Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/72-17

11.05.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 19:45

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
  • Odluka o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku
  • Odluka o izboru na funkciju člana Visokog saveta sudstva
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru na funkciju tužioca za ratne zločine
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani
  • Odluka o izboru na funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru
  • Predlog odluke izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici
  • Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici
  • Odluka o izboru zamenika javnog tužioca
  • Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US i 96/15)
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.

    Nela Kuburović

    Zahvaljujem.
    Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas svakako najobimniji i najveći deo dnevnog reda odnosi se na izbor javnih tužilaca u Republici Srbiji, i to javnih tužilaca u 30 tužilaštava u Republici Srbiji.
    Pred vama se nalazi lista kandidata koji su predloženi za izbor za obavljanje funkcije Tužioca za ratne zločine, lista kandidata za obavljanje javnih tužilaca u četiri viša javna tužilaštva i liste kandidata za obavljanje funkcija javnih tužilaca u 25 osnovnih tužilaštava.
    Odredbom člana 159. stav 2. i 3. Ustava Republike Srbije propisana je da javnom tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade, a da mandat javnog tužioca traje šest godina i da isto lice može biti ponovo birano na tu funkciju.
    Odredbom člana 74. stav 2. i 3. Zakona o javnom tužilaštvu precizirana je i navedena ustavna odredba, tako što je Vlada ovlašćena da Narodnoj skupštini predloži jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca i to sa liste kandidata koji utvrđuje Državno veće tužilaca.
    Upravo postupajući u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu Državno veće tužilaca objavilo je tri konkursa u toku prethodne godine i to konkurs za izbor Tužioca za ratne zločine, za izbor javnih tužilaca za viša javna tužilaštva i osnovna javna tužilaštva u Republici Srbiji.
    Prvi ogled za izbor javnih tužilaca u višim i osnovnim javnim tužilaštvima u Srbiji objavljen je 9. septembra 2015. godine.
    Saglasno članu 28. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, Veće je obrazovalo komisiju koja je utvrdila blagovremenost i potpunost prijava, kao i da li kandidati ispunjavaju opšte i posebne uslove za izbor za javnog tužioca koja su propisana odredbama čl. 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu.
    Na sednici održanoj 29. septembra veće je u skladu Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja izbora nosilaca javnotužilačke funkcije obrazovalo Komisiju za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacije i unapređenja rada javnih tužilaštava. Komisija ima pet članova, od toga su tri nosioci javnotužilačke funkcije i dva stručna lica. Za članove Komisije po ovom konkursu imenovani su Gordana Janićijević, zamenik javnog tužioca, Milan Kalac, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Milijana Dončić, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, Aleksandar Vujčić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.
    Kao što vam je poznato, na sednici Narodne skupštine koja je održana 21. septembra 2015. godine na osnovu navedenog konkursa i liste kandidata koje je dostavilo Državno veće tužilaštva, od ukupno upražnjenih 85 javnotužilačkih mesta razmatrali su se predlozi Vlade za 54 javnatužilačka mesta, za koja je Narodna skupština izvršila izbor. Za preostala javna tužilaštva Državno veće tužilaštva je utvrdilo da je neophodno da se obave naknadni razgovori sa prijavljenim kandidatima i nakon toga dostavi lista za preostale kandidate Vladi Republike Srbije.
    Upravo na sednici koja je održana 23. septembra 2016. godine Veće je utvrdilo listu kandidata za izbor javnih tužilaca u 21 osnovnom i četiri viša javna tužilaštva. Na istoj sednici odlučeno je da se izbor u Osnovnom tužilaštvu u Boru, Vrbasu, Brusu i Somboru ponovi, zbog čega je 30. septembra 2016. godine objavljen novi oglas za izbor javnih tužilaštva u navedenim osnovnim, javnim tužilaštvima.
    Nakon što je nadležna komisija Veća utvrdila potpunost i blagovremenost prijava Državno veće tužilaštva je 14. novembra 2016. godine obrazovalo Komisiju za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacija i unapređenje rada javnih tužilaštava. Za članove komisije po ovom konkursu imenovani su Janko Lazarević, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Ana Milošević, sudija Višeg suda u Beogradu, Mladen Nenadić, Tužilac za organizovani kriminal, Stanislav Dukić, član Državnog veća tužilaca, i Milan Petrović, zamenik Tužioca za ratne zločine.
