Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/31-17

3. dan rada

20.04.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 17:20

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Predrag Jelenković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Predrag Jelenković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, danas i juče smo pričali o tome, a i ministar je rekao, kao i koleginice uvažene, da podizanje svesti po pitanju životne sredine je jako važno za državu Srbiju. Naravno, to je tačno, jer očigledno ne samo Kjoto protokol, nego i još neki protokoli i razni sporazumi kada je u pitanju životna sredina su nama strašno neophodni.

Što se tiče lokalnih samouprava, ono što je važno, informacija je i za ministra, a verujem da zna, kao i za sve nas, da se na jugu Srbije u mnogim opštinama i ne zna ko se bavi u samim lokalnim samoupravama životnom sredinom. Da li je to u pitanju odsek? Odsek i ne postoji, pa čak ni pojedinci ni osobe koje se bave životnom sredinom.

Kada govorimo o svesti, ujedno je i jedna dobra inicijativa od strane Ministarstva da možda na jedan sistemski i zakonodavni način uvedemo to da svaka lokalna samouprava osim što mora da ima svoj usvojeni lokalni ekološki akcioni plan, da je to obaveza, a takođe i obaveza da u svojoj opštini postoji barem osoba, ako ne odsek, koja se bavi životnom sredinom.

Više puta smo čuli danas, ali svakako koristeći javnost, koristeći medije, moram da istaknem još jednom par detalja vezano za sam protokol. Problem životne sredine, odnosno samih klimatskih promena i uticaja čoveka je percipiran krajem 20. veka, a preciziran je i definisan upravo Konvencijom UN o promeni klime, usvojene na Konferenciji za životnu sredinu i razvoj u Rio de Ženeiru 1992. godine. Država Srbija je tu konvenciju ratifikovala 1997. godine. Osnovni cilj ove konvencije odnosi se na obezbeđenje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji bi sprečio uticaj na klimatski sistem i sprečio nepovoljni uticaj na biodiverzitet, na vodosnabdevanje, na proizvodnju hrane i energije i na osnovne faktore održivog i ekonomskog razvoja i na bezbednost na međunarodnom nivou.

Na trećoj konferenciji zemalja ugovornica članica Konferencije UN o promeni klime, održanoj u Kjotu u Japanu 1997. godine, usvojen je Kjoto protokol da upravo pomogne sprovođenju te konvencije. Ovim protokolom su definisane obaveze industrijski razvijenih zemalja, uključujući i zemlje u tranziciji centralne i istočne Evrope. Republika Srbija je, kao što smo čuli više puta danas, ratifikovala protokol u januaru 2008. godine i prihvatila opšte obaveze u pogledu postavljanja i sprovođenja mera i aktivnosti za postizanje ciljeva konvencije. U okviru Kjoto protokola, pored dva mehanizma, a to je trgovina emisijama i zajednička implementacija smanjenja emisije, postavljen je i treći mehanizam, a to je mehanizam čistog razvoja.

Upravo ovaj treći mehanizam može koristiti Srbija, koji u članu 12. Protokola omogućava razvijenim zemljama da ulažući u čiste tehnologije u našoj zemlji dobiju delimično umanjenje emisije gasova i efekta staklene bašte. I pored finansijske podrške zemljama u razvoju i povećanjem tzv. zelenih investicija, mehanizam čistog razvoja doprinosi ekonomskom razvoju, zatim implementaciji programa u oblasti klimatskih promena i efikasnijem rešavanju lokalnih ekoloških problema.

Država Srbija je još 2010. godine izradila Nacionalnu strategiju za uključivanje u mehanizam čistog razvoja i nekoliko projekata nakon toga je dostavila Sekretarijatu konvencije upravo iz ovog programa.

Ratifikacija i potvrđivanje Doha amandmana Kjoto protokola stvara, pored mogućnosti da Republika Srbija i ostvari pravo na finansijsku podršku fondova koji su u okviru Kjoto protokola, jača svoju ulogu u tim partnerskim odnosima u međunarodnim aktivnostima i šalje jasan signal da prihvatamo evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine.

Ono što treba naglasiti je da svaka lokalna samouprava, to je upravo s početka priče, ima obavezu usvajanja lokalnog ekološkog akcionog plana, kako bi na najbrži mogući način, uz pomoć medija, javnosti i države, pre svega podigli svest građana i građanki Srbije i krenuli u jednu sveopštu edukaciju u oblasti zaštite životne sredine, ne bi li na što efikasniji način ispunili obaveze iz Poglavlja 27. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Aleksandra Jerkov. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem, predsednice.

