Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/83-17

18.05.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Antić.

Aleksandar Antić

Apsolutno uvažavajući pravo i volju i želju svih narodnih poslanika da u svojim diskusijama imaju političke momente i političke poglede na stvari, ja sa njima neću da polemišem na taj način. Moram samo nekoliko stvari, čini mi se, radi celog ovog visokog doma i javnosti, da raščistimo, kao elementarne činjenice.
Prvo, da, mi smo prvog maja, prilikom posete „Kolubari“, rekli da će, radi svih stvari koje su neophodne da se urade u „Kolubari“ u narednom periodu, uključujući i ovo o čemu ste vi govorili. Znači, otvaranje Polja E, otvaranje Polja G i Radljeva, da investiramo 250 miliona evra u „Kolubaru“ iz sredstava „Kolubare“, EPS-a. Dakle, nije reč o bilo kakvim sredstvima kojima će intervenisati budžet ili Republika Srbija, nego su to sredstva „Elektroprivrede Srbije“.
Moram da podcrtam još jedanput, EPS i EMS sve svoje zajmove sami vraćaju, i to je uvek tako bilo. Možda ima neka stara priča Londonski i Pariski klub, što ja ne znam, ali ove sve iz novije generacije, obaveze sami vraćaju.
Kada je u pitanju „Elektroprenos Crne Gore“, apsolutno respektujem činjenicu da pojedini narodni poslanici prate cenu akcija na dnevnom nivou „Elektroprenosa“. Ja to zaista ne radim, niti sam upoznat sa tim podacima, ali mislim da ovde treba posmatrati širi kontekst tog posla.
Ponavljam, transbalkanski koridor, Crna Gora i njeno učešće u izgradnji kabla prema Italiji. Mislim da je činjenica da je EMS postao deo „Elektroprenosa Crne Gore“, odnosno vlasnik dela akcija u „Elektroprenosu“. To je strateški važna stvar za Srbiju. To je moje mišljenje. Možemo da polemišemo o tome.
Konačno, pitate zašto je u martu bilo smanjenje proizvodnje električne energije. Mislim da sam dao obrazloženje. Ako me uvažene kolege nisu pažljivo slušale, dakle, kada je mart u pitanju, prvo, u celom prvom kvartalu imamo problem sa hidrologijom i ona je 13% na današnji dan manje, nego u istom periodu prošle godine. Rekao sam da nam se desilo da se krajem februara aktivirala nestabilnost ili klizište na Polju D na pravcu prema Vreocima u dužini od 2,6 kilometara. Morali smo da izvlačimo tu opremu, da premeštamo proizvodnju na drugu lokaciju i tu smo proizvodnju na Polju D stabilizovali tek 12. aprila. Dakle, ceo mart Polje D je imalo samo simboličnu proizvodnju i onda u takvim uslovima „Tamnava-Zapadno polje“ nije moglo da da svu onu nedostajuću količinu uglja. Ako tome dodamo i činjenicu da „Tamnava-Zapadno polje“ ima lošiji kvalitet uglja, da je to ispod sedam hiljada kilodžula po kilograma za razliku od ovog sa Polja D koje ide i preko osam, a onda mi to, da kažem, peglamo bilansom miksom ta dva uglja. Onda je potpuno jasno zašto je došlo do tog pada.
Ponavljam, apsolutno nismo srećni, niti bilo ko normalan može da bude srećan zbog pada proizvodnje energije u EPS-u. Jako smo nezadovoljni na čelu sa premijerom, ministrima u Vladi. Ovde istine radi, najlakše je na ljude bacati kamen, govorim šta je dovelo do toga, ne bojim to vrednosno, samo iznosim činjenice.
Ponavljam, došli smo da branimo četiri zakona, nisam došao da branim EPS, kao što nisam branio ni te 2008. godine privatizaciju NIS-a, jer nisam ni sedeo u ovom parlamentu, već sam bio zajedno sa vama u nekoj od lokalnih samouprava. Volim da govorim ovde istinu i mislim da je obaveza nas ministara da kada dođemo pred parlament i javnost da iznesemo faktičko stanje bez ikakvog bojenja i bez ikakvog, da kažem, igranja činjenicama.
Samo to radim i nikoga ne branim i nadam se da ćemo, na bazi argumenata, da vodimo polemiku, a ne na bazi političkih potreba da u određenom trenutku svi zajedno udaramo u istu tačku. Nisam deo tog tima koji udara u istu tačku, već govorim istinu i pozivam sve da se bavimo činjenicama i brojkama sa kojima nema laži i nema prevare.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Snežana Paunović.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na set finansijskih zakona čije sprovođenje treba da se reflektuje pozitivno, pre svega, na privredni sektor. To su najpre dopune Zakona o osiguranju depozita i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.

