Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 19.04.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/31-17

2. dan rada

19.04.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 17:55

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene (CEEPUS III)
  • Zakon o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta
  • Zakon o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Poštovani narodni poslanici, primili ste ostavke narodnih poslanika Bojana Pajtića, Marka Milenkovića i Marka Blagojevića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupštine, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
    Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima Bojanu Pajtiću, Marku Milenkoviću i Marku Blagojeviću, danom podnošenja ostavke.
    Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
    Nastavljamo sa radom.
    Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

    Sanda Rašković Ivić

    Poslanička grupa Nova Srbija, Pokret za spas Srbije
    Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, želela bih pre nego što počnem samo na nešto da upozorim predsedavajućeg gospodina Arsića.

    Naime, gospodine Arsiću, ako je dr Nebojša Stefanović doktor, onda je i Sanda Rašković Ivić takođe doktor, kao i dr Zorana Mihajlović.

    (Vojislav Šešelj: Jeste li zajedno doktorirale?)

    Ja za sebe mogu da kažem da sam doktorirala na Beogradskom univerzitetu na Medicinskom fakultetu 5. jula 1993. godine. Za Zoranu ne znam, ali evo kažem za sebe, tako da vas molim, prosto ja od toga ne patim, ali ako je jedan doktor nauka doktor, onda i drugi doktori nauka treba da budu doktori.

    U svakom slučaju, meni je drago da smo konačno dobili priliku da radimo i da raspravljamo i o ovim sporazumima. Žao mi je što danas na četvrtu godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma, mi ne govorimo o ovom vrlo važnom sporazumu koji je dospeo u ćorsokak nego o drugim sporazumima, ali dobro, to neka ostane otvoreno jer smo već više puta i kao poslanička grupa i kao više poslaničkih grupa iz opozicije tražili da se priča o Briselskom sporazumu u svetlu Poglavlja 35 i tome posveti posebna sednica.

    Sada ću se vratiti na temu. Osvrnula bih se na dva sporazuma, pošto je objedinjena rasprava, to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti i Sporazum između Republike Srbije i države Katar.

    Znači, kao što je ministar Stefanović govorio, neću to ponavljati, samo ću reći da je ovaj sporazum potpisan u Berlinu pre godinu dana 22. marta 2016. godine i da se radi o saradnji u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala. Ono što je dobro u ovom sporazumu, a to je da čitajući ovaj tekst ja nisam našla odredbu na osnovu koje bi Nemačka mogla da u nekom trenutku deportuje određeni broj migranata sa svoje teritorije u Srbiju.

    Ovde se u ovom sporazumu jako mnogo govori o reciprocitetu. Međutim, potpuno je jasno svima da je ovaj reciprocitet potpuno formalne prirode. Pitanje je da li je reciprocitet uopšte moguć, suštinski reciprocitet, u situaciji kada postoji jedna ogromna nesrazmera između političke i ekonomske i vojne i svake druge moći Nemačke, s jedne strane, a sa druge strane Srbije.

    Međutim, ono što bih prokomentarisala jeste formulacija u članu 2. koja govori o oblicima saradnje gde se konkretno u tački 3), citiraću – predviđa da će svaka od strana na zahtev druge strane sprovesti mere dozvoljene u skladu sa odredbama svog nacionalnog zakonodavstva, pri čemu može odobriti prisustvo predstavnika nadležnih organa druge strane. Znači, ponavljam, da se može odobriti prisustvo predstavnika nadležnih organa druge strane. Koji su to nadležni organi kada je reč o Saveznoj Republici Nemačkoj? To su Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, Savezno ministarstvo finansija, Savezno ministarstvo zdravlja, Savezna kriminalistička služba, Direkcija savezne policije, Carinska kriminalistička služba i Savezni institut za lekove i medicinske proizvode.

    Moje pitanje jeste – šta tačno rade predstavnici nadležnih organa druge strane koji su prisutni na našoj teritoriji, hipotetički govorimo, prilikom sprovođenja operativnih mera?Mene je ovo malo asociralo na ultimatum koji je Austrougarska uputila Srbiji 1914. godine nakon Sarajevskog atentata. Naravno, ovo je bilo unilateralno, ovde je predviđeno i prisustvo i naših organa na teritoriji Nemačke i nemačkih organa na teritoriji Srbije, ali ja se opet vraćam na onaj formalni reciprocitet koji nije i suštinski reciprocitet.

