Greškom sam vas isključila umesto sebe. Nema zle namere.

Baš na ovome da mi ne stane reč, vrlo zanimljivo.

Gospodin Đorđević je obećao mesto tužioca ovome kandidatu, zato što je taj kandidat potpisao taj dopis tužilaštvu, od 21. februara 2017. godine, da nema elemenata krivičnog dela, za šta mu je obećano da će biti javni tužilac.

Zašto je zanimljiva gospođa Labović, između ostalog i ATP Vojvodina veštačenje, oslobođen Bogoljub Karić i jedan vrlo važan postupak, tu dolazim do vas inače, gospođo Kuburović. Ako se sećate, ja sam vam postavio pitanje prošle godine, kako je ona upisana kao sudski veštak kada ima diplomu koja glasi, znači, evo je ovde kopija njene diplome, da je završila ekonomiju 1984. godine, Univerzitet Kosova u Prištini. Nikada Univerzitet u Prištini, Ministarstva prosvete je dostavilo informaciju, nije nosio naziv Univerzitet Kosova u Prištini.

Ta žena ima falsifikovanu diplomu i vi i dalje tolerišete njen rad. Vi meni odgovarate da niste nadležni, upućujete na tužilaštvo da vi niste nadležni da smenjujete tužioce. Vaš sekretar očigledno ne poznaje zakon i član 19. Zakona o sudskim veštacima, a takođe i ne zna praksu jer je ministar Nikola Selaković 2013. godine razrešio jednog sudskog veštaka, doći ću do njega u sledećoj tački.

Ja bih vam ovde dostavio jedan dokument koji imam za vas, a tiče se postupka koji se odnosi na pomenutog sudskog veštaka i na sudiju Grkinić iz Trećeg osnovnog suda. Naime, u sudskom postupku, između tužioca Mirjane Labović i „Dan Grafa“ d.o.o. dnevnog lista „Danas“, taj materijal je korišćen kao sudski dokaz i na osnovu toga je odbačena krivična prijava Mirjane Labović. Ona je, dokazano na ovome što ću vam ja dati, rekla da nije veštačila o jednom predmetu prema pravilima struke nego prema instrukcijama koje je dobila od sudije Grkinić.

U izjašnjenju koje je dala vešem ministarstvu tim povodom, obzirom na krivične prijave i na žalbe koje je dobilo vaše ministarstvo, ona decidirano kaže da to nije tačno. Vi ćete čuti audio snimak sa tog suđenja koje će dokazati suprotno. Takođe VSS ima prigovor protiv sudije Grkinića i ima njegovo izjašnjenje gde on takođe tvrdi da to nije tačno, ja ću vam uručiti taj dokazni materijal.

Gospodin Đorđević, pomenuo sam u poslaničkim pitanjima prošle nedelje i čekam odgovor Aleksandra Vučića, je kum Nenada Kovača, zvani Neša roming, koji je kum Nikole Petrovića i tu dolazimo do tačke 12. četvrti deo mog izlaganja. Vi predlažete Gordanu Čolić za Višeg javnog tužioca. Svojevremeno, gospodin Petar Jojić klima, ja se sećam da je 2010. godine imao izlaganje u Skupštini kojim je javno ukazao zašto ona ne bi smela da bude tužilac. Vi ste je sklonili i sada je ponovo vraćate. Gospođa Čolić je prava slika srpskog pravosuđa. Njena nestručna sposobnost, korupcija, politička podobnost, nepotizam i bahatost opisuju celu njenu karijeru.

U prigovoru jednom koji je njena žrtva uputila Ministarstvu pravde pominje se veliki broj nekretnina koje ona ima. Takođe, 2015. godine je optužena da je primila 610.000 evra. Nenad Kovač je inače ugovarao to sa njenim zetom, gospodinom Kopčalićem, jednim od najvećih građevinskih preduzimača i građevinskih mafijaša u Srbiji, u kafiću „Moda“ na Vračaru. Dobila je 610.000 švajcarskih franaka da bi dala imunitet gospodinu Savi Terziću koje je lice koje upravlja „Bus plusom“.

