Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Predložene izmena se i predlaže iz razloga što RGZ u najvećem broju slučajeva ne poseduje kvalitetne i ažurirane podatke.
Jedan sam od retkih predsednika opštine u centralnoj Srbiji, koji je dobio sredstva zato što smo imali kompletnu dokumentaciju od 250 miliona dinara za komasaciju tri katastarske parcele, tj. tri mesne zajednice. Opština je dobila finansijska sredstva, ali samo za tri mesne zajednice. Aplicirali smo za ostala finansijska sredstva, ali nismo dobili i zaista je ozbiljan problem kada razgovarate sa ljudima po mesnim zajednicama. Prvo pitanje je iz straha – zašto meni neko da oduzme moju parcelu?
Mislim da ta svest treba da se podigne, o komasaciji, jer je to zaista dobra stvar i ako ne dođe do ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta, pogotovo u centralnog Srbiji, gde je to na dosta nižem nivou nego što je to u Vojvodini. Mislim da ćemo imati problem, pogotovo sa tim stvarima. Nadam se da će to biti jedna od stvari koja će biti rešena.
Zaista je loš podatak da je jedina opština u centralnoj Srbiji koja je imala spremnu dokumentaciju bila opština kojom sam ja rukovodio. Generalno, opštine iz Vojvodine su bolje pripremljene, imaju bolje projekte i mislim da ta svest treba da se pokrene i da se promeni. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marijanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Ovde se radi o članu 10, u novom stavu 34a treba da se doda čitav pasus. Vi predviđate da ćemo obezbediti satelitske snimke od RGZ-a, a vi i ja znamo da je to nemoguća misija, kao i podloge koje su neophodne bez naknade, što bi trebali da nam ustupe radi evidencije i svega ostalog.
Ostavili smo taj deo oko RGZ-a, koliko budu dostavili, dostaviće, ali znam da ste imali sastanke sa „Biosensom“, te mislim da treba da stoji stav da satelitske snimke treba da koristimo od „Eurosata“, koji je evropski satelit za upotrebu u poljoprivredi, program se sada zove „Kopernikus“, ovde smo ga naveli, odnosno direktno od njih ili od institucija, kao što pretpostavljam da će „Biosens“ biti institut za koji dan, koje će nam moći obezbediti podloge koje su nam neophodne. Ti podaci su puno kvalitetniji i puno bolji.
Na kraju, oni dolaze dva puta godišnje i odatle ćemo moći, da se vratim na onaj prethodni amandman, da vučemo i setvenu strukturu sa satelitskim snimcima, gde ćete vrlo približno, to smo radili, te projekte, na teritoriji AP Vojvodine, moći da vide, neće vam trebati oni podaci od onih referenata koji su vrlo često netačni. Naročito će se to pokazati, kvalitetni ti podaci, u industrijskom bilju, u suncokretu, šećernoj repi, soji, gde imate egzaktne podatke od kooperanata i prerađivača koji imaju tačne podatke koliko je ugovoreno.
S toga, mislim da treba ovaj amandman da se prihvati, zato što su to neophodni podaci koji su nam dostupni, koji su se nešto plaćali, a kroz neke određene programe mogu biti dostupni od strane EU. Hvala vam.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, mislim da je jako važno naglasiti da vreme u kome mi živimo je definitivno 21. vek. Možda deluje pomalo smešno ova moja konstatacija, ali pričamo o alatima koji nam stoje na raspolaganju u upravljanju poljoprivredom i poljoprivrednim zemljištem.
Republički geodetski zavod je jedan od organa, u stvari jedini organ koji je vlastan da upravlja ovim informacijama. Činjenica je da postoje na prostoru Evrope ovakvi sistemi, informacioni sistemi koji nam mnogo mogu pomoći i činjenica je da je jedan od naših instituta „Biosens“ dobio na prestižnom takmičenju „Horizont 2020“ neverovatna sredstva, za srpske prilike ostvario neverovatan rezultat, baš na bazi upravljanja poljoprivrednim zemljištem, gde je poljoprivreda u stvari centar.