    Mislim da je potpuno opravdano postaviti ovo pitanje, pre svega zbog toga što treba uzeti u obzir član 9. ovog sporazuma kojim se precizno definiše status takozvanih oficira za vezu. Znači, mi imamo oficire za vezu. Kaže ovako – strana ugovornica može po potrebi uz saglasnost druge strane ugovornice uputiti oficire za vezu policijskim organima druge strane ugovornice. Znači, oficiri za vezu imaju savetodavnu funkciju, to znamo i to je objašnjeno, i oni pružaju pomoć bez prava na samostalno vršenje policijskih ovlašćenja na teritoriji druge strane ugovornice. Ako već imamo oficire za vezu, onda se pitam šta će nam predstavnici nadležnih organa i zašto nije definisano koja su to ovlašćenja nadležnim predstavnicima ovih drugih organa.

    Naravno, osvrnula bih se ovde, kada govorim o ovom sporazumu sa Nemačkom, i na Sporazum sa Poljskom. Zanimljivo je, recimo, da je Sporazum sa Poljskom potpisan još 2009. godine, a tek sada dolazi na dnevni red, a sporazum je takođe o borbi protiv organizovanog kriminala i drugih vidova kriminala. Tu se kaže da se predviđa mogućnost da nadležni organi ugovornih strana razmene oficire za vezu, ali ne i više od toga. Zašto je onda sa Nemačkom ovo ovako razigrano i prilično prošireno?

    Sada bih prešla na ovaj drugi sporazum, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštitu ulaganja. Ovaj sporazum je, kao i svi sporazumi, tipskog karaktera i njegovim odredbama se ulagačima fizičkim i pravnim licima iz Katara i Srbije garantuje nacionalni tretman, kao i tretman najpovlašćenije nacije uz punu zaštitu i bezbednost ulaganja. Ovde imamo jednu od stavki reciprocitet i ovde kao i u ovom sporazumu sa Nemačkom baš to ne stoji zato što mi ne možemo kao Srbija i kao srpski biznismeni da uđemo u tu trku u Kataru kao što mogu investitori iz Katara da dođu ovde.

    Naravno, nemam ništa protiv stranih investicija, samo mislim da strane investicije treba da budu izjednačene sa domaćim investitorima. Ali ono što naša poslanička grupa prebacuje i gde ima primedbe jeste prilična netransparentnost ovog sporazuma jer znamo da je odlazeći predsednik Nikolić bio u Kataru i čitali smo u novinama da je Katar, recimo, zainteresovan za agrar, za Bistricu, za Đerdap III, od agrara za PKB, za 36 srpskih banja, za namensku industriju, tako da mi ovde imamo utisak da se u ovom sporazumu, koji je u stvari jednosmerna ulica i koji je napravljen za katarske investitore u Srbiju, njima otvaraju vrata, i to onako velika vrata, za rasprodaju javnih dobara. Pogotovo što znamo, i to se takođe u medijima pominje, da su od kompanija katarskih koje su zainteresovane da ulažu ovde u Srbiji pominju se Qatar Electricity and Water Company i još neke kompanije koje su u vlasništvu porodice Tani, to je značajna vladarska porodica, tako da se ovde u stvari sprema jedan netransparentni sporazum koji će toj katarskoj porodici omogućiti velike investicije ovde.

    Zli jezici i neki mediji javljaju i o tome u ovom slučaju moglo do dođe i do pranja novca. Podsetiću vas da je Krik govorio ofšor o kompanijama Siniše Malog i da li se sada ovde sprema neki novi slučaj takođe ofšor komapanija.

    Takođe bi se ovde osvrnula i na situaciju oko KiM upravo vezano za ovaj sporazum. Znači, ako vidimo u članu 1. definicije, znači, član 1. definicija u tački 5) definiše se pojam teritorija na sledeći način, pročitaću vam – za Republiku Srbiju teritorija nad kojom Republika Srbija vrši suverena prava, jurisdikciju u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim pravom, a za državu Katar teritorija, to su unutrašnje vode, teritorijalno more, države Katar morsko dno, podzemlje, vazdušni prostor, iznad njih ekonomska zona i kontinentalni deo na kom država Katar vrši suverena prava i jurisdikciju u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim pravom.

    Znači, ovde upada u oči da je definisanje teritorija vrlo šturo kada je Srbija u pitanju, a da je vrlo detaljno onda kada je u pitanju Katar. Pošto znamo da je Katar jedna od zemalja koja je veliki finansijer i veliki sponzor kosovske nezavisnosti, opravdano se može postaviti pitanje kako bi se u smislu odredaba ovog sporazuma tretiralo ulaganje države Katar na KiM. Da li bi se to tretiralo kao ulaganje u državu Srbiju ili bi se to tretiralo kao ulaganje u tzv. nezavisnu lažnu državu Kosovo?