    Komisija je na osnovu vrednovanja stručnosti i osposobljenosti kandidata i ocene kvaliteta predstavljenog programa sastavila rang listu kandidata prema broju dobijenih bodova. Na sednici koja je održana 25. januara ove godine Veće je utvrdilo listu kandidata za izbor još četiri javna tužioca, koje je dostavilo Vladi.
    Na osnovu dostavljenih lista kandidata Vlada je utvrdila predloge za izbor javnih tužilaca u četiri viša i 25 osnovnih tužilaštava.
    Za Više javno tužilaštvo u Pančevu predložena su dva kandidata i to Gordana Čolić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, i Nebojša Živković, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
    Za Više javno tužilaštvo u Požarevcu predložena su tri kandidata –Momčilo Dedić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, i Nataša Trninić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i Aleksandra Grbović, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
    Za Više javno tužilaštvo u Zaječaru predložen je Ivan Marković, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.
    Za Više javno tužilaštvo u Pirotu predložena je Sonja Nešić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu.
    Kada je reč o izboru javnih tužilaca u osnovnim tužilaštvima Vlada Republike Srbije predložila je sledeće kandidate:
    Za Osnovno javno tužilaštvo u Boru predložen je Živan Đorđević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu.
    Za Osnovno javno tužilaštvo u Brusu predložen je Milan Mihajlović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu.
    Za Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu predložena su dva kandidata, Aleksandar Amidžić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, kao i Branislav Lepotić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
    Za Osnovno javno tužilaštvo u Somboru predložena je Vesna Dražić Mihaljević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.
    Za Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu predložen je Mile Nikolić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu.
    Za Osnovno javno tužilaštvo u Velikoj Plani Vlada je predložila dva kandidata. Kako je naknadno dostavljeno obaveštenje da je jednom kandidatu utvrđen trajni gubitak radne sposobnosti i odlazak u penziju, za izbor javnog tužioca predlaže se Slavica Ivanović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani.
    Za Osnovno javno tužilaštvo u Mionici predložena je Snežana Jovanović, zamenik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu predlažu se dva kandidata i to Ivan Konatar, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i Aleksandar Đorđević, zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu predlaže se Nenad Stefanović, zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
    Za osnovno javno tužilaštvo u Loznici predlaže se Vesna Vezilić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi predložena je Sofija Vitomirović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi predložena su dva kandidata i to Slobodanka Nešković Bratuša, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, kao i Vladimir Nikolić, zamenik javnog tužioca u istom tužilaštvu.
    Za osnovno javno tužilaštvo u Šapcu predlaže se Nebojša Janković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu predložen je Prvoslav Antić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu.
    Za osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru predložena su četiri kandidata i to Živan Đorđević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu, Jovan Milanović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Hadbija Alibašić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Nermin Koško, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi predložen je Radomir Janaćković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju predložena su dva kandidata, Jasminka Bošković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, kao i Petko Pucarević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Prijepolju.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu predlože se Ivan Mitrović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju predložena je Milica Petković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, dok je za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru predložen Slaviša Dimitrijević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru.
    Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, predložen je Ranko Maksimović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu predložen Miloslav Srećković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj plani. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu predložena su dva kandidata Aleksandar Radosavljević i Saša Đokić, obojica zamenici javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu predložena je Miljana Ranđelović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu i za Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju predlaže se Jelena Bošković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju.
