Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/321-16

3. dan rada

26.12.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 101 narodni poslanik i da imamo uslove za nastavak rada.
Obaveštavam vas da su danas opravdano sprečeni da prisustvuju, Miroljub Stamenković, Jasmina Karanac i Đorđe Komlenski.
Nastavljamo zajednički, načelni, jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 27. dnevnog reda.
Reč ima, prva na spisku, poslanica LJiljana Malušić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministri sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Sporazumu o zajmu, drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Naime, pre svega treba reći da je devedesetih godina Republika Srbija doživela ratove u okruženju, zatim recesiju. Od 2008. do 2012. godine otpuštanje, masovno otpuštanje radnika od 350 do 400 hiljada radnika, a između toga pljačkaške privatizacije. Srećom, 2012. godine pobedom SNS, ova zemlja je izbegla bankrot. Bili bi, nažalost, kao Argentina. Zahvaljujući SNS i Vladi, mi danas imamo rezultate koji su na zavidnom nivou.
Naime, niko u zadnjih 15 godina nije imao snage, volje, znanja, da ovu zemlju dovede do nivoa do kog se sada nalazi. Naime, u zadnje dve godine kreće se u reforme koje su, nažalost, vrlo bolne, ali donose rezultate. Što se tiče 2008. do 2012. godine, procenat nezaposlenih je bio 27%, danas je 16%, sa tendencijom da sledeće godine taj procenat bude 14%.
Što se restrukturiranja tiče, uz pomoć Svetske banke dobili smo kredit od 89 miliona 800 hiljada evra i masa firmi će biti konsolidovana. Šta to znači? Biće izlečena. Davno je prošlo vreme, mi smo zemlja u tranziciji. Međutim, ta tranzicija kod nas poprilično dugo traje, skoro 20 godina. Od korporativnog načina upravljanja polako se prelazi na tržišnu privredu ili korporacijski način privređivanja. Tržišna privreda je to što ceo svet ima, pa polako u korak idemo sa tržišnom privredom i mi.
Republika Srbija nije zemlja za prodaju. Ne može se sa njom svaki deo rasprodavati. Naime, Republika Srbija je osnivač 37 privrednih društava i javnih preduzeća. Sva ta preduzeća će biti restrukturirana. Za masu preduzeća se pravi odličan socijalni program sa sindikatima iz tih firmi o kojima ću sada pričati, kao i sa Svetskom bankom.
„Železnice Srbije“, za sada, imaju najbolji program ikada. Radi se na socijalnom programu. „Železnice Srbije“ su podeljene u četiri segmenta i niko od tih ljudi neće biti na birou bez otpremnine. Naravno, postoji prirodna selekcija ljudi koji treba da odu u penziju, otići će, ostatak ide na biro, a u firmi se vrši kompletna reorganizacija, odnosno kompletan menadžment se na jedan nivo podiže i to će biti korporativno upravljanje ovim javnim preduzećima.
Takođe, za firme od strateškog značaja, kao što su „EPS“ i „Srbijagas“, spremljena je konsolidacija. Što znači korporativan način privređivanja i ponovo napravljenja struktura na način na koji to radi čitava Evropa, odnosno čitav svet. Ako igramo tržišnu utakmicu, bićemo na tržištu ukoliko smo konkurentni, utakmica ide, ukoliko ne, nažalost ne.
Ono što treba istaći je, pre svega, privatizacija „Železare“, jedne od strateških firmi Republike Srbije. Na sreću, naši prijatelji Kinezi, firma „Hesil“, kupila je za 46 miliona „Železnice Srbije“ i danas „Železnice Srbije“ posluju. Niko od tih ljudi nije otpušten. Grad Smederevo ponovo raste. Što je najbolje što treba istaći je, da kompanija koja je kupila „Železaru Smederevo“ ulaže u ljudske resurse, što znači da se trudi da svi ljudi koji su tamo zaposleni, pre svega budu edukovani, da imaju fantastično okruženje, znači bavi se, pre svega, ekologijom. Ono što je najvažnije je da hoće da proširi proizvodnju. Upravo se radi na galvanizaciji koja je neophodna za kompletnu automobilsku industriju, kao i za građevinu. Bravo.
