Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/321-16

2. dan rada

23.12.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 155 prijavljenih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u salim, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodna poslanika da možemo da nastavimo rad.
Sprečeni su da sednici prisustvuju, i to su se prijavila samo dva narodna poslanika, to su Milisav Petronijević i Đorđe Komlenski, ostali su verovatno tu.
Nastavljamo zajednički, načelni, jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 27. dnevnog reda.
Juče smo čuli ovlašćene predstavnike predlagača.
Da li predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici žele reč?
Narodni poslanik, Goran Ćirić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Poštovana predsednice parlamenta, poštovane gospođe i gospodo ministri, koleginice i kolege, evo, opet imamo saziv za 24 sata, sa 27. tačaka dnevnog reda. Jasno je da vreme ovlašćenih predstavnika od 20 minuta dozvoljava 40 sekundi po svakom zakonu. Dakle, nije moguće razgovarati o svakom zakonu niti govoriti o detaljima, što nama pokazuje da zaista nije bilo spremnosti da zajedno radimo na, eventualnom, poboljšanju predloženih zakonskih predloga.
Siguran sam da se i mnogi od vas slažu sa tim da to nije dobar pristup i da ste u ovim u klupama onako kako mi sedimo ovde, verovatno ne biste bili zadovoljni da na takav način dobijete priliku da analizirate sve ove zakone i date doprinos u ovoj raspravi. Ali, to nije prvi put i ja ću ovde stati o primedbama na proceduralne stvari, ali mislim da nisu samo proceduralne stvari, nego zaista suštinske. To je pitanje poštovanja parlamenta i želje da zajedno donosimo neka rešenja koja će popraviti moguće stvari.
Zato ću govoriti o grupama zakona ne ulazeći u njih pojedinačno, i možda ću dva zakona detaljnije obrazložiti, zavisi od vremena.
Jedna grupa zakona se odnosi na odlaganje primene zakona i ja ću pročitati o kojim se zakonima radi, pre svega odlaganje rokova primene. Oko rokova smo se ovde zajedno dogovorili i Vlada je nama svojim predlogom zakona predložila te rokove. Mi smo poverovali u dovoljnu efikasnost da će oni biti realizovani i većina je izglasala te zakone prihvatajući upravo te predloge. Sada dobijamo nazad četiri ili pet zakona u kojima se traži odlaganje primene tih zakona.
Pre tri godine smo raspravljali o Zakonu o javnoj svojini, jednom od suštinskih zakona iz seta zakona koji moraju da urade svojinske odnose u Republici Srbiji. Tada smo govorili, ako nije bilo spremnosti i niti kapaciteta, pre svega lokalnih samouprava, javnih preduzeća, AP, da do kraja primene usvojene zakone, podsetiću vas, negde 20. septembra 2011. godine je usvojen Zakon o javnoj svojini, sa rokom od tri godine, tri godine primene, kasnije smo posle tri godine, 2014. godine usvajali produženje tog roka, i evo sada smo ponovo na poziciji da usvajamo novo produženje roka istog zakona.
Šta nam to govori u suštini? Na Odboru za budžet i finansije smo o tome razgovarali i sa gospođom ministarkom Brnabić, a to je da li je Vlada odgovorna za neefikasnost lokalnih samouprava koje ne uspevaju sprovedu ono što je neophodno da bismo onda primenili na pravi način i zakone koje smo, evo, i juče većina usvojila neke od zakona, kao npr. Zakon o privatnom-javnom partnerstvu, koncesijama, o komunalnim sistemima, a kako ćemo ući u privatna-javna partnerstva u komunalnim sistemima na nivou lokalnih samouprava, ili dati te sisteme na koncesiju, ako ne znamo šta je kapital i šta je vlasništvo tih istih lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Sada, raspravljamo o tome da odložimo dalje, za godinu dana rok za primenu ovog zakona.
Podsetiću vas, i o tome smo razgovarali 2012. godine, ova većina je pobedila na izborima, dobila priliku da vodi Republiku Srbiju. Tada je bilo čuveno upodobljavanje lokalnih samouprava i koalicija sa centralnim nivoom vlasti, uz obrazloženje da će to biti mnogo efikasnije, da će to biti sinhronizovani rad i lokalnih samouprava i Vlade Republike Srbije. To se uradilo u mnogim lokalnim samoupravama, negde zaista na legitiman način sa velikom podrškom, ali negde te podrške nije bilo, nego je bilo formirano i drugih koalicija i ljudi koji su dobili podršku sa lokala, ali su oni na silu promenili i taj deo koalicije na lokalom nivou.
Govorim sada o toj odgovornosti. Pa, da odgovornost je ove većine za tih od 2012. godine, a evo sad ulazimo u 2017. godinu, četiri i po godine mogućnosti da se primene ovi zakoni. A ta odgovornost je i na ovoj Vladi, odgovornost je i na ljudima koji vode lokalne samouprave, na koalicijama i pre svega političkim koalicijama koje na taj način rade.
Šta još nama govori? Da li smo spremni da nastavimo proces reformi u Republici Srbiji kada imamo odlaganje Zakona o javnoj svojini koji dotiče lokalne samouprave tamo gde se odvija realni život i tamo gde treba obezbediti sve komunalne potrebe ljudi, čistu pijaću vodu i snabdevanje toplotnom energijom i tretman čvrstog otpada i mnoge druge stvari i predškolske ustanove i škole, a da nismo napravili za ove četiri i po godine ka mogućnosti da podstaknemo lokalni ekonomski razvoj i mnogo pouzdanije izvore prihoda za lokalne samouprave, što je bila tendencija donošenja ovih zakona.
Mi sada ovde sedimo, raspravljamo o mnogim zakonima koji mogu da budu dobri, odlični ili manje dobri, ili loši, ali šta nam vredi ako, evo, četiri i po godine nema realizacije jednog ovakvog zakona? Na šta se svodi? Urediti na pravi način te registre, znam da su nekompatibilni u mnogim opštinama i gradovima, da ih treba centralizovati, ali su tehnologija i informacione komunikacije toliko napredovale da je to za četiri i po godine bilo moguće uraditi. Dakle, to je jedna od oblasti.
Druga oblast je, evo, primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata za poslove u javnom sektoru, druga je Zakon o javnim medijskim servisima, Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređenju načina naplate takse za javni medijski servis, zatim, Predlog zakona o uređenju sudova. Imamo različite oblasti, pravosuđe, nedovoljno efikasno, i pitanje, da li ovde, pošto resorna ministarka nije prisutna, da li ovde ispunjavamo agendu koja je potrebna zbog otvaranja Poglavlja 23. i da li ovo odlaganje utiče i na naš put, efikasni put ka integracijama u EU? Za to smo se ovde u većini složili.
