Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 19.04.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/31-17

2. dan rada

19.04.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 17:55

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene (CEEPUS III)
  • Zakon o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta
  • Zakon o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
    Zaključujem glasanje.
    Za je glasalo – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
    Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
    Molim vas da utvrdimo kvorum pre prelaska na glasanje.
    (Radoslav Milojičić: Ne radi vam sistem.)
    Ne radi vam sistem? Znam ja da vama ne radi ništa.
    (Radoslav Milojičić: Ne možemo da glasamo.)
    Glasajte ako hoće, sad je kvorum. Kad bude glasanje, glasaćete, vi prijavite jel ste tu ili niste tu, a niste tu. Evo sad ste tu.
    Prisutno je 136 narodnih poslanika.
    Narodni poslanik Aleksandar Martinović na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres: o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije na Evropskom šumarskom institutu, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, Predlogu zakona o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol za Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću o Srednjeevropskom programu univerzitetske razmene (CEEPUS III), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke i sporta, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti.
    Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
    Hvala vam.
    Stavljam na glasanje ovaj predlog.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 135, protiv – četiri, uzdržanih – nema.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
    Pošto smo se izjasnili o predlozima, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 132, protiv – dva, uzdržanih – nema.
    Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, u celini.
    Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
    Sada je 13.00 časova, određujem pauzu do 14.00 časova.
    Poštovani poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će na današnjoj sednici prisustvovati sledeći ministri: Ivica Dačić, dr Nebojša Stefanović, prof. dr Zorana Mihajlović, dr Rasim LJajić, Branislav Nedimović, Mladen Šarčević, dr Zlatibor Lončar, Aleksandar Vulin i državni sekretari dr Stana Božović, Miodrag Poledica, Stevan Nikčević, doc. dr Zoran Mihajlović, prof. dr Vesna Mandić, prof. dr Viktor Medović, Veljko Kovačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoran Milošević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milorad Todorović, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Saša Stamatović, direktor Uprave za šume u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, načelnik Odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova Dragana Vujić, Jasmina Roskić, načelnik Odeljenja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Danijela Božanić, šef Odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nevena Šović, samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja, Jelena Drenjanin, samostalni savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Mersiha Omeragić, savetnik u Ministarstvu zdravlja i Ivana Kovačević, savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
    Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, Predlogu zakona o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol za Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću o Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene (CEEPUS III), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi u sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke i sporta; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti.
    Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
    Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Nedimović

    Poštovane kolege poslanici, poštovana predsedavajuća, želeo bih samo nekoliko stvari da kažem, a vezano je za dva akta koja se nalaze pred vama. Jedan je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu i drugi je Predlog zakona o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz okvirnu Konvenciju UN o promeni klime.
    Prvi predlog zakona koji se nalazi pred nama jeste posledica Sporazuma koji je potpisala državna zajednica Srbija i Crna Gora još 2003. godine i koji nije do sada bio ratifikovan u parlamentu.
    Evropski šumarski institut je jedna institucija naučnog karaktere koji je imao za cilj da sve njene članice na isti način šire vrednosti u pogledu pošumljavanja prostora, razvoja posebnih sorti i svemu onome što podstiče ovu oblast.
    Do sada je otprilike 25 zemalja ratifikovalo ovu Konvenciju EFI. Na osnovu ove konvencije naša država postaje član, ali isto tako i pored toga i instituti koji su specijalizovani, imaju specijalizovan karakter u sektoru šuma, imaju pravo da postanu njihovi članovi, Evropskom šumarskog instituta.
    U pogledu pošumljavanja prostora imamo dosta velikih problema kako u pogledu šuma koje se nalaze uz saobraćajnice, šuma koje se nalaze uz reke, kanalske tokove, ali isto tako i u pogledu zanavljanja prostora koji se nalazi na šumskom zemljištu. jako je važno da prihvatamo sva savremena iskustva. To je osnovni cilj ove konvencije, kako bi najsavremenije tekovine implementirali na naše prostore.