Kao što smo čuli u obrazloženju ministra, njihova primena treba da doprinese odgovornom upravljanju sredstvima Fonda za osiguranje depozita i Fonda za zaštitu investitora.

Drugi set zakona jesu sporazumi o zajmovima kod inostranih banaka za energetski sektor. Prvi se odnosi na modernizaciju sistema za opepeljivanje TENT A, a drugi na realizaciju regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnom sistemu električne energije, čiji će korisnik biti JP „Elektromreže Srbije“. Obe ove investicije treba da doprinesu efikasnijem radu energetskog sektora, ali i efikasnijem sprovođenju mera zaštite životne sredine, na šta nas obavezuju i propisi EU.

Najpre bih se osvrnula na dopune dva usko povezana zakona, na Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Kao što se vidi, predložene dopune ovih zakona su komplementarne i predstavljaju usklađivanje odredbe Zakona o osiguranju depozita sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita. Izmene se odnose na unapređenje modela upravljanja sredstvima Fonda za osiguranje depozita i sredstvima Fonda za zaštitu investitora.

Sredstva ovih fondova se, po važećim zakonima, drže na posebnim računima kod Narodne banke kako bi bila dostupna za korišćenje za zakonom utvrđene namene. Dok su na čekanju za korišćenje, kako bi se zaštitila i uvećala, ona se ulažu u korisne finansijske transakcije, tako se dinarska sredstva ulažu u dužničke hartije od vrednosti, koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, a devizna sredstva se ulažu u strane hartije od vrednosti ili u strane banke koje daju najpovoljnije kamate. Ovo čini Narodna banka na osnovu ugovora i po odobrenju Agencije za osiguranje depozita.

Međutim, kako je sve prisutnija politika stranih banaka na zapadu, i to u evrozoni, da ne daju više pozitivne kamate na čuvanje deviznih sredstava, već naprotiv mnogi naplaćuju čuvanje inostranih deviznih sredstava na svojim računima. U tom slučaju se naša sredstva ne bi uvećavala za iznos pripisane kamate, već smanjivala za iznos negativne kamate za čuvanje sredstava.

Dakle, ako se bankarska kamata na deponovana devizna sredstva u inostranstvu zameni naknadom za deponovanje i čuvanje deviza, onda za deponenta nastaje trošak, a ne dobitak. Kako bi se ovaj problem rešio i smanjili gubici našeg novca, Vlada i Ministarstvo finansija, dopunama ova dva zakona predlažu zaštitu naših sredstava kojima raspolaže i upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Zaštita se obezbeđuje na način što će se u slučaju uvođenja negativnih bankarskih kamata na inostranom bankarskom tržištu devizna sredstva kojima raspolaže Agencija moći da ulažu, ne samo u dinarske, već i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.

Jedno ovakvo rešenje, koje je predloženo, predstavlja fleksibilan model čijom primenom se postiže brže reagovanje na promene bankarskih politika inostranih banaka, kao i potpuno adekvatnu zaštitu kroz sprečavanje smanjenja novčanih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita zbog negativnih kamatnih stopa u stranim bankama.

U tom smislu, nesporno je da su dopune dva navedena zakona jedan dobar korak ka još odgovornijem upravljanju sredstvima Agencije, odnosno pre svega sredstvima naših poreskih obveznika.

Kada su u pitanju sporazumi o zajmovima, koji su na dnevnom redu, htela bih da istaknem da su u pitanju razvojni krediti čijim sredstvima će se unaprediti jedan od nosećih sektora ekonomskog razvoja Srbije, a to je energetski sektor. Srbija ima ozbiljne energetske resurse i oslanja se na domaću proizvodnju, pa i na izvoz, raspolaže proizvodnim kapacitetima koji su u prethodnom periodu obezbeđivali energetsku stabilnost zemlje, čak i u veoma otežanim uslovima proizvodnje. O tome se ovde dosta govorilo, zapravo, ministar je u nekoliko navrata objasnio vrednost svega toga.

Energetika je sektor koji zahteva stalno održavanje i modernizaciju i razvoj, dakle to podrazumeva i jedno ozbiljno investiranje. Energetski proizvodni sistemi, kao što su hidrocentrale i termoelektrane, ali i prenosni sistemi zahtevaju neprekidna ulaganja kako bi se proizvodnja povećala i bila bezbedna. Razvoj koji podrazumeva modernizaciju samo radi povećane proizvodnje, već i radi štednje ograničenih prirodnih resursa i njihovog efikasnog korišćenja.

