili odnos SNS prema EU i evrofanatizmu, s obzirom da sam malo pre toga čuo kolegu Marka Parezanovića da iznosi jedno mišljenje, ali ipak ću više verovati vama, s obzirom da ste vi potpredsednik SNS i ministar u Vladi, kakav je stav SNS o EU.
Što se tiče ovog zakona, da, vi, ja odgovorno tvrdim, uvodite dodatne troškove i dodatne namete za građane. I da, ovo će biti veliko opterećenje za osiromašene građane Srbije.
Ja se slažem – ajmo da pokrenemo stvari, kao što ste jutros rekli i ajmo da uredimo ovo pitanje. Ali, pre svega, ajmo da povećamo plate ljudima, ajmo da živimo bolje, da se pokrene privreda, jer nemaju ljudi odakle ovo da plate. To mora da nam bude jasno. Ipak ovo nije Švajcarska. I ono što vi govorite kao vašu politiku, to je jedno, ali je realnost sasvim drugo. I narod Srbije ne može da izdrži sve te obaveze i sve te namete koje ste nam nametnuli. To je istina i to je ključ ovog problema. Mi bi lako da smo bogati kao Švajcarska, ovaj zakon bi bio super. Ali, nismo, gospođo ministarka. To morate da shvatite.
Još jedno pitanje – da li znate da je sličan ovakav zakon, sa sličnim odredbama, već usvojen i postoji u Makedoniji? I da li znate zašto je korišćen u Makedoniji? Za zloupotrebe prilikom izbora, jer su ti upravnici popisivali stanove u kojima niko ne živi, pa su onda pred izbore lažno prijavljivali 10, 20 lica i omogućavali im da glasaju. A setimo se onih poziva pred prošlo glasanje...

Privodite kraju diskusiju.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije, nema novih nameta, a i to što govorite apsolutno nije tačno. Da, mi se trudimo da stvorimo uslove da svi imaju svoje stanove. Ponavljam – posebno oni ljudi koji su socijalno ugroženi. Ovaj zakon po prvi put vrlo jasno definiše i kriterijume ali i sve moguće grupe koje mogu da koriste socijalne stanove. Mislim da je to važno.
Da, možete vi reći da mi nismo Švajcarska, ali mi treba da se trudimo da budemo uređena i moderna država i učinićemo sve u tom smislu.
Kada govorite o komentaru mog kolege iz Srpske napredne stranke, onda treba da kažete vrlo jasno šta je on rekao. Dakle, i sa tim se ja slažem i to jeste politika Vlade. Da, mi idemo ka putu ka evropskim standardima, ali, u isto vreme, ne zanemarujemo odnose i sa Kinom, i sa Rusijom i sa SAD, i sa svim zemljama, jer mi smo previše mali da bismo se samo opredeljivali prema jednoj strani.
A ono što vi radite, vi kroz jednu zaista čistu demagogiju objašnjavate i pokazujete građanima da je ta Evropa grozna, a u isto vreme, naš je najveći partner, a vi ćete se okrenuti samo jednoj strani. Samo da bude jasno, politika Vlade je, politika Srpske napredne stranke je jasna i nismo slučajno dobili više od 50% glasova na poslednjim parlamentarnim izborima.

Reč ima narodni poslanik Jovica Jevtić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, ulazimo u 13 sat ove rasprave i hvala vam, pre svega, dosta je toga danas izrečeno, i hvala vam što ste svih ovih 13 sati strpljivo sedeli i pažljivo saslušali sva naša izlaganja i odgovorili na sva postavljena pitanja. Bila su sva potpuno jasna, za razliku od čestih populističkih izjava, nastupa, za razliku od uvreda i suvislih pitanja na koja ste danas morali da odgovorite. Mislim da je dosta toga rečeno i trudiću se da budem dosta kraći, jer polako već ulazimo u sitne sate. Pokušaću samo ukratko, Zakon o stanovanju, Zakon o komunalnim delatnostima i ono što je, verovatno, dosta bitno, a nekako je danas promaklo – Sporazum sa Narodnom Republikom Kinom kada je u pitanju međusobno ukidanje viza za naše građane.
