Zahvaljujem predsedavajući.

Ovo je zakon koji je podržao i podneo, takođe, moj kolega Marko Đurišić, i zajedno smo u razgovoru sa sindikatima penzionera došli do zaključka da ovaj Zakon o privremenom umanjenju, a ne kaže se ni na koliko godina, ukinemo zato što je penzija stečeno pravo. To je imovina građana koji su poštenim i mukotrpnim radom zaradili ovu penziju. Kao što bi sutra nekome, možda, po nekom zakonu koji donese SNS, uzimali televizor ili radio iz kuće, tako ste nekome oduzeli imovinu zato što ste doneli zakon koji na najbrutalniji način krši ljudska prava i o tome govore svi Ustavni sudovi zemalja u regionu, ili zemalja u Evropi, gde su vladajuće većine na jedan ovako ružan način pokušale da popune deficit u budžetu.

To se desilo i u Portugalu, to se desilo i u Italiji, to se desilo u Grčkoj, to se desilo u mnogim zemljama gde su nekompetentni političari hteli na ovaj način, demagoški merama, da nekome uzmu da bi svoju nesposobnost mogli da prikriju. Ti Ustavni sudovi su, svi do jednog, odlučivali na sledeći način – penzija je stečeno pravo i ona nikada ne može da bude umanjena. Ne možete stečena prava umanjivati.

Sada je problem zato što se Ustavni sud, kod nas, ne oglašava po ovom pitanju. Zašto? Zato što je toliki pritisak izvršne vlasti na sudsku, da jednostavno imate sudije Ustavnog suda koje ne smeju, dok je ova vladajuća većina ovakva kakva jeste, da odlučuju po ovom pitanju. To govori o tome koliko u državi Srbiji ne postoji vladavina prava, a koliko vi ne hajete za to.

Zato je veoma važno da ovaj zakon bude na dnevnom redu, zato što se on tiče preko 700.000 građana koji žive, iz godine u godinu, sve lošije i lošije. Jednom ste smanjili penzije i niste dozvolili građanima da dobiju svoje penzije, tokom 90-tih godina, pa smo to vraćali 2000. godine. Opet ćemo vraćati penzije, čak i sve ono što nedostaje u ovom periodu i to jeste naš zadatak. Što pre ova vladajuća većina bude smenjena i sklonjena, i što pre budemo imali izbore, to će pre građani dobiti nazad ono što im pripada, pre svega penzioneri. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Da li narodni poslanik Balša Božović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovo je zakon koji je predmet jedne široke debate sa, pre svega, mladim ljudima u Srbiji koji smo imali u prethodnih nekoliko meseci. Ono što jeste važno jeste da mladi ljudi odlaze iz Srbije zato što ovde ne vide svoju budućnost, ne mogu da se zaposle, ne mogu na pravi način da se ostvare, ne mogu da ono što su naučili primene u svojoj zemlji, pa onda izlaze iz ove zemlje i svoje znanje i svoju energiju daju na korišćenje nekoj drugoj zemlji. To će u narednih pet ili deset godina ovim tempom od Srbije napraviti tužnu pesmu. Bićemo tužna pesma majko stara, kao što je rekao Davičo u svojoj pesmi „Srbija“, bićemo društvo koje neće moći da odgovori na izazove modernog sveta, bićemo društvo koje apsolutno neće moći da odgovori na potrebe modernizacije.

Bez mladih ljudi, bez njihovog znanja i njihove energije, apsolutno nemamo o čemu ovde više da razgovaramo, zato što neće biti ni ovog parlamenta, neće imati ko da leči ljude, neće imati ko da školuje ljude, neće biti ljudi koji će se školovati u Srbiji. Mi propadamo kao država i kao društvo, i to je ono što je suština svega i iz tog razloga na ovaj način pokušavamo da olakšamo nekom mladom čoveku da se zaposli.

Profesor Mićunović je takođe uzeo učešće u debatama koje su se ticale i donošenja predloga ovog zakona, iz prostog razloga što je kao univerzitetski profesor već dugo suočava, sa takođe ovom temom, jer mladi ne odlaze samo u poslednjih nekoliko godina, oni odlaze u poslednjih nekoliko decenija. Ono što nas zabrinjava, jeste to što mladi, u najvećem broju, odlaze upravo u poslednje, tri, odnosno četiri godine. U poslednjih godinu dana otišlo je preko 60.000 građana ove zemlje. Prema OCD, ove godine će izaći preko 80.000 građana Srbije. Izračunajte sa tim povećanjem koliko će u narednih deset godina izaći građana zauvek iz ove zemlje. Ostaćemo bez milion stanovnika, ako ne usvojimo ovaj predlog zakona.