Ono što je važno jeste reći da je nezaobilazna i briga o zaštiti životne sredine, jer je poznato da energenti, pogotovo proizvodnja i upotreba uglja predstavljaju faktor rizika za zdravlje životne sredine, pa i za ljude. Sporazumom o zajmu koji je potpisan između „Elektromreže Srbije“ i Nemačke razvojne banke treba da se obezbede kreditna sredstva u visini od 15 miliona evra za realizaciju obaveze iz regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnim sistemima.

Primarni cilj ovog programa je obezbeđenje nacionalne energetske bezbednosti Republike Srbije, kroz obezbeđenje bezbednog i efikasnog prenosnog sistema. Konkretno, ovo bi značilo da će se ovim zajmom vršiti zamena dotrajale mreže nižeg naponskog nivoa od 220 kv, sistemom koji je mnogostruko većeg kapaciteta i višeg naponskog nivoa, odnosno od 400 kv.

Razvojni cilj ovog programa, u suštini, jeste doprinos održivom ekonomskom razvoju Republike Srbije usklađivanjem prenosnih sistema sa osnovnim postulatima energetske efikasnosti, ali i doprinos globalnoj zaštiti klime putem smanjenja emisije ugljendioksida. Finansiranjem ovog programa, od nacionalnog i regionalnog interesa, omogućiće se i transnacionalni prenos električne energije na velikim rastojanjima i to uz minimalne gubitke. Na taj način će se spajati energetska tržišta istočne i zapadne Evrope. Ono što je najvažnije ova investicija će garantovati sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije.

Kada je u pitanju drugi sporazum, odnosno Sporazum o zajmu zaključen sa Nemačkom razvojnom bankom, zajmoprimac je JP „Elektroprivreda Srbije“, a iznos zajma je 45 miliona evra. Republika Srbija takođe daje garancije u korist Nemačke razvojne banke, a sredstva zajma će biti upotrebljena za projekat modernizacije sistema za opepeljivanje TENT A.

Cilj ovog projekta je rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u TENT A. Nije tajna da je to, pre svega, najveća termoelektrana u Republici Srbiji, sa najvećim obimom proizvodnje, a samim tim i sa najvećom emisijom pepela i šljake. Postojeći sistemi će biti rekonstruisani, tako da se dobije unapređenje performanse za postupak opepeljivanja, a sve u skladu sa međunarodnim standardima zaštite životne sredine.

Razlozi za rekonstrukciji nalaze se u nameri da se dobije pouzdan tehničko-tehnološki sistem kojim će se pepeo, šljaka i gips iz ovih blokova TENT deponovati, uz zadovoljenje uslova zaštite životne sredine, a time i zaštite zdravlja stanovništva. Novim tehničko-tehnološkim rešenjima sprečiće se raznošenje pepela vetrom, nedozvoljeno zagađivanje podzemnih i površinskih voda, pre svega reke Save, sprečiće se zagađenje okolnog tla, kao i rešavanje otpadnih voda koje su u sistemu opepeljivanja.

Rekonstrukcijom će se, takođe, obezbediti ispunjenje zahteva, kako domaće, tako i evropske zakonske regulative iz oblasti zaštite vazduha, vode i zemljišta. Da podsetim, da je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa komunitarnim pravom, ali i prakse u sektoru zaštite životne sredine jedan od važnih uslova za članstvo u EU. Konkretno govoreći, rekonstrukcijom sistema za odlaganje pepela i šljake, odnosno primenom nove tehnologije za odlaganje pepela, drastično će se smanjiti uticaj odlaganja pepela na kvalitet površinskih i podzemnih voda, a zagađenje vazduha biće smanjeno na prihvatljiv nivo. Dakle, primeniće se ekološki poželjnije i prihvatljivije tehnološko rešenje.

Imajući u vidu kakve sve posledice po zdravlje građana koji žive u obodu termoelektrane, kao i po zdravlje prirode može proizvesti pepeo i šljaka iz te termoelektrane, smatram neophodnim rekonstrukciju postojećih sistema za otpepeljivanje koji ipak počiva na zastarelim tehnologijama.

Sa druge strane, ne treba uopšte zanemariti činjenicu da je pepeo iz termoelektrana značajan resurs koji se može koristiti u građevinarstvu, gradnji puteva i u druge svrhe te je procena da ovaj resurs vredi čak milijardu evra.

