Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/321-16

2. dan rada

23.12.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Razumem vas, ali ne mogu da vam dam duže.
(Marko Đurišić, s mesta: Mogu li ja repliku?)
Možete, naravno, samo moram kolege da upozorim da moram da izbrišem listu, da ne misle da imam zlu nameru.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Hvala, predsednice.
Pa, prvo, ja nisam bio tu kada ste uvodili ponovo PDV na hranu i na bebi opremu, a uvodili ovu meru mogućnosti povraćaja. Nisam bio poslanik u tom sazivu, tako da sigurno nisam to kritikovao. A, oslobođenje od PDV-a na hranu i opremu za bebe je po meni najbolje rešenje. I mi predlažemo ovde već godinu i po dana da se smanji stopa PDV-a hrane na bebe sa 20% na 10% i za to nema razumevanja i nema podrške.
Ali, kritikujem, naravno, sada ovo rešenje koje još lošije, još lošije, jer vi ukidate jednu jedinu preostalu meru socijalne brige i brige za građane i budućnost Srbije, koja postoji u Zakonu o PDV-u, pravdajući se donošenjem nekog zakona za koji ne znamo kako će da izgleda i koji će to biti iznos jednokratne pomoći koja će biti isplaćivan roditeljima za isplatu za bebi opremu i za hranu. Mi ne znamo koliko će to biti i nismo čuli to, ni od koga ovde, jer tog zakona još nema. A s obzirom da taj zakon dve i po godine ne može da se donese, sumnjam da će biti donet. Da, ostaje isto, ostaje isto, ali to nije dovoljno.
Mi imamo problem u ovoj državi, demografski problem, koji ne može da reši savet za borbu protiv abortusa, što čujemo da Vlada ima nameru da donese, uključujući crkvu i ne znam koga još u taj problem. To se tako ne rešava, gospodo, u modernim državama, nego aktivnim merama podrške porodicama sa decom. E, toga nema. To je ono što nedostaje.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Hvala što ste se držali vremena.
Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala.
Samo par stvari, prvo stvarno mi je užasno žao, pre svega kao građanki Republike Srbije, što se ovde sprdamo sa elektronskim uslugama, kao načinom da olakšamo život i građanima i privredi Srbije i to je pretpostavljam razlog zašto od 2015-2016. godine građani žive u Srbiji i nemaju nijednu elektronsku uslugu, moraju da idu na šalter, da skupljaju papire, da se vraćaju sa šaltera, da se vraćaju ponovo na šalter, pa opet da skupljaju papire, pa da se vrate kući, pa da izađu sa posla da odu na šalter i tako sedam, deset sati, sedam, deset dana, ali zato što vidim da sad kada smo krenuli da uvodimo elektronski servis, kao Vlada Republike Srbije, to je potpuno onako stvar sprdnje ovde.
Dobro, ako vi mislite da elektronski servisi nisu važni za građane, sva sreća što ova Vlada misli da su važni, kao način da se konačno u 21. veku olakša život u Srbiji. Ne postoji razlog da se ide na šaltere, nema razloga.
Što se tiče hvaljenja u vezi sa uvođenjem elektronskih zdravstvenih knjižica, ja se izvinjavam građanima Srbije ako je izgledalo da se moje Ministarstvo i ja kao ministar tog resora hvalilo sa uvođenjem zdravstvenih knjižica, elektronske prijave za zdravstvene knjižice, zato što je to stvar zbog koje treba da nas je sramota, da smo ih pustili 9. novembra 2016. godine. Ja se izvinjavam ako je delovalo kao da smo se hvalili. Nije bila namera. Bila je namera da kažemo ljudima da smo konačno uveli mogućnost da se od kuće, od prijatelja, sa posla elektronski prijave za jednu uslugu Republike Srbije.
Tačno je da zato što se ovo uvodi tek 2016. godine nema dovoljno ljudi koji koriste ovaj princip, ali je isto tako tačno da je važno ljudima dati izbor da mogu ukoliko hoće da koriste elektronske servise i da se prijave od kuće ili iz kancelarije ili od prijatelja, a da ako neće, mogu isto tako i osećaju se bezbednije, da stanu u red i da čekaju na šalteru.