Ono što je takođe primer dobre prakse je pronalaženje strateškog partnera. To smo uradili i sa velikom firmom, bivšom nam, „JAT“-om, koji je bio potpuno pred bakrotom, kao i velike firme, uglavnom sve po Srbiji. Danas je to nova firma „Er Srbija“ koja je našla odličnog strateškog partnera, koja posluje izvanredno i mi smo sada lider u regionu. Naime, sa nama lete sve zemlje u okruženju. U prošloj godini smo imali četiri miliona suficita ili profita, i naravno zaposlenih dve i po hiljade radnika. „Er Srbija“ takođe, od kako letimo za NJujork, zaposlila je još 150 radnika, što znači 30 pilota i 120 kabinskih radnika. Bravo za „Er Srbiju“. Sve što dobijemo od profita ulažemo u novu flotu i u ljudske resurse.
Šta je poenta čitave priče oko reorganizacija? Pre svega, da se rastereti budžet Republike Srbije, zatim da imamo korporativan način upravljanja, da imamo nadzorne odbore koji će kontrolisati kompletnu privredu i sva ta preduzeća i na kraju samim tim postižemo i dovodimo strateške partnere.
Samo bih dve rečenice rekla o Koridoru 10. Neko reče – zašto Koridor 10? Zato što je krajnje vreme da se završi, pre svega zbog bezbednosti građana, a zatim zbog toga što se na taj način, jer je to tranzitna zemlja, puni budžet Republike Srbije.
Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za sve predloge ovih zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Aleksandar Stevanović. Nije tu.
Snežana Punović, da li je tu? Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o nekoliko predloga zakona i u tom smislu bi se najpre osvrnula na dva medijska zakona.
Na Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Oba zakona se odnose na finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa. To su RTS i RTV. Prema sadašnjim zakonskim rešenjima, RTS i RTV se finansiraju prevashodno iz dva javna izvora. Jedan je budžet Republike Srbije, a drugi je taksa koja se plaća uz račun za isporučenu električnu energiju.
Ova zakonska rešenja su oročena jer se tragalo za trajnim rešenjima kojima bi se finansiranje, zapravo finansiralo ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Svaka država ima svoju medijsku kuću koja ima zadatak da ostvaruje opšti, odnosno javni interes u oblasti informisanja. Taj javni interes se štiti nepristrasnim, nezavisnim i objektivnim informisanjem, medijskom promocijom društvenih vrednosti, kvalitetnim obrazovnim i kulturnim programskim sadržajima. O kvalitetu programa, javni medijski servisi se moraju razlikovati od drugih komercijalnih medija i od televizija čiji je cilj, pre svega, profit, a ne kvalitet sadržaja. Zato komercijalne televizije pribegavaju različitim sadržajima za koje se ne bi moglo reći da su, čak ni pristojni, a kamoli edukativni ili informativni. Svakodnevno smo izloženi poplavi raznih rijaliti programa sa kojih se širi nedopustivo nizak nivo medijskih komunikacija. Umesto promovisanja kreativnih i uspešnih, na ekranima su često neuspešni, kompromitovani, nedovoljno obrazovani, a nije isključeno ni nasilje.
Kako bi se izbegla komercijalizacija državnih medijskih kuća, tu mislim pre svega na RTS i RTV, moraju se obezbediti javni izvori finansiranja njihove osnovne delatnosti. Iz tog ugla ja lično i posmatram izmene ova dva navedena zakona.
Zakonom o javnim medijskim servisima propisano je da se RTS i RTV jednim delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovaj način finansiranja bio je oročen na 31. decembar ove godine.