Mnoge reforme, mnogi zakoni se očigledno odlažu i očigledna je jedna stvar. Ja mislim da svima nama je jasno. Sa setom ovih zakona mi smo sigurni, dakle, poslanički klub DS, da je ovo set predizbornih zakona i da ćemo imati ne samo predsedničke, nego i parlamentarne izbore naredne godine, jer svi teški reformski potezi koje je trebalo povući od prvog 1. januara 2017. godine se odlažu za 1. januar 2018. godine, ili za sredinu godine, baš upravo posle najavljenog termina predsedničkih i parlamentarnih izbora, jer nije popularno sada prekršiti obećanje predsednika Vlade koji je rekao da će ukinuti pretplatu na RTS od 500 dinara, a sada vraćati tu taksu, pa ćemo produžiti neko hibridno rešenje koje u ovom trenutku imamo i napraviti održivi način i sistem finansiranja javnog servisa, da odlažemo i reforme oko javne svojine, oko javnih preduzeća i ja mislim da je svima nama jasno.
Ali, ta privremenost u suštini ima dve tačke koje definišu privremenost. To je početak pripreme i primene i kraj te privremenosti, termin kada se ona završava. Šta imamo kao primer? Da imamo stalno odlaganje onog termina kada ona prestaje. Znači više nije privremeno. Stvarno ulazimo u neka rešenja koja nisu privremena, jer očigledno ovo sada postaju trajna rešenja. Matematički gledano, imamo početak i imamo poluupravu koja nema taj kraj i koja ide u nedogled u vremenskom smislu. To isto važi i za zakon o smanjivanju plata, o privremenom smanjivanju plata i penzija. Nema privremenog smanjivanja plata i penzija, kao i kod ovih zakona gde potvrđujemo da sve veći broj zakona dobija predlog i rešenje dopunu i izmene zakona – produžava se rok.
To neće doprineti nikakvoj efikasnosti. I sami ste svesni i razgovarali smo o tome. Stalno produženje rokova, evo, recimo, gradonačelnicima, predsednicima opština, gradskim i opštinskim većnicima je poruka – dobro, nema nikakvih posledica, može da se produži. To imamo kao poruku u ova dva ciklusa produženja za tri godine, pa evo sada još za godinu dana. Toliko o ovom setu zakona.
Druga karakteristika svih ovih zakona koji su predloženi je novo zaduženje, novi zajmovi, podizanje nivoa javnog duga. Ja ću poći od, ministar Vujović nije tu, ali državni sekretar je tu i nadam se da ću dobiti odgovor, da smo svi u javnosti čuli juče zvanični podatak da je javni dug za novembar mesec 24,71 milijarda evra, što iznosi 72,4% BDP. Nikada se, i o tome smo razgovarali kod usvajanja budžeta, nikad ili vrlo retko čujemo apsolutne iznose BDP Republike Srbije. Lako je izvesti koliki je BDP iz ova dva podatka, znači, 34 milijarde evra ili 34,1 milijarda za 2016. godinu.
Zbog čega govorim o ovome? Ako imamo projekciju od 3% rasta za 2017. godinu, to je oko jedna milijarda, neka bude 1,1, manje je od toga, znači da u narednoj godini, u 2017. godini očekujemo onda iz ovih podataka 35,1 milijardu BDP u Republici Srbiji.
Mi smo ovde glasali za budžet za 2017. godinu sa projekcijom od četiri hiljade i 400 milijardi dinara i stalno se govorilo o toj cifri, kada pretvorite to u evre, to je 35,7 milijardi po aktuelnom kursu, znači, negde između 35,7 milijardi i 35,1 milijardi, postoji samo 0,6 nečega, a to je 0,6 milijardi, a to je 600 miliona evra. Onda se postavlja pitanje koliko su onda realne projekcije budžeta i svega onoga o čemu smo odlučivali pre par nedelja.
Dug „Petrohemije“ od 105 miliona evra, koji se pretvara u javni dug, povećava upravo ovaj dug od 24,7 na 24,8. Zaduženja, i opet serija predizbornih predloga zakona, zaduženja oko izgradnje puteva. Lepo je graditi puteve, ali smo predlagali i razgovarali o odgovornosti svih nas. Dajte nam predlog mera na koji način ćemo upravljati javnim dugom, jer je zakonska obaveza Vlade po Zakonu o budžetskom sistemu da kod svakog usvajanja budžeta predloži i set mera oko saniranja visine javnog duga, onoga što je iznad 45% učešća u BDP.
Mi sada bez tih konkretnih predloga i bez te analize donosimo nove zakone u kojima se zadužujemo za nekih verovatno, u stvari podižemo javni dug za nekih verovatno oko 500 miliona evra.
Dakle, mislim da je potreban viši nivo odgovornosti. Možda ćete vi imati odgovore na ova pitanja, ali da bismo dobili prave odgovore, mislim da je bilo potrebno i više vremena i više razgovora o svakom od ovih zakona.
Ono što je zanimljivo i što je veliki deo javnosti u Srbiji, posebno mladi ljudi su zaboravili, je nešto što nas podseća na devedesete godine. Pošto ovde imamo negde granicu – od dvehiljadite su došle neke demokrate, neki ljudi koji su upropastili do tada tako sjajno uređenu državu. Stalno se emituje ta vrsta poruke u ovoj Skupštini. Mi imamo set zakona u kojima sada saniramo i pretvaramo u javni dug samo deo obaveza za staru deviznu štednju. Zaboravili smo na taj termin. Imate staru deviznu štednju i imate novu deviznu štednju. Ono što je stara devizna štednja više nije vaše. Zamislite državu u kojoj radite čitav vek, štedite, verujete u svoju državu, verujete u svoj bankarski sistem, položite svoju štednju, i onda vam ta ista država sutradan, kad se probudite ujutru, kaže – e, to što ste imali, to više nije na raspolaganju, to je stara devizna štednja i ne možete da podignete i raspolažete svojim novcem.
Govorim o tome, jer evo posledica koje nas uvode u stalne rasprave te vrste. Jasno je, ovo treba rešiti i ovo je počela da rešava Vlada predsednika Vlade Zorana Đinđića 2002. godine, kada je donesen Zakon o vraćanju stare devizne štednje u periodu do 2016. godine. Ja nisam čuo ni od koga od vas ili se nadam da ću ovde čuti reči – bravo za ovaj potez, jer ste ispravili jednu veliku nepravdu koja je užasna po čitavu Srbiju, a posebno po građane koji su izgubili svoj novac, koji nisu mogli da dođu do svog novca, ali i velikim delom izgubljeno je poverenje čitave poslovne zajednice.
