Ako neko gleda ovo preko javnog servisa, da zna da je tema ove izmene zakona da se taksa za tv pretplatu, čiji rok plaćanja ističe 31. decembra ove godine, da se to produži do kraja sledeće godine. To je onih 150 dinara koje plaćate, dragi gledaoci, gledali, ne gledali, ako imate više brojila, za svako brojilo po 150.
To je jedna jako loša mera i ja sam se protiv toga borio još odavno, tamo još 1996. godine na nekim zimskim protestima tražio sam ukidanje te takse i već sam rekao danas i ponoviću, na prvoj sednici Vlade, skoro prva, druga odluka te Vlade Zorana Đinđića je bila ukidanje tv pretplate. I dok je Srbija imala normalnu vladu, tv pretplate nije bilo, to znači najmanje do marta 2004. godine.
Nema potrebe da se na taj način oporezuju građani Srbije. Imamo, pred javnog servisa, imamo još neke druge važnije stvari ili bar isto tako važne, kao recimo Narodni muzej. Pa, ne plaćamo pretplatu za Narodni muzej. Pa, neke galerije, pa neke druge kulturne institucije. Treba finansirati iz budžeta, sa tačno određenim iznosom. Tu nema posle pogađanja, jer kad se donese budžet i tamo piše deset milijardi ili pet milijardi ili ne znam koliko, recimo, deset milijardi za RTS, to je zakon i niko ne sme da uskraćuje to pravo koje je utvrđeno budžetom.
Ponavljam još jednom, sloboda izražavanja, profesionalnost se postiže tako što pozovete predstavnika vlasti, recimo, premijera i nekoga iz opozicije, da pričaju u živoj emisiji, što se nije desilo u poslednjih pet godina i bojim se da se to neće ni desiti.
