Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/72-17

11.05.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 19:45

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
  • Odluka o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku
  • Odluka o izboru na funkciju člana Visokog saveta sudstva
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru na funkciju tužioca za ratne zločine
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru
  • Predlog odluke izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici
  • Odluka o izboru zamenika javnog tužioca
  • Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US i 96/15)
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Koleginice Mićić, nemate pravo na repliku.
    (Nataša Mićić: Kako nemam?)
    Nemate, dobili ste odgovore na pitanja koja ste postavili.
    (Nataša Mićić: Pogrešno sam protumačena.)
    Odlično ste protumačeni.
    Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.
    (Nataša Mićić: Molim vas repliku.)
    Gospodine Ćiriću, izvolite.
    (Nataša Mićić: Ministarka me nije razumela.)
    ...
    Demokratska stranka

    Goran Ćirić

    Poslanička grupa Demokratska stranka
    Prepustiću svoja dva minuta gospođi Mićić, ako želi?

    (Nataša Mićić: Samo kratko. Objasniću u tri rečenice. Da li mogu da dobijem pravo na repliku?)

    Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege, naravno da sam imao želju da date prostora koleginici Mićić da iskoristi dva minuta i da odgovori na ono što se otvaralo kao tema diskusije. Mislim da je bilo dovoljno vremena da svi koji su govorili po 20 ili po 40 minuta, kao ovlašćeni predstavnici po ovoj tački dnevnog reda, kažu svoje stavove. Valjda ovde nema toliko strpljenja da se čuje reč opozicije.

    Mislim da to obeležava današnji dan i rad Skupštine. Mislim da je važno reći to da institucija Skupštine, institucija pravosuđa, Ministarstva pravde ne nosi veliko poverenje građana u Srbiji i toga smo svi svesni. Možemo da se složimo oko zajedničkog cilja da pravosuđe, pravosudne organe oslobađamo što više od uticaja politike.

    Trebalo bi svi danas da se zapitamo koliko smo doprineli ovoj raspravi našim ponašanjem i radom u Skupštini, upravo u podizanju poverenja građana u instituciju Skupštine Republike Srbije, u instituciju ministarke pravde, u instituciju pravosudnih organa u Republici Srbiji. To je odgovornost, ne samo vladajuće većine. Ja to osećam kao odgovornost i kao šef poslaničke grupe jedne od opozicionih stranaka.

    Danas smo počeli rad Skupštine tako što je poslanički klub DS predložio nekih 25 do 30 zakona. Naravno, nijedan od tih zakona nije stavljen na dnevni red. Jedan od zakona šefa poslaničke grupe SNS je dobio tu podršku…

    (Predsedavajući: Možete li da se vratite na temu, kolega Ćiriću? Pustio sam vas tri minuta.)

    Upravo dolazim do predloga zakona koji je predsednik vaše koalicije predložio i koji je usvojen, a o kojem danas govorimo. To je jedan od tri sistemska zakona o kojima ću ja govoriti, jer u 43 tačke dnevnog reda imamo tri zakona. Jedan je zakon o promenama Zakona o izboru sudija, imamo zakone o potvrđivanju zajmova i imamo izbore, a ja neću govoriti o pojedinačnim rešenjima, o imenima i prezimenima. Koleginice i kolege će u sutrašnjem danu za raspravu govoriti detaljnije o tome.

    Probaću da doprinesem tome, još jednom kažem, iz odgovornosti da zajedno gradimo ozbiljnost ove institucije, jer sam siguran da ćemo imati kvalitetnije zakone i veće poverenje građana i sigurno uspešniju implementaciju svega onoga što ovde usvojimo, ukoliko ubedimo građane da zaista radimo na njihovu korist i na njihovo dobro. Zbog toga je bitna i ta atmosfera u kojoj radimo i zbog toga je važno i neodvojivo i ovo pitanje atmosfere i načina rada u Skupštini.