Kada je u pitanju Zakon o komunalnim delatnostima, dosta je tu bilo u javnosti nekakvih nedoumica. Bilo je i određenih problema na nivou lokalnih samouprava. Čuli smo jutros i jednu od neargumentovanih stvari – da nije bilo javne rasprave. Da je te ljude ta javna rasprava interesovala, verovatno bi znali da su širom Srbije održane javne rasprave kada je u pitanju Zakon o komunalnim delatnostima, a samim tim i u Subotici, u lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim. Znate da je već u Subotici bilo popriličnih problema kada su u pitanju tumačenja nekih ranijih zakonskih rešenja iz 2011. godine. Ovim zakonom su jasno i precizno definisane komunalne delatnosti.
Ono što je iz Subotice stiglo kao inicijativa, znate i sami, ticalo se rada pogrebnih preduzeća, pre svega privatnih. U članu 3. vidimo, kada su u pitanju odredbe koje se menjaju i dopunjuju, razdvojena je ta definicija upravljanjima grobljima i sahranjivanjima i pogrebne delatnosti, što će omogućiti privatnim pogrebnicima da i dalje zadrže svoje zaposlene, da nastave da rade i da time povećamo broj radnih mesta, a i kvalitet kroz tu tržišnu utakmicu koja će se odigravati u tom delu. S druge strane, zadržaćemo i kontrolu potpuno nad procesom kada je u pitanju upravljanje grobljima i sahranjivanje.
Hvala vam što ste imali razumevanja za sve ono što je stizalo iz moje lokalne samouprave i hvala vam što ste shvatili problem sa kojim smo se suočili. Ovo je velika stvar za lokalnu samoupravu iz koje dolazim.
Drugi deo Zakona o stanovanju, dve neke nove kategorije – stambena zajednica i ovaj pravilnik koji određuje međusobne odnose stanara. Stambena zajednica, za razliku od onoga što je do sada, dobija nešto što je mnogo šire od onoga što je održavanje zgrada. Može, kao takva, da nastupa kao pravno lice pred organima uprave, čak i pred sudskim organima. To je velika stvar.
Pravilnik o međusobnom uređenju odnosa stanara je nešto što omogućava da zakon ulazi u njihove međusobne odnose samo u onim najvažnijim stvarima, sve ostalo prepušta stanarima da se sami dogovore i to je dobra stvar da nekim svojim domaćinskim upravljanjem najbolje odluke donose za svoje zgrade.
Ono što mi je danas negde promaklo, meni je drago da pojedini predstavnici opozicije podržavaju ovaj zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Narodne Republike Kine i Vlade Republike Srbije, a tiče se međusobnog ukidanja viza, rekoše pojedini predstavnici opozicije, velike patriote, veliki Srbi, samo ne znam u čemu, da im je drago što je došlo do ovog sporazuma i da će podržati taj zakonski predlog. Međutim, koji je to stepen licemerstva prema građanima Srbije i nekakvog političkog populizma, reći ću vam samo jednom činjenicom. Jedna od njihovih istaknutih članica, potpredsednica tog virtuelnog pokreta, kaže, a inače je zaposlena na jednom američkom konzorcijumu za nuklearnu fiziku i bezbednost, a ova njena izjava stoji na sajtu tog konzorcijuma, pazite, ovako kaže: „Postoji kritična potreba da se zaštitimo da naši nuklearni potencijali – kad kaže „naši“, valjda američki i tog virtualnog pokreta – ne odu u pogrešne ruke, pogotovo u Kini, Indiji i Rusiji“. Dovoljno je govoriti o stepenu licemerstva kada taj pokret imamo i njihovo istupanje u ovoj Skupštini i ja ništa dalje od toga ne bih rekao, ali, drago mi je, u svakom slučaju, da će da podrže taj zakon koji je danas pred nama. Hvala vam na svemu i nastavite putem koji ste i do sada išli.

Zahvaljujem.
(Srđan Nogo: Replika.)
Gospodine, nemate osnova za repliku.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.
