Zahvaljujem.
S obzirom da se ovaj član odnosi na podršku ruralnom razvoju, mi smo želeli da amandmanom podignemo iznos davanja sa 45% na 50%, iz prostog razloga što u tim delovima Srbije, pre svega mislim na južnu i jugoistočnu Srbiju, ljudi nemaju preteranog izbora čime mogu da se bave. Dakle, ti ljudi ne mogu da se zaposle u preduzećima i firmama koja su pogašena, nema privatnih kompanija gde mogu da rade, oni se moraju obratiti poljoprivredi. Iz tog razloga smatram da jedina šansa da uposlimo te ljude jeste upravo da ih uposlimo kroz poljoprivredu ima ovde nekih pozitivnih pomaka, ali moramo da bude agresivniji sa merama podsticana i stimulacije tih ljudi da mogu da podižu određenu poljoprivednu proizvodnju.
Ja sam imao prilike da obilazim te delove Srbije i Bujanovac i Belu Palanku, da ne govorim sve ostale, tamo je stopa nezaposlenosti preko 50%. Ti ljudi nemaju od čega drugog da žive, ako ne proizvedu malo mleka ili uberu neke šljive da ispeku rakiju itd. Prosto, moramo sa njima posebno raditi i moramo im pružiti šansu da žive u ovoj zemlji. Srbija nam se prazni i izumire. Ljudi nam odlaze iz tih područja zato što tu ne vide nikakvu perspektivu. Jedina perspektiva jeste da im kroz rad na svojim imanjima omogućimo da tu ostanu gde imaju neke stabilne izvore prihoda i zato smatram da treba posebnu pažnju njima posvetiti, da treba maksimalne podsticaje dati, posebnu politiku za ta ruralna područja Srbije i verujem da ćemo to u narednom periodu i moći da vidimo u praksi jer svih ranijih godina zapravo to se sve svelo na priče, ali nije bilo ničega na terenu, nije bilo nikakvih rezultata zapravo.

Ministar ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, želim samo da kažem da je Vlada Srbije, sa većim izdvajanjem sredstava za poljoprivredu, stvorila uslove da možemo kod ovih područja sa otežanim uslovima života i rada da utvrdimo veći iznos nego što je predviđen zakonom. Mi smo zakonom propisali minimum, mi ćemo i kroz kriterijume davati prednost tim područjima i plus na sve to utvrdićemo podzakonskim aktima još veći iznos sredstava koji će ići za ova marginalna tzv. područja.
Ovo je jedan od amandmana, sledi sad serija amandmana koja se odnosi na istu ovu stvar. Mogu sad svima odgovorno da kažem da zahvaljujući Zakonu o budžetu koji je predložila Vlada, a usvojio ovaj parlament, omogućena su sredstva da se veći iznos sredstava daje za ova devastirana područja i to će biti bar za 10% veće od minimalnog iznosa koji je predviđen Predlogom zakona.

Na član 9. amandman, sa ispravkom, podneo je poslanik Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Podneo sam amandman zbog toga što i u ovom članu nema podele na više intervalnih grupa, odnosno predviđena je naknada troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mera, kada se govori o ruralnom razvoju, od svega 30% ukupne vrednosti, odnosno 45% područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Mislim da su to izuzetno skromni iznosi, imajući u vidu onaj prvi deo kada se govori o agraru. Mislim da ovde treba povećati onoliko koliko sam predložio, a to znači najmanje 45% ukupne vrednosti za ova područja sa povoljnijim uslovima, a 60% za područja sa otežanim uslovima rada. Takođe treba ograničiti limit na 50 miliona dinara, kako bi što veći broj korisnika to radio.

Istovremeno želim da kažem da nije tačna konstatacija da su smanjenjem subvencija za biljnu proizvodnju povećane toliko subvencije za stočarstvo i da će to dovesti do razvoja stočarske proizvodnje. Pa, molim vas, ne jede ta stoka vazduh, kosmičke zrake ili ne znam šta, nego jede stočnu hranu koja se proizvodi u biljnoj proizvodnji. Ta proizvodnja biljna će biti za toliko skuplja za koliko su smanjene subvencije sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru. Kako ćete da balirate stočnu hranu, ako nemate ni dinara regresa za gorivo?

