Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/72-17

2. dan rada

12.05.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Maja Videnović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Maja Videnović

Poslanička grupa Demokratska stranka
Gospođo predsednice, poštovana ministarka, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva, imamo nekoliko važnih tema. Govoriću naravno o zakonima i predlozima iz oblasti pravosuđa. Nesrećno i na način na koji se vodi ova Skupština imamo priliku da o njima govorimo u jednoj tački dnevnog reda, a to su stvari za koje bi mi kao odgovorni poslanici, kao predstavnici građana trebalo sa punom pažnjom, te u tom smislu svaki izbor i tužilaca i zamenika tužilaca i sudija i tužioca za ratne zločine mora da se posmatra u kontekstu širih od samih biografija kandidata. Poštujući ljude koji su se kandidovali za mesta na kojima se nalaze, a ja neću da ulazim u njihove biografije, govoriću o kontekstu, načinu njihovog izbora, netransparentnosti koja prati taj postupak, što ostavlja ogromnu sumnju i mene kao odgovornu narodnu poslanicu onemogućava da podržim bilo koga u izborima koje ste nam vi ovde predložili.

Dakle, stanje u pravosuđu, ogromni problemi i u sudstvu i u tužilaštvu govore o tome da posledice trpe građani, da posledice trpe institucije i da posledice trpi pravna država odnosno vladavina prava. Ne moram narodni poslanici da vas podsećam da je Evropska komisija u svojim konstantnim izveštajima o napretku nas opominje na nekoliko ključnih stvari na koje mi kao društvo ne reagujemo, na koje vi kao predstavnici struke ne reagujete na način koji bi bio potreban da se stvari koje su problem reše i da se mnoge od njih unaprede. Nezavisnost sudija i citiram izveštaj o napretku Evropske komisije i tužilaca nije obezbeđeno u praksi da postoji ogroman prostor za politički uticaj na izbor, a to je na žalost ono što smo juče i danas svedoci da čujemo iz diskusija narodnih poslanika iz SNS. Da predstavnici vlasti i dalje javno komentarišu suđenja i istrage koje su u toku, što predstavlja ogoljen i ogroman prostor na uticaj i pritisak.

Kada govorimo na izbor tužilaca, to je ono što sam rekla, mnogo važniji je sam kontekst o tome kakvo je stanje u tužilaštvu, koji su sve to problemi koje opterećuju tužilaštvo mnogo važniji od samih biografija kandidata koji su predviđeni. Opterećenost tužilaštva danas, posla koji jedan tužilac radi od novog Zakonika o krivičnom postupku gde danas javni tužilac ima jedan radni dan za posao koji istražni sudija je imao pet radnih dana, da imamo činjenicu a to je ministarka juče rekla, da nam nedostaje veliki broj tužilaca. To je oblast koja ne bi trebala da trpi i to je nešto na šta bi trebalo adekvatno da se reaguje.

Dakle, po evropskom proseku imamo manje tužilaca u odnosu na broj stanovnika, mnogo manje čak i u odnosu na taj evropski prosek mi imamo ogroman broj tužilaca koji nisu izabrani na ta mesta. To je odnos prema toj instituciji i takvo stanje je potpuno neodrživo.

Curenje informacija iz istrage i pritvora i činjenica da tužilaštvo na tako nešto ne reaguje godinama, da tako nešto nije samo nekakva praksa koja je postojala pet godina nego na žalost pravilo, da informacije iz istrage i pritvora se po pravilu pojavljuju u istim medijima koji onda vode procese protiv određenih lica. Ta lica prolaze kroz medijski linč, što predstavlja svojevrstan i brutalan i nedopustiv napad i pritisak i poruku i upozorenje na sudije, tužioce kako bi oni trebali da reaguju.

Netransparentnost izbora, a to je ono o čemu su i moje kolege govorile, je činjenica da kandidati koji nisu prošli, a imamo nekakvu rang listu, koja nije transparentna niti jasna. Nemamo mogućnost kandidata koji nisu prošli da se žale, da dobiju obrazloženje koji su to razlozi zbog kojih oni nisu prošli. Imamo neverovatne situacije gde je Poverenik za informacije tražio po prijavi Alumni kluba Pravosudne akademije da se dostave biografije 17 kandidata za zamenike o kojima mi danas govorimo i neverovatni stav da to predstavlja nekakvu službenu tajnu, profesionalne biografije kandidata o kojima bi mi trebalo da govorimo. Ne znam kako to može biti službena tajna kada mi te biografije imamo. Tužilačka funkcija je mnogo važnija od personalne biografije samog kandidata. Ona ima širi interes za javnost i to su stvari koje ne bi trebalo da se ponavljaju.