    Što se tiče ovog drugog predloga zakona o potvrđivanja Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime, ova Okvirna konvencija je važila do 31. decembra 2012. godine i sa Doha amandmanima na Kjoto protokol, koji je usvojen 8. decembra 2012. godine, uveden je prelazni period od 2013. do 2020. godine u okviru kog će se smanjivati štetne emisije gasova koji imaju efekat staklene bašte i jako je važno da ove amandmane prihvatimo.
    Ono što je karakteristično za ovaj predlog zakona jeste da Srbija nema obavezu kao neke zemlje EU ili druge zemlje koje prihvataju ove Doha amandmane, da u periodu od 2020. godine smanje štetnu emisiji gasova, ali uključujemo se u ovaj čitav proces i jako je važno da najmanje tri četvrtine zemalja deponuju svoje saglasnosti na ove Doha amandmane.
    Jedna stvar koju želim da kažem koja će uslediti nakon ovog perioda do 2020. godine jeste tzv. Pariska konvencija. Naša Vlada je 1. decembra 2016. godine usvojila Predlog zakona o potvrđivanju Pariske konvencije, gde mi aktivno ulazimo u ovaj proces o smanjenju štetnih gasova iz jednog prostor razloga, jer u budućnosti to je ono čemu moramo stremiti. Za sada toliko.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

    Zlatibor Lončar

    Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ja ću vas ukratko obavestiti o Protokolu eliminacije nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, koji je prvi Protokol proizašao iz Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO koji je naša zemlja ratifikovala 2006. godine i time prihvatila obavezu da uvede mere za smanjenje ponude i tražnje za duvanskim proizvodima u skladu sa odredbama Konvencije i svim protokolima, smernicama i vodičima koji iz nje proističu.
    Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima je ozbiljna pretnja javnom zdravlju na globalnom nivou, jer doprinosi da se održi ili čak poveća zastupljenost i upotreba duvanskih proizvoda u populaciji, čime se umnožavaju i pojačavaju zdravstvene posledice upotrebe duvana.
    Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima opstruira poreske mere i mere cene i kontrole duvana i uzrokuje značajan gubitak redovnih poreskih prihoda u svim državama, dok sa druge strane omogućava ostvarivanje finansijske dobiti ilegalnim trgovcima.
    Zbog svega toga, zahteva delotvorni i sveobuhvatni odgovor kako na nacionalnom, tako i na nivou međunarodne zajednice.
    Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima sačinjen je kao poseban međunarodni sporazum kojim se uspostavljaju pravila za suzbijanje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima na globalnom nivou i to primarno kroz kontrolu lanca snabdevanja duvanskim proizvodima i jačanja međunarodne saradnje.
    Protokol obavezuje zemlje potpisnice na uspostavljanje sistema licenciranja i vođenja evidencija o svim aktivnostima koje se smatraju zakonitim u prometu duvanskim proizvodima, kao i na osnivanje nadležnog organa za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence. Protokol poziva na intenzivniju međunarodnu saradnju kroz razmenu informacija, uzajamnu pravnu pomoć, zajedničko sprovođenje istraga i gonjenja krivičnih dela, kao i kroz sprovođenje mera koje obezbeđuju izručenje počionioca krivičnih dela.
    Protokol takođe obavezuje zemlje potpisnice, uspostavljanje globalnog sistema praćenja, porekla i kretanja duvanskog proizvoda kroz lanac snabdevanja od trenutka proizvodnje do krajnjeg potrošača. Ova mera je Protokolom prepoznata kao suštinska za suzbijanje nezakonite trgovine i trgovine falsifikovanim duvanskim proizvodima, potpisana i novom Direktivom EU o duvanskim proizvodima 40/214, koja je stupila na snagu u maju 2016. godine.
    Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima stupiće na snagu 90 dana nakon što ga ratifikuje ili potvrdi 40 zemalja potpisnica. Trenutno ga je ratifikovalo 25, uključujući i EU kao celinu, dok je u većem broju zemalja ratifikacija u toku. Zakonom o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima potvrđuje se posvećenost Republike Srbije ciljevima Svetske zdravstvene organizacije UN. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Zorana Mihajlović

    Dobar dan.