O ekološkom aspektu opepeljivanja će šire govoriti moj kolega Ivan Karić, a u kontekstu efekta koje očekujemo nakon realizacije projekta za koji se uzimaju zajmovi kod Nemačke razvojne banke potvrđujem da će poslanička grupa SPS podržati ratifikaciju ova dva sporazuma jer se radi o razvojnim projektima u oblasti energetike.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće i ove sporazume, ali i ostale zakone o kojima je parlament raspravljao na ovoj sednici. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vama.
Đorđe Vukadinović.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija, Pokret za spas Srbije
Poštovane kolege, gospodo ministri, nije čudo kada koleginica iz SPS da će SPS podržati ove zakone, ali jeste donekle iznenađenje, baš za one koji crno belo gledaju kada ja kažem da ćemo ja i moje kolege podržati barem deo ovih predloženih zakona, pre svega onih koji se tiču, naravno uz neke rezerve i amandmane koje smo podneli, Agencije za osiguranje depozita jer to jeste smisao, treba da bude smisao skupštinske rasprave, a ne ta crno bela podela koja nas povuče, na vlasti opoziciju, koja je prirodna, logična i potrebna, ali ne po svaku cenu.

Pre par nedelja smo ovde imali na žalost izuzetak, a treba da bude praksa i pravilo, jednu kvalitetnu raspravu sa dva predloga zakona, dva predloga medicinskih zakona o transfuziji i transfuziologiji i o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, gde za ministra Lončara, manje-više znate, poznato je javnosti, kakvo je mišljenje opozicije koji je imidž imao gospodin Lončar kada je izabran za ministra i kakve su kritike na njegov račun stizale, ali on je došao spreman sa dva ozbiljna predloga zakona i niko dobronameran nije mogao zbilja da prenebregne tu činjenicu da smo imali jednu kvalitetnu i dobru raspravu. To bi trebalo da bude zapravo uputstvo i preporuka kako bi trebalo da izgledaju ove naše debate, uključujući potrebu da se nekada vodi i polemika i da se nekada stavi akcenat i na ove političke dimenzije.

Danas imamo delimično taj slučaj, ali na žalost imamo i dva predloga zakona koje ja i moje kolege, a verujem i nadam se i dobar deo parlamenta ne može da podrži, jer se u ova druga dva predloga, tačke dnevnog reda radi zapravo o novim kreditima, odnosno dugovima i povećanju duga, ovoga puta za javna preduzeća, ali dug je dug, svejedno, i država Srbija i ova Skupština treba da daju garancije za taj dug koje dva javna preduzeća, odnosno ta dva kredita koja treba ta javna preduzeća da preuzmu.

Da se vratim na ono što je pozitivno. Ako sam dobro razumeo, ideja predloženih, ne ovih pozajmica, odnosno ne ovih kredita koje uzimaju EMS i EPS, već ova rešenja koja se tiču Agencije za osiguranje depozita jeste da sada ta Agencija ima mogućnost i dobija mogućnost da fleksibilnije raspolaže tim sredstvima i da umesto da da sredstva kojima raspolaže, sredstva Fonda kojima raspolaže, da ih ulaže samo u strane banke, sada može da ih plasira preko Vlade Srbije, odnosno preko države Srbije i kao hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka i država Srbija.

Mislim da je to dobro rešenje i preporučio bih samo da Vlada, odnosno ministar razmisli o tome da se izbaci iz Predloga zakona jedna ograda koja tu postoji da je to nešto što je na snazi samo dok traju te okolnosti. Koje okolnosti? Okolnosti, to su neke kolege rekle, ali da podsetimo na ono što je zbilja važno, da najveći broj banaka danas u svetu, tih kredibilnih banaka, kojima vredi i u koja je sigurno ulagati sredstva, zapravo imaju negativnu kamatu. Drugim rečima, one naplaćuju da bi vam čuvale novac.

Država Srbija kada bi čuvala taj novac u tim bankama mora da plaća u taj ukupan fond i sredstva se smanjuju. Zbog toga ovo rešenje mislim da je inače pozitivno i sada smo spremni da podržimo taj predlog i to rešenje, čak i u ovom generalnijem smislu. Zašto bismo se unapred ograničavali da ta mera važi samo dok su takve negativne kamatne stope na svetskom tržištu? Zašto naša država, zašto njene hartije od vrednosti ne bi bile jednako konkurentne ili barem učestvovale ravnopravno sa tim nekim stranim bankama? Na kraju krajeva, uvek nam je cilj ako možemo po dobrim uslovima, da ne bude rizik, a nadamo se da neće biti rizik ako se ova obećanja koja naša Vlada stalno daje delimično ispune, onda rizika neće biti i zašto ne bismo ulagali i plasirali preko Narodne banke i u domaće hartije od vrednosti?