    Kao što možete da primetite, za neka tužilaštva Vlada je predložila više kandidata, dok je u pojedinim predložen po jedan kandidat za izbor.
    Odluka Vlade zavisila je isključivo od liste koju je dostavilo Državno veće tužilaca, odnosno da li je Veće dostavilo Vladi listu jednog kandidata ili više kandidata za određeno tužilaštvo.
    Kada je reč o izboru tužioca za ratne zločine, Državno veće tužilaca je oglas za izbor objavilo 12. februara 2016. godine. Za sve prijavljene kandidate sproveden je postupak utvrđivanja stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, propisan članom 82. Zakona o javnom tužilaštvu i u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja izbora nosilaca javno-tužilačke funkcije.
    Na sednici, koja je održana 23. marta 2016. godine, Veće je obrazovalo Komisiju za sastavljanje i vrednovanje pisanog teksta i vrednovanje programa organizacije i unapređenja javnih tužilaca.
    Za članove Komisije imenovani su Edvard Jerinj, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, Jovan Prijić, zamenik republičkog javnog tužioca, Mirjana Ilić, sudija Višeg suda u Beogradu, Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal i Ratko Popović, sudija Višeg suda u Beogradu.
    Komisija je na osnovu vrednovanja stručnosti i osposobljenosti kandidata i ocene kvaliteta predstavljenog programa sastavila rang listu kandidata, a na sednici, koja je održana 27. septembra 2016. godine, Veće je utvrdilo listu od tri kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, koju je dostavilo Vladi.
    Imajući u vidu specifičnost u pogledu stvarne i mesne nadležnosti tužilaštva za ratne zločine, biografije predloženih kandidata, dosadašnje iskustvo u postupanju predmetima za krivična dela koja su u nadležnosti tužilaštva za ratne zločine, kao i kriterijuma iz člana 5. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, Vlada je Narodnoj skupštini predložila listu od dva kandidata za izbor tužioca za ratne zločine i to Snežanu Stanojković, zamenika u Prvom javnom tužilaštvu u Beogradu, i Milana Petrovića, zamenika tužioca za ratne zločine.
    Izbor tužioca za ratne zločine je od velikog značaja i za ispunjenje obaveza koje Republika Srbija ima u okviru Poglavlja 23. Jedan od prvih koraka, koji je u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23, očekuje tužilaštvo za ratne zločine i izrada i usvajanje tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina.
    U okviru ove strategije Tužilaštvo za ratne zločine treba da učini potrebne napore na unapređenju unutrašnje organizacije i unapređenje efikasnosti rada tužilaštva. Pored akcionog plana za poglavlje 23, brojne buduće aktivnosti Tužilaštva za ratne zločine definisane su i u okviru Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji, koju Vlada Republike Srbije usvojila u februaru 2016. godine. Po broju i obimu aktivnosti iz ove strategije, koju je potrebno sprovesti, Tužilaštvo za ratne zločine čini glavnog nosioca njenog uspešnog sprovođenja. Tužilaštvo takođe ima i značajnu ulogu u procesu efikasne međunarodne, a naročito regionalne saradnje u istrazi i procesuiranju ratnih zločina, zbog čega izbor novog tužioca treba da pomogne intenziviranju ovih mehanizama.
    Imajući sve pomenuto u vidu, kao i činjenicu da se usled ponovljene procedure izbora već značajno kasni sa sprovođenjem dva pomenuta strateška dokumenta, pred novim tužiocem nalaze se brojni izazovi i velika odgovornost, čija su razumevanja oba kandidata dokazala i kroz predloženi program rada koji je predstavljenom Državnom veću tužioca.
    Podaci o svim kandidatima su sastavni deo predloga odluka o izboru javnih tužilaca, sa kojima ste imali priliku da se upoznate.
    Moram da istaknem da je Vlada utvrdila predloge na osnovu dostavljanja liste Državnog veća tužilaca, te da je u onim slučajevima gde je bilo prijavljeno više kandidata na konkurs, a Veće predložilo samo jednog kandidata, Vlada nije koristila svoje zakonsko ovlašćenje i mogućnost da vrati predlog Državnom veću tužioca, upravo nalazeći da su na ove odgovorne funkcije predloženi najbolji kandidati.
    Uverena sam da će predložena rešenja, ukoliko ih budete podržali u danu za glasanje, doprineti što kvalitetnijem radu javnih tužilaštava, efikasnijoj i kvalitetnijoj borbi protiv korupcije, koja predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i prioriteta Ministarstva pravde, kao i efikasnijoj implementaciji novih odredaba Krivičnog zakonika, Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala i terorizma, koji je Narodna skupština usvojila tokom jesenjeg zasedanja.
    Zahvaljujem na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
    Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
    Izvolite.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Petar Petrović