Što kaže Aleksandar Vulin, biće neko ko će biti nezaposlen, nekoliko nezaposlenih manje, ne, zauvek ćemo izgubiti potencijal tih ljudi koji izlaze iz ove zemlje, a to mi nikada ne možemo da nadoknadimo. Zato je veoma važno da uradimo sve da ovaj mladi svet sačuvamo i da on ostane i da svoje znanje i svoju energiju primeni u Srbiji. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o radu.
Da li narodni poslanik Balša Božović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovo je takođe zakon o zapošljavanju mladih, ne bi li im na neki način olakšali da brže dođu do posla. Ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o radu predviđa da neko ko je u gimnaziji može da ode na tromesečnu praksu, pod određenim uslovima, može da se ta praksa produži na još tri meseca, ali da ne bi došlo do zloupotrebe ona je ograničena na tri meseca. Sa druge strane, studenti na fakultetu moraju da imaju praksu od šest meseci, koja takođe može, u određenim uslovima, da se proširi na još šest meseci, kako bi naši mladi ljudi kada završe školovanje imali kakvo-takvo iskustvo.

Danas je najveći problem kada ste mlad čovek, završite srednju školu ili fakultet, ili višu, oni vam kažu, na tržištu radne snage, pa vi nemate radnog iskustva. Ovde mi sprečavamo da to bude izgovor da poslodavci ne bi zapošljavali mlade ljude. Dakle, ovo je način da oni imaju neko stečeno radno iskustvo.

Takođe su predviđene i neke dnevnice, odnosno džepraci, pola na račun poslodavca, pola na račun države.

Zakon o zapošljavanju mladih ljudi košta godišnje 50 miliona evra i potrebno je samo da one neformalno zaposlene, one koji rade na crno prebacimo u formalno zaposlene, a to ćemo uraditi na ovaj način i mi smo već pokrili gubitak od 50 miliona evra. Svaki novi koji se zaposli na dobitak za našu zemlju. To je način kako manje da ostane u Srbiji.

Mi smo to naravno predložili kako bi oni što pre završavali srednje škole i što pre završavali fakultete, da im to bude nagrada tako što će plaćati, odnosno biti jeftiniji na tržištu radne snage, jer će njihova cena koštanja biti niža nego za one preko 30 godina. Dakle, od 15 do 24 godine 20% za doprinose za obavezno socijalno osiguranje i ta stopa rasta sa godinama života. Dakle, što ste mlađi time ste konkurentniji i jeftiniji.

Poslodavci su veoma pohvalili ovaj Predlog zakona. Oni smatraju da će biti veoma uspešan jer i njima to odgovara, a s druge strane ovo je predlog za zapošljavanje mladih koji rade u Holandiji, na primer. Znači postoji uporedna praksa, ona funkcioniše u praksi i Holandiji ovaj zakon je doneo ogromne rezultate.

Mi smo ga prilagodili našem zakonodavnom sistemu i potrebama našeg društva, a mislim da je veoma važno da i vi shvatite kao vladajuća većina da niste bitni samo vi, već da postoje neki mladi ljudi koji žele da ostanu da žive u ovoj zemlji i da njima takođe treba dati šansu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u bespravnom rušenju objekata u beogradskoj četvrti Savamala i utvrđivanju činjenica o odgovornosti lica koja su izvršila rušenje navedenih objekata.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, moj kolega Marko Đurišić i ja smo zatražili formiranje Anketnog odbora iz prostog razloga što su mnoge stvari jasne, ali jednostavno o njima se ne polemiše, niti nadležni organi apsolutno preduzimaju bilo kakve mere.

Policija je pod pritiskom MUP-a odbila da radi taj istražni postupak, Tužilaštvo je pod pritiskom Republičkog javnog tužilaštva, odnosno Vlade Republike Srbije odbilo da radi svoj posao i mi smo sada u nekom vakumu. Već više od godinu dana, imamo jedno krivično delo u centru grada. Nečiji objekti su srušeni, nečija privatna imovina razorena. Ona je bila deo dogovora o izgradnji „Beograda na vodi“ i u samom ugovoru stoji da nečija privatna imovina mora biti uklonjena kako država Srbija ne bi plaćala za to penale.

Dakle, nema dileme da su najviši državni organi učestvovali u ovom krivičnom delu.