Podržavam predlog rešenja, ali sugerišem da se odbaci ova ograda dok traju okolnosti koja zato na neki način favorizuje plasman stranim ili čak imperativno nameće plasman u stranim bankama.

Ta mera, ako se ne varam, a vi ćete me ispraviti, potiče iz vremena Mlađana Dinkića kada je on vodio glavnu reč o finansijama, pa dobrim delom i o ekonomskoj politici ove zemlje i ona je takođe imala neki smisao kada je donošena, ali mislim da je suviše restriktivna i unapred isključuje i kvalifikuje domaće hartije od vrednosti. U tom smislu podržavam taj predlog rešenja i sugerišemo da se ovo čak malo manje bojažljivo formuliše.

Meni je indikativno da ste vi u jednom trenutku rekli da vas čak kritikuju, da trpite kritike zbog samog tog rešenja kao da postoji neka cenzorska komisija, ne mislim u državi nego na nekom transnacionalnom nivou, koja je nesklona tome da se te hartije i taj novac ulaže i plasira na domaćem tržištu, verovatno ih straha od mogućnosti zloupotrebe. Zloupotreba je uvek moguća, ali posebno na neki način ako imamo poverenje u ljude koji vode tu agenciju, onda treba da imamo i poverenja da će ona voditi računa o interesima države Srbije, kao naravno i o tom novcu kojim raspolaže. Da li će to biti slučaj ili neće, to ne možemo unapred znati. Mera je dobra. Zaslužuje podršku i sa zadovoljstvom ću glasati za nju.

Na žalost, postoje druge dve tačke dnevnog reda, a tiču se ovih zajmova za Elektroprivredu gde ne možemo na taj način podržati zbog razloga o kojima smo delimično, gospodine ministre Vujoviću, razgovarali kratko jer nije bilo dovoljno vremena prilikom prethodne naše sednice i ako se ne varam u roku od pet dana vi ste ovde u prilici da branite čak četiri kredita, ne baš ista. Ovo su krediti za EPS i EMS, a ono su pare koje dobija država Srbija i budžet Vlade Srbije, ali je poenta ista.

Mi smo se dakle, kolege drage, skrećem vam pažnju, za svega sedam dana ili pet dana, zavisi kako brojimo, ovde obavezali da će se država Srbija zadužiti direktno ili indirektno, država ili javna preduzeća, što opet garantuje država, za, ako sam dobro sabrao, 283,6 miliona evra.

Prošle nedelje ili u ponedeljak smo izglasali 180 plus 41 i danas treba da se izjasnimo, odnosno ovih dana o pozajmici novoj, novom kreditu od 45 miliona evra i još 15 miliona evra. Znači, 45 za Elektroprivredu i 15 miliona za Elektromreže. Dakle, 45 i 15 je 60 i onih 223 od prošle nedelje, to je 283,6 miliona evra. Što kaže kolega, malo li je?

Znam i video sam iz ovih podataka da su to relativno povoljne kamate. Znam da umete dobro da obrazlažete, što ste prošli put demonstrirali, i da na neki način posle vašeg izlaganja nekada deluje kao da nam je to poklon otprilike, a ne kredit.

Zdravorazumski gledano, i građani Srbije to ipak znaju, dug je dug, a dug je uvek zao drug. Treba izbegavati zaduživanje kad god je to moguće. Dakle, moje pitanje vama direktno, odnosno sada i kolegi Antiću, odnosno vašem kolegi ministru Antiću glasi – ako je tačno da su bilansi kao što je predsednik Vlade rekao, bilansi EPS takvi da ima pola milijarde ili 440 miliona evra na računu, ako je ovaj kredit 10% ili 10 puta manji koji sada uzimamo od Nemačke razvojne banke, a za projekat koji je vredan i nema nikakve sumnje da je potrebno rešiti taj ozbiljan problem i tehnološki i ekološki problem sa Termoelektranom „Nikola Tesla“, zašto se onda uzima kredit, a ne radi iz tih takvih impresivnih rezervi koje EPS ima na računu? Dakle 440, a ovde je reč o 45 miliona. Znači, bukvalno 10%.

Isto tako, u tom svetlu, ovde pomenuta investicija u Crnogorsku elektromrežu deluje mi, a vi ćete reći vaše mišljenje, ili ste već rekli, sumnjivo i dubiozno, tim pre što mi samo delimično i minimalno, ako tako mogu da kažem, investirali u tu Crnogorsku elektromrežu, a to nas je koštalo, ako se ne varam, a vi ćete me ispraviti, upravo tih nekih desetak miliona evra, upravo onoliko koliko je ovaj drugi kredit koji Elektromreža Srbije uzima opet od Nemačke razvojne banke.

