Nemate pravo na reč, pošto ste više puta replicirali.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od profesora, ja njemu nisam okrenuo leđa, a on meni jeste. Pažljivo sam slušao njegovu diskusiju, a pažljivo sam ga i gledao deset godina. On se kao kobajagi, vajni analitičar, deset godina nije skidao sa centralnih televizija, a mene kao predsednika stranke nije bilo. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ana Stevanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Ovde smo videli i čuli nekoliko diskusija o tome da li nam treba javni servis ili ne. Apsolutno se slažem da nam treba i saglasno kolegi Pavloviću kažem da nam ovakav servis, kakav jeste, ne treba.
Gospodin ministar je naglasio da nam treba neko telo koje će procenjivati suštinu i sadržinu u medijima. Mi imamo, kao što svi znate, REM, imali smo i raspravu o članovima, odnosno kandidatima za članove Saveta REM. Kako mi možemo da očekujemo da će javni servis vršiti svoju funkciju i biti objektivan, biti pravovremen, biti istinit, ako mi u tom telu imamo ljude koji čak ne znaju da nabroje medijske zakone?
Na Odboru za kulturu smo imali razgovor sa kandidatom koji je kandidat za člana saveta REM, koji je čak tvrdio, išao je dotle da je tvrdio da REM kao regulatorno telo nema tu obavezu da vrši nadzor nad radom emitera, iako se to navodi i u Zakonu o elektronskim medijima, već je taj izveštaj poistovetio sa izveštajem o oglašavanju. Kako možemo da očekujemo da će javni servis biti objektivan, kako će pravovremeno da informiše građane, ako neko ko je u tom telu tvrdi da ovo telo nema tu obavezu da kontroliše sadržaj? Mi upravo govorimo o sadržaju.
U svom amandmanu, koji sam podnela, koji je vrlo kontroverzan, možda ste i pogledali njegovu sadržinu, podnela sam ga upravo zato da bih insistirala da se pronađe adekvatan primer iz savremenog medijskog menadžmenta koji će biti primenjiv za javni servis. Ceo život sam u medijima. Ceo život učim u medijima i bila sam uvek fascinirana kada su mi neki od najvećih stručnjaka medija rekli, vezano za finansiranje medija, jednu srpsku izreku koja kaže – veži konja gde ti gazda kaže. Šta to znači? Onaj ko daje novac, ko finansira medije, on se i te kako pita, na žalost se pita o uređivačkoj politici, a to ne sme da bude tako kada je u pitanju javni radio difuzni servis, jer tada dolazimo do manipulacije medijima, dolazimo do manipulacije građanima i na taj način onemogućavamo građanima da budu pravovremeno informisani i da donese inteligentne političke odluke. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospođo predsednice.
Pozivam da se ne prihvati, iako ovde nije bilo detaljnijeg obrazloženja šta je predloženo. U obrazloženju koje smo dobili stoji da je predlog takav kakav jeste zato što predlagač smatra da bi trebalo javni servis finansirati isključivo iz taksi. Ako to podrazumeva, tako piše, nivo takse koji postoji, nije održivo. Ako podrazumeva viši nivo da bi bio održiv, to znači poskupljenje. Smatram da to nije ispravno, iako je ovo drugačije obrazloženje u odnosu na ono koje smo slušali usmeno danas. Da kažem, sa iste strane koja uporno insistira na tome da treba da bude skroz kroz budžet, ni to nije dobro.
Kolega Korać trenutno nije tu, ali on je naveo zašto i ja se sa tim slažem, i to zaista jeste stav naših prijatelja iz Evrope, ali mene, dame i gospodo, ne čudi insistiranje na onome sa čim se Evropa ne slaže od strane udruženja koje se lažno predstavlja kao pokret, jer njihov politički stav, ne znam da li ste to znali ili niste, jeste da se suspenduju evropske integracije. Meni je to logično, ali se ne slažem, pa da se ne prihvati.

Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Mi smo prvenstveno za to, to stoji u Zakonu o javnim medijskim servisima, da država treba apsolutno da izađe iz medija. Postoji bezbroj razloga zbog čega to tako treba da bude. Dakle, gde god imate, na bilo koji način upliv države, apsolutno možete računati da će doći do manipulacije, da će doći do političkih i finansijskih zloupotreba medija.
Ono što sam ja svojim amandmanom predložila jeste da se primene apsolutno savremeni principi medijskog menadžmenta, da možemo da učimo i od zemalja EU, od angloamerike, od koga god hoćete. Na primer, u Švedskoj, daću samo jedan primer, njihovi građani imaju ogroman stepen poverenja u javni servis. Zbog čega je to tako? Zato što znaju da je javni servis nezavisan. Oni se apsolutno informišu na osnovu javnog servisa. Da li se bilo ko od nas informiše isključivo na osnovu javnog servisa? Naravno da ne.
Ne znam da li ste čitali izveštaj Instituta društvenih nauka. Objavljen je pre nekih desetak dana gde se kaže da javni servis ne ispunjava ulogu u informisanju građana. Oni imaju nekoliko vrlo korisnih, vrlo dobrih argumenata. Kažu da je način izveštavanja javnog servisa vrlo udvornički i sličan devedesetim, da postoji apsolutna pristrasnost kad god se izveštava o aktivnostima premijera ili pripadnika vladajuće stranke.
Takođe, Institut društvenih nauka je rekao da se maksimalno zloupotrebljavaju aktuelne političke funkcije tokom predizborne kampanje i tokom izveštavanja. Moliću da se svi njihovi argumenti uvaže i argumente koje bih ja upotrebila kada ću braniti svoj amandman, kao i kad branim apsolutno pravo na slobodne medije, jer bez slobodnih medija nema slobodnog društva, a to je ono što nam svima apsolutno treba.
Znamo svi da nam se približavaju izbori koji će biti sledeće godine i ne želim da se pitam na šta će ličiti javni servis i izveštavanje i, takođe, prisustvo drugih stranaka i njihovih predstavnika u situacijama kada imamo apsolutno korišćenje i zloupotrebu javnog servisa u političke svrhe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala još jednom.
Iako smo dobili dodatno obrazloženje, moram da ostanem pri zaključku koji sam već izneo, dakle, za slučaj da ovo ko je koliko zastupljen i kakvi su sadržaji, kakav je odnos prema političkim akterima uopšte tema. Čisto za slučaj da jeste, nije loše znati da je na osnovu međunarodnog istraživanja koji su radili reporteri bez granica, Srbija je napredovala po pitanju medijskih sloboda i da smo danas slobodniji u tom smislu od mnogih zemalja u okruženju, i to neka vam bude odgovor na temu sadržaja. Dakle, bolje i od evropskih zemalja iz našeg okruženja stojimo po tom pitanju, a to svakako svi dobro znamo, nema veze sa ovim, iako mi je drago što je dato obrazloženje otišlo u stranu, dakle više nije ono koje smo slušali od predstavnika određenih političkih grupa, nije više ni ono koje smo dobili u ovom predlogu ovde. Amandman, na žalost, glasi samo tako kako glasi, pa moram da kažem da ne može da se prihvati.