Dalje, narod treba da zna da niste propisivali minimalne subvencije nigde po hektaru za biljnu proizvodnju, nego do 6.000, pa ste tako smanjili sa 6.000 subvencije na 2.000 i 6.000 doprinose za regrese na 2.000, a za gorivo ste smanjili na nulu i kažete – to je po zakonu. Hvala.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Kostić, Boško Obradović, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Reč ima Ivan Kostić.

Poštovani građani Srbije, ovaj zakon bi se mogao nazvati „mrvice za poljoprivredu“ i stvaranje srpske poljoprivrede nekonkurentnom.
Gospodine ministre, nisam zadovoljan sa vašim odgovorom po pitanju prošlog amandmana, ali nema veze. Jednostavno, seoska domaćinstva sa više dece nisu interesantna. Šta hoću ovde konkretno da kažem? Znači, cilj EU je da broj ljudi koji se bavi srpskom poljoprivredom svede na nivo koji je u Evropi, to je 4%. Na taj način će sa ovim zakonom koji vi predlažete uspeti da opstanu samo veliki agrokompleksi.
Na koji način će srpska poljoprivreda biti konkurentna? Ako se pozivate na Mađarsku, vidim ovde da mnogi ljudi spominju Mađarsku, treba da znaju da je Viktor Orban samo 600 miliona evra ubacio u mađarske državljane koji žive u Vojvodini i na taj način nam ojačao i mehanizaciju i finansijske njihove fondove, da oni mogu da budu konkurentni ovde u Srbiji. Zašto to naša Vlada ne radi?
Evo, konkretno, ako se već pozivate na zakone EU, podsticaji za ruralna područja u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj su od 50 do 60%, a to je naš predlog bio da se ovi podsticaji povećaju. Da ne govorim o podsticajima po hektaru zemlje koji su samo u Hrvatskoj 300 evra, da ne govorimo Slovenija, da ne govorimo Nemačka, Holandija, gde su 500-600 evra. Neko je ovde spominjao da neke države daju i 900 evra.
Na koji način vi ministre mislite da naši poljoprivrednici budu konkurentni, mali i srednji? Veliki će biti, koji dobijaju EBRD, iz IPARD, oni će biti, ali mali ljudi neće moći da uspeju da izdrže konkurenciju, pogotovo od kada smo potpisali SSP i otvorili granice za uvoz strane robe. Znači, jednostavno ovaj zakon ide na ruku samo velikim igračima, a malim nikako.

Ministar.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, sve sam očekivao da ću čuti, ali nisam očekivao daću ovakve primere čuti vezano za iskustva sa prostora Hrvatske.
Sada ću vam reći, i dobar ste mi šlagvort dali, prostor koji je imao više direktnih plaćanja u poljoprivredi, a koji je doživeo smanjenje poljoprivredne proizvodnje, to sam bukvalno čuo od ljudi koji su se kod njih bavili poslom kojim se ja i moje kolege zajedno bavimo, oni su doveli do toga da su jednostavno umrtvili. Bukvalno insistiramo na razvoju mera koje će povećati konkurentnost.
Ako ste me malopre slušali, hteli da me čujete, upravo sam rekao da je naša intencija da ne budu ti minimalni iznosi za mere ruralnog razvoja, ti procenti koji su predviđeni zakonom, nego da ćemo ih sigurno povećati za 10% u odnosu na ono što je predviđeno, podzakonskim aktima, jer imamo dovoljno sredstava u budžetu. Vlada Republike Srbije nam je omogućila to, i u 2016. godini ste već imali takav trend, ali mi ćemo ga sada još povećati. Mislim da smo se oko nekih stvari očigledno složili, samo nisam siguran da smo se čuli.

Hvala.