Isto tako, treće je tačno da smo zajedno sa Poštom Srbije uveli mogućnost da se za knjižice prijavljuje i preko šaltera Pošte koji postoje u svakom selu Republike Srbije, tako da kada penzioneri koji ne žele da recimo odu u penzionerski klub, jer smo i u penzionerskim klubovima uveli, uz pomoć, još jednom javna zahvalnost volonterima sa FON-a. Oni volontiraju da se u penzionerskim klubovima prijavljuju penzioneri elektronskim putem za zamenu elektronskih zdravstvenih knjižica, da to sada kada idu po svoje penzije mogu da urade na šalterima Pošte.
Dakle, makar smo uveli tri različite mogućnosti da se neko prijavi od kuće elektronskim putem, da ne čeka ni na jednom šalteru, da i dalje čekaju na šalterima RFZO, ili da to urade u pošti. To je najviše što Vlada može da uradi. Vlada ne može i ne treba da ukine jedan metod čekanja u redovima na šalterima ako ljudi hoće da čekaju redove na šalterima ili osećaju da im je to bezbednije, ali je važno da se konačno uvede izbor i da oni mogu da urade to i od kuće.
Dakle, još jednom, nismo se hvalili. Ako je delovalo da smo se hvalili, ja se duboko i iskreno izvinjavam građanima Srbije, zato što je sramota da mi treba ovo da radimo 2016. i 2017. godine, sramota je. Ali, verovatno da se desi da ova Vlada nije tu 2017. godine i da neka druga većina dođe, da bi se opet ukinulo sve što se tiče elektronskih servisa, zato što je to očigledno sprdnja ovde. To je prvo što sam htela da kažem.
Što se tiče same izrade elektronskih zdravstvenih knjižica, to traje vremena. Da li je to nešto što se nama sviđa, što treba da pozdravljamo? Nije. Radi se najbrže što može. I rekli smo da kada se neko prijavi, da neće trpeti posledice toga, što je logistički potrebno neko vreme da se izradi nova elektronska zdravstvena knjižica.
Što se tiče pomeranja rokova, jeste, nije okej da se pomeraju rokovi i jeste, uvek treba tražiti odgovornost kada se pomeraju rokovi. Ali, kako da vam kažem, radi se na velikom broju poslova čiji su se rokovi potpuno sumanuto i bezrazložno za jednostavne poslove pomerali pa i po sedam godina, i ova Vlada treba da ih završi. Uobičajeno, kada želite da završite neke poslove, treba vam neko vreme. I onda sistematski završavate jedan po jedan, po jedan, po jedan posao. To je ono što radi ova Vlada.
Jedan od poslova koji je potpuno nerazumno, nelogično pomeran sedam godina je prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Ponovo, jedan od ozbiljnih poslova važnih za građane Republike Srbije, sedam godina.
Rekli smo, recimo, za to da se rokovi više neće pomerati i ceo sektor radi u ministarstvu na tome. Neće se pomerati. Lokalne samouprave moraju da završe ovaj posao, kako znaju i umeju.
Znate li šta smo nasledili posle šest i po godina od kada je donesen taj zakon? Recimo, opština Trstenik, 1. novembar 2016. godine, posle šest i po godina, više od toga, prenos matičnih knjiga u elektronski oblik 1,5% posla urađeno, 1,5% posla urađeno. Radili smo sa njima i danas je 69% posla urađeno. Znači, može da se uradi za dva meseca, ali niko ga nije uradio šest i po godina. Dok vi niste rekli, kao Vlada Republike Srbije, ovo više nema smisla, uradićete, svaki dan ćemo pomagati i kontrolisati da li je posao urađen.
