Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/72-17

2. dan rada

12.05.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 18:35

  • TAGOVI

  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2017)
  • Zajednički jedinstveni i načelni pretres o tačkama 1 do 44. dnevnog reda (2017)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Milanka Jevtović Vukojičić, izvolite.
    (Marinika Tepić: Replika.)
    Nema replike.
    (Marinika Tepić: Ima. Kako nema?)
    Nema, ocenila sam da nema replike.
    Preterali ste.
    (Marinika Tepić: Ja preterala?)
    Apsolutno.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milanka Jevtović Vukojičić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem.

    Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, kolege poslanici i poslanice, u svom govoru osvrnuću se na jedan zakon, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podneo šef poslaničke grupe i narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović, zato što mislim da juče i danas od strane opozicionih poslanika ni jedna suštinska primedba nije izneta, u stvari jedina primedba koja je izneta odnosi se na to što je šef poslaničke grupe i narodni poslanik, Aleksandar Martinović, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, radio svoj posao, odnosno predložio Vladi, a Vlada Narodnoj skupštini Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.

    Tako radi šef poslaničke grupe SNS, i rad i odgovornost narodnih poslanika, to je ono što je prioritetno, kako za SNS, tako i za njene koalicione partnere. Naravno da su ovo izmene i dopune Zakona, nisu velike, ali su suštinski vrlo značajne i tiču se same biti Zakona o sudijama. Zašto su jako važne i zašto su jako značajne? Zato što je dužnost narodnih poslanika da prati i kontroliše implementaciju donetih zakona u Narodnoj skupštini.

    Narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović primetio je, i zato je predložio izmene i dopune Zakona, da je dosadašnja primena Zakona o sudijama, ima neke nepreciznosti koje treba jasnije definisati, a sve polazeći od Ustava, od člana 143. stav 4. koji definiše Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji. Iz tog razloga, nije logično da predsednici Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na složenost njihovog izbora i neodgovornost koju imaju, imaju isti mandatni period kao predsednici drugih sudova.

    Iz tog razloga predloženo je skraćenje mandata predsednika drugih sudija na četiri godine, uz mogućnost, naravno, da oni budu izabrani još jednom na mandatni period od četiri godine, ali to će, naravno, isključivo, zavisiti od efikasnosti rukovođenja pravosudnom institucijom, odnosno od efikasnosti njihovoj kao predsednika sudova.

    Ove izmene dopune i dopune Zakona, itekako su značajne i sa aspekta ostvarivanja prava građana koje je, inače, garantovano Ustavom i to prava građana na pravično suđenje, što i predviđa član 32 Ustava.

    Moram da kažem da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i resorno Ministarstvo pravde u prethodnom periodu donelo niz zakonskih rešenja čija je implementacija otpočela i koji, itekako, utiču i na pravnu sigurnost građana, ali i na poboljšanje sudijske funkcije, odnosno na poboljšanje pravosuđa uopšte.

    Napomenuću samo neke od tih zakona, to je Zakon o javnim beležnicima, odnosno notarima, na koji je Republika Srbija čekala čitavih 70 godina i doneti su u mandatu Vlade Aleksandra Vučića. Takođe, moram da istaknem i Zakon o izvršenju i obezbeđenju čija je primena počela 01. jula 2016. godine, i zahvaljujući čijoj primeni, odnosno zahvaljujući implementaciji ovog Zakona, imamo za 900.000 manje ranije rešenih izvršnih predmeta. Prema tome, na taj način, sudovi su, itekako, rasterećeni, a rasterećenje sudova znači zakazivanje češćeg suđenja, veća dostupnost pravde građanima, mogućnost da se češće zakazuju suđenja i da građani u razumnom roku ostvare svoja prava pred sudom.

    Moram da istaknem i finansijski ugovor koji se odnosi na izgradnju pravosudnih institucija, odnosno na izgradnju objekata pravosudnih institucija, a pre svega tiče se objekta Palate Pravde, površine 25.000 m2, radi se o jednoj od najvećih investicija u Republici Srbiji. Moram da pohvalim, takođe, i rekonstrukciju u Katanićevoj ulici, tj. Vojno-tehničkog instituta, gde su već počeli sa radom Drugi osnovni sud, Drugo osnovno javno tužilaštvo, Republičko javno tužilaštvo, Državno veće tužilaca, a i neki sudovi iz Palate Pravde su prebačeni. Ukupna površina tog prostora je 14.000 m2.