To su užasne posledice. Sada ih lečimo. Treba ih izlečiti, treba nastaviti, ali je procenjeno oko 200 miliona evra plus nekih 80 miliona evra stranim državljanima koji su ostali bez svoje devizne štednje u ekspoziturama banaka koje su imale sedište u Republici Srbiji.
Mislim da iz ovih zakona možemo da vidimo i važno je podsetiti se zbog čega imamo problema sa našim budžetom i sa realizacijom tog budžeta. Kada je upropašten taj PIO fond? Kada smo ušli u te probleme i šta su nam je donelo upravo takvo vođenje države i 4,2 milijarde devizne štednje koja se pretvara u javni dug od 1992. do 2002. godine, sa posledicama koje se leče, evo do danas, do kraja 2016. godine sa ovom sednicom i gde ispravljamo sve te stvari koje se najčešće pripisuju onima koji su do 2000. godine preuzeli odgovornost za ovu državu?
Zato mislim da je mnogo važno da ovde, ne tražeći stalno alibi, ova Vlada i ova skupštinska većina preuzmu odgovornost i jasno kažu – da, neefikasni su nam sistemi koji ne mogu da primene zakone koje smo ovde usvajali. Imamo nedovoljno kapaciteta, a ja vam tvrdim da je najvećim delom razlog tih nedovoljnih kapaciteta upravo prekrajanje najčešće volje onih koji su, pre svega, 2012. godine glasali na tim lokalnim izborima. Neka vrsta kontinuiteta u svim institucijama mora da se obezbedi, neka vrsta kontinuiteta, pre svega u institucijama. Ne govorim o političkom kontinuitetu, govorim o snazi institucija koje će imati dovoljno mogućnosti, dovoljno intelektualne snage da realizuju ove zakone.
Još jednom kažem, možemo sjajne zakone da donosimo, ali očigledno je i pokazuje se da imamo hroničan pad, zabrinjavajući pad kapaciteta institucija na svakom nivou. Mislim da na takav način treba razgovarati u traženju rešenje. Još jednom kažem, obeležje ove sednice je 27 zakona za 24 sata koje treba obraditi, set zakona koji govori odlažemo primenu zakona koje smo ovde usvojili sa poverenjem predlagača, a to je Vlada Republike Srbije, da će ispuniti te rokove, a mi digli ruke za te zakone i očigledna nespremnost i nedovoljni kapaciteti da se to realizuje i, treće, podizanje javnog duga i dalje. Od 2012. godine javni dug iz maja meseca 15 milijardi evra raste. Evo ponovo se vraća. Pao je u nekom trenutku pa narastao do 25 milijardi, pa u nekom trenutku na 24,2. Sada sa zvaničnim podatkom je na 24,71, a sa ovim novim zakonima, koji će se izglasati verovatno u toku ove nedelje, imamo rast javnog duga koji će ponovo premašiti 25 milijardi dinara.
Kada govorimo o budućnosti naše dece, o tome na koji način odlučujemo u ovoj skupštinskoj sali, brinući o tome da li trošimo budućnost naše dece ili ne, da li smo odgovorni za ove poteze, mislim da je važno reći upravo tu poruku. Imate prava, ja vam to kažem, imate prava da u jednom trenutku kažete – da, mi smo odgovorni. Nisu odgovorne one tamo prethodne vlasti ili kažite – e, ona prethodna vlast, 1992. godine, je ukinula staru deviznu štednju i onemogućila ljude da primaju ono što su zarađivali godinama, a znate i sami ko je tada činio koaliciju i činio vlast u Srbiji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Potrošili ste vreme.
Reč imaju Branislav Nedimović i Aleksandra Tomić, kao ovlašćeni.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, pre svega zbog javnosti moramo reći nekoliko činjenica koje se tiču budžeta, a vezane su za informacije koje su malopre navedene.
Mislim da je jako važno razlikovati nominalni rast od realnog rasta. Nominalni rast koji je uključen u budžet za 2017. godinu predviđa realan rast koji je ostvaren i koji je rast, u stvari, BDP u odnosu na 2,8%, koliko je on iznosio za 2016. godinu, ali isto tako jako je važno ukalkulisti stopu inflacije.
To je upravo ono o čemu ste vi pričali. Onih 600 miliona kažete da fali, pa to je to. Kroz to je ukalkulisan nominalan rast jednako je realan rast plus inflacija. To je sve inkorporirano u budžet za 2017. godinu i mislim da je jako važno zbog javnosti da se zna da ovaj budžet za 2017. godinu, koji je usvojen pre nekoliko dana, i od strane Fiskalnog saveta i od strane MMF je ocenjen kao dobar i numeričke cifre su apsolutno tačne. Molio bih vas da ne dođe do tih informacija, da se ne iznose informacije koje nisu u potpunosti tačne.
Što se tiče zaduživanja, vi kažete da će biti povećano zaduženje na osnovu ovih predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Podsetiću vas samo na jednu stvar, 1,1 milijardu evra je napravljen veći BDP u 2016. godini. Neće biti uvećanja zaduženja, čak ta stopa zaduženja ima tendenciju pada, što je dobro i kroz sve ove zakone koji će se usvojiti u danu za glasanje neće rasti dug Srbije, i to je jako važno reći.
Što se tiče treće stvari, a ona se odnosi na javnu svojinu, mislim da ste vi bili u lokalnoj samoupravi, radili ste taj posao, radili ste posao u javnom preduzeću i znate koliko je teška problematika evidentiranja javne svojine. Trideset, četrdeset godina, gomila stvari je bila evidentirana na mesne zajednice, na različite OUR-e, SOUR-e i ne znam više ni ja koje pravne oblike. Postupak je jako blizu kraja. Utvrđeno je prošle godine, pardon, ove godine posebna aplikacija u okviru direkcije za imovinu koja će se baviti dodatnim evidentiranjem imovine. Veliki broj lokalnih samouprava je završio ovu svoju obavezu. Imamo jedan mali problem sa jednim malim brojem lokalnih samouprava i sa dva javna preduzeća, i to je sasvim dovoljno vremena da se razreši ova stvar.
Mislim da je jako važno reći da su ovo teški poslovi, ali poslovi koji se moraju završiti. Vlada Srbije ovim pokazuje spremnost da ih završi.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji dnevni red je dnevni red o kome ćemo raspravljati i sadrži 27 tačaka, gde je više od 15 praktično predlog odbora iz oblasti Odbora za finansije. To govori o tome da su oblasti iz kojih su ostale tačke direktno vezane za finansije. Dve tačke koje su vezane za RTS, praktično plaćanje taksi iz kojih će se finansirati RTS, jer ukoliko ne usvojimo ovakve predloge, neće imati četiri milijarde u budžetu i RTS neće imati iz čega da se finansira.