Taj postupak takođe ima veze i sa Mirjanom Labović i sa svim onim što sam prethodno pominjao, kao i sa celim „Dveriliksom“. Ako se sećate, Nenad Kovač je 2009. godine razgovarao sa Zoranom Ćopićem i gospodin Sava Terzić je razgovarao sa Zoranom Ćopićem. Sada postavljam pitanje, postoje određeni audio materijali koji nisu uneti u dokazne predmete, a tiču se istraživanja narko klana Darka Šarića i pranja novca, afera „Balkanski ratnik“. Tadašnji bivši tužilac Rade Terzić, Tahir Kasanović, grupa advokata Sead Spahović, Vladimir Gajić i drugi, kao i Cane Subotić i njegov zastupnik Nenad Kovač oteli su firmu „Certus“ i za dve godine ukrali 25 miliona evra. Ta krivična dela je gospođa Čolić pokrivala.

Ona je naime tvrdila da je jedan ugovor koji je bio predmet spora falsifikat i za to je angažovala sudskog veštaka Anicu Bajić. Dobro me slušajte gospođo ministarka, ima veze sa vama. Sudski veštak Anica Bajić je veštačila bez odgovarajuće diplome. Ja imam i kopiju njene diplome, sada ću vam je pokazati. Gospodin Selaković, vaš prethodnik na tom mestu je 2013. godine razrešio Anicu Bajić zato što njena diploma dr Dragoljub Tatomirović, neka kriminalistička škola, nigde nije zavedena, niti u APR da postoji takva ustanova, niti ima dozvolu Ministarstva pravde. U žalbi koju izjavljuje Anica Bajić ona kaže da ima rad kao rašljar, talenat kao rašljar i da može zato da veštači oblast grafoskopije. I vi ste je nedavno vratili u registar sudskih veštaka.

Postupak koji je vodila tada Goca Čolić kao tužilac, inače identično je vođen i parnični postupak gde je utvrđeno da je ugovor original i da nije falsifikovan i već ima pravosnažna presuda po tom pitanju.

Njen rad za pet i po godina kao višeg tužioca u Pančevu i njene koleginice iz Osnovnog javnog tužilaštva je bio poguban. Izgubile su zajedno 535 postupaka pred sudovima u Pančevu i Vršcu. Država je bila prinuđena da plati 57.642.254 dinara na ime troškova postupka, ali je ta cena mnogo veća, jer vi dobro znate da najskuplji deo, znači lica koja su bila nevina u pritvoru, to se plaća preko Ministarstva pravde iz budžeta.

Inače, njen rad je isto zanimljiv. Slučaj Mirjane Puzić direktorke Pančevačke apoteke protiv koje je DRI u februara 2013. godine podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Budžetska inspekcija je utvrdila da je ona nezakonito trošila sredstva RFZO u iznosu od 1,3 milijarde dinara, a Gordana Čolić je dala naredbu za pokretanje krivične istrage, ali je obuhvatila samo 20% spornog dela. Tako da ovde imate jedno lice koje je direktno umešano u kriminal.

Ja bih i vama kasnije uručio transkripte prisluškivanih razgovora gde su pomenuta lica, Sava Terzić, Nenad Kovač, koji su instruisali Gocu Čolić da postupa u ovim krivičnim delima, bila deo kriminalnog miljea koji je prala novac.

Jedan od tih sistema je i „Bus plus“, Sava Terzić je lice koje stoji iza „Bus plusa“ u ime Nenada Kovača. Kum Nenada Kovača je Nikola Petrović, koji je kum Aleksandra Vučića. Postoji jedan sastanak u Mošinoj vili, vrlo zanimljiv gde su odlučili kako da pokrivaju njihova dela. Zagorka Dolovac se nije izjasnila u pritužbi na rad o tom sastanku. Ja kažem, srpsko pravosuđe je bolesno. Iznosim dokaze, optužujem direktno imenom i prezimenom određena lica i očekujem da neko reaguje.

Svi koji budu ćutali, i tužioci, i sudije, i funkcioneri Ministarstva pravde, su saučesnici, ozbiljni saučesnici u vršenju krivičnih dela. Molim vas, nemojte da se pitate zašto 88% građana nema poverenje u pravosuđe. Ovde je veliki problem nepravda, ozbiljan problem nepravda i građane niko ne može da zaštiti. Hvala.

Zahvaljujem.

(Vladimir Orlić: Replika.)

Gospodin Orlić, pravo na repliku na pominjanje predsednika Srpske napredne stranke. Izvolite.

Tako je, gospodine predsedavajući, i hvala vam.