    Takođe, moram da istaknem da je Vlada sve ove godine 2013, 2014, 2015 godine, itekako, dala značaj na unapređenju, odnosno na izgradnji pravosudnih objekata i to širom Srbije, ne samo u Beogradu. Krajem prošle godine počela je izgradnja Prekršajnog suda u Požarevcu, u februaru ove godine počela je izgradnja Prekršajnog suda u Pančevu, 2016. godine, posle 20 godina, sazidana je prva zgrada u Raški i to je upravo zgrada za potrebe Prekršajnog suda.

    Moram da napomenem da je ovim projektom, odnosno budžetom, da su predviđena sredstva od milion i 300 hiljada evra za završetak radova Prekršajnog suda u Užicu. Uz Prekršajni sud u Užicu radi se na izgradnji i Privrednog suda.

    Naravno, SNS u Danu za glasanje, podržaće sve iznete predloge.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima Marko Đurišić.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Marko Đurišić

    Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
    Hvala predsedavajuća.

    Pokušaću u ovo malo vremena da još jednom ukažem na apsurdnost zakona, izmenama i dopunama Zakona o sudijama, odnosno na činjenicu da se danas u raspravi koriste suprotni argumenti u odnosu na raspravu pre četiri godine kada je ista ova većina promenila Zakon o sudijama koji je predviđao mandat predsednika sudova od četiri godine i mogućnost reizbora rečima da se time zakon usklađuje sa ustavnim pravilom da se predsednik Kasacionog suda bira na pet godina bez prava reizbora. To je bilo veliko dostignuće reformi SNS.

    Danas ne možemo da čujemo koji je to razlog, koji su to argumenti da se vraćamo na ono staro, ono što ništa nije valjalo. Koja je to pamet?

    Mogu da razumem predlog koji je došao od kolege Martinovića koji tada nije bio deo vladajuće većine, bio je u nekoj drugoj stranci. Ali, ne mogu da razumem ćutanje ministarke. Ona nije bila ministarka pre četiri godine, tri i po. Bio je njen kolega iz stranke i ona baštini valjda ono što je rađeno u prethodnom periodu, u vreme te većine, i da objasni kako on to nije bio u pravu kada je doneo ovde u parlament predlog izmena zakona da se ukine mandat od četiri godine i produži na pet i ukine mogućnost reizbora. Sada je ovo tako dobro.To je diskusija koju sam ja hteo da čujem, ali ne mogu da dođem.

    Puna su usta priče kako će ovo da pomogne efikasniji rad sudova, a evo ga primer tačka 9. dnevnog reda – Predlog za izbor sedam predsednika sudova koji je došao u Skupštinu 31. oktobra, gospodo, prošle godine, pre šest i po meseci. Tek danas je na dnevnom redu. Kako rade ti sudovi prethodnih šest i po meseci? Efikasno i u korist građana? Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran što šest i po meseci ovaj predlog stoji u proceduri i nije usvojen? A mi pričamo o efikasnosti i potrebi da sudovi rade efikasno i u korist građana. Kako su radili onda u ovih prethodnih šest meseci? Ko je garant ove većine koja se ovako ophodi prema izboru predsednika sudova da će se to promeniti u budućnosti? Nikakav.

    Potpuno iste argumente i diskusije slušamo kada se radi o izboru Tužioca za ratne zločine. Ne možemo da čujemo ko će biti podržan od strane većine. Isti argument - u Danu za glasanje podržaćemo najboljeg. Pre godinu i po dana nije bilo najboljeg. Kandidati koji su danas pred nama, jedna kandidatkinja je dobila 75 glasova, drugi kandidat pet glasova narodnih poslanika.

    Šta se promenilo u godinu i po dana da očekujemo da će sada imati izbor Tužioca za ratne zločine? Nismo čuli ništa, nijedan argument, nijednu podršku za njihov rad, program koji su izneli u budućnosti. I treba da čekamo zvonce u Danu za glasanje da vidimo ko će biti izabran. To je slika ove vladajuće većine i načina na koji se upravlja Srbijom već pet godina.