    Nažalost, sigurno neće doprineti poverenju i onome što ste vi rekli, a to je cilj, ne samo postizanje i otvaranje poglavlja 23. i taj put ka evropskim integracijama, nego svakako, pre svega, veće poverenje građana u pravosudne organe u Srbiji. Da li ćemo ih sticati na takav način, što ste vi, kao ministarka pravde, dovedeni u situaciju da ovde u ime Vlade branite jedan zakon, koji nije Ministarstvo pravde podnelo ovoj republičkoj Skupštini, podnela ga je jedna od stranaka, u stvari šef poslaničke grupe SNS, jer je očigledno lako zaključiti da je to ne sistemski zakon, nego zakon koji je motivisan političkim motivima? Zbog čega to kažem? Čuli smo argumentaciju da je jedan od najvećih motiva da predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji se bira na način koji je definisao Ustav i na rok od pet godina, ali u jednom mandatu, izjednačavamo ili stavljamo u bolju poziciju od predsednika ostalih sudova u Republici Srbiji, time što ćemo njih birati i što ćemo njima skraćivati mandat na četiri godine, ali, naravno, u dva mandata i mogućnosti da imaju svoj reizbor i mogućnost da osam godina upravljaju sudovima. Mislim da ta nedoslednost, upravo u tome da predsednik Vrhovnog kasacionog suda po Ustavu ograničen na pet godina mandata, se stavlja u poziciju koja nije, na neki način, ravnopravna sa predsednicima osnovnih sudova i njihovim izborom od osam godina.

    Mislim da je važno i to reći, na koji način je ova tačka dnevnog reda ušla u proceduru i na koji način smo je usvojili, i to po hitnom postupku. Jedno od obrazloženja zbog čega se usvaja po hitnom postupku je i to da je predlagač Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kaže da je potrebno usvajanje Predloga zakona po hitnom postupku zbog mogućih štetnih posledica po funkcionisanje pojedinih sudova, ukoliko se ovaj predlog ne usvoji. Šta to znači? Da vi niste mogli da imate tu procenu u Ministarstvu pravde? Da li će to, i mene interesuje, na koji način bi to ugrozilo rad pojedinih sudova? Mislim da u tom smislu dugujete odgovor i nama poslanicima, ali još jednom kažem, stavljeni ste u poziciju koja zaista nije nimalo zahvalna.

    Ono što je važno u tom zajedničkom cilju, i verujem u iskrenost tog cilja, da depolitizujemo sudove, pravosuđe, a to je da je prethodno rešenje sa petogodišnjim ciklusom upravo primarno donešeno zbog toga što preskačemo taj magični ciklus od četiri godine, ciklus demokratskih promena i demokratskih izbora. Mislim da je taj petogodišnji ciklus, upravo, garancija da možemo da preskočimo politička odlučivanja i to da imamo neki kontinuitet u nekim od važnih institucija. Na ovaj način, izjednačavanje ciklusa od četiri godine, izbornih ciklusa, koji su kod nas još i kraći, dovodimo, naravno, u situaciju svakog od nas da se pitamo da li je taj motiv izjednačavanja demokratskog ciklusa, izbornog ciklusa sa izborom i samih sudija, tužilaca, predsednika sudova, upravo sa motivom da se biraju na taj direktni politički način.

    Zbog toga mislim da je to loše rešenje i zbog toga nije dosledno, a pomenuo sam, pre svega, zbog neusklađenosti sa načinom izbora i definicijom Ustava, koji kaže na koji način se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda. I vi ste pomenuli da, potrebno je, definisati to Ustavom i mislim da nije dobro na ovaj način menjati, nedovoljno dosledno i mislim da, u tom smislu, treba raditi da ova Skupština, braneći institucije i pravosudnog sistema i institucije Skupštine može da razgovara na taj način.

    Druga važna stvar koja ukazuje na vašu nezahvalnu poziciju, koju ni na koji način ne želim da zloupotrebim, jer mislim da je važno ovde razgovarati, a malo smo govorili o tome, a to su Zakoni o potvrđivanju zajmova i pre svega zajmovi za restrukturiranje i razvoj i reformu javnih preduzeća u Srbiji. Pominju se javna preduzeća u energetici, sistemi koji su važni za život Srbije svih narednih godina, dakle, sistemi koji prevashodno odlučuju o privrednom razvoju ove naše zemlje.

    Zbog čega mislim da ste zaista u nezahvalnoj poziciji? Vama ne mogu da postavljam ta pitanja, ali zbog javnosti želim da kažem da smo mi pre godinu i po dana ovde, u ovoj Skupštini, usvojili Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji, projekat restrukturiranja EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj 200 miliona evra. Dakle, i danas treba da donesemo odluku o tome da se zadužimo novih 200 miliona evra i to otvara više pitanja. Dakle, nije lako odlučivati o tih 200 miliona evra ukoliko nemamo informaciju ministra finansija, državnog sekretara, ili direktora Uprave za javni dug. Neko od njih je trebao da bude ovde, da nas upozna sa stanjem javnog duga u Republici Srbiji, sa time na koji način će ovakva odluka uticati na javni dug Republike Srbije, budućnost Srbije i na našu odgovornost za to kakvu državu i institucije o kojima smo i na početku govorili ostavljamo našoj deci.