Taj posao, veliki posao koji je trebao da bude urađen pre četiri godine će do kraja ove godine biti završen, a onda očigledno poučeni ovim kako mora da se uradi, da bi posao bio završen, zajedno sa Ministarstvom finansija prelazimo na registraciju imovine, da završimo i to. Reći ćemo – neće se pomerati više rokovi, završićemo tokom 2017. godine. Završavamo poslove koji se nisu završili sedam godina, i to valjda nešto znači, i to je valjda nešto što treba pohvaliti i nešto što je garant da se ovi rokovi neće pomerati.
Na kraju krajeva, usvajane su, kao što kažete, 2008, 2009, 2010, 2011. godine odlični zakoni. Ja sam rekla BMV zakoni, Audi zakoni, a mi i dalje vozimo Zastavu i Fiću, nisu implementirani. Sada se implementiraju posle sedam godina i da zbog toga je potrebno pomeranje nekih rokova, jer sistematski radimo na završavanju posla i završavamo posao po posao.
Konačno, još jedno objašnjenje, čini mi se da je potrebno, refundacija i ukidanje prava na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe. Pokušala sam da objasnim. Jeste, to se neće desiti dok Narodna skupština, odnosno Vlada ne završi rad na Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dok se ne završi rad na tom zakonu i Vlada Republike Srbije ne usvoji taj zakon, neće se ukidati pravo na refundaciju PDV, jer nećemo moći da zamenimo tu socijalnu meru jednokratne pomoći.
Pored toga, postoji više razloga za ovu meru, važnih razloga za građane Republike Srbije, a jedan od tih su ti smešni elektronski servisi zato što ćemo onda to u stvari uvrstiti u ovaj servis koji smo počeli da pružamo ove godine, a to je elektronska prijava u porodilištima za roditelje novorođene dece, koja po prvi put uskraćuje potrebu da idu na tri različita mesta i da čekaju u proseku sedam sati na šalterima. Sada će se oni i za ovo prijaviti u porodilištima i neće morati da skupljaju račune i neće morati da prolaze kratak kurs obuke kako da rade refundaciju PDV, nego će odmah i svi roditelji, kako se beba rodi, biti prijavljeni za tu socijalnu meru.
Važan razlog zašto ovo radimo je što institut refundacije PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe nije u skladu sa propisima EU i što ukidanjem ovog instituta izvršavamo dalje usaglašavanje sa propisima EU i time pokazujemo još jednom da je Vlada Republike Srbije duboko posvećena što bržim evropskim integracijama.
Kada govorimo o neznanju, onda bih pretpostavila da se makar u nekim političkim strankama koje su deklarisane da Srbija treba strateški da se opredeli za EU i brzo priključivanje EU, čini mi se da zbog ovog ovakvog neznanja, to je možda onda razlog i objašnjenje zašto su te evropske integracije išle tako brzo do 2014. i 2015. godine. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Aleksandra Tomić, kao ovlašćeni predlagač.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, otvorila se rasprava po pitanju izbora člana Saveta guvernera i uopšte zašto biramo institucije kada članovima određenih saveta istekne mandat. Zato što tako piše u zakonu. Kada počnete da sprovodite proceduru praktično prekidate mandat koji ste mu dali po zakonu, a on traje četiri ili pet godina, i onda biste rekli kako mi smenjujemo ljude. Mi ne smenjujemo ljude, nego jednostavno vršimo funkciju nadzora nad tim institucijama do kraja njihovog mandata. Naše je da obavimo izbor u skladu sa zakonom.
Zakon kaže – ako je 14. novembra istekao mandat, onda procedura kreće od sledećeg dana ili od dana kada se konstituiše određeni organ, jer smo imali izbore, npr, za neke druge komisije koje smo birali, a kada je član Saveta guvernera u pitanju, to je bio 14. novembar, od 15. do 29. su podnosili zahteve sve poslaničke grupe. Znači, 28. je ovaj kandidat podneo svoj zahtev i predlog je podnela SNS, i to je sve u rokovima u skladu sa zakonom.
Ukoliko to ne radimo i ne želimo da naše institucije, koje su u nadležnosti Skupštine Srbije, rade, onda gušimo praktično rad tih institucija, a u vaše vreme su te institucije birane i godinu i po, i dve godine posle isteka mandata pojedinih članova, pa vi sada vidite ko je rušio institucije, a ko ih je gradio.
