Gospodine predsedavajući, 112. Koristili smo ga već danas, ali bojim se, izgleda da nije dovoljno i moraćemo opet još koji put, da se neke usijane glave ovde malo ohlade.
Član 112. vama daje pravo da vi odredite pauzu makar i na par sekundi, ali čisto da se neki kojima je to ovde očigledno neophodno malo saberu i u red dovedu. Zašto mislim da je pauza potrebna? Ne, samo zato što se maše poslovnicima s one strane sale samo da bi po sistemu – živ mi Todor da se čuje govor, svako sebi da oduška, pa priča šta god hoće, uključujući i one koji dobacuju upravo sada, i one koji se ljute kada im se kaže da im je ponašanje sirovo, a nikako da ga koriguju i promene. Dobro bi došla pauza i zbog toga što se internet pokreti sa po 1% i 2% rezultata na izborima trude da nam objasne da Poslovnik ne znaju.
Mi nismo dužni da slušamo ta njihova obrazloženja i ta dokazivanja. To što ne znaju, to je njihov problem. Zbog toga mislim da bi bilo zgodno par sekundi pauze.
Sledeće, da nam daju dokaze za ono što mi tvrdimo, da se iz tabloida oni snabdevaju informacijama, kvaziinformacijama, npr. iz sadržaja da je neka Emina bez šminke bledunjava domaćica. E, to je taj nivo diskusije, rasprave i svega ovde što se dešava. I mislim i zbog toga pauza.
Još nešto, takođe važno, pauza zbog toga što neki koji se ovde hvale da neke stvari rade infantilno, takođe i to treba da zadrže za sebe, a ne da opterećuju Narodnu skupštinu, i zbog toga par sekundi dobro bi došlo, gospodine predsedavajući.
Još jedna stvar, što se tiče priča o direktivama, nemojte da oni koji rade na navijanje ovde ustaju i pričaju o tim stvarima nama. Dakle, ako treba, neka se saberu, pa tokom te pauze koju ćete, nadam se, dati, popiju malo šećera, malo vode, zajedno, sigurno će im dobro doći i godiće im. A onima koji ne znaju o čemu je ovde danas reč, da se u međuvremenu snabdeju informacijama, naoružaju znanjem, pa da mogu da diskutuju. Ako nisu stigli da se pripreme za sednicu zato što su bili ovog vikenda u Blajburgu, razumem ali… (Isključen mikrofon.)