    Mislim da je nedovoljno odgovorno da na ovakav način dobijamo informaciju o ovako važnom zakonu i samo 200 miliona evra novog zaduženja Republike Srbije. Javni dug nije jedini razlog. Mislim da je važno, i o tome smo govorili, da kao narodni poslanici dobijemo informacije o efektima zakona za koje smo ovde glasali. Kakvi su efekti ovog zakona koji smo usvoji pre godinu i po dana i duga od 200 miliona evra, za restrukturiranje EPS-a?

    Slušali smo puno u javnosti, od prethodnog direktora EPS-a, o korporativizaciji, o rešenju velikih strukturnih problema u EPS-u, o velikom uspehu, o velikom napretku, a mi, evo juče, imamo informacije eminentnih ekonomista u Srbiji koji kažu bruto društveni proizvod u Srbiji, u prvom kvartalu, povećan za 1%, primarni uticaj na tako mali rast bruto društvenog proizvoda je pad proizvodnje u EPS-u od 18,5%. Znači, u prvom kvartalu skoro 20% u proizvodnji struje. Šta to znači za privredu Srbije? Svesni smo valjda toga.

    Da li imamo dovoljno parametara bez prisustva ministra finansija, bez državnog sekretara, da sada na pravi način razgovaramo o novom dugu? Ovo je prvo zaduženje od 200 miliona evra. Sada možemo da napravimo analizu, šta nam je doneo taj dug od 200 miliona evra i naše pritiskanje tastera i ta odluka? U redu je korporativizacija, restrukturiranje EPS-a i pad, efekat posle svega toga, veći javni dug za 200 miliona evra i pad proizvodnje struje za 20% u prvom kvartalu ove godine.

    Šta će nam doneti onda ovaj zajam, o kome sada razgovaramo? To sam hteo da pitamo ministra finansija, ministra koji se bavi energetikom i one ljude koji mogu da odgovore na meritoran način o svemu ovome. Na koji način možemo da odlučujemo o ovome. To je pitanje. Da li je tih 200 miliona evra potrebno za opštu atmosferu koja je u najvećem broju ovih javnih sistema koji su predmet ovog našeg odlučivanja i EPS, i Srbijagasa, i Železnice Srbije, pre svega, u načinu na koji će smanjiti broj upošljenih u ovom sistemu?

    Mi smo već govorili o tome, u stavu u kome se stvara atmosfera u kojoj je Srbiji stalno potreban mentor, u kojoj u Srbiji nema dovoljno ….
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Gospodine Ćiriću, ja vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Vi stvarate situaciju u Srbiji da je potreban mentor.
    Samo da vas podsetim. Jutros u 8.45 je bio Odbor za finansije i jako dobro znate da ne govorite istinu, tako da vas molim da se vratite na zajam koji je programski, koji je opredeljen Zakonom o budžetu i kojim se vraćaju dugovi iz 2010. i 2011. godine. Znači, o tome govorite, a ne govorite o EPS-u.
    ...
    Demokratska stranka

    Goran Ćirić

    Poslanička grupa Demokratska stranka
    Dozvolite vi meni da završim, jer ja govorim upravo o temi dnevnog reda.

    Pročitaću vam Zakon i pokazaću vam koliko je sve ovo tema, jer je moja dilema da li je potrebno zajmoprimcu preko nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije doneti plan optimizacije radne snage za period 2016-2019. godina, kojim se utvrđuju srednjoročni ciljevi, proces optimizacije, otpremnine, kriterijumi za selekciju, žalbeni mehanizmi i predviđeni vremenski okvir za smanjenje broja zaposlenih – 200 miliona evra. Ja mislim da je legitimno pitanje za svakog od nas, svakog građanina Srbije, svakog radnika EPS-a, svakog radnika bilo kog javnog preduzeća u Srbiji. Da li je to naš ključni cilj – restrukturiranje i zaduživanje od 200 miliona evra za tu vrstu potreba i tu vrstu aktivnosti, plus onih prethodnih 200 miliona pre godinu dana ili godinu i po dana, ili je cilj da tih 200 miliona evra investiramo u nove kapacitete, u povećanje proizvodnje, u nove hidroelektrane, u održavanje blokova u termoelektranama, da bismo održali i povećali proizvodnju?