Ja osnovano sumnjam i voleo bih da podelim tu sumnju sa vama, sa kolegama, sa ministrima, sa javnošću, da ovo napadno zaduživanje, a nije ni prvo ni poslednje, koje se kada je reč o EPS ide i oslanja na nemačke izvore. Pitam sebe, pitam i vas, a vi me demantujte, meni će biti drago, da to može da se shvati kao neka vrsta predigre i pripreme terena za prodaju EPS ili makar EMS kao najprofitabilnijeg potencijalno dela Elektroprivrede upravo Nemačkoj? Recimo da se ti krediti ne vrate ili ne budu mogli da se vrate, onda će se pojaviti potreba ili kao spasonosno rešenje, to obično tako biva, tako je barem bivalo, pa onda uđemo u strateško partnerstvo, pa iz strateškog partnerstva zapravo korak po korak pojavi se kao manjinski, a onda vrlo brzo i kao većinski vlasnik i tako izgubimo kontrolu i nad tako strateškim i važnim preduzećem kao što je EPS.

Ovde su iznošeni dosta ubedljivi podaci, koje ste vi samo delimično i ne previše uspešno demantovali, o padu proizvodnje struje u Srbiji prvih meseci ove godine. Postoje olakšavajuće okolnosti i vi ste ih naveli, s tim što mislim da je ovaj klimatski argument možda najtanji, jer kao što ste videli i kao što se pokazalo, proizvodnja je padala još više u februaru nego u januaru, a još više u martu nego u februaru ove godine. Dakle, tu postoji problem.

Da to nije samo zlonamerno zvocanje nekih opozicionih poslanika, ja ću ovde citirati reči nekoga ko bi trebao i za vas i za moje kolege preko puta da bude vrhovni autoritet. To je predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je prilikom svoje posete pominjane ovde, upravo Kolubari, rekao, citiram: „Nama ove godine probleme pravi EPS zato što nema dovoljan rast proizvodnje u odnosu na prošlu godinu, imamo probleme u proizvodnji uglja, ne znamo kada će se rešiti Kostolac, imamo probleme sa klizištima, nismo napravili nove otkrivke“. Završen citat. To su, dakle, reči predsednika Vlade Aleksandra Vučića. E sad, možete dozvolite nama da onda to isto možda kažemo nešto oštrije i možda manje optimistički ili manje blago nego što je to zvučalo kod njega.

Dakle, problemi su realni, postoje i vi ste ih takođe u svom izlaganju ovde jednim delom prihvatili. Slažem se da su problemi realni i ne misli da su oni od juče i da oni idu na konto samo rukovodstva niti ove vlasti, ali skrećem pažnju da ima tu i, kako bi se reklo, pored objektivnih teškoća i subjektivnih problema i subjektivnih okolnosti. Šta su subjektivni problemi? To su kadrovi koji vode to preduzeće. Jer, ako sam dobro razumeo, a mislim da jesam, glavni problem zašto je smanjena proizvodnja struje, ne govorim sad o ovoj hidrološkoj situaciji, jeste manja proizvodnja uglja. Znači, TENT je manje proizveo struje jer je manje stizalo uglja iz Kolubare. Vidite, gle čuda, to je detalj koji je možda promakao javnosti, a možda i nekim kolegama, sadašnji vršilac dužnosti čitave EPS stigao je upravo iz Kolubare. To je gospodin Milorad Grčić. Dakle, on je direktno i indirektno odgovaran. Sada je direktor EPS, a doskora je bio upravo direktor Kolubare. Dakle, tu je teško pobeći od neke vrste i objektivne i subjektivne odgovornosti za aktuelno rukovodstvo EPS, iako je ono, ako se ne varam, u VD stanju.

Nezavisno od toga, bilo je reči o kadrovskoj osposobljenosti javnih preduzeća. Postoji jedna škola mišljenja, a dele je i neke kolege i u opoziciji i u vlasti, da je najbolje da se sve proda i privatizuje. Onda, rekao bih, kadrovi poput pomenutog gospodina Grčića, da ne bude da je sada on crna ovca, nije on jedini, možda čak nije ni najgori, dakle, kadrovi takvi, takva rešenja služe kao glavni argument kolegama nekima iz vlasti i iz opozicije, analitičarima i ekonomistima, uglavnom ove neoliberalne orijentacije, da kažu – evo, vidite, ta javna preduzeća, to je rupa bez dna, najbolje da mi to sve prodamo, da nam dođu stranci i onda kada bude privatno i to strano privatno, onda će da procveta. Ja se duboko ne slažem sa tom filozofijom, a verujem da se ne slažete ni vi, gospodine Antiću, a nadam se da se ne slažu ni kolege sa druge strane.