Kada govorimo o tužilaštvu i o stanju u tužilaštvu, mi na žalost govorimo o slučaju „Savamala“ koja predstavlja brutalan primer, to je događaj koji se dogodio i koji je udario na temelj pravne države. „Savamala“ je udar na temelj pravne države i na žalost simbol ove vlasti, ali ćutanje tužilaštva u prethodnih godinu dana, a evo ovih dana ćemo obeležiti 13 meseci i na žalost to je obeležje tužilaca. Ne vidim ni jedan jedini razlog zašto tužilac postupajući nije izašao konstantno i obavestio javnost i građane Srbije o čemu se radi u predistražnom postupku. Da li postoje problemi u tom postupku? Da li možda onaj koji nije sprečio rušenje mnogo važnije od toga ko je naredio policiji da ne reaguje na poziv građana u pomoć je odgovornost njegova. Na žalost, tužilaštvo time što ćuti saučestvuje u tom udaru na pravnu državu i to je nešto što je potpuno neverovatno.

Živimo u zemlji u kojoj Poverenik tuži Više javno tužilaštvo zato što ne žele da daju službene biografije postupajućeg tužioca za taj slučaj, 800.000 dinara je tužilaštvo kažnjeno, građani Srbije plaćaju nerad tužilaštva ali to su potpuno neverovatne stvari. Imamo paradoksalnu situaciju da Republičko javno tužilaštvo tuži Poverenika zato što je Poverenik naložio da javnosti da profesionalnu biografiju i kaže ko je postupajući tužilac u slučaju „Savamala“ zbog toga što je navodno povredio javni interes i ugrozio ne znam koji zakon. Nije jasno ni koji je zakon povredio ni kakav je to javni interes koji sprečava građane Srbije da imaju informaciju ko je tužilac, ko ćuti na brutalni udar na pravnu državu koji traje već godinu dana.

Gospodo tužioci, svi koji radite na tom slučaju, oduprite se pritiscima, izađite u javnost. Ukoliko ne možete da podnesete te pritiske, ja vas molim da se sa tog mesta sklonite. To je brutalan udar na pravnu državu i nedopustivo je da tužilaštvo na tako nešto ćuti već više od godinu dana.

Uticaj na rad tužilaštva, primeri političkog uticaja, komentarisanje prevashodno od strane premijera, sada izabranog predsednika gde on govori da neki čovek je kriminalac, da je drugi čovek najveći narkodiler i da on treba da se procesuira, da gradonačelnik Beograda ni zašta nije kriv, da nije kupovao stanove, da je njegov potpis falsifikat, gde je glavni dokaz i glavna istina poligrafsko testiranje, da za pad helikoptera niko nije kriv u trenutku kada nije ni pokrenuta istraga, da za „Savamalu“ niko nije kriv i da za to da je on znao, da bi on čak seo u taj bager i rušio samo danju, a ne noću, a da je sve ostalo u redu. Ako nešto može da se definiše o uporednoj praksi, po svim pozitivnim propisima kao direktni udar, kao direktno upozorenje i direktna poruka to su nezapamćeni pritisci koji dolaze prevashodno od predstavnika, od najviših predstavnika vlasti, prevashodno od Aleksandra Vučića.

Kada govorimo da postoje medijsko-politički pritisci, pa čak i Visoki savet sudstva je reagovao na ponašanje Televizije Pančevo, o jednoj brutalnoj kampanji na sudiju, da su to nedopustivi napadi da su na žalost na toj Televiziji Pančevo pokazivali i porodične prilike i fotografije članova porodice, što je očito manir ove vlasti i samo zbog toga što je ta sudija časna poništila presudu po privatnoj tužbi funkcionera SNS protiv jednog novinara.

Dakle, ta uigrana, na žalost, već pet godina dobro uigrana političko-medijska propaganda koja na brutalan način krši pretpostavku nevinosti, to konstantno curenje informacija istrage i pritvora su nešto što na žalost ni vi ne reagujete.

Samo nekoliko reči o izboru, odnosno o Predlogu zakona o sudijama ću govoriti kada budemo imali vreme o amandmanima, to je parekselans, politička poruka i svaki argument da se stavlja u isti odnos sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda je činjenica da predsednicima sudova i to sve ankete o sudijama govore da su najviši pritisci, pod jedan, od predstavnika političke vlasti i pod dva, od predsednika sudova. Mi danas predloženim zakonom pokušavamo da im obezbedimo dupli mandat čime bi oni mogli da imaju osam godina mandata. Osam godina ozakonjenog prostora na uticaj sudija, a to je nešto o čemu ćemo više govoriti u amandmanima.

Dakle, izbor tužioca za ratne zločine je nedopustivo da od decembra 2015. godine Srbija nema tužioca za ratne zločine. Imamo konstantne najave premijera od decembra 2016. godine, da će biti izabran u narednih sedam dana, pa je u novembru rekao da će biti izabran naredne nedelje i da je isključiva krivica Vlade što nemamo tužioca za ratne zločine. Izveštaj o malom broju predmeta i domaćoj strani koji koincidiraju sa činjenicom da nemamo tužioca za ratne zločine, da je svake godine sve manje i manje.