Prema tome, i druge tačke koje su predložene takođe su direktno vezane za finansije. Sledeće tačke koje su jako važne jesu autentična tumačenja vezana za imovinu, a koje direktno utiču na oblast finansija, kao i predlozi koji se odnose na institucije koje su u nadležnosti Skupštine Srbije.
Zbog toga treba reći danas da ne izglasavanjem ovakvog dnevnog reda, znači suprotstavljanjem, pokazujemo da ne želimo da konstituišemo institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije, da ne želimo da rešavamo probleme građana Srbije iz prošlosti, kao što je stara devizna štednja. Znate, neki ljudi su presavili tabak, tražili od Međunarodnog suda, dobili međunarodne presude, da im se isplati stara devizna štednja. To nije bilo verovatno u vreme do 2012. godine, jer neko nije hteo da rešava takve probleme, ali da država ne bi gubila 40 miliona evra više, nego što bi dala sada, onda je bolje da danas raspravljamo o tome i da izglasamo ovakve zakone.
Treća stvar je onaj deo koji se odnosi na evropske integracije. Svesni smo toga da moramo mnoge stvari iz oblasti pravosuđa i pravosudnih zakona da rešavamo i takve zakone do 1. januara moramo da izglasamo.
Prema tome, ova sednica rešava probleme građana, takođe direktno je vezana za oblast budžeta i posledica je praktično izglasavanja budžeta u ovoj Skupštini i mislim da je sa potpunim opravdanjem danas na dnevnom redu ono što imamo da razgovaramo u domenu rešavanja problema od koga će svi građani Srbije imati korist. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.
...
Nova Srbija

Dragan Jovanović

Poslanička grupa Nova Srbija
Uvažena predsednice, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, i sam lično, i Poslanička grupa kojoj pripadam Nova Srbija je potpuno saglasna sa obrazloženjem predlagača o hitnosti donošenja ovih izmena i dopuna, pre svega, zakona do 1. januara 2017. godine i mi ćemo u Danu za glasanje podržati ove predloge.
Ono što bih hteo lično da se osvrnem na par stvari vezano kod samih predloga, a evo moram da kažem, sada sam malo i povučen i diskusijom mog prethodnika, jesu određena pomeranja rokova, pre svega, kod stvari koje je trebala lokalna samouprava da uradi, a to su, malo pre smo čuli, izmene i dopune Zakona o javnoj svojini.
Ovde je ministarka za lokalnu samoupravu i hteo bih odmah da se osvrnem i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji se dobrim delom odnosi na lokalne samouprave.
Imali smo prilike prethodnih dana i meseci da čujemo i od premijera Vučića da, nešto što smo očekivali u 2016. godini, a to je Zakon o platnim razredima, da se on neće doneti u 2016. godini. Želeo bih od vas, a mislim i da građani Srbije očekuju realno date rokove, kada ćemo na jedan jedinstven način moći da uredimo plate u javnom sektoru. Tu ne mislim sada samo na lokalne samouprave, na opštine i gradove, već mislim i na javna preduzeća i na plate zaposlenih u resornim ministarstvima. Ovo mislim da je veoma značajan podatak za sve ljude koji su zaposleni, a takvih ima više stotina hiljada, jer mislim da ono što smo govorili, a to je da za jednaki rad koji dajete, bez obzira da li ste vi na nekom šalteru u opštini u Beogradu ili Vlasotincu, ili Trgovištu ili ne znam gde, mislim da treba da se dobiju jednake zarade.
Prosečne plate u Beogradu, životni standard i sve ostalo, da li može da se meri sa nekom manjom opštinom iz unutrašnjosti je drugo pitanje, ali Ministarstvo mora na jasan način da izađe sa predlogom rešenja plata u javnom sektoru i da se to pitanje jednom skine sa dnevnog reda.
Ovde je moja koleginica Aleksandar Tomić, malopre rekla, kad se tiče produženja rokova, upis i kolega Nedimović, ministar, je o tome govorio, upis javne svojine, gde određene lokalne samouprave kasne, a rekao bih da ovde u ovom trenutku nisu u pitanju lokalne samouprave već javna preduzeća, ali i za jedan broj lokalnih samouprava moram da kažem, određena olakšanja, ne želim da izigravam advokata ovde opština, ali suština je da mi već u zadnje dve godine imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Imamo stvarno manjak ljudi koji sve te poslove mogu da urade, i to jeste jedna otežavajuća okolnost.
Sa druge strane, mi imamo dosta opština u Srbiji, a i ja dolazim iz jedne takve, iz Topole, gde ste imali po različitim osnovama, posle 1945. godine stvarno jednu divljačku nacionalizaciju i gde sada jasno popisati šta je čije, veoma problematično. Naročito kada još nemamo, a to će već u januaru mesecu 2017. godine, za nekih 10-15 dana stupiti na snagu nov zakon o zadrugama, koji će jasno definisati na lokalnom nivou šta je zadružna imovina, a šta će ustvari biti nešto što će biti potencijalno javna svojina, a to je sada veliki kamen spoticanja u svakoj lokalnoj samoupravi.
Sa druge strane, mi imamo još jedno kašnjenje koje se tiče lokalnih samouprava i to nije direktno na dnevnom redu, ali ovde se govori o smanjenom kapacitetu samih lokalnih samouprava, a tiče se prenosa podataka iz crkvenih knjiga u matične knjige u svakoj lokalnoj samoupravi. Tu, takođe, sa tim kasnimo.
Zamolio bih, pre svega, resornu ministarku da se tu i pomogne lokalnim samoupravama. Imamo, doduše, jedan stvarno nakaradni zakon koji su donele neke od prethodnih Vlada, a to je da taj posao mogu da rade samo matičari u lokalnim samoupravama. To je veliki problem, jer zakon je propisao da ti matičari imaju završene Pravne fakultet i oni stari koji su se zatekli, ti stari su, nažalost, pri kraju radnog veka i više su na bolovanju nego što rade, i onda taj posao bukvalno nema ovako ko može da uradi.