Gospodine ministre sa gostima, koleginice i kolege, zaista imamo veliki broj sporazuma i ratifikacija o kojima treba da razgovaramo. Nažalost, mi smo juče to govorili, nećemo razgovarati o nekim temama koje se trenutno čine malo važnijim za ono što se u zemlji dešava, očigledno je da vi nemate želju da o tome razgovarate, ali čuli smo od predsednice da ona nema nameru da izbegava i tu raspravu, pa ćemo sa radošću dočekati i da se to desi.

Gospodine Nedimoviću, htela sam malo sa vama da razgovaram o obrazovanju, što mislim da nije baš neka vaša sfera, u svakom slučaju nije vam resor u Vladi. Žao mi je što gospodin Šarčević nije tu. Mislim da je dosta loša praksa, nije zabranjeno, ali mislim da je dosta loša praksa da u situacijama u kojima imamo ovako raznovrsan dnevni red samo jedan ministar bude tu, s obzirom na to da vidim da i saradnika drugih ministara baš nema u velikom broju, s obzirom da jedini možete da učestvujete u ovoj raspravi.

U ovom moru sporazuma o kojima danas raspravljamo imamo nekoliko njih koji se odnose na obrazovanje. Jedan svakako da ne može nikome biti sporan i svakako da je to nešto što moramo da podržimo, to je učešće Srbije u srednjeevropskom programu univerzitetske razmene CEEPUS, koji će zapravo dati našim mladim naučnicima šansu koju oni u Srbiji, nažalost, veoma često ne dobijaju i dati im mogućnost da razviju svoje kapacitete i naučna saznanja na način na koji to u Srbiji ne mogu da urade, zato što nemaju uslova, zato što za to u Srbiji nema finansija, zato što se u Srbiji ne ulaže u nauku i zato što se, u krajnjem, svakoga dana šalje poruka da se znanje, ono pravo, i nauka baš nešto preterano i ne cene.

Naravno, otvara se čitav niz pitanja na koji način će Republika Srbija da učestvuje u ovom sporazumu, mislim, nemojte zameriti da vi niste kadri da mi odgovorite na ta pitanja. S obzirom na to da Srbija ima čitav niz problema kada je u pitanju i vođenje registra naučnih radova i uslovi u kojima mladi naučnici rade, teško je odlučiti da li je tu situacija gora u društvenim ili u prirodnim naukama. Postoji veoma mali broj oblasti u koje se zaista ulaže. Opet kažem, žao mi je što ne možemo o tome da razgovaramo jer mislim da je one naučnike mlade, koji su dočekali jedva da Srbija uđe u ovaj program, veoma interesuje da čuju odgovore na ova pitanja, a vi očigledno niste u mogućnosti da ih date, tako da ću verovatno u nekakvoj formi poslaničkog pitanja upitati ministra Šarčevića na koji način je ovo osmislio.

Drugi sporazum koji se tiče obrazovanja jeste učešće Srbije u Inicijativi za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi i o sedištu sekretarijata te inicijative. Evo, recimo, za razliku od prethodnog sporazuma, nečega što je apsolutno nepotrebno. Zaista ne vidim čemu ovaj sporazum služi, osim da se grupa nekakvih nevladinih organizacija malo proputuje svetom, dobije nekakve naknade za to što radi. Jedina koordinacija koja je Srbiji potrebna u ovoj sferi jeste koordinacija sa razvijenim zemljama u kojoj je obrazovanje na nivou koji je zadovoljavajući, u kojoj obrazovanje daje rezultate koje Srbija želi da postigne, u kojem obrazovanje stvara misleće mlade ljude koji misle svojom glavom, sposobni za tržište rada i osposobljeni za poslove za koje su se školovali. To kod nas nije slučaj.

Ne znam sa čim ministar Šarčević misli da usklađuje obrazovanje u Republici Srbiji, kada je u nacrtima zakona koje je pripremio, koji još nisu u formi predloga, kako smo imali prilike da načujemo, sve ono moderno što je postojalo u tim zakonima on je uklonio i on zapravo naše obrazovanje vraća na nivo koji je bio pre 150 godina, pa čak i one stvari koje su se pro forme nalazile u zakonu, da obrazovanje treba da bude moderno, da teži učenju putem otkrića, da nastava ne treba da bude orijentisana na profesore i učenje napamet, nego na decu itd, čak i te stvari mi iz tih nacrta, koliko imamo prilika da čujemo, ćemo skloniti. Tako da je apsolutno nejasno sa kim se mi to usklađujemo, na koji način to radimo, ali opet, pošto nema ovde ministra, mislim da niste prava osoba za razgovor o tome.