Ono što je ključno, ono što je važno za svaku zemlju, a posebno za zemlju kao što je Srbija, znate, odnos prema ratnim zločinima je odnos prema našoj prošlosti, a naša zajednička obaveza je da tome posvetimo najveću pažnju i da to tužilaštvo goni apsolutno svakoga ko je činio bilo kakav zločin, a posebno oni koji su tako nešto učinili u ime naše zemlje, to je naša obaveza prema budućnosti, na žalost odnos koji mi kao društvo, koji ova Vlada ima prema Tužilaštvu za ratne zločine je odnos prema ratnim zločinima. Mi imamo činjenicu da je predsednik Srbije, još uvek predsednik Srbije Tomislav Nikolić, odlazeći predsednik, na brutalan način vodio kampanju protiv prethodnog tužioca za ratne zločine, čak ga upozoravajući odakle ideja tom čoveku da on nešto kopa po Srbiji, nek dobro razmisli taj tužilac za ratne zločine šta radi.

To su neverovatni pritisci. Neverovatna upozorenja i neverovatne poruke. Na žalost, sve ono što je nastalo posle toga što je gospodinu Vukčeviću istekao mandat, činjenica da imamo političke vrednosti, argument zašto taj čovek nije upisan u imenik advokata, to je nešto što apsolutno predstavlja odnos ove države prema ratnim zločinima.

Poštujući vreme, ostavljajući vreme mojim kolegama, govorićemo više o amandmanima, ja mislim da su ovo ključne stvari i da svaki kontekst izbora mora da se razgovora u kontekstu širem od samih biografija. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što sam već govorio, što se odnosi na dosadašnji rad Tužilaštva i Specijalnog suda za ratne zločine, dovoljan bi bio razlog da se zakaže posebna parlamentarna rasprava i da zatražimo izveštaj o dosadašnjem radu tog Specijalnog suda.

Naravno, on kroz naš pravni sistem nije proveden kao neki specijalni sud, ali po svim karakteristikama jeste Specijalni sud, i tamo su se desili toliki pravni skandali da jednostavno situacija postala nepodnošljiva.

I to što će danas biti izabran novi i glavni tužilac to ne znači da će se stvari promeniti. Možda će se malo promeniti, ali ostaje sva ostala struktura ista, a to je struktura koja je navikla da prima naloge od američkog i ostalih zapadnih ambasadora u Beogradu, to je struktura koja je navikla da svaki čas putuje u inostranstvo, da se dogovara sa srpskim neprijateljima kako progoniti Srbe.

I oni od svih skalpova koji su okačili po svojim zidovima imaju gotovo isključivo srpske skalpove, vi se sećate kad su dosmanlije došle na vlast, da je Koštunica dao aboliciju za nekoliko stotina, odnosno preko 1000, 1300 albanskih terorista koji su trebali da budu procesuirani pred našim sudovima i takvo stanje se održalo i do danas i prava je retkost kad se nekome pokuša suditi ko nije Srbin.

Videli smo slučaj onoga iz Tuzle, Jurišića, za koga postoje svi dokazi da je učestvovao u masakru vojnika JNA, oko 150 vojnika je ubijeno u maju 1992. godine, jednostavno na kraju je oslobođen. Oslobođen, kako kažu, zbog nedostatka dokaza.

Ono što će ostati najveća sramota za ukupno srpsko pravosuđe, mislim da je u pitanju Ovčara i mislim da je u pitanju Srebrenica. Ovčara se još uvek zataškava.

Prvi je Koštunica počeo da zataškava Ovčaru i sve je dogovoreno da se sude nekim teritorijalcima i nekim dobrovoljcima od kojih su neki zaista učestvovali, a neki uopšte nisu bili na tom mestu da bi se prikrila uloga oficira vojne bezbednosti, pre svega generala Aleksandra Vasiljevića.

Ja sam objavio knjigu izabranih dokumenata iz tog procesa sa jednim specifičnim naslovom, gospođa Maja Gojković je čitala ovu knjigu, naslov je „Politički ortakluk kurve Del Ponte i kurve Del Koštunice“. I u toj knjizi sam objavio najinteresantnija dokumenta koja govore o monstrouznim podmetačinama u toku ovog procesa. I proces je stao. LJudi su pušteni, ništa se ne dešava.

Neki dan sam razgovarao na primer, sa Predragom Milojevićem zvanim Kinez koga su dva lažna svedoka oklevetala da je bio na Ovčari, da je bio na Jami i da je overavao žrtve iz revolvera 357 magnum, a meni hrvatski veštak koji je na licu mesta otkopavao i leševe i čaure, potvrdio u Haškoj sudnici da nijedna čaura 357 nije pronađena, a ovamo jedan policajac i dalje prima policijsku platu Spasoje Petković Štuka drugi probisvet za koga nije bilo mesta na prikolici traktorskoj kada su vodili zarobljenike na streljanje pa je preko njiva trčao prečicom da slučajno i on ne propusti, to je taj Božo Latinović zvani Boro Krajišnik. I on je privilegovan status, lažne izjave i sve prođe.