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
    Gospodine predsedavajući, gospođice ministarka, dame i gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, poštovani narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojim sednicama, na kojima je razmatrao predloge koji su danas pred nama, većinom glasova doneo odluke da podrži sve predloge koji su danas pred nama i o kojima ćemo se izjašnjavati za neki dan.

    Prekjuče je Odbor podržao i Predlog izmena i dopuna Zakona o uređenju sudija, odnosno Zakon o sudijama, sa obrazloženjem koje ne bih ponavljao, koje je predlagač zakona gospodin Martinović ovde dao pred nama.

    Takođe neću da ponavljam ono što je i ministarka Nela Kuburović rekla kada su u pitanju predlozi za izbor nosioca javno-tužilačkih funkcija u osnovnim javnim tužilaštvima i u višim javnim tužilaštvima, kao i izbor tužioca za ratne zločine, koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i Odbor je to podržao.

    Ono što želim da kažem jeste da na ovaj način će se sa izborom predsednika sudova, koji već dugo čekaju da budu razmatrani pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, i izborom nosilaca javno-tužilačkih funkcija u tužilaštvima, gde do sada nije bio izvršen izbor, već su bili vršioci funkcija na tim položajima, zaokružiće se u skoro 95% slučajeva izbor nosilaca, kako funkcija predsednika sudova, tako i nosilaca javno-tužilačkih funkcija u osnovnim i višim tužilaštvima i mislimo da će to doprineti daljem jačanju sudske i javno-tužilačke funkcije u državi Srbiji.

    Pozivam sve narodne poslanike da podrže predloge koje je uputio Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, kao i Vlada Republike Srbije na usvajanje, a istovremeno pozivam narodne poslanike da podrže i predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je zvanični predlagač na osnovu predloga sa sednice profesora pravnih fakulteta u Republici Srbiji da se za člana Visokog saveta sudstva izabere dr Keča, redovni profesor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Na taj način će i Visoki savet sudstva biti u mogućnosti da lakše radi, jer će imati još jednog člana, da bi mogao da ima puni sastav za svoj rad.

    Na kraju, ako mi gospodine predsedavajući dozvolite, samo dve rečenice da se ne bih ponovo javljao, pošto sam istovremeno i zastupnik poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, da kažem da će poslanici, odnosno poslanički klub Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge koji su danas na dnevnom redu.

    Hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandra Tomić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, kao predsednik Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, moje je da kažem da je na današnjoj sednici Odbora, a u sastavu današnje sednice, bio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu – Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je Vlada podnela 17. februara 2017. godine i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je Vlada podnela 4. januara 2017. godine.

    Ovaj poslednji finansijski ugovor o kome govorimo praktično je nastavak ugovora kojim su se definisali svi investicioni projekti od 2011. godine, a trajaće taj niz investicionih projekata i njihova realizacija do 2018. godine, a odnose se na objekte koji čine pravosudne institucije, tako da su ove tranše povučene na osnovu ovog Sporazuma za rekonstrukciju objekta Palate pravde i objekta Tužilaštva Specijalnog suda.

    Onaj deo koji se odnosi na Sporazum o zajmu – Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća je Sporazum o zajmu koji predstavlja praktično zajam koji je bio definisan u dolarima, sada u evrima, i iznosi 182,6 miliona evra, koji će biti utrošen za strukturne reforme i fiskalnu konsolidaciju i praktično smanjenje otplate javnog duga po mnogo povoljnijim kamatnim stopama nego oni koji su podizani 2011. godine, sa kamatnom stopom od 6 i 7%, a sada 2,2%.