Nedeljnik „NIN“ je na svojoj naslovnoj strani u nekoliko navrata optuživao Nebojšu Stefanovića, ministra policije kao da je glavni fantom u Savamali. Mi smo pored tih informacija i informaciju da je takođe Aleksandar Vučić jedan od glavnih fantoma Savamale.

Sad ono što nas buni jeste i ono što se dešava u poslednjih nekoliko dana. Šta ukoliko se u svemu ovome ispostavi da su i neki kriminogeni elementi kako iz zatvora tako i oni koji su na slobodi učestvovali u izvršenju ovog krivičnog dela? Ono što je veoma važno jeste da Narodna skupština formira Anketni odbor i da građanima napokon kažemo o čemu se ovde radi, da ispitamo sve one koji su osumnjičeni, one iz vrha beogradske vlasti, ali isto tako iz vrha republičke vlasti, da vidimo ko je i uz čiju pomoć iz kriminogenih struktura te noći, kada su se brojali glasovi prošle godine, rušio nečiju privatnu imovinu i vezivao građane Republike Srbije, lišavao ih života, ukidao Ustav i zakone i onemogućavao policiji da radi svoj posao.

Očigledno je da je Nebojša Stefanović jedan od glavnih aktera, ali nas takođe zanima - u kojoj meri je uključen i predsednik Vlade Republike Srbije u ovako nešto i zato je veoma važno da ova Skupština, koja kontroliše ili bi barem trebalo da kontroliše izvršnu vlast, sazove Anketni odbor.

Ako nemate šta da krijete, ne vidim razloga da se plašite Anketnog odbora i ovom prilikom ukoliko zaista ništa ne krijete, onda glasajte za ovaj predlog. Ako krijete, vi nemojte onda da glasate za ovaj predlog, pa će građanima biti jasno šta je zapravo rezultat ovoga što govorimo kolega Đurišić i ja. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – dvoje, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Prošlo je pet godina od kako većinu u ovom parlamentu čini Aleksandar Vučić i njegova partija i u proteklih pet godina smo smanjivali sve ono što su javna davanja. Doneli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Smanjili smo plate u prosveti. Smanjili smo plate u zdravstvu, javnoj upravi, policiji, vojsci, a između ostalog smanjili smo i sva davanja prema poljoprivredi koja su bila plod budžeta i davanja do 2012. godine.

Ovaj zakon predviđa da ukoliko premijer govori, sadašnji predsednik ili treba da bude predsednik, istinu da finansije nikada nisu bile bolje i da srljamo u bolju budućnost, moramo da vratimo davanja koja smo imali do 2012. godine u poljoprivredi.

Naime, od 2012. godine direktni podsticaji za poljoprivredu su bili 100 evra, a za maksimalnih 100 hektara danas su oni nekoliko desetina evra i omogućavaju poljoprivrednicima, pogotovo u Vojvodini da se obezbede ti podsticaji pre svega za 20 hektara.

Paralelno sa tim imamo devastaciju poljoprivrede. Paralelno sa tim imamo najavu ministra, koji je ovde u parlamentu pre šest meseci, najavljivao kako će novi Zakon o podsticajima omogućiti da se privuku i evropske pare iz IPARDA. Od IPARDA ni glasa ni traga na današnji dan u maju mesecu.

Čuli smo kako ćemo podsticati male prerađivačke kapacitete od kojih se ništa nije desilo do današnjeg dana. Sve smo čuli, a ono što smo videli jeste da smo kriminalnim ugovorima i međunarodnim sporazumima otuđili veliku količinu zemljišta, dali u ruke tajkunima, nepoznatim vlasnicima za koje se osnovano sumnja da su bliski porodici Vučić.

Mi danas imamo za ovih pet godina potpunu devastaciju robnih rezervi. Pojedini poslanici i njihove familije su u to umešani. Imamo krivične presude protiv članova familije, a i dalje ćutimo i dalje ne želimo da se obračunamo sa onim što je najvažnije u ovoj zemlji, sa čime se najviše dičimo, najviše pričamo o tome, a to je bolja i evropska poljoprivreda.

Ovaj zakon je neophodan ukoliko želimo da naši poljoprivredni proizvođači budu konkurentni. Oni su teret devedesetih izneli na svojoj grbači. Ispostavilo se da kada se ponovo ista nomenklatura vratila na vlast mi danas imamo one koji opet trebaju da iznesu teret a to su poljoprivredni proizvođači, sa čijim će parama da se finansiraju sumnjivi projekti „Beograd na vodi“, „Etihad“, „Al Rafeda“ i ostalih izmišljenih privatnih kompanija za koje ne znamo ko su vlasnici. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Da.)
Izvolite.