Samo bih da kažem još par rečenica i oko drugog i trećeg predloga izmene i dopune Zakona o medijskim javnim servisima. Naravno, i u kasnijoj raspravi, verovatno će i druge kolege poslanici dosta o tome govoriti. Mogu još jednom da kažem, i u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe koju ovde zastupam, Nove Srbije, da podržim ove izmene. Privremeno finansiranje medijskih javnih servisa, RTS i RTV će biti do 1. januara 2018. godine, obezbeđeno finansiranje. Koleginica je maločas rekla da je to četiri milijarde iz budžeta Republike Srbije u 2017. godini. To ništa nije sporno, plus građani će plaćati tih 150 dinara preko taksi na svako električno brojilo u Srbiji. Govorimo sada konkretno o četiri milijarde iz republičkog budžeta, to vam je negde oko 32 miliona evra, ako bismo sada preveli u evropsku valutu. I to ništa nije sporno.
Ono što bih, pre svega, upitao, a ovde bi i da pozdravim, evo verovatno je prvi put ovde, i novog državnog sekretara za informisanje, gospodina Brajovića, i da se prosto nadam da će njegov dolazak u Ministarstvo doprineti da, pre svega, RTS, kao medijski javni servis bude puno bolji. A kad kažem puno bolji, sećam se iz svojih dečačkih dana, i školskog programa, i obrazovnog programa, koji je bio puno bolji nego što je to danas, ne znam da li je tada RTB imala puno više novca nego što ga ima danas, ali mi smo ovde, i moje kolege iz Nove Srbije, postavili više puta i poslanička pitanja vezana za visinu plata zaposlenih urednika u javnom servisu, i to verujte mi, skoro nikada nismo ni dobili. To je nešto što interesuje građane Republike Srbije, na koji način se tačno troše ovi veliki novci koje izdvajamo iz budžeta, na javne servise i u Beogradu i u Novom Sadu.
Voleli bismo da onda znamo, razumem velike komercijalne televizije i reklamni program, ali vi sada imate bukvalno i kada je drugi Dnevnik RTS, da imate presecanje sa reklamnim programom, koliko to košta i da li će se ovi novci upotrebiti da se promovišu kulturne, istorijske vrednosti Srbije, da se pomažu sve manifestacije u Republici Srbiji, a nažalost, ne da imamo samo izobilje repriznog programa i moram da kažem, nekada uveče i u udarnim terminima, nasilne filmove koje gledaju deca. To je nešto što stvarno ne priliči nečemu što mi želimo da bude, a to je nacionalni javni servis.
Sa druge strane, apsolutno podržavam da on ima siguran izvor finansiranja i zbog toga će i Nova Srbija, u Danu za glasanje, ove odredbe izmena Zakona o medijskom javnom servisu i podržati, uz sve ove primedbe koje sam izneo. Raduje se dolazak nekog ko je toliko dugo godina radio na RTS-u, odnosno na Televiziji Beograd, kao nekoga iz kuće ko će znati dosta stvari u tom servisu da uredi.
Ono što sam hteo još da kažem, u ovom uvodnom delu, koliko mi bude vreme dozvoljavalo. To je, već smo pomenuli, i kolege koje su govorile pre mene, obaveze države koje imamo na osnovu stare devizne štednje, vezane za presudu Suda za ljudska prava iz Strazbura iz 2014. godine, iznose tog starog duga koji je nastao tamo do aprila meseca 1992. godine, je negde koliko sam našao ovde u podacima, do 310 miliona evra. Zbog građana Republike Srbije, treba da znaju da se to odnosi na građane iz bivših republika SFRJ, koji su imali deviznu štednju u ispostavama banaka koje su imale središte, imaju ih i danas, u Republici Srbiji. Ova presuda koju sam pominjao iz Strazbura iz 2014. godine, odnosi se na Republiku Srbiju i Republiku Sloveniju. Ali nažalost, kolega je, koji je govorio pre mene pominjao stari režim koji je bio 1992. godine kada su nastali problemi stare devizne štednje, ali nije pomenuo nešto što je pre svega Mlađan Dinkić i njegova tadašnja Vlada radili, a to je da nisu obuhvatili kada su rešavali problem stare devizne štednje, nisu obuhvatili čak ni naše građane određene sa Kosova i Metohije, Crne Gore.
To je ono što mi sada moramo da platimo i što je koleginica Tomić već iznela, bolje da to uradimo danas, nego da to radimo za godinu ili dve, ali tada će nas mnogo više i mnogo skuplje koštati.
Hteo bih, naravno, i u ovom delu da pomenem, već su kolege iznele, zaduživanje za, pre svega, deonicu autoputa Surčin-Obrenovac. Za nas iz Nove Srbije je veoma bitna stvar, jer smo već u proteklih više od deceniju stalno potencirali izgradnju autoputa kroz Šumadiju, odnosno koridor ka zapadnoj Srbiji. Sada nam je zadovoljstvo da kažemo da će, evo već nadamo se, negde do kraja 2018. godine biti kompletno završena trasa od Beograda, odnosno od Obrenovca, odnosno Surčina ka Obrenovcu, pa dalje dole ka LJigu i do Čačka.
Dve stvari, mada ovde nažalost nema predstavnika Ministarstva saobraćaja, odnosno Ministarstva za infrastrukturu, ali zbog građana Srbije bih voleo da čujem da li će ovakav aranžman bilo sa kineskom bankom, bilo sa nekom drugom bankom, biti uskoro pred narodnim poslanicima vezano za deonicu od Čačka ka Požegi? To je nešto što mi isto željni iščekujemo i svi građani koji žive u zapadnoj Srbiji, a to je da se što pre krene sa deonicom i od Čačka ka Požegi i dalje od Požege ka Pešteru ili ka Zlatiboru, sad zavisno koja će se trasa tačno utvrditi, ali bi to bilo dobro da se uradi što pre.
Zbog javnosti koja prati ovaj prenos, moram da kažem da su uslovi zaduživanja koje smo dobili od Kineza, a vezano za ovu veoma zahtevnu deonicu od Surčina do Obrenovca, jel tu građani dobro znaju da imamo ona velika klizišta, Umka, i nešto što decenijama nije moglo da se reši, da su veoma povoljni. Mi smo dobili kredit od nekih 198 miliona dolara da 20 godina, odnosno 240 meseci sa kamatom od 2,5% koja je u ovom trenutku najpovoljnija na tržištu.
To je nešto što ćemo mi uvek pozdraviti. Jer, ako pravimo nekakvu novu vrednosti, ako pravimo puteve onda apsolutno ima smisla da se država zaduži da bi se 1% na adekvatan način odradio. Zbog toga ćemo naravno podržati i zajmove od Evropske banke za obnovu i razvoj, a tiče se dve deonice na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada i Leskovca.