    Ono što treba još reći, da su ova dva finansijska sporazuma vrlo važni radi definisanja reorganizacije uopšte, i troškova i realizacije Programa EPS-a i Železnica Srbije. Stoga mislim da smo imali vrlo konstruktivnu raspravu i sa predlozima predlagača, a i članovima Odbora, o kojima smo jednostavno dobili dovoljno informacija da u Danu za glasanje ova dva sporazuma prihvatimo, ne samo mi kao skupštinska većina, već i mnogi članovi opozicionih stranaka, zbog toga što su projekti započeti još 2011. godine i praktično su ova druga i treća faza nastavka realizacije čitavog niza rekonstrukcije objekata vezana za pravosudni sistem. Zahvaljujem se.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

    Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, danas je veoma teško, još teže nego prošli put, učestvovati u raspravi u Narodnoj skupštini, jer je tačno spojeno 43 tačke dnevnog reda, a ja imam 20 minuta. Znači, o svakoj tački nemam ni pola minuta. Dok pročitam naslov tačke dnevnog reda – gotovo.

    To govori o vašim namerama da do kraja formalizujete rad Narodne skupštine, da ona zapravo treba da bude samo neko propusno crevo za vaše zakonske marifetluke. Dokle će to tako? Ja mislim da ste već postigli rekord sa ova 43 zakona, odnosno 43 tačke dnevnog reda. Ne bi me iznenadilo da nastavite u tom pravcu.

    Zato sam ja odabrao da govorim samo o izboru tužioca za ratne zločine. Ovde su dva kandidata, ali vi ste unapred odredili za koga ćete glasati, pa je sve jedno za koga ćemo glasati mi srpski radikali. Biće odabran onaj za koga ste se vi već unapred kao poslanička grupa dogovorili, zajedno sa vašim koalicionim partnerima. Naravno, većina odlučuje.

    Ali, ja dovodim u pitanje samu instituciju Specijalnog suda za ratne zločine i prema tome i Tužilaštva za ratne zločine. To je na nakaradan način svojevremeno stvoreno, veštački ubačeno u naš pravni sistem, formirana su dva specijalna suda, pa je onda rečeno da oni nisu specijalni, a mi vidimo u praksi da su zaista specijalni, po načinu rada, po načinu finansiranja, po načinu plaćanja i po svemu ostalome. Krajnje je vreme da bar ukinemo Specijalni sud za ratne zločine i da tu nadležnost prebacimo na redovne sudove. Možda je važno da ostavimo Specijalni sud za organizovani kriminal, to skoro svaka civilizovana zemlja ima i to ne bih dovodio u pitanje, ali, za ratne zločine nema više nikakvog rezona postojanja. Rezon „de etre“, jel tako, ministarko?

    Da bih vam dokazao da zaista nema nikakvog razloga da postoji ni Sud za ratne zločine ni Tužilaštvo za ratne zločine, izneću vam nekoliko primera iz prakse. Prvo, štampa je više puta objavljivala kako se bivši tužilac Vladimir Vukčević sastajao sa američkim ambasadorom, sa drugim ambasadorima, posebno zemalja članica Evropske unije, kako je odlazio u američku ambasadu – to je apsolutno nedozvoljivo za jednog javnog tužioca. Nedozvoljivo je čak u nekim zemljama da oni putuju i privatno u inostranstvo, a kamoli da idu na razna savetovanja, seminare, da im zapravo daju sugestije kako će delovati protiv interesa svoga naroda i države. Umešan je Vukčević i u neke finansijske afere u samom Tužilaštvu i to zahtevam da ministarka pravde hitno povede postupak, da se utvrdi kojih je to razmera i o čemu se tačno radi. Ali, da je bilo takvih slučajeva – bilo je sigurno.

    Dalje, reč je i o nekompetentnosti pojedinih tužilaca. Na primer, ja pred sobom imam predmet „Kravice“. Vidite koliko je tu nekompetentan postupajući tužilac, a potpisali su zajedno Vladimir Vukčević i Miroljub Vitorović. Kaže: „Zarobljenici su izvedeni pred streljački stroj“. On je tužilac iz oblasti krivičnog gonjenja, ratni zločin, ali ne zna šta je streljački stroj. Streljački stroj je stroj u kome vojska napada. Nekad je bio linijski streljački stroj, zaključno sa prvom polovinom 19. veka. Kad je pronađena puška „Ostraguša“, znate li šta je to „Ostraguša“ – ona što se odstraga puni, povećala se brzina paljbe i više taj linijski streljački stroj nije mogao da opstane. Prešlo se na rasuti streljački stroj.