Dakle, kada neko pokušava da bude zanimljiv, a misli i vešt, time što će da upire prstom i optužuje, pa pokušava da ljude dovede u neku vezu sa Aleksandrom Vučićem, a to ne ispadne ni zanimljivo ni vešto, onda čuje repliku. Ne znam, ali to izgleda tako ide.

Znači, bilo je ovo poprilično konfuzno. Da čujete i vi, gospodine predsedavajući, a i ostali narodni poslanici, i verujem da ćete se složiti svi, poprilično konfuzno. Od ovih dvadesetak minuta pola se nije čulo, bilo je skakanja s teme na temu, te neki podaci, te jedna, te druga, pa peta varijanta, pa sve unazad. Da vam kažem iskreno, 2,29% od svega nisam razumeo, ni 2,29%. Ne znam zašto mi baš taj broj pada na pamet kada odgovaram ovoj ligi eksperata Ivan Dverner.

Trebalo bi da prestanu da se toliko bave sadržajem onoga što objavljuje list „Tabloid“ i to im je već rečeno kada su se bavili ovim temama ovde u holu Narodne skupštine za vreme kampanje ove godine. Evo, sada izgleda i dalje prave istu grešku, rade istu stvar. Ne samo što citiraju najprizemnije i najodvratnije što postoji na medijskoj sceni, ne samo da se takvog društva drže i tim stvarima služe, nego zaista prestaju da zvuče i zanimljivo i ozbiljno bilo kome. To im ne kažem ja, to im kaže narod Srbije, jer znate, 2,29% rezultat na izborima mislim da je dovoljno slikovit, da dovoljno govori sam za sebe.

Još jedna napomena na samom kraju, tih 2,29% biće im astronomski visoka cifra ako nastave da se poslom narodnih poslanika bave na način na koji se bave. Ako su ovo sada malopre rekli samo zato što su reagovali da i oni zaštite onog svog dosovskog kandidata, neka se zapitaju koliko im se isplati. Čovek je bankrotirao.

Zahvaljujem, kolega Orliću.

Gospodin Nogo, izvolite.

Replika, direktno obraćanje prethodnog govornika.

Zaista ne znam zašto se on našao prozvanim i uvređenim, s obzirom da nisam pominjao njegovu stranku i ukazao sam na ozbiljne probleme. Ja iznosim dokaze. Ovo nisu priče rekla-kazala. Ovo su audio-snimci koje su nadležne službe bezbednosti Republike Srbije prikupile. Ovo su materijali koji su zavedeni u sudskim spisima. Ovo su brojni dokazi: diplome, uverenja zvaničnih državnih organa i institucija. Znači, okončani sudski postupci. Nijednom rečju niste uspeli da me opovrgnete. Niste uspeli da kažete da ne govorim istinu.

Šta ćemo da radimo po jednom ozbiljnom problemu? Znate, postoje određeni ljudi u pravosuđu, određeni ljudi u tim strukturama koji sežu do vrha države kriminalnim strukturama koji su pretrajali svaku vlast. Oni su trenutno savršeno dobro uklopljeni u vaš sistem, ali su bili i u ranijim sistemima. To je jedan ozbiljan i objektivan problem. Vi umesto da se zapitate i zabrinete kako to da rešite, vi prosto reagujete i branite neke stvari koje su neodbranjive. Šta vi meni možete da kažete na argumente da gospođa Čolić ne ispunjava uslova da bude viši tužilac? Ništa. Šta možete da mi kažete da mladi gospodin Veljić ne ispunjava uslove da bude zamenik u Trećem osnovnom tužilaštvu? Ništa.

Ja sam izneo ozbiljne dokaze. Izneo sam dokaze o određenim sudskim veštacima. Izneo sam dokaze da se falsifikuju zapisnici u krivičnim postupcima pred sudovima Srbije, da se falsifikuju zapisnici čak i u parnicama u sudovima Srbije. Brojna krivična dela koja čine nosioci pravosudnih funkcija, koja čak ne moraju da imaju veze sa politikom, nego prosto imaju veze sa korupcijom, i niko na to ne reaguje. Evo, ja još jednom pozivam i nadležne institucije i nadležne organe, pa zašto me niko ne pozove u tužilaštvo da me pita, ako ništa drugo, da li činim neko krivično delo možda što iznosim takve tvrdnje, ili da mi traži da prezentujem dokaze i saznanja o ovome?

Zahvaljujem, kolega Nogo.