Vidite, zločin na Ovčari je bio između 20. i 21. novembra. Gajdinska brigada je do 23. novembra bila na Ovčari i oficiri bezbednosti.

Evo ja mogu Šljivančaninu da poverujem da nije znao da će biti streljani ti koje je on odvezao na Ovčar, ali šta je uradio sutradan kao oficir bezbednosti Gajdinske brigade i oficir bezbednosti operativne grupe „Jug“.

Jel se zapitao sutradan – a gde su mi oni za koje ni revers nisam dobio? Pukovnik Vojinović, kad je otišla Gajdinska brigada postao je komandant grada Vukovara, a kad je bilo streljanje bio je komandant tri sela koja obuhvataju i Ovčaru i pojma nije imao o Ovčari.

Bio je komandant grada Vukovara nekoliko meseci, što znači da je bila vojna vlast, nije bilo civilne vlasti, ta vojna vlast je provela eshumaciju svih leševa na području Vukovara i oni su uredno sahranjeni na Vukovarskom groblju. Svaki leš je označen.

Ako je bio neko nepoznat, sa oznakama posebnim koje su omogućile kasniju identifikaciju. Jedino Ovčara nije birana, dok stranci se nisu zainteresovali. Dakle, Ovčara je spremana da bude velika srpska kompromitacija kada to zatreba Hrvatima i zapadnim silama.

Zašto je Aleksandar Vasiljević organizovao streljanje 200 zarobljenika na Ovčari? Zato što je on kao šef vojne službe bezbednosti, organizovane čuvene grupe „Opera i Labrador“, koje su imale zadatak da podmetnu bombu na zgradu jevrejske opštine u Zagrebu, da se ustašama podmetne, pa onda na jevrejskom groblju, na Mirogoju itd.

Ustaše su pohvatale tu grupu i oni su propevali tamo, po hrvatskim zatvorima. Onda je bio ucenjen Aleksandar Vasiljević. Da bi se dočepao tih svojih ljudi koji su pohapšeni u Hrvatskoj, on je ispunjavao hrvatske naloge. Prvo je lično odvezao jedan avion transportnim, pun ustaša iz Vukovara u Zagreb. NJih tamo istovario, a utovario svoje ljude, a onda je na Ovčari streljao tačno 200 zarobljenika, što su naručili Hrvati, a sa Vesnom Bosanac je pravio spisak koga treba streljati i to su uglavnom bili politički protivnici HDZ, to je bila ona gradska fukara, pijanci, probisveti, uglavnom, malo je tu bilo ozbiljnijih ljudi.

Bilo je sedmoro ljudi čiji identitet nikako nisu mogli da utvrde, što znači da su bili stranci. DNK analiza ništa nije pomogla i niko u Srbiji ne reaguje.

Ministarstvo pravde to zna, jel tako ministarko? Sve to znate bolje od mene. I ministar pre vas je znao i onaj pre njega je znao i kada je bila ona ministarka, kako se zvaše, Snežana Malović, dosmanlijski ministar, i ona je potvrdila da sve to zna, ali niko ne sme da pokrene, jel tako bilo Nataša? Znači, sve se to zna, a niko ne sme da pokrene.

Oko Srebrenice, nema nikakvih tajni oko Srebrenice. Streljano je oko 1000 do 1200 muslimanskih zarobljenika i to je ratni zločin streljanja vojnih zarobljenika i nikakvog drugog krivičnog dela nema. Nijedna žena nije streljana, nijedno dete. Bilo je nekih koji nisu imali uniformu, znate nije cela 28. Divizija imala uniforme, ali su oni kao organizovana borbena jedinica se probijali iz Srebrenice ka Tuzli i usput padali u zarobljeništvo.

Evo nedavno je umro LJubiša Beara i poneo tajnu sa sobom u grob. On je osuđen na doživotnu, kao direktni izvršitelj na terenu. Ko je dao nalog, sada je malo teže utvrditi. On nije progovorio, ali imamo posebne muslimanske izvore da je Klinton tražio od Izetbegovića da se organizuje da pogine pet hiljada Muslimana u Srebrenici. O tome svedoči Ibra Mustafić, koji je lično razgovarao sa grupom muslimana sa Izetbegovićem, i objavio knjigu o Srebrenici, da se pobije pet hiljada muslimana i da to bude povod za ulazak NATO u rat protiv Srba.

Nije pobijeno pet hiljada muslimana, pobijena je hiljada, ali teško je sada licitirati. Zločin je zločin. Zločin se ne može pravdati, ali se mora sprečiti da se po političkim nalozima sudi nevinim ljudima ili ljudima čija je krivica mnogo manja od organizatora. Ovi ljudi kojima se sada sudi, zapravo nemaju nikakve krivice, oni su na jedan prirodan način reagovali na pobunu zarobljenika. Znate, kada 10, 15 vojnika sprovodi 200 zarobljenika nevezanih, i opuste se sa njima, čak i srdačnije pričaju, pa se jedan iznenada zaleti i otme pušku našem policajcu, ubije ga, okrene prema drugima. Sreća, komandir reagovao uhvatio za cev i okrenu u vazduh. Te su se stvari dešavale.