    Ovaj jadnik koji je pisao optužnicu i koji je tu optužnicu izlagao sudu, misli da je streljački stroj onaj postrojeni vod za streljanje. On misli da je to streljački stroj. I to je već dovoljno da ne može da radi u Tužilaštvu za ratne zločine. Nije stručan. Ne zna o čemu se radi. Ne zna šta je vod za streljanje, a šta je streljački stroj.

    Streljački stroj ubija u toku borbe. Ako je linijski stroj, prva linija puca, dok druga linija puni pušku, pa onda menjaju mesta i tako se to odvija nekada u tri, četiri grupe, zavisi od kvaliteta pušaka. A rasuti streljački stroj da bi svako mogao da brine o sopstvenom zaklonu, kako bi izbegao protivničku paljbu.

    To samo da vam pokažem da vam nisu stručni ljudi u Tužilaštvu za ratne zločine. Ja sam mislio da su najnestručniji u Haškom tribunalu i tamo sam imao slučaj nekog oficira strane belgijske armije koji nije znao razliku između automata i automatske puške. Ubeđen sam da ni ovi vaši ne bi ovde znali, a postavljeni su na tako važna mesta.

    Zašto pominjem baš ovaj slučaj „Kravice“? Zato što je on na putu da postane najveći skandal u našem pravosuđu, čak veći skandal od suđena za Ovčar ili su tu negde. To su dva najsramotnija procesa koja su vođena pred našim Specijalnim sudom za ratne zločine. U Kravici se desilo to da je srpska policija 10, 15 policajaca dovelo 200 zarobljenih muslimanskih vojnika u hangar zemljoradničke zadruge. Ni jedan nije bio vezan i dok su ih sprovodili, jedan musliman je iskočio iz kolone, oteo automatsku pušku srpskom policajcu, ubio ga i hteo da puca u ostale.

    Komandir voda koji se zatekao na licu mesta uhvatio je rukom za cev, celi rafal je ispaljen u vazduh, okrenuo je cev u vazduh i njemu je spržio ruku. Oni su nekako uterali te zarobljenike u hangar i on je požurio u susedno selo na previjanje. Koža mu je potpuno spržena. Pošto je bilo malo srpskih vojnika, a oko 200 zarobljenika nevezanih, došlo je do komešanja, došlo je do nervoze, došlo je do novih napada na srpske policajce. Tada su u takvoj situaciji neki počeli da pucaju. Neki počeli, drugi nastavili. Znate kada se desi takav slučaj u ratu da je ljudska psihoza sasvim drugačija, da ljudi ne reaguju sasvim racionalno, a da nisu ni mogli drugačije reagovati jer 200 nenaoružanih ljudi kad krene na deset naoružanih, kad je među njima dva-tri metra razmaka, onda vam ne vredi oružje. Prvog ubijete, drugo ubijete, treći vam otima pušku i ubija vas. Eto, to se desilo u Kravici.

    Ja sam Kravicu proučavao na osnovu dokumentacije Haškog tribunala i Specijalnog suda u Sarajevu. Objavio sam već u jednoj knjizi komentare nekoliko presuda Specijalnog suda u Sarajevu, a uskoro izlazi moja knjiga „U Srebrenici nije bilo genocida“ gde ću analizirati kompletan problem Srebrenice. Zbog toga se smatram kompetentnim za ovu kritiku koju iznosim vaših postupaka u Specijalnom tužilaštvu. Nadam se da će sudsko veće odoleti tim mahinacijama, da im neće podleći.