Treći, meni omiljeni, sporazum o kom ću govoriti je, naravno, Sporazum o uzajamnom ulaganju sa Katarom. Samo molim da mi se objasni šta mi ulažemo u Katar, kakve su to uzajamne investicije, šta mi to investiramo u Katar, da bismo znali kakva su to uzajamna ulaganja. Samo ako možete da mi odgovorite – koja je ovo nacija po redu kojoj mi dajemo status najpovlašćenije nacije? Zato što, ne znam da li shvatate, to je malo paradoksalno, ako svakom dajete status najpovlašćenije nacije, onda niko nije najpovlašćenija. Kada vam je sve prioritet, ništa vam nije prioritet.

Zaista, ovi sporazumi uvek nas začude do koje mere je Srbija spremna da pogazi sve ono što u njoj postoji i da pošalje poruku da kod nas, evo, ne vrede ni zakoni, ni pravila, ni Ustav, ni slobodno tržište, ni ništa, nego mi svaki put dajemo nekakvu kao pismenu još potvrdu toga – evo, ovo sve što kod nas piše ne važi, ali vi ćete zato biti najpovlašćenija nacija, zbog toga ćete vi moći ovde da poslujete na način kako želite, pa molim vas dođite da investirate kod nas. Mislim da je to jako loše, mislim da je to opasno i što je najopasnije od svega, mislim da to tera prave investitore, stvarne investitore koji bi možda ovde doneli prave investicije i da oni upravo zbog takvog našeg neozbiljnog ponašanja zaobilaze Srbiju u širokom luku.

Umesto toga, mi kupujemo investicije, mi kupujemo privid da ovde ima nekakvih investicija, to su sve investicije koje mi vrlo skupo plaćamo, vi možda najbolje znate u poljoprivredi kako smo se proveli sa tim čudotvornim investicijama iz arapskih zemalja, tako da su to, plašim se, investicije koje nas vrlo skupo koštaju, od kojih mi nemamo nikakve koristi, a ostatku sveta šaljemo jednu vrlo neozbiljnu poruku, tako da, iako ni ovo nije vaša oblast, mislim da možda zbog poljoprivrede biste mogli nešto znati o tome, naravno, uz veliku žalost što o obrazovanju ne znate apsolutno ništa. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Ministar Nedimović, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici.
Zahvaljujem se na ovim kvalifikacijama da ne znam ništa o ovome. Mislim da je danas to očigledno postao trend u klasifikovanju. Naravno, mogu o ovome da govorim ponešto, ali mislim da je kolega Šarčević mnogo vlasniji, u stvari najvlasniji, da priča o tome i mislim da ćete imati priliku sa njim da razgovarate na ovu temu. Ali što se tiče poslednje stvari koju spomenuli, status najpovlašćenije nacije nije stvar koju je izmislila Srbija, nego jedno pravilo, standard koji postoji u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u smislu davanja određenih statusa. U pogledu broja zemalja koje imaju u ovom trenutku status takav sa Srbijom, nemam taj podatak, ali ću u toku dana saznati i informisaću vas o tome, iz jednog prostog razloga, zato što mislim da je to jako važno reći u svakom trenutku, ne praviti privid oko toga da mi sad želimo da baš tog i tog privilegujemo. Nije to cilj ove ratifikacije ovog sporazuma.
Još jedna stvar koja je logička, ako želite sporazum s nekim, pa šta smo sad trebali da uradimo, da kažemo da oni imaju sva prava, a da mi nemamo nikakva tamo. Mislim, da je to logički stvar koja bi potpuno bila loša time što smo omogućili sebi neko pravo, mi smo u stvari samo stvorili pravni okvir da do toga može da dođe. Da li će uopšte u praksi doći do takvih investicija to je sada sve za diskusiju i to je biznis koji je u stvari na kraju opredeli te stvari.
Mislim da previše, u poljoprivredi bar, mi nemamo takvih situacija u kojima se priča da je to ne znam ni ja koliki broj takvih investicija. Imamo dve investicije, jednu investiciju koja se ticala državnog poljoprivrednog zemljišta i dve koje su se ticale kupovine zemljišta koje je u privatnoj svojini.
Tako da ja, malopre i to sam sa drugim poslanikom razmenio tih par informacija o tome, ja ne vidim tu takav, kao u konkretno slučaju Al Dahre, ja ne znam uopšte gde su oni, oni jesu bili u javnosti pominjani ali kao realizacija se nije desila, osim u situaciji kupovine privatne svojine. To je bilo „Rudnap grup“ na prostoru Iriga, gde je kupljeno 51% učešća u vlasništvu određenog pravnog lica. Što se tiče njihovih namera, odnosno namera tih lica da učestvuje u tim procesima, to je potpuno legitimno da li će do toga doći. Videćemo, a ono što je definitivno nama neophodno, to je da mi akumuliramo sve raspoložive potencijale koji postoje na domaćem ili stranom tržištu da se razvijamo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Aleksandra Jerkov.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem, samo kratko pojašnjenje sada. Ako sam vas razumela, dakle mi Kataru dajemo sva prava ovde iako mi baš možda nismo sigurni da li ćemo ikad u životu doći u priliku da koristimo prava koja eventualno bismo ovim sporazumom za sebe obezbedili ako nekada u nekoj budućnosti, bližoj ili daljoj, ikada išta budemo tamo ulagali.