    To jeste pitanje za sve nas. Ja ne znam zbog čega bismo izbegavali te teme i zbog čega bismo tako poslušno pritiskali dugmad i rekli – glasamo, u svakom slučaju, za ovakvu vrstu zaduženja? I tu ću stati, na ovu temu. Ali, i vi znate dobro, evo, posle pet godina, pominjanja o tim režimima Borisa Tadića, evo, sada, o petogodišnjem režimu Aleksandra Vučića, 15 milijardi evra javnog duga u julu mesecu 2012. godine, 25 milijardi evra, evo, 31. mart, jer ću se pozivati samo na podatke, pošto kažete da ne govorimo o oficijelnim podacima, na podatke Uprave za javni dug…

    (Predsednik: Gospodine Ćiriću, hoćete da mi kažete o kom zakonu vi govorite?)

    O zakonu koji utiče na porast javnog duga u Srbiji i našoj obavezi da vidimo na koji način će taj zakon ….

    (Isključen mikrofon.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Kolega Ćiriću, vi ste promašili zakon. Taj zakon nije na dnevnom redu. Ja ne znam o čemu vi govorite?
    (Goran Ćirić: Jeste.)
    Ne, nije. To što ste vi pročitali, ja ne znam u kom to zakonu piše?
    Zatražite ponovo reč i govorite o zakonu koji je na dnevnom redu, to vas molim.
    (Goran Ćirić: Čitam zakon. Koliko još imam vremena?)
    Imate još nešto malo manje od osam minuta. Zatražite reč.
    (Goran Ćirić: Tražio sam reč.)
    Nema vas u sistemu.
    Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Goran Ćirić

    Poslanička grupa Demokratska stranka
    Ovaj način na koji vodite Skupštinu je još jedna potvrda onoga o čemu sam govorio na početku. Ako mi izbegavamo ove teme, zarijemo glavu u pesak i ne govorimo o ključnim izazovima kod svakog od ovih zakona, nećemo naći rešenje. I zaključiću ovde. Iskoristiću tih preostalih sedam minuta sutra.
    Mislim da je važno da svi ovde shvatimo da imamo odgovornost za sve te sisteme koji su podržani ovim zakonom o novom dugu, i EPS i „Srbijagas“ i „Železnica Srbije“, ne tako što ćemo postajati vlasnici i upravitelji tih javnih preduzeća, nego tako što ćemo ih učiniti vrednijima i tako što ćemo investirati u njih i sačuvati ih za buduće generacije. Ja probam da govorim o budućnosti i načinu na koji ćemo odlučivati o ovim zakonima, tako što ćemo brinuti o tim sistemima. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač zakona, želim da obavestim kolege narodne poslanike, želim da obavestim građane Srbije, da je Demokratska stranka po ko zna koji put pokušala da obmane narodne poslanike i da obmane građane time što svesno iznose neistinu.

    Predsednik Poslaničke grupe Demokratske stranke je jutros bio na sednici Odbora za finansije, gde su mu vrlo precizno saopšteni sledeći podaci u vezi Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To mu je saopštio gospodin Branko Drčelić, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug. Evo o čemu se radi. Ovo govorim ne zbog njih, jer njima očigledno ne vredi mnogo objašnjavati, oni su tu da bi pokušali da zamagle i zamute situaciju, a mi iz Srpske napredne stranke ćemo pokušati da iznesemo činjenice. Dakle, predsedniku Poslaničke grupe Demokratske stranke i svim članovima Odbora za finansije je saopšteno sledeće:

    Ovaj zajam je u stvari reprogram zajma koji ste uzeli vi u vreme kada je 2010. godine kreditni rejting Srbije bio takav da smo uzimali kredite po kamatnim stopama od 5, 6, 7 i više posto, a ovaj zajam o kome ste vi sad tako dramatično govorili, kao nekoj kugi za ekonomski život Srbije, je uzet po kamatnoj stopi od 2,2%. To pokazuje koliko je kreditni rejting Srbije u svetu skočio i u stvari to pokazuje koliko srpska ekonomija jača.