Sada se pojavljuje tužilac koji ne zna šta je streljački stroj i kaže – izvedeni pred streljački stroj. Kreten. Izvedeni pred streljački stroj. Gde se to izvodi pred streljački stroj. Gledali ste o filmovima o Napoleonu kako izgleda taj zgusnuti streljački stroj, linijski, kada su u pitanju puške starijeg tipa koje se pune na vrhu cevi, a videli ste rasuti streljački stroj je uveden kada su uvedene puške ostraguše. Dakle, puške koje se pune straga, i brže se pune i brže se ispaljuju zrna, i onda više nije bilo moguće da idu ti zgusnuti streljački stroje, jer pobiše ih odmah, moralo je svako da se brine za svoju zaštitu u rasutom stroju. Nema pojma taj tužilac, a postupa ovde. Ne zna on koliko su navodno ljudi streljali. Kaže – tu su streljali neki pre njih, pa su oni streljali, pa su dolazili neki posle njih da streljaju, i tako u četiri, pet šest faza. Ne može se tako suditi, a sudi se pod pritiscima spolja.

Slučaj Kravica. Procesuiran je u Sarajevu pred Specijalnim sudom BIH, i nigde nema da je u više navrata bilo streljanje, a ljudi su osuđeni na visoke kazne robije, i nema genocida. I nema veze između toga što je uradila policija kada je bila napadnuta od zarobljenika i ono što su uradile neke vojne jedinice koje su nekoliko grupa zaista streljale. Zašto naši državni organi ne reaguju? Po mom mišljenju treba preispitati. Imao bih još neke stvari da kažem, ali dogovorili smo se da još neke stvari stavimo na tapet, pa će to Milorad Mirčić sada da kaže.

Treba organizovati parlamentarnu raspravu o izveštaju Specijalnog suda za ratne zločine i njegovog tužilaštva, pa da onda na osnovu svih činjenica koje nam budu podnesene zauzmemo odgovarajuće stavove.

Mi živimo u sistemu podele vlasti. Svaka grana vlasti je relativno samostalna, relativno nezavisna, ali sve grane vlasti treba međusobno da se kontrolišu. Mi jednostavno kao parlament treba da zahtevamo kontrolu, bar delimičnu kontrolu sudske grane vlasti koja se odnosi i na rad Specijalnog suda za ratne zločine i njegovog tužilaštva. Da jednom zavedemo red na tom planu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Marko Atlagić.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažena gospođo predsednice, Gojković, poštovani ministri, gospođice ministarko, predstavnici tužilaštva sa saradnicima, mi danas govorimo o veoma značajnoj temi, a dozvolite da na početku kažem nešto o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, a onda o predlozima za tužioce.

Dozvolite na početku da kažem, da je i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, uvaženog narodnog poslanika i predsednika poslaničke grupe SNS, gospodina dr docenta Aleksandra Martinovića, kao i izbor tužilaca, imaju svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on predstavio narodnim poslanicima Narodnoj skupštini Republike Srbije 9. avgusta gospodnje 2016. godine. Gospodo narodni poslanici „repetitio est mater studiorum“, pa onda da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najkonkretniji, najveći i najbolji od svih 72, prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije počevši od prvog ekspozea predsednika Vlade moderne Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.

Gospodo narodni poslanici, ako ne verujete proverite. Ujedno vam dajem na znanje, a nadam se da nemate vi koji podrugljivo pljeskate, i mržnje i na radovanje da je ekspoze predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, citira u jednom prestižnom međunarodnom časopisu koji se nalazi na „Scimago“ listi,

( Narodni poslanici poslaničke grupe DJB: U kom časopisu?)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Molim kolege da ne dobacuju.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Vas očekujem da se javite, vi koji ste profesor univerziteta, nijednu diplomu nemate.

Dozvolite da kažem da se nalazi na „Scimago“ listi, međunarodnog časopisa, time je po prvi put u modernoj istoriji Srbije, jedan ekspoze predsednika Vlade Srbije, citiram na jednom prestižnom međunarodnom časopisu. Da li je tačno gospodo ili ne, proverite. Posebno pozivam da proveri univerzitetskog profesora koji dobacuje. Na stranici 52 ekspozea predsednika Vlade Aleksandra Vučića, piše citiram – što se plana rada u oblasti pravosudne profesije tiče, strateški dokumenti su zacrtali aktivnosti usmerene na uspostavljanje stručnosti i odgovornosti i efikasnosti višeg kvaliteta pravde. U narednom periodu pažnju treba posvetiti reformi pravosudnih profesija, završen citat.

Upravo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama koji je predložio uvaženi narodni poslanik dr docent Aleksandar Martinović ide u tom pravcu.

(Vojislav Šešelj: Je`l si ti pročitao njegovu knjigu?)