Što se tiče uopšte kadrova o kojima pričamo i kako mi nemamo kadrovsku strukturu i kako je Spasovski najgori direktor, pa i u vaše vreme je bio direktor i vaš tadašnji predsednik Srbije je dolazio u isti taj Bor i hvalio se sa takvim direktorima kao što je on.
Prema tome, degradiranje institucija, kao što je Republička uprava javnih prihoda, kako ništa ne radi, kako jača siva ekonomija, pa pokazuju rezultati. Onoliko naplaćen porez na osnovu delovanja Republičke uprave javnih prihoda pokazuje rezultate u budžetu, a u vaše vreme je gospodin Mišković koristio Belvil i zemljište ispod Belvila, nikom nije plaćao porez za to i Republička uprava javnih prihoda nije smela da uradi procenu zemljišta i kapitala, nego su to plaćali oni koji su kupovali te stanove preko kredita određenih banaka, a koje u stvari iz budžeta svih građana Srbije. Tako je izgledala vaša politika, a ovako danas izgleda naša politika.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Hvala.
Imam problem, odnosno sada malo bolje razumem zašto je ministarka Brnabić danas ovde. Vi ovde jeste prvi put danas u Skupštini …
(Poslanici SNS: Nije.)
… prvi put ste u Skupštini da obrazlažete ove zakone za pomeranje rokova. Znači, drugi članovi Vlade su to već radili i oni ne mogu sada da kažu to što ste vi nama rekli – evo, moramo sada, sedam godina je prošlo, neki posao se nije završio. Ko je sedeo u Vladi pet od tih sedam godina? Ko je sedeo? Oni sa kojima vi sedite u Vladi. O tome se radi. Ne možete vi da kažete – ja sam tu četiri meseca, nemam nikakve veze sa tim. Znači, ista većina je birala vašu prethodnicu i ministra pre toga. Dobro, bio je neki posao za dve godine, da li je urađen ili nije, možemo, ali vi ste imali još pet godina da uradite, pa niste uspeli. O tome se radi, ministarka.
Razumem zašto gospodin Vujović nije tu. On je dolazio ovde tri, četiri puta i pomerao ove rokove u Zakonu o poreskoj administraciji i bilo mu je neprijatno, kaže – mislili smo, ali evo ne može, znate i sada je čovek digao ruke, jer ne može da pravda to, jer on više ne može. Vama je ovo prvi put i sada kažete – nećemo više. Ja vam ne verujem. Odmah da vam kažem, jer nije samo do vas, radi se o Vladi, o sistemu rada, odnosno nerada, i to što mi danas, 2016. godine, uvodimo te elektronske servise je poražavajuće za sve nas, jer je to nešto što je trebalo da se uradi pre pet ili deset godina.
Evropske integracije o kojima govorite i koje pokušavate da opravdate, one idu najsporije u Srbiji od svih zemalja. Od 2012. godine kada smo dobili članstvo kandidata, najsporije idemo već pet godina.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, mislila sam da ćete replicirati poslanici koja vas je spominjala direktno, ali dobro, nema veze.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Poštovana predsednice, cenjena ministarko, kolege poslanici. Izuzetno je zanimljivo kada pojedini poslanici, inače pripadnici bivšeg režima, postave pitanje ko je za nešto odgovoran u Srbiji. Građani Srbije su i 2012. i 2014. godine, i ove 2016. godine, rekli ko je odgovoran za pljačkašku privatizaciju, ko je odgovoran i za otpuštanje stotina hiljada radnika, ko je odgovoran zato što je Srbija opustošena, ko je odgovoran zato što su građani dovedeni na ivicu siromaštva? Kada pričaju o slugama krupnog kapitala i kada pričaju o tajkunima, pitao bih u čije vreme su tajkuni i krupni kapital vladali Srbijom i kome su, ako ne njima i njihovom predsedniku, tajkuni i krupni kapital formirali Vladu 2008. godine.