    Dakle, došlo je do spontane pucnjave, nije bilo organizovanog ubijanja. Nema nikakvog „dolusa“, a kamoli „dolusa specijalisa“. Nije postojala namera da se ubiju. Postojala je namera da se zatvore dok se ne budu prebacili na neko drugo mestu. Uostalom, oni su imali logor za zarobljenike na Jahorini, mogli su ih tamo prebaciti. Reč je o policiji, a ne vojsci. Policija je delovala prilično samostalno u odnosu na vojsku. Nije bilo hijerarhijske subordinacije.

    Ovde u optužnici vidimo da se iznosi da je bilo nekoliko faza ubijanja, pa su jedni pobijeni, pa odneseni, pa dovedeni drugi, pa pobijeni, i tako redom u četiri, pet ili šest tura. Kaže tužilac u uvodnoj reči, a tako stoji i u optužnici, da je ubijeno 1.313 ljudi. Sudija ga lepo pita – koliko je od toga moguće pripisati ovim optuženicima? Tužilac ne zna, jer kaže - bila je ova grupa policajaca koja je dovela zarobljenike, ali su dolazili i neki drugi ih dovodili. On kaže Šehovčani, ili kako li je rekao, o nekoliko grupa je reč. On hoće da osudi za imaginarnu brojku od 1.313 ovu grupu jadnika koja je slučajno tu bila, našla se u veoma teškoj životnoj situaciji i reagovala. Možda je moglo i drugačije. Možda su mogli bolje da taj red uspostave na licu mesta, ali pitajmo se kako bi svako od nas reagovao kad ga uhvati strah na licu mesta, kad se boji za sopstveni život? Onda teško razmišlja o životu ratnog zarobljenika. Neću ja da opravdam nikoga ko je ubijao voljno s namerom da ubije, s namerom da se osveti itd, ali ovo postaju spontane situacije gde nijedan sud ne bi reagovao na ovaj način.

    Pogledajte onda koliko je to skladište, taj hangar zemljoradničke zadruge u Kravici. Tamo ne može da stane više od 200 ljudi, a oni kažu 1.313. Ko je to onda odložio? Nemoguće je to tako organizovati. Nemoguće je dovesti zarobljenike na mesto gde su već neki zarobljenici streljani, a onda nalaze tamo šest-sedam mesta gde su navodno nađeni leševi. Ko zna odakle su ti leševi. Te leševe je teško uporediti sa ovim spiskovima. Uostalom, tačno je da je tamo došlo do izmeštanja tih kolektivnih grobnica kada su se uplašili neki koji su se bojali sopstvene odgovornosti, jer streljanja je bilo. Oko 1.000 do 1.200 zarobljenika je streljano, to niko ne može da ospori. To je krivično delo, ali to je samo krivično delo ubijanja ratnih zarobljenika. Ovde te ljude predstavljaju kao civile i ovo kao zločin nad civilima. Kako? Po kom osnovu? Ljudi, cela 28. muslimanska divizija se probijala iz Srebrenice ka Tuzli, nailazila na srpske zasede, tukla je sve vreme srpska artiljerija, gubitaka imala mnogo, ali kad je došla na položaje Zvorničke brigade prema Tuzli, komandant Zvorničke brigade morao je da ih pusti da prođu, jer da ih on nije pustio oni bi se vratili natrag i zauzeli Zvornik. Toliko ih je bilo i toliko su bili snažni. Međutim, ovde je nekome cilj da se dokaže da je zločin nad civilima u pitanju. Ne bi me iznenadilo da neko insistira da je i ovo genocid i bilo šta drugo. Ovo se desilo 13. jula, a ova streljanja koja su se takođe desila, desila su se 14. i 15. jula i međusobno veze nemaju.

    Kako se saznalo za Kravicu? Policijski general Borovčanin poveo je nekog novinara Zorana Petrovića Piroćanca sa kamerom da ovekoveči njegovu komandantsku ulogu. Borovčanin je sa mnom bio u Hagu, ja znam priču iz prve ruke. On je hteo da se kamerom slikaju i ovi zarobljenici. Kad su došli s kamerom, zarobljenici su već bili mrtvi i ovaj Piroćanac je snimao i posle prodao nekom Amerikancu ili nekome te snimke. Lepo, masno zaradio. Međutim, došlo posle do toga da mora da svedoči u Hagu. Onda je bilo – kuku, pomagaj. Pokušao je da izbegne više puta, pa su zapretili procesom za nepoštovanje suda itd. Pojavio se u Hagu, ali na tajnom svedočenju kao tajni svedok. Naravno, posle je umro. Sa toliko opterećenom savešću nije ni čudo što je umro.