S druge strane, Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis obezbeđen je drugi, odnosno dopunski izvor, a to je taksa u visini od 150 dinara koja se naplaćuje uz račune za isporučenu električnu energiju. I ovaj izvor finansiranja kao privremen planiran je takođe do 31. decembra ove godine.
Međutim, činjenica je da se u međuvremenu nisu pronašli drugi modeli finansiranja, a da javnim medijskim servisima koji ostvaruju javni interes u oblasti informisanja se moraju obezbediti materijalni uslovi za obavljanje osnovne delatnosti.
U tom smislu Zakonom o budžetu Republike Srbije, koji smo usvojili početkom meseca, na poziciji Ministarstva kulture opredeljena su sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara, tako da izmenama Zakona o javnim medijskim servisima samo produžavamo rok za njihovo budžetsko finansiranje i u narednoj 2017. godini, precizno do 31. decembra 2017. godine.
Uz opredeljena budžetska sredstva iznos takse od 150 dinara je u funkciji obezbeđivanja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije. Istovremeno mislim da se vodilo računa i o ekonomskoj strani obveznika pre svega.
Socijalistička partija Srbije podržava stabilno finansiranje javnih medijskih servisa kako bi mogli nesmetano da obavljaju informativnu delatnosti u javnom interesu, da proizvode kvalitetne sopstvene programske sadržaje, da obogate programske šeme obrazovnim i kulturnim sadržajima pre svega, da možemo da javne medijske servise po sadržajima razlikujemo od komercijalnih televizijama kojima nije važan efekat koji se postiže već isključivo profit koji ostvaruju.
Kao član Odbora za informisanje i kulturu osvrnula bih se i na izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, odnosno REM. Moram da kažem da su dva nedostajuća član Saveta REM predložena nakon procedure sprovedene u skladu sa zakonom.
Kandidati o kojima danas raspravljamo su kandidati koje su predložili ovlašćeni predlagači, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanja slobode i izražavanja i zaštite dece, odnosno univerziteti akreditovani u Republici Srbiji. Izborom ova dva kandidata kompletira se sastav Saveta REM-a tako da verujem da će i ova činjenica doprineti još boljem radu ovog regulatornog tela koje ima zakonsku obavezu da vodi računa o kvalitetu našeg medijskog prostora.
Pored ovih zakona osvrnula bih se i govorila o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, pre svega o izmenama koje se odnose na ukidanje poreske povlastice za hranu i opremu za bebe. Povraćaj PDV-a se ukida od 1. januara 2017. godine, kako je predviđeno.
Očigledno je da su Vlada i Ministarstvo finansija ovu meru odlučili da ukinu jer prema njihovim analizama ona nije dala veliki efekat. Znamo da mladim roditeljima znači svaka podsticajna mera, ali smatramo da će biti adekvatnija najavljena mera povećanja roditeljskog dodatka kojim će biti obuhvaćeni svi mladi roditelji, a ne samo određene socijalne grupe. Roditeljskim dodatkom biće obuhvaćen veći broj korisnika koji neće morati da prolazi kroz dugotrajne i komplikovane procedure prikupljanja fiskalnih računa.
Kako je najavljeno, u rešavanje ovog problema će se uključiti i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo finansija, a najavljene su i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Kako se Socijalistička partija Srbije zalaže za politiku podsticaja nataliteta, u tom smislu podržavamo i sve mere Vlade kojima se može ostvariti ovaj cilj, utoliko pre što je i ministar, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pored ostalog, zadužena i za brigu o porodici i natalitetu, jer smo svesni uveliko činjenice da ukoliko ne preduzmemo mere i hitne poteze povučemo na tu temu postaćemo najstarija nacija u Evropi.
U tom kontekstu želim da predložim i zamolim Vladu da u pripremi izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sagleda mogućnost povećanja pre svega iznosa roditeljskog dodatka koji po važećem zakonu pripada za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da su roditelji državljani Republike Srbije.