(Aleksandar Martinović: Kao predlagač zakona.)

Izvolite, samo se prijavite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da se osvrnem na kritike koje su upućene na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Prvi put čujem da Zakon o sudijama može da bude protivrečan Zakonu o sudijama. To smo danas čuli.

Dakle, ja sam predložio da se predsednici sudova biraju na četiri godine, a ne na pet godina kao što stoji u važećem Zakonu o sudijama. Mislim da je to legitimno, jer treba napraviti razliku između Vrhovnog kasacionog suda, gde se predsednik suda bira na pet godina kao vrhovne sudske instance u Republici Srbiji, i ostalih sudova u Republici Srbiji. Tako da, Zakon o sudijama, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama tako se i zove zato što želimo da promenimo nešto što piše već u Zakonu o sudijama, da se predsednici sudova ne biraju na period od pet godina, nego na period od četiri godine, da mogu biti ponovo izabrani na tu funkciju na period od četiri godine i predlažemo da onaj predsednik suda kome se radni vek navrši u toku mandata može svoj radni vek, odnosno svoju funkciju predsednika suda da okonča onda kada mu istekne mandat. To je potpuno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zato što Ustav Republike Srbije kada je u pitanju dužina trajanja mandata predsednika suda poznaje samo mandat predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a sve ostalo je prepustio Narodnoj skupštini da reguliše putem zakona i mi to ovim putem i činimo.

Što se tiče tog vašeg „Dveriliksa“ na kome ste temeljili vašu izbornu kampanju, to su trebali da budu navodno krunski dokazi, dame i gospodo narodni poslanici, koji će da sruše, kako vi kažete, režim Aleksandra Vučića, odnosno koji će dokazati da je vaš predsednički kandidat najbolji za Srbiju. Čitav vaš „Dveriliks“ zasnivao se na tekstovima Milovana Brkića, vi me ispravite ako grešim, koji je, gle čuda, jedan od studenata spontano okupljenih građana koji su se do pre neki dan okupljali ovde ispred Narodne skupštine zato što su, to prvi put inače čujem u životu, nezadovoljni rezultatom predsedničkih izbora.

Dakle, čitava vaša famozna afera „Dveriliks“ zasniva se na tekstovima Milovana Brkića, što je vrlo jednostavno da se proveri. Inače, niste rekli da je taj Zoran Ćopić, koga pominjete, 2014. godine osuđen. Dakle, u vreme kada je SNS bila na vlasti. Jedino ste taj deo ispustili iz vaše priče. Sve ste vi spomenuli, i Zorana Ćopića, i sa kim je pričao 2009. godine kada SNS nije bila na vlasti, i ko je kome kum itd, spominjali ste i Aleksandra Vučića, ali nikako da kažete da je taj famozni Zoran Ćopić osuđen baš 2014. godine. Ni 2008, ni 2010, ni 2011, nego 2014. godine. Kao što danas nećete da kažete, svi vi koji plačete nad tužnom sudbinom sudija koje navodno pritiska SNS, nad evo najnovijim slučajem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Kada je sud osudio, odnosno presudio da jedan nedeljnik treba da plati naknadu štete Nebojši Stefanoviću zato što je objavio njegovu fotografiju na naslovnoj strani, gde je pisalo – glavni fantom iz Savamale, onda ste svi skočili na noge – evo, SNS vrši pritisak na sudije, evo ga Goran Vesić ispred zgrade suda vrši pritisak da se osudi taj nedeljnik itd. Sada kada je po žalbi ta presuda pala i kada taj list ne treba da plati Nebojši Stefanoviću tih, koliko beše, 300.000 dinara, gde vam je sad pritisak na sudije? Gde vam je sad pritisak na pravosuđe?

Znači, vama kako kad odgovara. Kad se donese neka presuda koja se vama ne sviđa, onda SNS vrši pritisak na pravosuđe. Kada vam se donese presuda koja ide u korist onih koji kleveću i lažu, koji mogu da neometano objavljuju fotografije ljudi i da kažu da su oni fantomi, onda je sve u redu, onda nema pritiska na pravosuđe. Kažete – vrši se pritisak na pravosuđe od strane SNS. Ne znam gde je Marijan Rističević. Evo čoveka živog. Saša Radulović je protiv njega, gospođo Kuburović, podneo privatnu krivičnu tužbu zbog reči izgovorenih ovde u Narodnoj skupštini.