Suština izmena ovog zakona odnosi se na dužinu trajanja mandata predsednika sudova. Oni bi ubuduće po ovom predlogu bili birani na period od četiri godine uz mogućnost da još jednom budu izabrani na tu funkciju.

Hvala vam na kulturi.

Isto tako, ovim predlogom zakona predviđeno je da predsednici sudova koji u toku mandata navrše radni vek, funkciju predsednika suda prestaje tek istekom mandata. Naravno, odluku o tome donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Dame i gospodo, juče ste neki i rekli da ne razumete u kom smislu idu ove promene. Ove promene idu u svrhu dosledne primene Ustava Republike Srbije, koji utvrđuje položaj sudija i predsednika sudova kako bi se postigla efikasnost, odnosno efikasniji rad sudova, a time i ostvarivanje prava građana u sudskim postupcima. Nemam nameru šire to obrazlagati jer je to juče kvalitetnije, stručnije i odgovornije, mogu reći, od mene objasnio gospodin dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo i o izboru tužilaca za ratne zločine. Dozvolite odmah da kažem da je to izuzetno osetljiva tema i veoma odgovoran posao tužioca kao tužioc. Kao samostalni državni organ u krivičnom postupku u dvostrukoj ulozi se nalazi i to je vrlo bitno da se kaže o ulozi stranke u krivičnom postupku i o ulozi državnog organa, što mnogi ovde među nama zaboravljaju, zadužen da zastupa državne nacionalne interese Republike Srbije, a državni najviši nacionalni interes Republike Srbije jeste utvrđivanje istine i pravde.

Gospodo narodni poslanici, nemam nameru da osporim listu tužilaca, osim dva kandidata, a to je Marina Živković, Viši osnovni sud u Pirotu i Natalija Bobot, Prvi osnovni sud u Beogradu, kao što je to koleginica Pilja rekla, zbog kompetentnosti i stručnosti.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem još nekoliko rečenica o tome da juče u diskusiji su bili napadani Ministarstvo pravde, u diskusijama bez argumenata, i pojedine sudije.

Dozvolite samo da istinu, a vi znate da ja neću napamet ništa da pričam, citiraću da je za vreme stranke bivšeg režima sudstvo bilo najgore u Evropi po oceni evropskih zvaničnika. Neke su im sudije umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Za vreme stranke bivšeg režima napravljen je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva.

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, oni su izabrali mrtvog sudiju, pokojnog LJubišu Ristića iz Požege za sudiju, a njihova predsednica Visokog saveta sudstva, Nata Mesarović je izjavila, citiram, da su svi kandidati bili provereni i da su na proveru trošili 200 časova vremena, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, nije mi objasnila, ni meni, ni vama, ni građanima Srbije do danas kako je samo proveravala, ispitivala mrtvog sudiju LJubišu Ristića, a to je tvrdila da jeste.

Kako, gospodo iz stranke bivšeg režima, opravdati činjenicu, a juče ste rekli ovde da se politika meša u izbore tužioca i sudija, da ste izabrali za sudkinju gospođu Sonju Brkić, koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda Srbije i predsednika, verovali ili ne, RIK, a vi znate, gospodo koji se bavite sudstvom, da Zakon o sudijama to izričito zabranjuje. Ali, nije tu problem samo. Problem je u tome što je ona u RIK na taj način protivpravno uzela 2.673.000 dinara. Poštovani narodni poslani i gospodo poslanici, odbila je da vrati te pare.

Gospodo iz stranke bivšeg režima, vi se kod izbora sudija i javnih tužilaca niste pridržavali niti stručnosti niti osposobljenosti, a najmanje opstojanosti, da ne kažem da ste imali jednog pomoćnika ministra a da nije imao završen Pravni fakultet. To potvrđuje i izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu u kojem, pored ostalog, piše, citiram: „Reforme koje provodi vlast“, znači bivša „u Srbiji predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008 – 2012“, stranica 96. ista Evropska komisija kaže, citiram: „Proces reizbora sudija“, a juče ste imali primedbe, „bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti reforme koje je provela vlast. Bile su kao najgora moguća stvar.“, završen citat, izveštaj Evropske komisije preneo i uvaženi list „Politika“, 07.07.2012. godine. Toliko, gospodo, o vašim juče primedbama, a vi moje proverite i demantujte me.

Na kraju o ovom zakonu. Vi znate da je dolaskom gospodina Nikole Selakovića, bivšeg ministra pravde, situacija se poboljšala, iako još uvek ima određenih problema, ali sadašnja gospođica ministar Nela Kuburović, nastavlja da poboljšava situaciju iz dana u dan. Proći će mnogo vremena da vratimo sudstvo tamo gde mu je mesto.

Gospodo narodni poslanici, dozvolite sada i da kažem nešto o tužilaštvu u Haškom tribunalu kao jedan od svedoka u suđenju veka, kao svedok gospodina Slobodana Miloševića. Odmah da vam kažem, nikad me niko od novinara do sada nije upitao i na početku da kažem da su se tamo strašne ljudske sudbine desile za koje još štampa ne zna, a ja ću na kraju reći ko je to i učinio.