Na samom kraju, nešto što me izuzetno i lično interesuje, jer prethodnih, bogami dana i meseci, u ovom parlamentu smo slušali dosta toga i lošeg i ja to prosto moram da naglasim, o radu nezavisnih tela koje smo mi ovde, ili mi ili neko iz prethodnih plenuma izglasao, moram sada da kažem da su ovde ispred nas i kandidati za izbor Saveta Komisije za jačanje konkurentnosti.
Zbog javnosti Srbije, uopšte ne znam koliko je ova Komisija koja je veoma značajna, a imamo čitavo jedno poglavlje, poglavlje 8 kod pristupnih pregovora sa EU, koje govori o konkurenciji, koliko je uopšte ova Komisija poznata, a koliko je ona bitna i značajna za sve nas građane Republike Srbije, jer ona treba da stvori takve uslove na tržištu da mi kada uđemo i u veleprodaju i u maloprodaju, da dobijemo određene proizvode po najnižoj ceni, da nemamo dogovorene kartele, da nemamo monopole na samom tržištu, jer ti karteli, ti monopoli imaju naravno za posledicu veliko i enormno dizanje cena.
Zbog toga bih ja nešto više rekao o samoj Komisiji za zaštitu konkurencije čiji se jedan član danas, odnosno bira na ovoj sednici, a biće izabran u danu za glasanje. Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2015. godine stvoreni su uslovi za izbor prvog saziva Komisije i ona je izabrana u aprilu 2006. godine. Kasnije su doneti podzakonski akti. Naravno, Komisija kada je izabrana bila je, hajde da kažemo, u smanjenom kapacitetu jer je imala samo 15 zaposlenih. Ali, ono što je bitno, da je u ovom trenutku treći saziv Komisije, koju predvodi uvažen prof. Miloje Obradović, i koja se stvarno uhvatila u koštac sa velikim problemima koje je zatekla na srpskom tržištu.
Moram i zbog građana Republike Srbije da podsetim da je Komisija prvi put 2011. godine koristila svoje zakonsko ovlašćenje da samostalno izriče sankcije za učinjene povrede konkurencije, odnosno mere zaštite konkurencije. Ukupan iznos određen te godine, koji je kasnije i naplaćen u budžet Republike Srbije, iznosio je 350 miliona dinara. Komisija za zaštitu konkurencije prvi put, to moram da kažem, u istoriji Srbije posle 1945. godine, kaznila i jedno javno preduzeće, to su pogrebne usluge za monopol na tržištu. Po tome je naravno prepoznatljiva.
Ono što bih voleo da iskoristim u ovoj mojoj diskusiji jeste da ohrabrim Komisiju da pre svega vodi računa i da ulazi u maloprodajne mreže, jer će samo na takav način moći da pomogne svakom građaninu da te robe i usluge plaća po što nižoj ceni.
Naravno, zbog javnosti treba nešto da kažemo o predloženim kandidatima. Nova Srbija će u danu za glasanje podržati kandidata uvaženog pravnika Čedomira Radojčića. To je čovek koji je bio i u prvom sazivu Saveta za jačanje konkurencije i borbe protiv monopola i 2005. godine. On je iskusan pravnik koji ima 32 godine radnog iskustva, radio je i u privredi i u lokalnim samoupravama. Bio je sekretar Skupštine opštine Stari grad, a radio je i više od 10 godina u preduzeću „Ivan Milutinović“ i poseduje iskustvo, poseduje znanje da može da doprinese uspešnijem radu same konkurencije.
Još jednom da ponovim da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati izmene i dopune predloženog zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova, zbog potrebe da Skupština što pre razmotri i donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Ivice Tončeva na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj nadležnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Ivici Tončevu, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije
Hvala predsednice.
Kolege poslanici, teško je izabrati neku od 27 tačaka dnevnog reda o kojima imam 20 minuta nešto da kažem. Bilo je zanimljivo slušati ministarku koja je 27 minuta pokušavala da obrazloži onaj deo tačaka dnevnog reda koji se danas nalaze pred nama, koji su došli iz Vlade.
Mučila se moram da priznam, dosta, čitajući obrazloženja raznih zakona koji su pred nama pokušavajući da predstavi ono što je za građanima u tim zakonskim rešenjima dobro. Pa je onda rekla – imamo tri zakona gde se samo pomeraju rokovi i ništa se ne menja, samo rokovi. Sada, zašto se pomeraju ti rokovi ministarko. Zašto Vlada nije donela zakon kojim se uređuje radno-pravni status plate i druga primanja zaposlenih u javnim službama, državnim organima itd. na koji se obavezala zakonom donetim u februaru mesecu ove godine, da će biti donet do kraja ove godine?
Šta je to sprečilo najbolju Vladu na svetu, na planeti, kako god, kako slušamo svakog dana od njenih članova i njenog predvodnika? Koji su to kapaciteti vama potrebni i zašto vam je sad potrebno još godinu dana da to uradite, a niste uspeli da uradite za ovih deset meseci? Zašto da vam verujemo da će to biti urađeno? Apsolutno nijedan jedini razlog da vam verujemo nemamo.
Kada se pomeraju ovi rokovi, postavlja se pitanje odgovornosti zašto nešto nije urađeno i ko je odgovoran. Vi to, naravno, niste mogli da kažete, jer je vezano za 1. tačku dnevnog reda odgovornost na vama, odnosno na vašem Ministarstvu. Možete vi da kažete – ja sam ministarka tek četiri, pet meseci, ali mislim da ako je taj zakon pripreman, a trebao je da bude pripreman zajedno sa Zakonom o platama zaposlenih u javnom sektoru usvojenim u februaru mesecu ove godine, on je mogao i morao da se nađe u Skupštini, a ne da vi ovde dođete i tražite još godinu dana i da ne kažete pri tome ništa.
Druge dve tačke vezane su za plaćanje takse za Javni medijski servis i ponovo je praksa Vlade da jedan zakon koji se zove privremeni, u svom nazivu ima reč „privremeni“, postaje trajni. Ne sad u prvom koraku, sad vidimo da postoji još godinu da se produžava to privremeno, ali kao u slučaju otetih penzija što će biti trajno, čini mi se da će i ova pretplata, ovako kako je sada usvojeno, biti trajno rešenje, iako je obećano nešto drugo građanima pre pet godina kada je SNS dolazio na vlast. Obećano je ukidanje TV takse i TV pretplate, pa je vraćeno. Trebalo im je dve i po godine da ukinu, a onda samo posle pola godine su vratili.