    Takođe, vama je saopšteno jutros, ali vi to iz nekog razloga krijete od javnosti i nećete da kažete nego ovde verovatno pokušavate da zloupotrebite činjenicu da trenutno nema predstavnika Ministarstva finansija u Narodnoj skupštini, dakle, vama je saopšten i sledeći podatak – da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine iznosio 24,8 milijardi evra, a da na dan 1. aprila 2017. godine iznosi 24,1 milijarda evra, što znači da smo mi za svega četiri meseca otplatili 700 miliona evra duga sa kojima nas je zadužila Demokratska stranka po prvobitnom zajmu iz 2010. godine, kada nam je kreditni rejting bio takav da smo uzimali faktički zelenaške kredite, jer nas je svet ocenjivao kao jednu ekonomsku crnu rupu u Evropi. Da vas podsetim, gospodine Ćiriću, tada je bruto društveni proizvod bio negativan, imali smo minut četiri stopu bruto društvenog proizvoda. Danas idemo na tri, tri i po, četiri posto u plusu i zbog toga nam kreditni rejting raste, a ovaj zajam smo uzeli da bismo u stvari vratili dugove sa kojima ste nas vi zadužili, samo je ovaj zajam mnogo jeftiniji nego zajmovi koje ste vi uzimali.

    Ako iko nema moralno pravo da govori o kategorijama kao što su dugovi, zaduživanje, pljačke, privatizacije, stanje javnih finansija – to je Demokratska stranka. To je stranka koja je upropastila srpsku ekonomiju, to je stranka koja je upropastila srpske javne finansije, to je stranka koja je, između ostalog, upropastila i one ljude u „Goši“ u Smederevskoj Palanci, pa im sad Vlada Republike Srbije isplaćuje jednokratnu pomoć od 65 hiljada dinara i u narednih 16 meseci, ako se ne varam, još po 30 hiljada dinara.

    Samo da znate, Vlada Srbije je u mogućnosti to da radi upravo zato što smo ozdravili naš sistem javnih finansija, zato što imamo zdrav budžet i zato što se danas zadužujemo po kamatnim stopama koje su neuporedivo niže nego u vreme kada ste Srbijom vladali vi, ali vi sve to, gospodine Ćiriću, znate. Jutros su vam saopšteni ti podaci, ali, evo, vi iz nekog razloga hoćete da uplašite građane Srbije kako se mi u stvari dodatno zadužujemo. Ne. Mi vraćamo dugove sa kojim ste nas vi zadužili i kao što vidite, samo za prva četiri meseca ove godine uspeli smo da vratimo 700 miliona evra.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Povreda Poslovnika, narodni poslanik, odustali ste?
    Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić.
    ...
    Demokratska stranka

    Goran Ćirić

    Poslanička grupa Demokratska stranka
    Kao prvo, nikada vama neću uskraćivati pravo da govorite, pošto ste rekli – vi nemate prava da govorite. Ovde svako ima prava da govori i to je funkcija Skupštine. Dakle, svako ima prava da govori, a posebno kada govori o brojevima, o struci i kada se ne obraća lično i kada ne vređa niti poslanika lično, niti njegovu decu, niti njegovu porodicu. To nikada niste mogli da čujete od mene i ja ću braniti pravo svakog da govori u ovoj Skupštini, pa i vas.

    Ali, moram da kažem, naravno, slušao sam pet godina i slušam pet godina tu priču, svi su u Srbiji čuli. Vi ste se zaduživali skupim kreditima, mi smo samo vraćali skupe kredite, a otkud onda od 15 milijardi nasleđenog javnog duga 2012. godine sada 25 milijardi? Deset milijardi više. Da ste vraćali samo skupe dugove, smanjivali biste kamate, a dug bi ostao 15 milijardi. Jednostavna je računica, za to ne treba biti ekonomista, ne treba biti makroekonomista.

    Dakle, deset milijardi evra za pet godina veći javni dug. To je činjenica i govorim o tome. I pitanje je, i o tome Skupština treba da govori. Gde je taj novac? Gde su efekti? U redu je, ostalo nešto ali je važno upoznati javnost sa tim. Ja upravo pozivam i vas i sve ostale da govorimo o tome. Kada sam govorio o ovom zakonu, upravo sam pozivao sve nas da jačamo instituciju, da ohrabrujemo jedni druge, da govorimo otvoreno o svakom izazovu, o svakom problemu, o svakom zakonu i efektima koje ti zakoni donose. Na takav način možemo da gradimo ozbiljnu državu.