    Drago mi je da je tu ministar Vujović, koji juče nije bio tu, da kaže nešto o ovim zajmovima koje treba da uzmemo danas. Da kaže na koji način će biti potrošeno 182 miliona evra za zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća? Kako se ostvaruje recimo „Stub A“ gde kaže da ovaj zajam treba da obezbedi racionalizaciju struktura zarada zaposlenih u javnom sektoru i sprovođenje predaktivnosti kroz usvajanje Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

    Sad ja vas da pitam, u tom zakonu stoji do jula 2017. godine, a trebalo je da bude do 1. januara 2017. godine, biće donet Zakon o platama zaposlenih u lokalnim samoupravama i AP Vojvodine. Hoće biti donet do 1. jula ministre? Vi znate da neće. Vlada ne radi celu ovu godinu. Vlada će da padne za nekoliko dana. Imaćemo izbor nove Vlade. Da li će biti usvojeno 1. jula? Neće. I ako vi budete ponovo ministar finansija, vi ćete morati da odete u Međunarodnu banku za obnovu i razvoj i da kažete – izvinite, evo mi ne poštujemo obaveze koje smo preuzeli. Neće vam biti prvi put, tako da ste navikli. Ali, mi nećemo da vam damo podršku za to jer vi znate da ono što ste potpisali ne možete da ispoštujete. To je jedna tačka.

    Da ne govorim o stanju i o tome kakve efekte imamo u finansijskoj konsolidaciji javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i „Srbijagas“. Da li možemo mi uopšte i kada ćemo o tome da razgovaramo? Ni jednu jedinu reč nismo čuli o tome u dosadašnjoj raspravi, a evo spremili ste, poslali ste nam danas, Vlada jedino što radi, evo, nova dva sporazuma o dva nova kredita za EPS – 45 miliona evra i za EMS – 15 miliona evra. Ima li kraja tom zaduživanju, a da ne pričamo o rezultatima? Zadužujemo se na ime EPS, a proizvodnja struje manja 20% u januaru i februaru mesecu ove godine. Ko je za to odgovoran, neko rukovodstvo iz 2012. godine ili ljudi koji već pet godina urušavaju „Elektroprivredu Srbije“?

    To su stvari o kojima ovde treba da se razgovara i bez te rasprave nemate našu podršku za ove zakone.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala. Prošlo je vreme. Zahvaljujem.
    Reč ima Aleksandar Martinović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Javio sam se za reč kao predlagač zakona.

    Razumem da je prethodni govornik ozlojeđen rezultatima izbora na kojima je njegov kandidat teško potučen. Negde se sakrio u mišiju rupu. Niko živi ne zna gde je. Razumem da je prethodni govornik ozlojeđen što pripada stranci koja je toliko moćna i jaka da ne može da na predsedničkim izborima kandiduje svog predsednika, nego kandiduje potomka, kako beše Marijane, Murat Age Puzdevca. Ja to sve razumem.

    Razumem to što gospodin Đurišić ima jedan običaj koji je imao austrijski car Franjo Josif. Koliko vidim Marko Đurišić sedi sam a stalno govori – „mi“. Takve je proklamacije pisao Franjo Josif. Kaže – „mi Franjo Josif naređujemo to i to. Mi Franjo Josif naređujemo to i to“. Je li tako Marko?

    Sedi čovek sam bez predsedničkog kandidata, nigde živog poslanika oko njega nema iz njegove stranke i – „mi nećemo i mi nećemo i mi smo protiv i mi smo za ovo i mi smo za ono itd“.

    Prvo, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama stvar je potpuno jasna. NJegoš kaže – „Vrijeme je majstorsko rešeto. Prečistiće ono ove stvari. Sitnarije djecu zabavljaju“.

    Dakle, vreme je pokazalo da je zbog efikasnosti u radu sudova u Republici Srbiji, da je zbog kvaliteta rada predsednika sudova potrebno pristupiti izmenama Zakona o sudijama u smislu da se sa jedne strane napravi distinkcija između Vrhovnog kasacionog suda kao najviše sudske instance u Republici Srbiji, čiji se predsednik bira po Ustavu Republike Srbije na pet godina i ne može biti ponovo izabran i svih ostalih sudova u Republici Srbiji za koje sama ja, a ne mi, dakle ja kao narodni poslanik predložio da se predsednici sudova biraju na period od četiri godine i da mogu biti ponovo izabrani na tu funkciju i takođe predložio sam da predsedniku suda koji u toku mandata navrši radni vek sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata predsednika suda.