Naš predlog je međutim i da se sagledavaju pre svega mogućnosti skraćenja rokova isplate ovog dodatka koji se za drugo, treće i četvrto sada isplaćuje u 24 mesečne rate i smatramo da je to ipak dug period i da poprima više socijalni aspekt umesto da bude podsticajna mera rađanju, odnosno podrška porodici koja želi da ima više dece.
Zašto sve ovo kažem? Ja neću zamarati statističkim podacima, ali npr. roditeljski dodatak za drugo dete iznosi 149.666.043. U 24 jednake rate, kako se trenutno isplaćuje, rata iznosi 6.236 dinara. Iz tog razloga mislim da bi bilo koristan jedan ovakav iznos ili uvećan za određenu meru isplatiti jednokratno, jednomesečnom nivou zaista izgleda više kao socijalna pomoć nego kao podsticaj.
Dakle, želim da istaknem da je mnogo bolje najavljeno rešenje povećanja roditeljskog dodatka i skraćenje rokova njegove isplate, nego povraćaj PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe.
Takođe kao socijalnu i podsticajnu meru pomenula bih i dečiji dodatak iako to nije vezano za Zakon o PDV. Iskoristila bih najavu Vlade i izjavu ministarke Brnabić da će se menjati Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naš predlog bi u tom smislu bio da se sagledaju mogućnosti promene cenzusa za ostvarivanje ovog prava, ali i mogućnost povećanja dečijeg dodatka.
Dečiji dodatak od 1. oktobra 2016. godine do 31. maja 2017. godine, a pravo ostvaruju roditelji koji imaju prvo, drugo, treće i četvrto dete, iznosi 2.675 dinara, odnosno 3.477,57 dinara uvećan iznos, a pravo na uvećan iznos dečijeg dodatka imaju samohrani roditelji, hranitelji, staratelji, roditelji dece ometene u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju, a koje nije smešteno u stacioniranu ustanovu.
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 14.11.2016. godine jesu ostvareni prihodi i iznosi 8.377 dinara, odnosno 10.052 dinara uvećan iznos.
Nadam se da se svi slažemo da su ovo mali iznosi i izuzetno niski cenzus. Činjenica je da ova mera zahteva veći budžet, ali i da je potrebno da u skladu sa politikom ove Vlade preduzmemo sve mere kojima se može podsticati rađanje i porast nataliteta.
Sasvim na kraju, imam obavezu da kao neko ko dolazi sa teritorije KiM kažem da je Danica Marinković, koja je predložena za člana Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, je po meni idealno rešenje.
Ovde je bilo govora o njenoj biografiji koja je preširoka i možda je ušla u detalje, ali zaista cenim da je imajući u vidu činjenicu da je predlažu za člana Saveta jednog antikoruptivnog tela Danica je u svojoj biografiji zapravo probala da objasni da pripada porodici koja je bez mrlje i koja joj apsolutno daje pravo više da kao vrstan stručnjak, nekompromitovan čovek, odnosno žena postane član jednog ovakvog organa. Hvala vam najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Povreda Poslovnika. Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospođo predsednik, SRS je kandidovala Miodraga Skulića za člana Agencije za borbu protiv korupcije i zaista imamo jednog vrsnog ekonomistu, odličnog kandidata.
Međutim, pošto je najveći beogradski šljam i ološ ustao protiv kandidature Danice Marinković, predvođen Sonjom Biserkom, Natašom Kandić i drugima, i pošto je taj najgori šljam i ološ imao svoje eksponente u Narodnoj skupštini, mi, srpski radikali, odustajemo od kandidature svog kandidata. Kandidovaćemo ga drugi put za sličnu funkciju i podržavamo kandidaturu Danice Marinković jer smatramo da cela Narodna skupština treba na taj način da stane u njenu zaštitu.
Ona tu zaštitu zaslužuje, posebno razvaljujući veliku međunarodnu zaveru, pripisivanja ratnih zločina srpskoj vojsci i policiji u selu Račak. Svedočeći kao svedok odbrane Slobodana Miloševića, ona je natenane sve to raskrinkala.