    Dakle, evo vam jedan slučaj sramote za srpsko pravosuđe. Mi srpski radikali sada ćemo detaljno da pratimo ovaj proces. Ja lično idem na sudska zasedanja. Prijaviću se u Ministarstvo pravde, prijaviću se u Specijalni sud, želim propusnicu za svaku sudsku sesiju kao pravni stručnjak međunarodnog ugleda, a imam dokaze za to. Je li tako, ministarko?

    Drugi skandal je skandal sa suđenjem grupi za Ovčaru. Zločin na Ovčari je organizovan, ali ga nije organizovala ni teritorijalna odbrana, ni vlast srpske autonomne oblasti Istočna Slavonija, Zapadni Srem i Baranja, nego vojna služba bezbednosti na čelu sa Aleksandrom Vasiljevićem. Ja ovde imam njegovu izjavu pred Specijalnim sudom u Beogradu. On potvrđuje da je 21. novembra bio u komandi gardijske brigade u Negoslovcima. Šta je tamo radio? Imamo izjave Vesne Bosanac. Vukovar je pao 18. novembra, a tek 20. ujutru naši su oficiri ušli u vukovarsku bolnicu.

    Prethodnu noć je u komandi gardijske brigade pravljen plan za likvidaciju tačno 200 zarobljenika. U tome je učestvovao general Aleksandar Vasiljević. Tri pukovnika koje je on lično digao iz penzije, bez ikakvih papira, Slavka Tomića, Bogoljuba Kijanovića i Bogdana Vujića. Bogdan Vujić još je živ, požurite. I Vasiljević je još živ, ima 79 godina, da ne umakne. Grehota je za moral i istoriju srpskog naroda da to prođe nekažnjeno.

    Umesto kada su preuzeti zarobljenici iz bolnice da budu odvezeni kao svi ostali u Sremsku Mitrovicu u zarobljenički logor, oni su prvo odvezeni u kasarnu, vozio ih lično major Šljivančanin i on je lično sa njima došao na Ovčaru i ostavio ih tamo. Ja ne mogu da kažem da li je on znao da će on biti streljan ili ne, ali on ih je tamo doveo. Tamo su ih preuzeli drugi oficiri iz bezbednosti. Tamo su sravnjivani spiskovi. Vasiljević je naredio, pošto je dogovorio sa Hrvatima, da se strelja tačno 200. Dovedeno je 207. Sedam je pušteno sa Ovčare. Imam njihove izjave u mom haškom spisku. Sve ću sada da objavim u knjigama, sve, svu hašku dokumentaciju. Tu više nema ni laži ni podmetanja, ništa više ne može da bude. Nesreća je velika za nas što je preminuo Goran Hadžić. On i njegov advokat su uspeli još detaljnije da raskrinkaju slučaj na Ovčari nego ja.

    Dva glavna lažna svedoka, dva zaštićena svedoka koja su svedočila pred Specijalnim sudom u Beogradu su Spasoje Petković zvani Štuka. On je bio redovni vojnik na odsluženju vojnog roka u gardijskoj brigadi, nije bio ni dobrovoljac ni teritorijalac. Bio je i neki Božo Latinović, zvani Boro Krajišnik. Njih dvojica su se posle hvalili kako su ubijali. Međutim, prvi put kada su bili uhapšeni pristali su da lažno svedoče protiv drugih, oni su prošli nekažnjeno. Ne bi me iznenadilo Spasoje Petković zvani Štuka da još dobija platu od srpske policije i da su ga negde sklonili.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Dvadeset minuta je proteklo.

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Evo ja bih nastavio pa da se odbije od onog vremena.