Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Mi smo protiv produženja ovog roka zato što se time praktično podržava održavanje nereda. Iz budžeta su svakako RTS predviđena sredstva, tako da imaju dovoljno vremena da se uvede red, da bi nakon toga mogli da rebalansom budžeta predvidimo sredstva.
Čuli smo interesantnu interpretaciju poslanika Đukanovića koji je rekao – ako se iz budžeta finansira RTS znači da je Vladin. To onda podrazumeva da u stvari novac u budžetu je Vladin novac. Pa, da objasnim poslaniku da je novac u budžetu novac građana Republike Srbije, da građani plaćaju poreze, kao što je građanima i nametnuta ova taksa za RTS. I ne postoji Vladin novac, Vlada nema nikakav novac, samo raspolaže sa novcem poreskih obveznika.
Prema tome, kazati kada se nešto finansira iz budžeta onda to znači da će Vlada da imenuje direktore i radi ostale stvari, govori o elementarnom nepoznavanju situacije i u stvari ko je suveren u svemu ovome. Znači, građani plaćaju poreze, Vlada nema nikakve pare.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Srpski pokret Dveri podržava ovaj amandman i svako finansiranje javnog medijskog servisa iz budžeta, jer smatramo da je od velikog nacionalnog značaja da imamo našu državnu televiziju. Mi uopšte nemamo problem sa tim izrazom „državna televizija“. Mi ne vidimo kako takav javni medijski servis može da bude oslobođen od veze sa sopstvenom državom. Naravno da njegovo finansiranje nije od strane Vlade, kako reče poslanik Đukanović, nego od strane poreskih obveznika, građana Srbije koji pune budžet odakle se finansira RTS i taj deo nije sporan, kao što i određeni programi RTS, o kojima možemo da diskutujemo, u većini slučajevima nisu sporni. Kao što veliki broj zaposlenih na RTS, a posebno onih sa niskim primanjima, kamermani i svi drugi koji tamo rade veoma težak i ozbiljan i složen posao, imaju veoma niska primanja, nisu sporni. Sporna je uređivačka politika informativnog programa RTS i o tome ovde većina nas govori. Sporno je to što je RTS, odnosno njegovi urednici, služio svim režimima u poslednjih 26 godina. I danas služi interesima SNS.
Dobro je ministar Vukosavljević oslikao kako to izgleda. Da, Skupština bira REM, ali ne Skupština, gospodine ministre, nego vladajuća većina u Skupštini. Pa, onda taj REM bira upravni odbor RTS, pa taj upravni odbor RTS kontroliše RTS, što znači vladajuća većina kontroliše RTS, ja sam tako razumeo vaše izlaganje.
Kako to mi ovde u Skupštini možemo da ga kontrolišemo? Kako opozicija može da ga kontroliše? Hoćete da vam navedem konkretan primer? Ja sam šef Poslaničke grupe Dveri. Mi smo postali parlamentarni nakon nedavno održanih vanrednih republičkih izbora pre osam meseci. Ni jednom za osam meseci, ni jedan predstavnik Dveri, pa ni ja, nije učestvovao ni na jednoj emisiji na RTS, vašem Javnom medijskom servisu, koji vi ovde branite. Od čega ga branite? Od istine o tome da cenzuriše opoziciju? Da informativni program služi onako kako je služio Tadićevom režimu, tako služi vašem režimu sada? Pa, te slugeranje na čelu RTS su idealne sluge, vi ste ih samo preuzeli kao dobre sluge novih gospodara i došlo je vreme da se o tome progovori.

Samo da ne vređamo ljude koji rade u javnom servisu. Nema smisla.

Ne, ne, isključivo urednike, gospođo predsedavajuća. Ja govorim o uređivačkoj politici, a ne o ljudima.
Dakle, uređivačka politika RTS je slugerajska i služi svim režimima, kako u prethodnom tako i u ovom…

Ne znam to nekako ide uz ljude, a ne uz politiku.

Dobro.
Dakle, moj zaključak je sledeći. Za nas nije sporno da se finansira RTS kao javni medijski servis i da proizvodi sadržaje koji nisu komercijalni i koji su potrebni, od kulturno-obrazovanih programa, istorijskih programa, porodičnih programa i svega onoga što ne možemo da vidimo ni na jednoj drugoj televiziji na kojoj dominiraju rijaliti šoui. To nije sporno. Sporan je informativni program koji služi vladajućem režimu i prethodnom i sadašnjem.
Šta mi ovde možemo da učinimo? Da obezbedimo uslove da se čuje glas opozicije na RTS-u. Ako niko iz opozicije, od vodećih opozicionih političkih stranaka, svi smo to ovde izjavili, ne može uopšte da se pojavi na RTS-u, nije bio Vojislav Šešelj, nije bio Saša Radulović, nisam bio ja, nije bio niko iz opozicije. Šta sad da radimo? Jel to javni medijski servis, gospodine ministre? Evo, vi budite pošteni pa uzmite sada reč i recite – to nije javni medijski servis, mora opozicija da dobije svoje mesto u javno medijskom servisu, i da proverimo vaše poštenje.

Ministar Vukosavljević, replika.

Dakle, samo da se osvrnem kratko na prethodne neke opservacije da li imamo medijski servis. Ponavljam da imamo i ponavljam da ne branim nikakvu uređivačku politiku. Mi ovde govorimo o formatu javnog servisa.
Poslanik je istakao primedbe i opservacije da to niko ne gleda, da gledamo „Bolji život“, itd. To je stvar ukusa, manje-više, i o tome se takođe može debatovati. Međutim, rejtinzi pokazuju da je taj program ukupno gledano visoko vrednovan od strane naših gledalaca. U najvećem broju slučajeva programi RTS, različiti programi, se vrlo visoko vrednuju po sondažama. Ta stvar je nesporna, lako i jasno dokaziva. Prema tome, situacija nije toliko tragična.
Ono što se ovde vidi kao fil ruž, kao neka zajednička tačka, može se naslutiti i zaključiti da je prisutno nezadovoljstvo i to iz različitih pravaca uređivačkom politikom informativnog programa RTS. Ali, molim vas gospodo, mi ne možemo, da se hajde slikovito i narodski izrazim, da koljemo vola zbog kilograma mesa.
Mi ne možemo da obustavimo ili sprečimo ili ugrozimo finansiranje javnog servisa za sledeću ili za 2018. godinu zato što nismo zadovoljni delom uređivačke politike informativnog programa. Eto prilike da u narednoj godini se ovde ova Narodna skupština, uz različite alate i mogućnosti, dogovora, itd, dogovori oko toga kako ustanoviti bolje ili efikasnije alate i mehanizme za nadzor i kontrolu kvaliteta uređivanja informativnog programa. Nisam zapazio, osim kod poslanika Krasića u jednom delu kada je govorio o nekim serijama itd, da postoje krupne primedbe na ostatak programa. Dajte samo da razlikujemo o čemu govorimo.
Ponavljam, rejtinzi su visoki. Proverite. Dakle, ne možemo da poredimo komercijalne televizije sa javnim servisom. Nemaju istu javnu ulogu i nemaju istu javnu odgovornost. Ako hoćemo da sve stavimo na tržište, takva bi nas debata daleko odvela.