Sa velikim zadovoljstvom za nju ćemo glasati. Dakle, možete računati da ona sada više nema protiv kandidata.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Konsultovala sam se i sa potpredsednicom Vjericom Radetom. Samo jednu rečenicu da potpišete, da se povlači kandidatura. Hvala vam.
Reč ima Jahja Fehratović. Nije tu.
Da li je tu Ana Ćirić?
Reč ima narodni poslanik Ana Ćirić.
...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljače stranke i Ujedinjene seljačke stranke podržaće ovaj set zakona u danu za glasanje, jer smatramo da će oni pozitivno uticati na kvalitet života građana.
Krenuću od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Kao što već znamo, diskusija se ovde vodila o ukidanju PDV-a, a vezano za opremu za bebe. Htela bih samo da naglasim da ovde nikako ne govorimo o ukidanju prava roditelja, već govorimo o drugačijem načinu isplate.
Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom naknada će biti jednokratna isplaćena. Ministarka Brnabić je prošle nedelje govorila o Projektu „Beba dobrodošla na svet“, govorila je o jednostavnoj proceduri, bez dodatne dokumentacije, kojom će deca moći da budu prijavljivana u porodilištima.
Uz ovu proceduru na istom mestu će, takođe, biti uplaćivana i ova jednokratna pomoć, što znatno olakšava roditeljima, iz razloga što neće biti potrebe da sakupljaju dodatne račune, iz razloga što će svi roditelji biti apsolutno uključeni u ovu proceduru i apsolutno neće biti nikakve štete za roditelje zato što će ovaj zakon tek, znači refundacija PDV-a će tek biti ukinuta onog trenutka kada zakon bude stupio na snagu.
Ove izmene usko su povezane sa socijalnom politikom koju vodi ova Vlada, iz razloga što su ministarstva, koordinacija između ministarstava je vrlo efikasna, zbog čega jedan ovakav zakon danas može da bude na dnevnom redu.
Socijalna politika je konzistentna, ona je stabilna i zaista bezkompromisna, kada govorimo o politici ove Vlade. Ovde ne govorimo o nekim brojkama, već govorimo o 700 hiljada ljudi, korisnika socijalne pomoći, za koje se Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja bori svakodnevno.
Pokret socijalista izuzetno podržava ovu politiku Vlade. Mi smo ponosni što ni jedan dinar socijalnih davanja nije umanjen u periodu štednje, a posebno kao žena sam ponosna što će sada žene koje su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, žene koje su zaposlene po različitim vrstama ugovora moći da dobiju naknadu za svoje porodiljsko odsustvo.
Kratko ću se osvrnuti na Zakon o preuzimanju akcionarskih društava. Naime, svi smo vrlo upućeni kako su se firme za vreme dosovske vlasti prodavale i kupovale, po kojim cenama. Vrlo smo upućeni da je tek 2006. godine donet zakon ove vrste, znači Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, što nam govori da su određeni vlasnici većeg broja akcija i kapitala mogli da kupuju akcije kako god su hteli od manjinskih.
Zakon o investicionim fondovima donet je prvi put 2007. godine, što znači da tajkuni za vreme njihove vlasti apsolutno nisu imali nikakvu konkurenciju. Nažalost, to je ostavilo velike posledice na budžet ove zemlje, ali smo izuzetno srećni i zadovoljni što će današnji Zakon o kome raspravljamo u mnogome pomoći položaju manjinskih akcionara.
Takođe smo bili u prilici i da slušamo kako je bacanje novca u prazno pomaganje „Petrohemije“ i preuzimanje njenih dugova. Bili smo u prilici da vidimo da je ovde zaboravljano da ljudi hrane svoje porodice, ljudi koji tamo rade, da je to jedina fabrika ove vrste u okruženju. Zaboravili smo da su ti dugovi nasleđeni i zaboravili smo da moramo da održimo tekuće poslovanje svake firme koja se nalazi u našoj zemlji.