Dozvolite, kada su u pitanju zločini i Haški tribunal da kažem da je taj sud vrlo čudno i osnovan i vrlo čudno, ne samo sud nego i tužilaštvo, su postupali. Kada su u pitanju zločini Hrvata nad Srbima u Hrvatskoj, ali i drugim narodima, ali u prvom redu nad Srbima u Hrvatskoj, vidim da se gospodin Rakočević smeje na žrtve koje spominjem, a onda je istina da brojni zločini nad Srbima u Hrvatskoj za vreme i posle hrvatske zločinačke akcije „Oluja“ nisu kažnjeni.

Gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, zločinačka akcija „Oluja“ je najveći i najmonstruozniji zločin protiv srpskog naroda zapadno od Drine i najveći pogrom u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ovo vam ne govorim samo kao narodni poslanik i jedan od svedoka Slobodana Miloševića, nego vam govorim i kao stručnjak iz ovog područja.

Za osam dana Hrvatska je proterala 280.000 Srba i 280 prezločinačke akcije „Oluja“ i niko do danas nije kažnjen.

Poštovane dame i gospodo, do danas niko od neposrednih počinioca ubistava ili po komandnoj odgovornosti za više od 1.500 ubistava civila, paljenja srpskih kuća, čitavih sela i gradova i sistematskog etničkog čišćenja akcijom „Oluja“ nije odgovarao.

Hrvatska je mogla devedesete godine, ali nije htela, da se direktno suoči sa svojom dugogodišnjom zločinačkom prošlošću. Umesto toga, da se odrekne ustaške ideologije, ona i dalje do danas forsira ustašku ideologiju zasnovanu na mržnji i uništavanju svega što je srpsko. Vi to dobro znate ako dobro pratite.

Danas je ustaška ideologija jedan od temelja Hrvatske politike koja teži, nažalost, da preoblikuje kolektivnu svest hrvatskog društva, što je pogubno ne samo po Srbe u Hrvatskoj nego i po Hrvate.

Ne treba da vas čudi što su Hrvati ponovo postavili ploču sa natpisom „za dom spremni“ u Jasenovcu, jer je danas, nažalost, ustaška ideologija postala najveća hrvatska hrana. Pljačkanje, ubistva civila, silovanje žena, paljenje srpskih kuća, i ne samo srpskih, nego i drugih naroda širom Evrope, skrnavljenje crkvenih objekata je iskonska odlika hrvatskog nacionalnog karaktera od devetog veka do 20. Napisao sam knjigu koju radim 20 godina – „Zločini Hrvata od devetog veka do danas“, Sve su inostrani izvori, ne nad Srbima, nego i nad drugim narodima.

U Haškom tribunalu hrvatski koljači nisu krivi, ali je zato Milan Martić kriv za bombardovanje Zagreba sa 35 godina za poteze, dame i gospodo, koje je poduzeo kako bi se odbranio od najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata, zločinačke akcije „Oluje“, u kojoj je proterano više od 250.000 Srba.

Taj isti Haški tribunal i tužilaštvo nije sankcionisalo do danas predstavnike Hrvata zbog njihovog napada na područja pod zaštitom UN, niti je ikada kaznila Hrvate za bombardovanje i masakriranje Srba u zapadnoj Slavoniji maja gospodnje 1995. godine.

Ono što je najvažnije, a vidim da juče u diskusijama gospodi narodnim poslanicima iz opozicionih klupa nije bilo jasno, gospodo, opštepoznata je stvar, vi koji bar malo prava znate, da je Haški tribunal osnovao nelegalni organ, Savet bezbednosti UN umesto Generalne skupštine. U filozofiji prava i u pravu, ako je nešto osnovano nelegalno, sve odluke koje donosi taj organ, i u budućnosti koje će doneti, one su ništavne.

Haški tribunal i kao takav nije uspeo do dana današnjega da zadovolji pravdu, a trebao je. Haški tribunal nije kao takav, iako je ilegalan, doveo do pomirenja naroda, a trebao je. Haški tribunal je izdvojio jednu naciju, a to je srpsku naciju, kao jedinu odgovornu za svirepe zločine na području bivše SFRJ. To potvrđuje ovu moju tezu i podatak da Srbi čine preko 95% osuđenih u Haškom tribunalu na preko hiljadu godina.

Haški tribunal je za stotine hiljada prognanih Srba, hiljade mrtvih, unesrećenih, osudio nekoliko čuvara u logoru Čelebić, u Bosni, i dva kosovska Albanca, neposredna izvršioca nižeg ranga.

Nije tačno, ako se zna, a zna se, da Haški tribunal nije zločinački, da je idejni tvorac, molim vas obratite pažnju na ovo, idejni tvorac Haškog tribunala, prvi predsednik tog suda, a nadam se, čini mi se, i zadnji, poslednji, Teodor Meron rekao, citiram: „Osnujmo ad hok sud, pre osnutka, i osudimo sve srpske vođe. Jedino ih tako možemo skinuti s vlasti. Narod stoji za njih.“ Završen citat.