Nisam mislila na Al Dahru, nije se pominjala u javnosti Al Dahra, nego je Aleksandar Vučić eksplicitno obećao da će Al Dahra uložiti milijarde evra u Vojvodinu i u poljoprivredno zemljište, tako da nismo mi umislili tu Al Dahru, to je investicija koja se nije ostvarila.

Mislim na druge investcije koje su došle iz Emirata, mislim na Karađorđevo, koja je firma koja je došla kao neka zamena za Al Dahru ili ne znam već u kojoj funkciji je ta firma došla, koja je upropastila hiljade hektara i upropastila Karađorđevo i znate vrlo dobro da o tome govorim.

Samo molim da se vodi računa o tome šta mi od tih investicija dobijamo, koliko nas koštaju i u kakvu poziciju mi sebe stavljamo i kakvu poruku šaljemo onim ozbiljnim investitorima kod kojih ne treba kupovati investicije ili privid investicija, nego koji bi istinski došli da investiraju u Srbiju, ako se na ovakav način ophodimo i prema svojim zakonima i prema svom Ustavu i prema, u ovom slučaju poljoprivrednom zemljištu, ali i drugim resursima.

Nemojte zameriti, imamo razloga da budemo skeptični prema takvim investicijama, prema takvim sporazumima, videli smo šta se desilo sa poljoprivrednim zemljištem, videli smo šta se desilo sa Er Srbijom, šta se dešava sa „Beogradom na vodi“, to su sve stvari koje su došle kao magične investicije za koje se posle ispostavlja ne samo da su loši poslovi, nego da su verovatno i poslovi na kojima neko iz vrha vlasti veoma dobro zarađuje.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Branislav Nedimović.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Poštovana predsedavajuća i poštovani poslanici, samo jedno pojašnjenje, nije mi uopšte ono bilo namera što ste vi u početku rekli. Samo sam pričao o pravnom okviru koji se stvara da postoji taj dvosmeran odnos.
S druge strane, pazite, kada pričate o poljoprivrednom zemljištu, o tom resursu, dosta se često spominjalo i u prethodnim sednicama i u novembru i u decembru mesecu kada su bili Zakon o poljoprivredi i Zakon o podsticajima, razgovaralo se o toj temi da će biti netransparentni postupci i tome slično.
Apsolutno smo sproveli postupak koji je transparentan. Moja ideja i moj cilj je da potpuno čist postupak i proces bude i vi ćete biti i obavešteni kada završimo rad na ovim poslovima kako će to ići. O tome da li jedna investicija od pregovora do završetka se realizuje. Pa, pazite, ne postoji savršena stvar da sve živo što pregovarate da se sve realizuje. U teoriji, na primer, startapova malih preduzeća, ako deset prođe tri ili četiri, vi ste napravili ozbiljan posao. Nema u pregovorima nikad sigurnosti da će se nešto završiti.
A o tome šta bi bilo kad bi bilo, u slučaju ovog sporazuma, ja o tome ne mogu da licitiram, ako dođe do konkretne stvari, možemo da pričamo na tu temu.