Ovi dugovi su nastali u vreme sankcija UN, nastali su za vreme prijateljskog bombardovanja NATO pakta, zbog čega sam izuzetno srećna što u NATO pakt nikada nećemo ući, nastali su, a niko nije imao nameru da preuzme odgovornost za to.
Ova Vlada je odgovorna, ova Vlada štiti svoje građane, ova Vlada će vraćati i dugove svojih prethodnika koji su vodili lošu politiku, ali će vraćati i svoje dugove kojima je finansirala investicije i nova radna mesta i topli obrok narodnih kuhinja. Ova Vlada je odgovorna, mi znamo šta smo obećali građanima, mi ćemo to i da ispunimo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vam.
Da li je Jasmina Nikolić tu? Nije.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Miletić Mihajlović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsednice, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona, a ja ću u kratkom obraćanju posvetiti pažnju Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Narodna skupština je u februaru 2016. godine po prvi put donela zakon kojim je trebalo da se uredi sistem plata za oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, tako da se za sve budžetske korisnike utvrde jedinstveni principi u pogledu kriterijuma – jednak rad i jednaka plata za sve.
Na ovaj način treba da se stimuliše javni sektor za dalje reformske korake sve do dostizanja osnovnog cilja, a to je efikasna, racionalna, profesionalna i transparentna javna uprava, odnosno lokalna samouprava. To se odnosi i na sve nezavisne samostalne organe i ustanove čiji su osnivači republika, AP i lokalna samouprava.
Znamo da nema dobro uređene države, a da nema dobro uređenu, profesionalnu javnu upravu, javni sektor u celini. Da bi javni sektor bio profesionalan i kvalitetan, neophodno je bilo sveobuhvatno rešavati ravnopravni status svih zaposlenih i ujednačiti status zaposlenih u lokalnoj samoupravi, AP sa zaposlenima u državnoj upravi i javnim službama.
Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru bilo je predviđeno da se donesu posebni zakoni kojima će se sagledati specifičnosti pojedinih delova javnog sektora i urediti ravnopravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima AP, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala republika, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Rok za donošenje ovih posebnih zakona bio je 1. januar 2017. godine. Takođe, do 1. januara 2017. godine sa odredbama ovog zakona trebalo je da se usklade zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima.
Kako bi se doneli ovi posebni zakoni, posebno oni koji se tiču plata u lokalnoj samoupravi i AP, Vlada je nakon usvajanja Zakona o sistemu plata u javnom sektoru donela Uredbu o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika AP i jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu ove uredbe su lokalne sredine dobile zadatak da prikupe sve neophodne podatke kako bi se dalje nastavilo sa razvstavanjem i kvalifikacijom radnih mesta, samim tim i definisanjem plata i drugih primanja zaposlenih na nivou AP i jedinice lokalne samouprave.
Kako se ovakav zakon donosi prvi put, a treba da obuhvati preko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, očigledno je da je dati rok za donošenje posebnih zakona kojima će se urediti ravnopravni status i plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi i AP kratak, te je neophodno iste produžiti, što se ovim predlogom zakona i čini.
Dakle, nije jednostavno doneti kvalitetan zakon i ujednačiti plate i uzeti u obzir sve specifičnosti pojedinih delova kao što su npr. obrazovanje, zdravstvo, napraviti pravedan model tako da niko ne bude oštećen. Naprotiv, svi posebni zakoni o platama treba da doprinesu poboljšanju i ujednačavanju položaja zaposlenih, da se ostvari princip za isti rad – ista plata.
Reklo bi se da je ovo ključno. Bilo bi pogrešno, i cela strategija bi bila kontraproduktivna ako se ne postigne ovaj cilj, te je bolje produžiti ove rokove, nego doneti loše zakone. U tom smislu, poslanička grupa SPS podržaće ovaj zakon kao i sve zakone koje razmatramo na ovoj sednici. Hvala.