U ime poslaničke grupe Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka, u potpunosti bih se složio sa jučerašnjom konstatacijom ministarke Brnabić o velikom značaju donošenja zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti. Svi znamo da su trenutno u Srbiji procene vrednosti nepokretnosti najčešće neadekvatnim, a neadekvatna procena vrednosti nepokretnosti otežava pristup izvorima finansiranja, otežava dalji razvoj kreditiranja, a sve ovo sprečava privredni rast koji nam je preko potreban zarad ekonomskog i privrednog oporavka zemlje.
Najveći korisnici usluga procenitelja su, naravno, pre svega, banke. Nepouzdanom procenom vrednosti sredstava obezbeđenja dolazimo u situaciju da banka klijentu ili ne želi da odobri kredit, ili odobrava kredit uz višu kamatnu stopu, čime raste verovatnoća da će takav kredit tokom roka otplate postati nenaplativ. U oba slučaja imaju neposredan uticaj na otežan pristup izvorima finansiranja i ometaju razvoj naše privredne aktivnosti. Uz ovo se, često u prethodnom periodu, pojavljivao još jedan problem koji je direktno proizilazio iz neprecizne procene vrednosti nepokretnosti koja je predmet obezbeđenja, a to je situacija koja banka od klijenta zahteva značajno veću vrednost hipoteke u odnosu na iznos kredita. Sve ovo je posledica činjenice da u Srbiji ne postoji potpuna i sistematizovana infrastruktura za kvalitetno i pouzdano vrednovanje nepokretnosti.
U odnosu do sada, procenu nepokretnosti vršili su veštaci građevinske struke, koje je imenovalo Ministarstvo pravde, ali oni nisu uvek imali potrebno znanje o procenama vrednosti nekretnina, nisu imali obavezu stalnog stručnog usavršavanja, niti su imali zvanično usvojene standarde i metodologiju kojim bi se rukovodili. Zbog nestandardizovanih kriterijuma često se dešavalo da se procene vrednosti za istu nepokretnost, a koje su vršene u isto vreme, a razlikuju i do 60%. Sve je ovo često dovodilo do zloupotreba prilikom procena vrednosti nekretnina, a ono što je najstrašnije, jeste činjenica da nije postojalo regulatorno telo odgovorno za sankcionisanje neprofesionalnog i neetičkog postupanja procenitelja.
Predloženim zakonom stvaraju se pouzdani nacionalni standardi, obezbeđuje stručnost i odgovarajuće obrazovanje procenitelja, ali i stvaraju unificirana pravila vezana za tržište nepokretnosti, što će doprineti održavanju finansijske stabilnosti, izbegavanju sistemskih rizika, pošto tačnost procene vrednosti nepokretne imovine, kao što sam rekao, predstavlja značajan element finansijske stabilnosti bankarskog sistema, kao i poboljšanje pristupa finansijama i povećanom razvoju privredne aktivnosti.
U vezi Predloga o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, osvrnuo bih se na Predlog ukidanja prava na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe, uz važnu napomenu, da, kao što je i ministarka rekla –predloženo je da se pravo ukida tek danom početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojima će biti uređene te jednokratne isplate. Najave ove mere u prethodnih par meseci bila je često zloupotrebljivana u dnevno-političke svrhe i zarad ubiranja jeftinih političkih poena, ali usvajanjem Zakona o finansijskoj podršci sa decom kojim će biti uređena jednokratna isplata novčanih sredstava će staviti tačku na sva zlonamerna tumačenja.
Nadam se da je sada svima jasno, da će tek danom početka primene te mere biti ukinuto pravo na refundaciju, a ovim izmenama biće omogućeno da svi roditelji ostvare pravo na nadoknadu pošto će svi, ponavljam svi roditelji, imati ovo pravo. Prednost ovakvog socijalnog pristupa biće i činjenica da od sada roditelji neće morati da prolaze kroz te sve dugotrajne procedure, njihove verifikacije i odobrenje od strane Poreske uprave, kako bi refundirali sredstva, već će znači prilikom prijave novorođenčeta biti i imati mogućnost da se prijave i za ovu jednokratnu isplatu novčanih sredstava.