    Što se tiče podsticanja i zaštite ulaganja, znači, ima još nešto našta bih skrenula pažnju, a to je u članu 3. tačka 2) kaže – Svaka strana ugovornica će u skladu sa svojim zakonima i propisima kad god je potrebno obezbediti izdavanje odobrenja neophodnih za rad savetnika i drugih kvalifikovanih osoba sa stranim državljanstvom.

    Znači, već sam na početku rekla da nemam ništa protiv stranih investicija. Imam protiv toga, ponavljam, da su te investicije debelo plaćene sa 10.000 evra po radnom mestu, da naši investitori nemaju iste uslove, ali sad vidim ovde da se uvodi i jedna nova tema, a to je tema da se podstiče zapošljavanje stranih državljana. Da li je nama zaista potrebno ovo zapošljavanje stranih državljana? Naravno, odgovor je da nije.

    Naravno, mi imamo mnogo naših nezaposlenih, mnogo mladih koji odlaze iz zemlje, tako da smatram da nekoliko odredbi ovog sporazuma nije kako valja i da je ovaj sporazum izrazito štetan i loš po srpsku stanu.

    I na kraju bih postavila pitanje – Koliko škola još sa imenom „Sveti Sava“ će da promeni u ime Binzajed ili neko drugo ime nekog katarskog velikana, iz porodice Tani ili možda iz neke druge značajne porodice, da bismo mi ovamo doveli investitore iz Katara, a da zato Srbija zaista nema ni nacionalne, ni ekonomske poze. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Poštovani narodni poslanici, vezano za nadležne državne organe naša i Nemačkog saveza i MUP koje postupaju najčešće u zajedničkim operativnim obradama zašto se formiraju u skladu sa zakonom, zajednički istražni timovi, nadležnih tužilaštava i policijskih organa koji sprovode te istrage. Nekada je potrebno prisustvo jednih ili drugih organa na teritoriji druge zemlje u smislu sprovođenja istrage.
    Nažalost, moram da kažem da je mnogo više građana naše zemlje koji na teritoriji Nemačke čine neko krivično delo, nego što ima građana Nemačke koji na teritoriji naše zemlje čine neko krivično delo. I u zajedničkim operativnim obradama, u kojima su godine lišila slobode, uglavnom su lišavani naši državljani na teritoriji Republike Nemačke, nešto po našim zamolnicima, a nešto po zamolnicama Savezne Republike Nemačke.
    Što se tiče oficira za vezu, dakle, oni ne mogu sprovoditi samostalno, operativne policijske poslove, oni služe samo da lakše omoguće komunikaciju. Vi to znate, vi ste bili ambasador u Rimu, mi i tamo imamo policijskog oficira za vezu. Dakle, znate šta je suštinski njihov posao, međutim, i ovi koji dođu na našu teritoriju, koji učestvuju u zajedničkim istražnim timovima ili po nekom drugom poslu u skladu sa našim zakonodavstvom mogu da rade i da preduzimaju samo one radnje sa kojima se mi saglasimo i koje mi odobrimo.
    Dakle, to može da uradi samo Republika Srbija. U principu i današnje vreme je nemoguća saradnja u obradi ozbiljnih kriminalnih grupa bez saradnje na teritoriji čitave Evrope. Bez informacija koje poseduju, da kažem, policije u više država u kojima te operativne i kriminalne, organizovane kriminalne grupe deluju, nemoguće je sagledati samo iz vizure jedne zemlje. Zato je Nemačka i od nas nekada tražila pomoć i saradnju, nekada i naši ljudi idu u Nemačku da pomognu u tim timovima. Nekada nemačke kolege budu ovde. Jedno vreme su bili, čak smo imali, to smo javno radili, pokazali smo ih na granici, pomagali su u vreme najvećih migrantskih kriza, pomagali su u identifikaciji dokumenata. Bilo je sumnje i da se određeni deo dokumenata falsifikuje prilikom izlaska iz naše zemlje, ulaska u EU, njihovi eksperti za, da kažem, za dokumenta, za originalne papire, pre svega nemačke radne dozvole i pasoše su pomagali i vršili obuke naših ljudi iz granične policije u uočavanju tih falsifikata.
    Mislim da je to bio primer dobre saradnje. Imamo i obrnute primere. Mi po sporazumu imamo, recimo, deset pripadnika policije koji se nalaze na teritoriji Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, na granici sa Grčkom. Naših deset graničnih policajaca se nalazi u drugoj državi i rade na obezbeđivanju državne granice druge zemlje, upravo jer je to interes Republike Srbije. Dakle, mi se isto tako sporazumom obezbeđujemo da osiguramo bezbednost građana Republike Srbije. Želim da vas uverim da ovde nema apsolutno ništa sporno, ništa problematično. Zavisi sa kako kojom zemljom, zavisi šta je trenutni interes. Tamo gde imamo više, nažalost, organizovanih kriminalnih grupa tu se uspostavlja intenzivnija saradnja, sa zemljama u kojima nije bilo slučajeva, da njihovi državljani čine krivične dela na teritoriji te zemlje, nije ni bilo toliko intenzivne saradnje. Naprosto, takav je policijski posao, nije bilo potrebe za razmenom te vrste informacija, odnosno nije bilo šta da se razmeni.
    Gospodine predsedavajući, samo hoću vama da kažem, s obzirom da je se pominjao slučaj Dragoslava Kosmajca, slučaj Dragoslava Kosmajca se danas nalazi u postupku pred Višim sudom u Beogradu. Žao mi je što nije vođen možda nekih ranijih godina, možda bi bilo prikupljeno više dokaza, jer ta krivična dela nisu počinjena 2013/2014. godine nego mnogo ranije, ali očigledno da tada nije bilo politički ili neke druge spremnosti da se goni. Sada se goni i Al Kapone je uhapšen, za utaju poraza nije uhapšen za sve ono što je radio zato što su za to mogli da se obezbede dokazi. Mi u Republici Srbiji možemo da postupamo samo tamo gde postoji dovoljno dokaza i tako ćemo nastaviti da radimo. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Nedimović

    Gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, hteo bih nekoliko reči da kažem, a vezano je za ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Katar o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja, ali ne u kontekstu isključivo ovog sporazuma o kome ste govorili nego u širem kontekstu investicija bez kojih mi u ovom trenutku apsolutno kao država ne možemo.
    Ne želeći da bilo koga favorizujemo, bilo kog investitora, pričamo o kompletnom ulaganju na prostoru čitavog sveta. Imati investicioni fond od 170 milijardi dolara je, složićete se, kakav je Katarski investicioni fond je izuzetno velika količina sredstava. Mi ovim sporazumom stavljamo, pravimo pravni okvir da može da dođe do ulaganja koja su nama neophodna. Da li će se ona desiti to zavisi od inovativnsti, inventnosti naše, njihovih želja, potreba.
    Ali, želim jednu drugu stvar da kažem. Da bi mi u ovom trenutku nastavili razvoj i još više pojačali razvoj naše privrede, mi smo u 2015. godini imali do 1,8 milijardi evra priliva stranih investicija, u 2016. godine smo imali 5,5% više, nepunih dve milijarde. Nama treba još i još investicija. Svi investitori koji imaju dobru veru i koji imaju kapital koji je dobar, koji je svež su nama neophodni iz jednog prostog razloga da bismo zaposlili naše ljude.
    Ove oblasti koje ste vi malopre pominjali, u kojima su iskazali zainteresovanost, malopre ste pomenuli poljoprivredu, IT, turizam, daj Bože da u naš sektor banjskog turizma ima investitora koji hoće da ulože, jer nama su tamo neophodne investicije.
    Osvrnuo bih se na jedno, žao mi je što ovde nije jedan kolega koji je malopre govorio. Očigledno ovde poneko dođe, samo kaže šta ima i okrene se i ode. Mislim da mi treba da slušamo sve vreme i mislim da je to naš posao ali, Bože moj, to je sad već za neku drugu priču.
    Pričalo se o poplavama 2014. godine. Mnogo je novca uloženo i koleginica je malopre pričala o tome, ali želim da ukažem na nekoliko stvari koje su se desile. Danas je aktuelna ta tema i želim da obavestim i vas i javnost da angažovanje preduzeća „Srbijevode“, danas na prostoru Srbije situacija je potpuno mirna, a jednim delom za to su zaslužna ulaganja u prethodne dve godine. Dve godine je dosta investicija bilo na različitim rečnim tokovima.
    Pomenuću samo jedan karakterističan primer. Sećate se svi Lučana? Svaki put kada dođe april mesec, bez obzira bile kiše u Srbiji ili ne bile, u Lučanima je uvek bio problem. Sada se ta investicija realizuje. Vlada Srbije je dala 300 miliona dinara i tamo su u toku radovi, oni će biti gotovi tokom ovde godine i kompletan sistem Lučana i onaj vojni kompleks, odnosno tamo gde je namenska industrija, biće potpuno zaštićen i više taj problem nećemo imati.
    Tako da, pričati, iznositi činjenice koje ne stoje, ne obraćam se tu vama, nego pričam o nekim prethodnim izlaganjima, mislim da nije u redu, pre svega zbog uznemirenja javnosti, želim još jednom da kažem, danas u Srbiji je situacija u hidrološkom smislu dobra. Danas smo potpisali jedan Sporazum sa vladama Bosne i Hercegovine i Crne Gore o zajedničkom upravljanju rekom Drinom, o sistemu ranog upozoravanja od poplava, i uopšte slivu reke Drine. I dobili smo sredstva iz Zelenog klimatskog fonda svi zajedno da izgradimo neke nove odbrambene sisteme i na Drini i na Limu i na nekim drugim rekama, kako bismo se zaštitili u narednim godinama, jer nama je to neophodno. Dvadeset, trideset godina u taj sistem uopšte nije ulagano. Mnogo toga moramo da radimo, u krajnjoj liniji, zbog toga smo i menjali Zakon o vodama u decembru mesecu. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    Ovde vidim da se stavlja ugovor sa Katarom, odnosno sporazum sa Katarom pod znak pitanja, zato što je Katar priznao Kosovo i Metohiju. Tu treba onda biti dosledan. Ako ćemo to uzeti kao kriterijum, zašto se onda ne kaže da su Sjedinjene države najveći sponzor nezavisnosti Kosova i Metohije, pa da onda prekinemo svaki ugovor i sporazum sa SAD?
    To ne bi smeli da govore oni koji su te noći, izborne noći, nakon parlamentarnih izbora, prvo što su uradili otrčali kod američkog ambasadora po pamet i po zaštitu i kada god hoće da kritikuju svoju državu, otrče po pamet i po zaštitu kod SAD ili nekog drugog predstavnika međunarodne zajednice, koji su takođe priznali Kosovo i Metohiju.
    Podsetiću vas, kada je došlo do priznavanja lažne nezavisnosti Kosova i Metohije, da su iz ove zemlje proterani ambasador Crne Gore i još poneko, ali nije nikad proteran, recimo, ambasador Velike Britanije ili SAD.
    Samo bih molio da se ponašamo principijelno. Ako je Katar, onda da se istim aršinima odnosi prema njemu kao i prema bilo kojoj drugoj zemlji koja je priznala KiM. Nemojte napadati ovaj sporazum sa takvim obrazloženjem.
    Ovo je dobro za našu zemlju. Ovo je dobro da se u našu zemlju ulaže. Ovo je dobro da novac ulazi u našu zemlju i dobro je da dolazi sa svake druge strane, posebno ne od onih koji su prvo što urade kada god imaju neki problem sa svojim biračima ili imaju problem sa izbornim rezultatima, otrče kod američkog ambasadora da traže pomoć i zaštitu. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik dr Vojislav Šešelj, po Poslovniku.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Ja mislim da ministar Vulin ne bi smeo da daje ovakve izjave ovde. Ja znam da ovde ima stranaka, odnosno narodnih poslanika koji su se u Narodnoj skupštini našli…