Uvaženi narodni poslanici, gospodo iz tužilaštva, Haški tribunal, kao svedok vam kažem, to sam izrekao čim sam došao, sad ponavljam pred vama, pred građanima Srbije, je najveći pravni, najveći politički i civilizacijski izmet kojeg je iznedrila međunarodna zajednica.

Na kraju, mi smo juče ovde slušali jednu narodnu poslanicu koja je govorila o tome kako mi trebamo kodificirati odluku Haškog tribunala i Haški sud. Ona ne zna da tu nakazu od suda nije osnovao ilegalni organ. Osnovao ga je, kako sam rekao, Savet bezbednosti UN umesto Generalne skupštine UN. Nije ni čudo što ona kaže zato što je došla iz jedne minorne poslaničke grupe čiji je predsednik te grupe, verovali ili ne, bio kandidat za predsednika Srbije i koji je u programu naveo otcepljenje KiM od Republike Srbije. Između njega, a radi se o Nenadu Čanku, i Hašima Tačija nema nikakve razlike.

Na kraju, nije on jedini u ovom visokom domu, a nema ga nikada u ovom visokom domu kao poslanika, koji je takvu tezu javno izneo, ali građani su me zadužili da to kažem, ima još narodnih poslanika koji sede ovde u ovom visokom domu i jedan od njih je Čedomir Jovanović, koji je rekao, citiram, za Republiku Srpsku, „Republika Srpska je nastala na genocidu, na srebreničkom genocidu, na etničkom čišćenju nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata“, završen citata, 23.06. gospodnje 2012. godine.

Gospodo narodni poslanici i uvaženi građani, ja nosim vaš zahtev, tačno, precizno danas ovde, 05.04. gospodnje 2016. godine u deset sati i 16 minuta, Albin Kurti je izgovorio na B92 Info da bi voleo da predsednik Vlade u Srbiji bude Čedomir Jovanović i Žarko Korać, jer oni priznaju nezavisnost Kosova.

Dalje, 26.10.2012. godine Čedomir Jovanović je rekao: „Republička vlast je trebala i još uvek treba Vojvodinu da odvoji od Republike Srbije i da joj prizna puni suverenitet i ona treba biti nezavisna zemlja“.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, kao čovek struke, poslednju rečenicu vam govorim, postoje dve najveće mrlje u istoriji srpskog naroda. Jedna je bila 13.07.1813. godine, kada je vožda Karađorđa ubio Nikola Novaković, kada su mu oderali glavu, zasolili, napunili pamukom i poslali u Carigrad. I druga, 28.06.2001. godine, kada je predsednika Slobodana Miloševića grupa ljudi na čelu, pored ostalog, i sa jednim narodnim poslanikom Čedomirom Jovanovićem, kad su ga na prevaru na Vidovdan ispratili nevina u Haški tribunal.

Voleo bih da istorija demantuje ove moje reči, a sve će na videlo izići. Hvala lepo, uvaženi gospodo narodni poslanici.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Sonja Pavlović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala lepo.

Bilo je sporo, ali dostižno, te tako dobih i ja priliku da primedbujem o povredi Poslovnika, jer član 108. se krši u kontinuitetu, doduše, selektivno.

Ne vidim razlog zašto je prethodno govorniku, i ne samo njemu, već i gospodinu Rističeviću, dozvoljeno da krši član 106. Jer, evo, recimo, pošto brojke sve govore, gospodin Atlagić je govorio 23 minuta i jednu sekundu, od toga je prvih 11 minuta i 23 sekunde bilo posvećeno ekspozeu i bivšim vlastima. Onda je bio jedan mali pokušaj da u narednih tri minuta i 37 sekundi čujemo nešto o ovoj temi zbog koje smo se danas skupili, te smo završili sve na kraju sa još osam minuta i jednom sekundom o drugim temama, prethodnim režimima, prethodnim vlastima i ekspozeu.

Takođe, gospodin Rističević nam se obratio sa svojim belim stadima i čobančićima, vinogradima i svim ostalim što ga interesuje na potpuno neprimeren način i u trenutku kad uopšte ne treba raspravljati o tome. Pošto u svakom zlu ima nečeg dobrog, ja sam zaključila usput da je on izgleda u nekim rođačkim odnosima sa tom čuvenom porodicom tužioca Dedić, jer ih je tako zdušno branio da ja ne mogu da vidim drugi razlog, te vas molim, došlo je da vas molim, gospodine predsedavajući, mada se ovo odnosi delom i na prethodnu predsedavajuću, da se potrudite da član 108. ne kršite i da vodite računa o redu na Skupštini, odnosno da se poslanici drže utvrđenog dnevnog reda i da samo govore o temama koje su na dnevnom redu. Hvala vam najlepše.

(Marko Atlagić: Samo jednu rečenicu.)