    Uopšte ne vidim razlog zašto su ovi predlozi izazvali toliku nervozu kod gospodina Đurišića koji očigledno smatra da je neka grupa – sam za sebe i ja nemam ništa protiv toga, ali mislim da Predlog zakona ne treba da stvara toliku impulsivnost jer je reč o jednoj promeni koja može samo da donese dobro po mom mišljenju srpskom pravosuđu.

    Gospodin Marko Đurišić je juče napustio sednicu Narodne skupštine kada je smatrao da mu je ovde postalo dosadno, pa nije ostao do kraja da čuje argumentaciju Srpske napredne stranke vezano za tačku 2. dnevnog reda, vezano za ovaj zajam, o tome su pričale i njegove bivše kolege iz Demokratske stranke, kako se mi dodatno zadužujemo, kako ne valja ništa u Elektroprivredi Srbije, kako se povećava javni dug, itd.

    Mi smo juče pokušali da objasnimo kolegama iz Demokratske stranke, pokušaćemo to i danas da objasnimo gospodinu Đurišiću da je u pitanju u stvari reprogram zajma iz 2010. godine, kada je kreditni rejting Srbije bio mnogo niži i mnogo slabiji nego što je sada, kada smo uzimali kredite po kamatnim stopama od pet, šest, sedam, osam i više posto, a sada reprogramiramo kredit po kamatnoj stopi od 2,2%.

    Sad gospodin „mi“ može da se okrene na glavu, ali činjenica je da srpska ekonomija i da srpske javne finansije stoje bolje nego kada je „mi“ i kada je njegov Boris Tadić upravljao ovom državom, kada smo imali stopu rasta bruto društvenog proizvoda minus 3,6%, a sada imamo 3%, 3,5%, idemo na 4%, kada nam se povećava kreditni rejting, kada možemo da pomognemo radnicima „Goše“, koje je gospodin „mi“ upropastio 2007. godine, kada je fabrika privatizovana. Dakle, sve su to argumenti zašto treba podržati ovaj Predlog zakona iz tačke 2. dnevnog reda.

    Takođe, gospodin „mi“ juče nije mogao da čuje argument Srpske napredne stranke da smo za prva četiri meseca ove godine uspeli da vratimo 700 miliona evra i da spustimo javni dug, što pokazuje da je politika Vlade Republike Srbije, da je politika Ministarstva finansija, da je politika Aleksandra Vučića apsolutno ispravna i da je ona dovela do toga da smo ozdravili našu ekonomiju i da smo ozdravili naše javne finansije i vi ćete gospodine Vujoviću u danu za glasanje i, naravno, Vlada Republike Srbije imati punu podršku poslaničke grupe Srpske napredne stranke i naših koalicionih partnera za Predlog zakona iz tačke 2. dnevnog reda, a da li će gospodin „mi“ da podrži vaš Predlog zakona, to je sada na njemu da odluči nakon što čuje argumentaciju i drugih poslanika iz Srpske napredne stranke.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar Dušan Vujović.
    Izvolite.
    ...