    (Predsedavajući: Samo navedite član Poslovnika.)

    … voljom američkog ambasadora. Ali, ko je dao pravo američkom ambasadoru da ubacuje narodne poslanike u sastav Narodne skupštine? E, one izborne noći vi ste mu omogućili to da uradi. Vi ste se povukli, vi ste ustuknuli, niste smeli da se suprotstavite. E, zato su nam Skotovi poslanici danas u Narodnoj skupštini.

    Ja mogu da razumem Skota, možda će sledeći put hteti da ima sto svojih poslanika. Čak mnoge od vas može pretvoriti vrlo lako u svoje. Ali, ne mogu razumeti onima koji tom pritisku podlegnu, ustuknu, pa se onda posle junače. Mi radikali smo se junačili te noći i hteli smo da se ne popušta Skotu, a sad Skot vam je ovde ubacio grupu poslanika, na vama je da ih ljuljate, da ih negujete, da ih pazite, a ne da jaučete što ste morali priznati bebe koje nisu vaše. Uostalom, na DNK analizu pa da vidimo jesu li Skotovi, jesu li vaši, jesu li ovoga, jesu li onoga. Šta se to nas tiče?

    Vi ste dozvolili da se Skotovi poslanici nađu u Narodnoj skupštini. Nemojte sad protiv toga da se bunite. Da ste bili junačine, da ste bili čvrsti, odlučni, da ste rekli – ne može se sa Srbijom tako postupati, e njih ne bi bilo u Narodnoj skupštini.