    Danas se ispred vas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, vrlo važan sporazum. Prethodni sporazum, važeći sporazum po kojem radimo star je 60 godina i u tom sporazumu, koji dan danas, nadam se dok ne budemo izglasali sporazum, odnosno ratifikovali sporazum koji smo potpisali, Tisa je otvorena za plovidbu samo za srpske i mađarske brodove, samo sa plaćanjem, naravno, određenih dažbina, zbog čega direktno imamo uticaj na praktično naš vodni saobraćaj, odnosno na smanjenje uplovljavanja brodova, a samim tim i za manje transporta i za manje prevezene robe.
    Iz tog razloga smo započeli prethodnih godinu i po dana pregovore sa mađarskom Vladom. Ti pregovori su nas doveli do toga da potpišemo ovakav jedan sporazum, gde praktično otvaramo Tisu za sve druge brodove bez plaćanja tih vrsta naknada koje su postojale.
    Daću vam samo nekoliko podataka, a to je da u periodu od 2006. godine broj uplovljavanja, po postojećem sporazumu, se smanjivao, kada govorimo o uplovljavanju u Tisu, recimo, 2006. godine je bilo 20, 2009. godine 10, 2013. godine šest uplovljavanja, 2014. godine pet, a 2015. i 2016. godine nijedno, upravo zbog toga što je to bilo preskupo za sve druge brodove koji nisu srpski i mađarski.
    Vlada Republike Srbije je zajedno sa Vladom Mađarske pregovarala i ovaj sporazum potpisala. Zaista se nadam da ćemo mi iz jedne kvalitetne rasprave na kraju ovaj sporazum i ratifikovati.
    Naš vodni saobraćaj prethodnih 10 ili 15 godina, čini mi se, u odnosu na vodne saobraćaje, naročito na rekama, pre svega, nije nam doneo onoliko prihoda koliko su sve druge države taj svoj položaj uglavnom koristile. Podatak koji nije bio pohvalan pre tri godine jeste da je učešće prevoza robe u vodnom saobraćaju, odnosno uopšte učešće bilo samo 7% u ukupnom obimu prevoza robe u Srbiju, u nekim drugim državama ono iznosi od 15 pa na dalje. Reći ću vam da za tri godine na današnji dan učešće vodnog saobraćaja u ukupnoj prevezenoj robi je 10%, a naš cilj je da do 2020 godine to bude sigurno 15%.
    Još jedan podatak je vrlo važan za vodni saobraćaj Srbije, zato što je to jedna grana o kojoj se manje pričalo u odnosu, recimo, na drumski saobraćaj, železnički saobraćaj i vazdušni saobraćaj, a u stvari, to je ogroman potencijal koji treba da koristimo i koji Vlada Republike Srbije u svim svojim sada novim strategijama i ekonomskoj politici zaista i radi.
    Dakle, prevezena roba je bila u 2014. godini pet miliona tona robe se prevezlo Dunavom, Savom i Tisom, 2016. godine, dakle, samo dve godine nakon toga, ukupna prevezena roba je 10 miliona tona. Plan je da 2017. godine to bude 12 miliona tona i da onako kako oporavljamo i luke i lučka područja i ulažemo u infrastrukturu, i naravno, smanjujemo sa druge strane sve ono što se zove nelegalna pristaništa, učinimo da praktično država Srbija prihoduje i da to bude dobro za razvoj ekonomije.
    Nadam se da ćemo na osnovu razmišljanja i rasprave ratifikovati ovaj sporazum i da ćemo u tom smislu i kao država imati ogromne koristi. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, pred vama se nalazi Predlog sporazuma između Republike Srbije i Rumunije u oblasti socijalne sigurnosti.
    Poslednji sporazum koji je zaključen između Rumunije i Republike Srbije je bio davne 1977. godine i regulisao je isključivo oblast zdravstvenog osiguranja. Sada možemo slobodno da kažemo da smo napravili zaista veliki korak i da smo dogovorili sa organima Republike Rumunije da se ovaj sporazum odnosi kako na zdravstveno osiguranje, tako i na sve oblasti socijalnog osiguranja, što će reći ostvarivanje prava iz penzionog, invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i dodatka za decu.