Po Ustavu Republike Srbije, narodni poslanik je slobodan da iznese svoj stav u Narodnoj skupštini i ne može da bude krivično gonjen, niti se protiv njega može voditi bilo kakav drugi sudski postupak. Neću iz pristojnosti da navodim ime sudije. Taj sudija koji sudi Marijanu Rističeviću kaže – pa šta mene briga šta piše u članu 103. Ustava, ti ima da odgovaraš zbog onoga što si govorio u Narodnoj skupštini. I sad vas ja pitam – gde je tu pritisak SNS na pravosuđe u Republici Srbiji? Ko tu na koga vrši pritisak?

Mogu da kažem da je Nebojša Stefanović žrtva loših presuda. Mogu da kažem da je Marijan Rističević žrtva lošeg protivustavnog i nezakonitog postupanja pojedinih sudija. Kao što mogu da kažem da se čitava afera Dveriliks zasniva na argumentima Milovana Brkića koji je protestovao ovde ispred zgrade Narodne skupštine, koji je ušao u anale srpskog novinarstva po tome što je tvrdio kako je Aleksandar Vučić opštio sa svojim sinom i kako je otac Aleksandra Vučića navodno neki Albanac sa Kosova i Metohije. Samo se vi krstite. Evo, to su argumenti na kojima vi zasnivate vaše famozne afere i zbog toga ne valja Aleksandar Vučić, zbog toga ne valja SNS, ne valja vam ministarka pravde, ne valja vam zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, samo vi valjate, a to koliko valjate rekao je narod. Čuo sam danas argument, kaže – mi smo protiv Vlade. Super, ali je narod za Vladu, narod je za Aleksandra Vučića, narod je svoje rekao pre neki dan i vi svi skupa koliko vas ima možete na glavu da se okrenete, ali da prekrojite političku volju naroda ne možete.

(Srđan Nogo: Replika.)

Gospodine Nogo, vi ste izneli određene konstatacije i postavili određena pitanja kao ovlašćeni predstavnik. Imali ste mogućnost u dodatna dva minuta kroz repliku, omogućio sam vam to, da pojasnite jer sam smatrao da ste se javili iz razloga što niste adekvatno protumačeni. Upravo ste od predstavnika predlagača dobili odgovore na pitanja i konstatacije koje ste izneli. Sada zaista nemate osnova za repliku.

(Srđan Nogo: Povreda Poslovnika.)

Ne možemo se igrati, nećete dobiti sada povredu Poslovnika.

(Srđan Nogo: Dužni ste da mi date reč. Kolega Martinović me je pomenuo.)Gospodine Nogo, vi ste pokrenuli ovakvu vrstu rasprave. Povredu Poslovnika mogu da učinim ja, a ne gospodin Martinović.

(Srđan Nogo: Rekao sam da ste vi, a ne da je kolega Martinović povredio.)Smatrate da sam ja učinio?

Izvolite, obrazložite.

Molim vas, gospodine Milićeviću, član 104. Poslovnika – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Gospodin Martinović je kao ovlašćeni predlagač pet minuta govorio isključivo se osvrćući na moje izlaganje. On pre toga nije bio ni u kakvoj diskusiji sa mnom. Znači, celoga dana nismo vodili nikakvu diskusiju. Nadovezujući se na moje izlaganje on komentariše moje izlaganje i pogrešno ga protumačuje. Između ostalog, pominjao sam član 59. Zakona o sudijama i govoreći npr. da je ta njegova odredba protivrečna toj odrednici, što vi verovatno ne razumete, ne znam da li ste pravnik, nije ni bitno. Izdaje niz grubih kvalifikacija i neistina o onome o čemu sam ja govorio, navodeći npr. da je meni izvor informacija određena novina, a ja tvrdim da mi je izvor informacija, imam audio snimke, imam transkripte, neka druga institucija.

Molim vas, dozvolite mi da u dva minuta odgovorim na jednu takvu činjenicu. Znači, nemate pravo da mi uskratite repliku. Ja nisam gospodina Martinovića isprovocirao, niti sam ga pominjao do sada pa da bude – prekidamo raspravu. Samo želim argumentovano da iznesem činjenice i ukažem prosto na moje izlaganje. Ne znam što je to toliko problematično i sporno, osim ako se neko ne plaši moćniji od vas mog izlaganja.