Želim još da napomenem da se novim Zakonom o finansiranju i finansijskoj podršci porodici sa decom koji će biti usvojen sledeće godine, planira i značajno povećavanje broja žena koje će imati pravo na porodiljsku naknadu. Naime, prvi put će biti predviđena mogućnost da majke koje rade po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, kao i one koje su vlasnici poljoprivrednog gazdinstva, a obavljaju samostalnu delatnost, imaju pravo na nadoknadu iz budžeta, kao što imaju sve druge majke.
Uvođenjem ovih novih kategorija koje će imati pravo na nadoknadu Vlada RS će stvoriti najširi obuhvat ovog prava, pošto ove žene nikada do sada nisu imale pravo da dobiju porodiljsku naknadu od države.
I na kraju, vezano za Predlog zakona o preuzimanju obaveza akcionarskog društva HIP „Petrohemije“ Pančevo, prema Privrednom društvu Naftna industrija Srbije, i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, moram da konstatujem da smo svi bili svedoci da se tokom poslednje dve decenije poslovanje „Petrohemije“ odvijalo u neekonomskim uslovima, i da je upravo zbog toga, i poremećaja na tržištu i došlo do kašnjenja u izmirivanju obaveza dobavljačima, među kojima se nalazio i NIS.
Imajući u vidu ugroženu finansijsku poziciju „Petrohemije“, veliku izloženost prema dobavljačima, što je posledica ekonomskih uslova poslova iz proteklog perioda, „Petrohemija“ nije u mogućnosti da obezbedi finansijska sredstva i izmiri obaveze koje datiraju iz prethodnog perioda, a da pri tom, ne ugrozi tekuće poslovanje i plaćanje tekućih obaveza po osnovu nabavke primarnog benzina i drugih sirovina. Bilo je neophodno da većinski vlasnik, Republika Srbija, obezbedi finansijska sredstva kako bi se izmirile obaveze „Petrohemije“ prema NIS-u.
Vlada Republike Srbije usvojila je Program mera za izmirivanje obaveza pre „Petrohemije“ prema NIS-u, po osnovu isporuke primarnog benzina. Zato je u cilju rešavanja problema potrebno donošenje ovog posebnog zakona, kojim će Republika Srbija preuzeti, kao javni dug, obavezu u iznosu od 105 miliona evra. Donošenjem ovog zakona urediće se način, postupak izmirivanja obaveza „Petrohemije“ prema NIS-u, kao i način obezbeđivanja sredstava za ove namene.
Smatramo da je neophodno doneti ovaj zakon, poštujući potrebu da se „Petrohemiji“ pruži neophodna podrška, da se ne ugrozi njen normalan i kontinuiran rad, ali i kako bi se nastavio proces reorganizacije ovog preduzeća shodno preuzetim obavezama. O značaju „Petrohemije“ govore nam i podaci da od 10 zemalja Jugoistočne Evrope, sa više od 65 miliona stanovnika, „Petrohemija“, praktično, jedino raspolaže operativnim kapacitetima za proizvodnju polietilena i sopstvenim sirovinama. Kod tirena je prednost „Petrohemije“ još izraženija, jer u krugu od hiljadu kilometara nema ni jednog sličnog postrojenja. U „Petrohemiji“ radi više od 1400 radnika, koji čekaju da se nađe rešenje kako bi fabrika nastavila normalno da radi, tim pre što fabrika ni danas nema viška zaposlenih i što svi i sada rade punom parom.
Već drugu godinu za redom „Petrohemija“ beleži pozitivno tekuće poslovanje. Tako je i u prvih devet meseci ove godine ostvarena dobit od 40 miliona evra, i iskreno se nadamo da će do kraja godine ta dobit veća čak i od 50 miliona evra.
Poslanička grupa PS-NSS-USS u Danu za glasanje podržaće ovaj, kao i ostale predloge zakona. Hvala.