    Ovaj sporazum je uređen u skladu sa standardnim rešenjima i principima, što znači da ima jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja, da se neposredna isplata stečajnih davanja korisniku i ostvaruje pravo na davanja, vrši u mestu njegovog prebivališta, da se sabira period osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju ili novčanu nadoknadu, da se korišćenje zdravstvene zaštite za lica koja imaju prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice može koristiti i, naravno, princip osiguranja koji omogućava da teret davanja iz socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.
    Ovo je samo jedan u nizu sporazuma koji smo potpisali. Želim da vas obavestim, a doći ćemo sigurno u ovaj visoki dom da dobijemo podršku i za sledeće ugovore na kojima radimo. Oni koji su najbliži su svakako sporazumi sa Ruskom Federacijom, nadamo se sa Grčkom, sa Kvebekom, a radimo i na, pokrenuli smo inicijativu zaključivanja sporazuma sa Španijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i novi sporazumi sa Italijom, Hrvatskom i Poljskom. Zahvaljujem se.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Hvala.
    Poštovani narodni poslanici, pred vama se danas nalaze tri međunarodna sporazuma iz domena rada MUP. U suštini, to je jedan novi sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, koji je potpisan 22. marta 2016. godine, jedna izmena sporazuma u policijskoj saradnji sa Bugarskom i ratifikacija Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala.
    U našem sporazumu sa Vladom Savezne Republike Nemačke jača se saradnja sa ovom državom u oblasti bezbednosti, pogotovo u oblasti efikasnog sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice.
    Potvrđivanjem ovog sporazuma mi suštinski uvodimo u instituciju saradnju koju ostvaruju nadležni organi navedeni u sporazumu, u kome su bliže definisane sve oblasti i ciljevi naše saradnje, precizirani oblici i organi nadležne saradnje.
    Istovremeno, potvrđivanje ovog sporazuma omogućiće još jače, intenzivnije saradnju na putu evropskih integracija, odnosno dalju koordinaciju sa MUP Savezne Republike Nemačke, pogotovo kada se radi o poglavljima 23 i 24, imajući u vidu koliko je Nemačka uticala, da kažem, na metodologiju postavljanja pregovora vezano za ova dva poglavlja.
    Primena ovog sporazuma uticaće na podizanje nivoa bezbednosti građana po ugledu na razvijenije države članice EU, doprineće većem osećaju sigurnosti kod građana zbog smanjenja broja krivičnih dela u oblasti terorizma, organizovanog i teškog kriminala, kao i krivičnih dela u vezi sa opojnim drogama.
    Hoću da kažem da MUP dve zemlje imaju značajnu saradnju u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala. Imali smo nekoliko dobrih zajedničkih aktivnosti, zajednički istražni timovi radili su na više krivičnih dela i razbijanju organizovanih kriminalnih grupa koje su delovale na teritoriji obe države.
    Podsetiću samo na septembar 2016. godine kada je razbijena jedna veća organizovana kriminalna grupa koja je trgovala različitim vrstama opojnih sredstava, što je naravno doprinelo značajnom povećanju bezbednosti građana i u Republici Srbiji i u regionu kada je zaplenjeno oko 300 kg kokaina i uhapšeno više lica među kojima su i organizatori ove kriminalne grupe koji su se nalazili na teritoriji Republike Srbije, pre svega u Zemunu.
    Pored ovoga, Nemačka je jedan od najvećih donatora iz EU vezano za rad MUP i mogu da kažem da je ta donacija u periodu od 2008. do 2016. godine iznosila oko 435.000 evra. Tokom 2016. godine realizovana je donacija u vrednosti od oko 58.000 evra za MUP.
    Takođe, realizovali smo više zajedničkih aktivnosti koje su uključivale mere podrške u obezbeđivanju zelene granice u suzbijanju ilegalnih migracija, prepoznavanje falsifikovanih dokumenata, podrška u oblasti obezbeđenja državne granice, borba protiv krijumčarenja ljudi, što je naravno doprinelo do stvaranja stabilne klime u obezbeđenju naše državne granice, ali obezbeđenju da nema incidenata tokom trajanja intenzivnog talasa migracija dok je kroz našu zemlju prolazilo nekad i po 15.000 ljudi u toku jednog dana.
    Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske u policijskoj saradnji, originalni sporazum potpisan je 20. maja 2010. godine. Međutim, mi smo odlučili da pristupimo izmeni na inicijativu obe strane zato što smo tokom razgovora shvatili da je Sporazum predvideo da policijski službenici, koji rade na obezbeđenju državne granice, mogu da pređu državnu granicu samo na zvaničnim prelazima. S obzirom da su rute patrola nekada i po 50 km, to bi izazivalo dodatne troškove, manju efikasnost policijskih službenika u suzbijanju ilegalnih migracija i veće probleme na terenu u radu ljudi koji se bave ovim teškim poslom. Zbog toga smo pristupili, odnosno predlažemo izmene ovog Sporazuma koja predviđa da policijski službenici obe policije mogu preći državnu granicu Republike Srbije i Republike Bugarske i mimo državnih, zvaničnih prelaza, na zelenom pojasu u zajedničkim patrolama, dakle, radi se o zajedničkim patrolama, kada mogu efikasnije da se uključe u suzbijanje ilegalnih migracija, jer kao što znate, ne računajući bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju, preko Bugarske najveći broj migranata ilegalno prelazi u Republiku Srbiju.
    Što se tiče saradnje, mogu da kažem da je saradnja sa bugarskom policijom izuzetno dobra. Preko 1.000 operativnih informacija se razmeni godišnje, što je dobar broj i pokušavamo da intenziviramo tu saradnju. Veoma dobro sarađujemo i u oblasti readmisije migranata koji ilegalno ulaze u našu zemlju, a koji nemaju pravo da zatraže azil na teritoriji naše zemlje ili u EU. Naravno, dobru saradnju imamo u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala, pre svega, šverca nezakonite robe, krijumčarenja ljudi i naravno narkotika.
    Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske u saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, ovaj Sporazum potpisan je 7. novembra 2011. godine u Varšavi i omogućuje da se stvori osnov za efikasniju operativnu saradnju dve zemlje na suzbijanju organizovanog i drugih vidova kriminala. Ovaj Sporazum faktički ima poseban naglasak na krivična dela vezana za terorizam i njegovo finansiranje, ilegalnu proizvodnju i ilegalni promet oružja, trgovinu ljudima, seksualnu eksploataciju, protivpravno lišavanje slobode, ilegalno prelaženje granica i organizovanje ilegalnih migracija, kao i krijumčarenje robe.
    Obavešteni smo od strane Ministarstva spoljnih poslova Poljske da su oni krajem 2015. godine završili sve procedure, unutrašnje procedure koje omogućavaju da se u postupak readmisije puste ovi sporazumi, tako da je danas pred nama naš deo posla, gde mi faktički ratifikovanjem sporazuma omogućujemo da sve ove zajedničke mere mogu da stupe na snagu.
    Imamo dosta dobru saradnju sa Republikom Poljskom, pre svega putem Interpola. Razmeni se godišnje oko 280 informacija i naravno da će ova saradnja i u budućnosti, imajući u vidu koliko je, čini mi se, na teritoriji Evrope prepoznato, zajednička saradnja u oblasti unutrašnjih poslova, pre svega u borbi protiv organizovanog kriminala, prevencije terorizma i šverca narkotika, ali i kroz finansijske istrage koje su suštinski značajne, jer novac za finansiranje organizovanog kriminala najviše dolazi od droge, kao i mogućnosti saradnje sa nadležnim tužilaštvom kroz zajedničke istražne timove. Takva vrsta saradnje nastaviće se i sa Republikom Poljskom. Zbog toga mislim da će usvajanje sva tri sporazuma omogućiti da Republika Srbija bude efikasnija u suzbijanju svih vidova kriminaliteta, ali i međunarodne saradnje u kojoj ćemo pomoći i drugim zemljama. Hvala.