S druge strane, ako imamo takve kadrove i ako imamo takve bilanse kakve imaju mnoga javna preduzeća, a sada, bogami, plašim se da i EPS ide tim putem, da ne nabrajam neka druga, onda će to biti glavni argumenti, sjajan argument svima koji kažu – hajde da rasprodamo jer mi nismo u stanju da time uspešno rukovodimo. Da bismo taj argument izbili iz ruke, onda moramo ta javna preduzeća učiniti efikasnim na različite načine, a pre svega kvalitetnim menadžmentom.

U vašim rukama, i završavam time, gospodo i kolege, su i nož i pogača, apsolutna većina poslanika i praktično sva vlast u zemlji na svim nivoima. Pa, dovedite sposoban menadžment, nađite u svojim redovima ili sebi bliskim redovima ljude, stručnjake koji mogu to da dobro vode. Nemojte nesposobnim kadrovima da dajemo municiju onima koji žele da to upropaste da bi se pokazalo da su u pravu i da bi mogli da poentiraju i da kažu kako država, a pogotovo država srpska ne može da bude dobar vlasnik bilo čega. S tom argumentacijom se pokušala i prodaja Telekoma pre neku godinu. Ako je za utehu, i prethodna vlast je takođe pokušavala da proda Telekom, pa nisu uspeli. Od toga se odustalo i ovoga puta.

Dakle, ta vrsta neoliberalne, ja bih rekao pogubne ekonomske filozofije hrani se upravo lošim radom javnih preduzeća i lošim radom kadrova, kakvi su sada imam utisak i na čelu EPS. To se može sprečiti, to se mora sprečiti i onda i ovi krediti, ponavljam i završavam time, da za pet dana ova Skupština na neki način potvrđuje zaduživanje ove države u iznosu od 280 miliona evra, pa se takve situacije, nadam se, neće ponavljati, tj. moći će se izbeći. U protivnom nam sledi dužničko ropstvo, i to ne u nekoj dalekoj, nego u vrlo bliskoj budućnosti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Dubravka Filipovski

Samostalni poslanici
Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministri, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas u ovom visokom domu raspravljamo o dva seta ekonomskih zakona i dva zajma za EPS i EMS.

Što se tiče ovih ekonomskih zakona, moram da podsetim da smo mi pre dve godine i nešto, odnosno 3. februara 2015. godine usvojili novi Zakon o osiguranju depozita i o Agenciji za osiguranje depozita, i to iz dva osnovna razloga. Prvi je što su Agencija i Fond za osiguranje depozita bili ispražnjeni do poslednjeg dinara, pa je onda stečajem banaka i zaštitom deponenata država morala da interveniše sredstvima iz međunarodne zajednice i to od Svetske banke, Banke za obnovu i razvoj i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Te organizacije su tražile od nas da donesemo zakone koji će urediti i pitanje osiguranja depozita i pitanje rada Agencije, u skladu sa međunarodnim standardima. Mi smo to uradili 3. februara 2015. godine, a danas mi intervenišemo sa ovim izmenama u ova dva zakona zbog negativnih kamatnih stopa u evrozoni. Smatram to jednim korakom napred, korakom u dobrom pravcu, kada mi sami preduzimamo veoma važne korake koji nam pomažu da stabilizujemo naš ekonomski sistem.

Što se tiče zajmova od Nemačke razvojne banke za EPS i za EMS, od ovog zajma očekujemo efikasniji rad EPS-a i EMS-a i očekujemo da proizvodnja bude veća i da imamo određeni napredak u zaštiti životne sredine. Veoma je važno što je reč o zajmu koji ova dva javna preduzeća sama treba da izmire, a što je u stvari država samo garant zbog povoljnih uslova.

Složila bih se sa vama, gospodine Antiću, da EPS prolazi kroz ozbiljnu transformaciju i tranziciju, pored EPS-a kroz tu oblast transformacije prolaze i Železnice Srbije. Verujem da će se proces naših javnih preduzeća koja su već duže vreme u problemu zaokružiti u narednom periodu sa jednim pozitivnim ishodom. Naravno da to nije ni malo lako ni jednostavno.

Mislim da moramo kao država da iskoristimo maksimalno ogroman potencijal koji imamo i u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije. Tu nam pogoduju i mnogi regionalni projekti, a ovaj zajam treba da bude jedan zamajac za izgradnju transbalkanskog koridora, ali i da omogući rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat toga treba da bude kvalitetniji vazduh, sa ciljem da se zaštitimo od zagađenja i naravno uopšte vazduha i zemljišta.