Zakon o uređenju sudova nije stigao iz Vlade, ali se jedan kolega poslanik setio da pomeri rok. Nije znao baš da obrazloži zašto je to tako, zašto je još godinu dana potrebno da se odloži primena zakona. Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran u ovoj zemlji za to što se stvari ne rade i ne izvršavaju? Isti je slučaj i sa Zakonom o javnoj svojini, pet godina nije urađen, a sada tražite još godinu dana. Onda slušamo ministra malopre koji kaže – najveći broj, skoro svi su. Ko je uradio? Ko nije uradio? Trebaju nam precizni brojevi. Da li je to ova Vlada sposobna da uradi? Da li je sposobna da uradi nešto za građane?
Analogno ili digitalno? Hvalili ste se uvođenjem elektronske prijave za zamenu zdravstvenih knjižica. Pa, evo, odavde idite 500 metara, svako jutro sto ljudi stoji u redu na minus pet i smrzava se. Nije smešno. Ne znam zašto je vama to smešno. Da li je njima smešno što stoje u redu? Meni nije smešno. Ja sam prijavio svoju taštu pre 45 dana i još nije dobila to. Koja je to elektronska prijava, šta oni onda analogno posle rade ako ne mogu da završe izdavanje jedne najobičnije knjižice za 45 dana? Piše da je rok 60 dana, ali koji je to rok? Kad prođe taj rok, šta ćete onda da kažete? Bili praznici, Nova godina, Božić? Stalno slušamo neka nemušta opravdanja.
Onda dolazimo do nekih zakona koji imaju veze sa građanima, Zakon o PDV-u i akcizama, ali ne, nažalost, za dobro građana. Krivo mi je što tu nije ministar finansija, jer je, najavljujući ovaj zakon kada smo usvajali budžet, rekao da je on lično za predlog da se u Zakon o akcizama uvede akcize na zaslađene voćne sokove, energetska pića i zaslađenu vodu. Zato što je Srbija ugrožena epidemijom gojaznosti. Zato što imamo apel Svetske zdravstvene organizacije da preduzmemo neke mere. Jedna od mera je uvođenje akciza i poreza. Ne da bi se punio budžet, nego da bi se stvorio fond za edukaciju ljudi, za jedan zdravi obrok u školama i vrtićima, da vodimo računa o budućnosti ove zemlje i o njenim građanima. Ali, toga u ovom zakonu nema, zato što je ova Vlada sluga krupnog kapitala.
Ova Vlada ne sme da izađe na crtu nekoj „Koka-koli“ ili nekoj velikoj kompaniji i da kaže – za dobrobit naših građana, vaši proizvodi će biti dodatno oporezovani u Srbiji. Vi nemate hrabrosti za to i zato tog predloga nema. Ima povećanja akciza za cigare, za druge proizvode i to je u redu, ali vidimo da se tu Vlada najviše hvali kako je sprečila šverc cigareta, kako je neki duvan, tone ili stotine kilograma duvana negde zaplenjeno kao najveći problem kriminala u Srbiji. Ali, ne sme se utvrditi ko je rušio Savamalu i drugi slučajevi, za to hrabrosti nema.
Bilo mi je zanimljivo kod Zakona o PDV-u, ministarka koja je obrazlagala ovaj zakon pokušala je da objasni kako Zakon o PDV-u nije zakon kojim se rešavaju socijalna pitanja. Time je pokušala da obrazloži to što se jedina preostala mera koja je postojala u Zakonu o PDV, pošto je ova Vlada prvo ukinula, odnosno vratila PDV na hranu i opremu za bebe, ali je omogućila povraćaj, sada najavljuje i ukidanje tog povraćaja. Najavljuje ga tako što će to, kako kaže, stupiti na snagu kada famozni zakon o fiskalnoj podršci porodicama sa decom stupi na snagu. Ja vas pitam, zašto nemamo taj zakon? Dve godine slušamo najave da će tog zakona biti i dve godine nema ničega. Jedino što je Vlada, umesto da nadogradi mere, jer Srbija ima ozbiljan demografski problem i nije dovoljno koliko god vi pred izbore verovatno dođete ovde sa nekim rešenjem kako ćete neke pare davati roditeljima novorođene dece za kupovinu bebi opreme i hrane, to nije dovoljno.
Zašto nije mogla da ostane ova mera koja već postoji? Preglomazna administracija, problem poreske uprave da to sve obradi? A šta radi ta poreska uprava, čime se bave? Ne radi ništa, jer su rezultati vašeg omiljenog mentora i onoga čijim se ocenama hvalite je da u Srbiji raste siva ekonomija. Kako raste ako vi svi tako dobro radite svoj posao? Kako raste ako poreska uprava dobro radi svoj posao? Šta je problem? Problem je neznanje, nekompetentnost i nedostatak vizije, što se iz ovoga i vidi. Kao što ste se setili da možete, to je kontradiktorno, u Zakonu o PDV-u govorite o tome da se smanji poreska stopa na brikete i pelet, a onda kažete kako je to u stvari jedna socijalna mera, jer će gubitak u budžetu zbog smanjene stope PDV-a na brikete i pelet biti nadomešćen zapošljavanjem. Znači, vi objašnjavate mere u ovom zakonu da će imati socijalni efekat, a vi ste rekli da nema. Pročitajte zakon do kraja, pročitajte sve što u njemu piše, pa dođite ovde da ga branite.
Između ostalog, nije istina da samo tri zakona pomeraju rokove, i Zakon o javnoj svojini i Zakon o akcizama i Zakon o porezu na dodatu vrednost u jednom delu pomeraju neke rokove, na pola godine, godinu. Znači, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji po ko zna koji put pomera neke rokove. Stalno se nešto odlaže početak primene elektronske, valjda toliko vodite ove analogne da ne možete da se odvojite od njih i da pređete na digitalni.
Onda dolaze sad po dnevnom redu, između ostalog, tačke koje su predložili odbori Skupštine za razna tela, a koja nemaju sva veze sa finansijama, imaju veze i sa medijima, to je poseban skandal, i sa nekim drugim stvarima. Ali, meni je bilo jako zanimljivo da čitam jedan predlog, jer sam otkrio da u Skupštini postoji vremeplov. Ja bih molio da mi omogućite da koristim taj vremeplov. Evo, sad ću da vam objasnim kako sam zaključio to.
Kada čitate Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, čitate kako je došlo do toga i, naravno, ova većina tek krene u izbor novog onog trenutka kad starom prestane mandat, umesto da posao obavi pre, da nema praznog hoda, da nema toga da organi ne mogu da rade jer nemaju dovoljan broj članova, ali da to stavimo sad po strani. Kaže odbor radi, radi, radi i onda kaže – na 14. sednici održanoj 16. decembra 2016. godine odbor je predložio kandidata. Onda su valjda članovi odbori posle seli u taj vremeplov, jer kaže – odbor je na 15. sednici, logično, 15. dolazi posle 14, ali održane 20. avgusta 2016. godine. Znači, u prošlom vremenu!