    Dušan Vujović

    Hvala lepo.
    Samo ću o činjenicama. Znači, vi ste u predlogu ove tačke dnevnog reda dobili i na engleskom i na srpskom dokument koji prati ovaj zajam. Smatrali smo da nije potrebno da vam objašnjavamo opštu prirodu takozvanih programskih zajmova, pošto tu sredstva idu za opštu upotrebu u budžetu, a programski deo se odnosi na stvari koje su po pravilu uglavnom ispunjene pre nego što je uopšte taj kredit bio na razmatranju Saveta direktora Svetske banke i da u potvrdi na strani 5. srpskog prevoda, tačke stub A, stub B i stub C postoje navedene pojedinačno sve stvari koje su urađene pre Saveta direktora. Znači stub A - zajmoprimac je usvojio okvir za praćenje sprovođenja Zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza, zajmoprimac je doneo Zakon o načinu određivanja, doneli smo prvu gornju granicu sa sve datumima i brojevima svih projekata navedenih ovde, zajmoprimac je usvojio Zakon o sistemu plata, to je bio onaj opšti zakon, pre godinu dana je donet.
    Tek „Pepu 2“ kredit će možda razmatrati ono o čemu vi govorite, „Pepu 1“ je već to sve urađeno, znači sve je urađeno, idemo dalje. Zajmoprimac je pre saveta Agencije za energetiku doneo saglasnost i program energetski zaštićenih lica i program restrukturiranja EPS, doneo je program Nacionalnog odbora optimizacije radne snage u EPS, plan finansijske konsolidacije „Srbijagasa“, navedeno taksativno, sa sve navodima dokumenata, datumima objavljivanja u „Službenom listu“ i svemu ostalom.
    Mislim da stvarno moramo da poštujemo činjenice. Ovde razgovaramo o ratifikaciji dokumenta koji je već usvojen sa gomilom dokumenata koji su doneti. Prema tome, radi tačnog informisanja – to sve postoji. Da li imamo snage da to nastavimo, što će biti predmet nastavka, pošto ovo nije kraj ovih reformi u ovom sektoru, to je drugo pitanje i to je pitanje posebne rasprave. Prema tome, ovo je sve doneto.
    Drugo, ovo čeka mesecima da bude usvojeno i reč je o 182,6 miliona evra. To su pare koje idu na opštu podršku budžetu, po kamatnoj stopi od 0,7%. Mnogi zajmovi su 6,7%, prosečna kamatna stopa našeg druga je 4,31% sa stanjem duga na 30. april ove godine.
    Stanje duga je bilo 24,15 milijardi evra, kamate su ove godine procenjivane da će biti 128, a ne 135, kao što smo planirali u budžetu. Biće bolje zato što je povoljnije kretanje valutnih kurseva i kamata u svetu. Znači, očekujemo da ćemo platiti 128 milijardi, što je milijardu i 40 miliona evra, što je u proseku 4,3%, 0,7% je šest puta jeftinije. Znači, mi ćemo sa ovih 182,6 miliona šest puta jeftinije platiti i vratiti neke kredite. Koliko će nam trebati, kolega Martinović je već rekao ovde da imamo 600 miliona manje zaduženje, da je deficit manji za 600 miliona evra nego što smo planirali i da smo smanjili dug za 650 evra od početka ove godine. Mi svaki cent beležimo i vodimo vrlo precizno. Prema tome, smanjujemo potrebno zaduživanje, smanjujemo potrebno finansiranje, a ovim refinansiramo obaveze po šest puta nižoj kamatnoj stopi.
    Ako mislite da to nije dobro, samo da napomenem jednu stvar koja ne piše nigde, Svetska banka ima vrlo ograničene resurse i daje ih samo tamo gde su sigurni da će biti ostvareni razvojni rezultati koji se planiraju. Mnoge zemlje ne mogu ni približno da dobiju po stanovniku onoliko sredstava koliko je Srbija dobila u protekle dve godine zato što se pokazali kao vredan partner koji ostvaruje ove stvari.
    Prema tome, bolje funkcionisanje EPS. Da li smo završili sve? Nismo, ne dobija EPS pare uopšte ovde. Ovo dobija budžet pare za sprovođenje programa restrukturiranja EPS-a, to je priroda „divalopman polis louns“, odnosno programskih zajmova, kojim se produžavaju reforme, a sredstva daju za budžet. Ovo je nedvosmisleno šest puta jeftinije od prosečnog zaduživanja Srbije, nedvosmisleno jako dobro za budžet, jako dobro za Srbiju, jako dobro za sve što radimo.
    Ako je to potrebno da kažemo još jače, ovo podržava sve ono što se dešava. To što je pala proizvodnja električne energije u prvom kvartalu, nije pala zato što je neko želeo, tu se dogodile razne stvari, uključujući loše vremenske uslove i nadam se da će oni vrlo brzo to kompenzirati, pošto taj pad nije normalan i nije održiv. Hvala lepo.
    (Marko Đurišić: Replika.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Kome je replika? Morate reći.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Marko Đurišić

    Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
    Hteo sam da se javim, kao što je i Martinović govorio o svemu, i o kreditima i o svemu.