LjUBICA MRDAKOVIĆ TODOROVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju kratko zadržati na Predlogu zakona o transportu opasne robe. Želim da kažem da smo danas svedoci ubrzanog razvoja privrede i sve dinamičnijim privrednim odnosima, zahvaljujući našoj Vladi, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, tako da se nameće potreba za uređenjem zakonske regulative koja na pravi način reguliše brojne odnose i situacije, sve sa ciljem da bude pravna podrška pre svega privrednim subjektima, ali i ostalim akterima privrednih odnosa.
Postojeći Zakon o transportu opasnog tereta iz 2010. godine pokazao je brojne nedostatke i manjkavosti, pa umesto da pospešuje nesmetane privredne odnose, on je neretko bio kočničar tih odnosa, zaplićući privredne subjekte u brojne administrativne zavrzlame, koje su bile predviđene, pokazalo se, same za sebe.
Osim brojnih nedostataka postojeće regulative, ima još bitnih razloga koji čine neophodnim promenu ovog zakona, tako da ću navesti neke od njih. Završetkom autoputa kroz Srbiju u 2017. godini, tranzit kroz našu zemlju, a time i transport opasne robe biće povećan. Sam transport opasne robe, bio on domaćeg ili međunarodnog tranzitnog karaktera, može da bude izuzetno opasan i po stanovništvo i po životnu okolinu i sredinu, kao i po ostale učesnike u saobraćaju, tako da su neophodna što bolja zakonska rešenja koja bi imala za cilj da deluju pre svega preventivno, kako bi se izbegle neželjene posledice prilikom transporta opasne robe, znači, potrebna su nam zakonska rešenja koja omogućavaju unapređenje bezbednosti u transportu opasne robe.
Evropske integracije čine svoje i Srbija se i Srbija se sve više uklapa u regulatorni sistem EU. Naime, potpisivanjem brojnih regionalnih i međunarodnih ugovora i protokola što je taksativno navedeno u članu 4. predloga ovog zakona u obavezi smo da odredbe tih ugovora inkorporiramo u naše nacionalno zakonodavstvo i što pre prevaziđemo anahrone standarde koji koče dalji privredni razvoj nacije i ugrožavaju bezbednost i zdravlje ostalih učesnika u saobraćaju ali i samog stanovništva.
Cilj je da se opasna roba i u drumskom i u železničkom i u rečnom transportu prevozi na što bezbedniji način od jedne do druge destinacije, pri tom ne ugrožavajući same prevoznike ni okolinu. A koliko neadekvatan prevoz opasne robe može da bude opasan najbolje znamo prateći televizijske i novinske naslove o raznim havarijama, cisterni, brodova, tankera, vagona sa izuzetno opasnim i toksičnim sadržajem koji se usled havarija izliva ugrožavajući time bezbednost stanovništva o razmerama dugotrajnih štetnih uticaja i posledica na životnu sredinu i eko sistem. Svi smo, verujem upoznati u potrebnoj meri.
Donošenje novog zakona je samo prvi korak u uspostavljanju savremene regulative u ovoj oblasti. Nakon toga da bi zakon zaživeo u punom svom obliku i kapacitetu nadležna ministarstva će blagovremeno doneti sve potrebne pravilnike i podzakonske akte koji će omogućiti celovitu primenu zakona. Ovom prilikom hoću da kažem da je u ovom predlogu zakona su zainteresovane strane kroz javne konsultacije imale priliku da iskažu svoje mišljenje, svoje primedbe, svoje sugestije i predloge. Iako se ovaj zakon odnosi na relativno mali broj privrednih subjekata, tu prvenstveno mislim na subjekte koji se bave transportom opasne robe, refleksno dejstvo bezbednog, odnosno ne bezbednog transporta opasne robe i na stanovništvo u celini, na životnu sredinu je nemerljivo, tako da je usvajanje ovog zakona u interesu svih nas kao društva u celini i zato pozivam sve kolege da glasaju za ovaj predlog zakona, kao i za ostale predložene predloge zakona koji su predmet današnje sednice. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.