Ono što je isto tako jako važno reći jeste da mi kao Ministarstvo ćemo pokušati da integrišemo kroz Republički geodetski zavod sve ove informacije. Prosto je neverovatno da na svakih šest dana u stvari možete dobiti inovaciju sa terena. Ti alati danas postoje, ali mislim da čitavu ovu stvar možemo provući kroz Republički geodetski zavod i jako je važno da oni budu nosilac svih aktivnosti, pre svega zbog odgovornosti i permanentne komunikacije između državnih organa.

Po amandmanu možete, gospodine Ješiću. Izvolite.

Žao mi je što niste prihvatili ovo. Ovo vama omogućava kao ministarstvu da prikupite i ne ograničava samo na RGZ. Ne možete, nije vaš mandat da se bavite poslom institucije koja nije u okviru Ministarstva poljoprivrede. Vi kažete da ćete dobiti od njih podatke, a vi i ja znamo, svi znamo da oni te podatke nemaju. Vama su podaci hitno neophodni u svim oblastima, samo da platite parametre, samo centralnu strukturu da platite neophodni su vam podaci i zato smo ovde predvideli da ostane RGZ, ali da vam se omogući da možete sutra i postaviti budžetsku poziciju, ako treba da platite par desetina hiljada evra te snimke, mislim da je tu ključna članarina koja nije plaćena od strane Republike Srbije, koja mora da se plati, i da dobijete besplatno te podatke. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Makro Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.
Amandman koji smo podneli odnosi se na pooštravanje kaznene politike u slučaju nenamenskog korišćenja sredstva iz ovog IPARD programa. Dakle, to naročito s obzirom na činjenicu da će biti jako mali broj poljoprivrednika koji će moći da koriste ova sredstva i pre svega će ga koristiti velika pravna lica ili velika poljoprivredna gazdinstva.
Napominjem da su uslovi toliko rigorozni da svega desetak posto poljoprivrednih gazdinstava i pravnih lica će moći uopšte da konkuriše za ova sredstva. U Srbiji imate preko 75% malih poljoprivrednih gazdinstava, od 631.000 negde oko 480.000 je onih koji imaju do pet hektara zemlje. Dakle, jako mali broj njih će moći da konkuriše.
Ono što je takođe pretnja je da će velika pravna lica, veliki sistemi, veleposednici u Srbiji, kako ih nazivaju tajkuni, verovatno konkurisati za sve ove programe. Oni će sasvim sigurno ispuniti sve uslove, oni će imati sredstva za predfinansiranje, povući će određene kreditne linije i povući najznačajnija sredstva iz IPARD-a. To govori o tome da mi moramo voditi računa kakve će biti naše nacionalne mere iz Zakona o podsticajima, o kome ćemo nešto kasnije govoriti, ali zato tražimo da se ovim amandmanom pooštri ta kaznena politika i da, s obzirom na iznose koji će biti povlačeni iz IPARD-a, odnosno sredstva koja će se potraživati će biti jako visoka.
Dakle, ovde će biti projekti i od po nekoliko stotina hiljada evra, desetine hiljada evra i nedopustivo je malo da kazne budu ovoliko male koliko ste vi predvideli ovim izmenama i dopunama zakona.
Završavam. Dakle, neće poljoprivredu pokrenuti IPARD program Srbije, on će samo pomoći malo u jednom delu. Da bi pokrenuli poljoprivredu, moramo mnogo više ulagati u nju i sprovoditi programe koji će imati daleko veći obuhvat od IPARD-a. Neće našim poljoprivrednicima ni iz Leskovca ni iz Trstenika biti bolje sada kada se pokrene IPARD program, ali prosto hajde da kažemo da se nešto dešava iz te oblasti. Naročito što je, ja opet napominjem, program usmeren na one koji imaju ili nekoliko hiljada grla krava ili nekoliko stotina hektara obradivih zemljišta, koji imaju jagodičasto voće na površinama od preko dva hektara itd.
Molim vas, dakle, da razmotrite još jednom ovaj amandman i da pooštrite mere kaznene politike za te velike koji razmišljaju o tome zapravo da mogu i zloupotrebiti ova sredstva.