Oni su predložili da se ovaj predlog razmatra po hitnom postupku. I očigledno da taj vremeplov nisu koristili samo članovi odbora, nego je koristio i kandidat, zato što je kandidat u svom dopisu Skupštini da prihvata kandidaturu, potpisao da prihvata kandidaturu za izbor na funkciju na koju je predložen od strane Odbora za finansije 28. novembra. Znači, dve nedelje pre nego što ga je odbor izabrao, on je znao da će biti izabran, odnosno da je izabran od strane odbora već. Ovo je razlog da se ova tačka ne razmatra. On je mogao 28. da kaže prihvatam kandidaturu na koju sam predložen od strane SNS-a, ali nije mogao da kaže prihvatam kandidatu na koju sam predložen od strane odbora, jer je odbor tek 20 dana posle toga doneo odluku. Znači, vi ste morali ili da koristite taj vremeplov malo manje i malo opreznije ili da vodite računa o tome kakve papire šaljete ovde u Narodnu skupštinu.
Pa, za razliku od vas, mi i u ovom kratkom vremenu uspemo da pročitamo neke od ovih tačaka. Ja priznajem, nisam uspeo da pročitam sve, nemam tu pamet, a Bogami nemam ni brzinu, jer u ovoj Skupštini da bi mogli da reagujete treba vam Husein Bolt u poslaničkom klubu da strči od onog trenutka kada se objavi saziv elektronski, digitalni, a ne analogni u sistemu Skupštine, imamo osam minuta da reagujemo i dopunimo predloge za dnevni red.
Ali, dobro, verujem da će sledeći put predsednica Skupštine biti još zahtevnija, da će nam ostaviti tri minuta, pa ćemo videti da li možemo da angažujemo Huseina Bolta da nam pomogne da za to vreme strči o odnese predloge na pisarnicu kako bi mogli da ostvarimo svoja poslanička prava.
Ovi zakoni ne sadrže gotovo ništa dobro za građane i to je posebno vidljivo u jednom onako banalnoj tački dnevnog reda predloga Autentičnog tumačenja odredba člana 5. stav 1. i člana 53. Zakona o eksproprijaciji. Znači, postala je praksa SNS-a da umesto da usvaja jasne zakone koji će moći da se sprovedu i koji će štititi interese građana i države i uvesti red. Vlada, odnosno vladajuća većina pribegava ovim autentičnim tumačenjima i umesto da izmeni zakon ona donosi autentično tumačenje ovde.
Šta ovo autentično tumačenje ima za posledicu? Ima za posledicu da se prekine sa sudskom praksom u slučajevima, pre svega vezanim za EPS, za postavljanje dalekovoda i činjenicu da EPS neće da plati građanima zemljište koje oni ne mogu da koriste zato što su postavljeni dalekovodi na njihovom zemljištu ili prolazi iznad njihovog zemljišta. Znači, EPS je koristio rupu u zakonu, međutim sud je zauzeo suprotnu praksu i šta kaže sve ovo? Kaže – u sudovima trenutno postoji 102 predmeta čija je ukupna vrednost 723 miliona dinara. Znači, nekih šest miliona evra.
Znači, mi ovim treba da sprečimo građane koji ne mogu da raspolažu svojom imovinom, de fakto, da naplate to države onako kako kaže to Zakon o eksproprijaciji i umesto da se zakonom jasno utvrdi šta se dešava i kako se to reguliše. Mi imamo ovo autentično tumačenje koje treba da prekine uspostavljenu sudsku praksu, na štetu građana Srbije. Znači, svaki ovaj zakon je, gotovo svaki na štetu građana Srbije. „Petrohemija“ i dug od 105 miliona evra koji sada treba da postane javni dug i ovde se govori da je to tzv. istorijski dug, nastao u nekoj prošlosti, provlači se kroz godine, a kakvo je preduzeće, evo od 2014. godine posluje pozitivno. Izmiruje sve svoje obaveze, čak uspeva da vrati i neke obaveze iz tog istorijskog prethodnog perioda.
Postavljam pitanje šta ćemo sa nekim drugim preduzećima koja danas nisu na dnevnom redu? Šta ćemo sa onima kojima smo regulisali istorijski dug kao RTB, a oni u 2016. godini od četiri milijarde dinara koliko su potrošili 4,6 milijardi dinara koliko su potrošili električne energije plate 200 hiljada, pa se istaknuti član SNS-a i direktor Spasovski smeje i kaže- pa, šta, neće da nam isključe. I, ko će te dugove, ne te istorijske nego one koji se stvaraju svaki dan od strane partijskih rukovodilaca, nesposobnih kadrova SNS-a, ko će te dugove da vraća nego građani ove države.
Ono što me raduje, radujem me prvi dogovor za neki infrastrukturni objekata koji je ova Vlada uspela da dogovori, vezano je za deonicu autoputa, izgradnju deonice autoputa od Surčina do Obrenovca. Stvarno se nadam da će rok od tri godine koliko stoji u ovom sporazumu da je dogovoreno za izgradnju te deonice biti ispoštovan. Mislim da je dobro da znamo da te tri godine već teku, 36 meseci teče od 18. juna ove godine, znači, prošlo je već šest meseci, da će za dve i po godine biti otvorena ta deonica. Da to sada zapamtimo svi i da se spremimo za taj dan, ja ću biti srećan da budem tamo na otvaranju te deonice autoputa, pa sve ako me tadašnji premijer ko god on bio u tom trenutku kamionom preveze preko mosta i dalje.
Zanimljivi su, naravno, kandidati za izbor člana Saveta REM-a, s obzirom da posle nekoliko neuspelih pokušaja i blokiranja više od godinu dana da se izaberu članovi koji dolaze na predlog Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izdržavanje zaštite dece da konačno imamo neki predlog koji će verovatno proći. Međutim, ono što mene zanima je da li će taj jedan član koji bude izabran imati snage i hrabrosti i podršku drugih članova da uradi nešto po pitanju emitovanja rijaliti programa u Srbiji. Da li ćemo po ugledu na zemlje u okruženju ograničiti vreme emitovanja na one kasne večernje sate kada mladi ljudi, odnosno deca ne gledaju televiziju ili ćemo te programe kao što je slučaj do sada da će se ti programi emitovati 24 sata dnevno i činiti više od 60 ili 70% programa nekih nacionalnih emitera. To je naravno i pitanje za ministarstvo. Ono je dok je bio prethodni ministar pokazalo da nema hrabrosti da se sa tim obračuna, ali hajde da vidimo šta će novi ministar i njegov novi državni sekretar uraditi.