Mislim da je veoma važno da se sva ova četiri zakona u danu za glasanje podrže i da su građani Srbije shvatili kolika je važnost uzimanja povoljnih kredita, odnosno zajmova, a isto tako koliko je važno da i preduzimamo određene korake u smislu zaštite našeg ekonomskog sistema kada su u pitanju negativni trendovi kamata u evrozoni. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Marko Đurišić, Ana Ćirić, Aleksandra Jerkov, Jelena Vujić Obradović, Zoran Krasić.
(Goran Ćirić: Prešli ste na listu?)
Na listu.
(Goran Ćirić: Mislio sam da ima još ovlašćenih.)
Pa neće niko od ovlašćenih. Poslaniče, nemojte, bili ste odve kod mene. Pitala sam da li želite sada ili posle. Rekli ste – sutra.
Reč ima Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Prvo ću krenuti od ovih zakona koji se odnose na garancije. Pokušaću da izbegnem priču o onome što smo napisali o amandmanima, pošto će o tome biti reči kada bude rasprava u pojedinostima. Moram da obavestim javnost da, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, 31. marta 2017. godine javni dug Republike Srbije iznosi 24,9 milijardi evra. Čitam vaše podatke, tako da nemate potrebe da bilo šta osporavate. To je u dinarima oko 3.089 milijardi dinara.

Moram da vam kažem da kod nas u Srbiji imamo tri načina prikazivanja stanja javnog duga i učešća javnog duga u BDP-u. Prema Zakonu o javnom dugu, 31. marta to je bilo 65,3%, prema metodologiji EU to je 62,1%, prema Zakonu o budžetskom sistemu to je 66,2%, a prema Narodnoj banci Republike Srbije možemo samo da pretpostavimo koliko bi to moglo da bude.

Drugi vrlo značajan podatak za ovu današnju raspravu jeste da je Republika Srbija u prva tri meseca ove godine imala transakcije po osnovu javnog duga i samo ću da navedem nekoliko. Kada su pitanju državne hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu, stanje 1. januara je bilo oko 1.000 milijardi dinara, a 31. marta to je smanjeno na 995 milijardi. Ako uzmemo Nemačku razvojnu banku, stanje duga 1. januara 2017. godine je bilo 10.542.000, a 31. marta to je 11.000.000 i nekoliko. Znači, raste.

Evroobveznice. Obaveze po osnovu evroobveznica su se nešto neznatno smanjile. Ako pogledamo kao indirektnu obavezu ovo što imamo prema Nemačkoj razvojnoj banci, onda vidimo da je stanje duga 31. marta 2017. godine povećano, to je 7.253 sa 6.951. Sve ovo iznosi, da vidimo u kakvim trendovima mi živimo, kakvi su trendovi i šta se donosi.

Stanje garancija Republike Srbije na dan 31. mart 2017. godine, Elektroprivreda, ako to pretvorimo, u milionima evra, to je 378 miliona evra, indirektna obaveza Republike Srbije. Ako pogledamo EMS, tu izmenite, oni nisu javno preduzeće, oni su akcionarsko društvo, u ovim vašim obrascima, kod njih se to zadržalo na 41,1 milion evra. Znači, Republika Srbija sa garancijama duguje ukupno preko 2,25 milijardi evra. Još jedan vrlo interesantan podatak jeste da od 2012. godine obaveze po osnovu garancija Republike Srbije za EPS od 184,5 miliona evra porasle su na ovih 378 miliona evra, što takođe ukazuje na neki trend.

Vrlo je interesantno za javnost i za Vladu da se upozna sa troškovima servisiranja javnog duga. Ja bih vas zamolio da obratite pažnju, citiram podatke koje Ministarstvo finansija ima. Vidite, troškovi servisiranja javnog duga od 1. januara do 31. marta 2017. godine, ovako izgledaju. Kada su u pitanju državne hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu, obaveze po osnovu glavnice, to je 930 milijardi dinara, a kamate 27 koma nešto. Znači, samo za kamate se isplatilo otprilike trećina glavnice. Vrlo interesantna stvar. Kod Nemačke razvojne banke za glavnicu je dato 47,5, a po osnovu kamata 1,7.

Interesantna je stvar i kod evro obveznica, ništa nismo plaćali po osnovu glavnice, ali smo 12,566 miliona dali po osnovu kamate i ako se pogleda spoljni dug, direktne obaveze za prva tri meseca, mi smo za četiri milijarde dinara više platili kamate nego glavnicu.

Vrlo interesantno i dobar pokazatelj šta se dešava sa našim javnim finansijama. Interesantno je da i u pogledu zaduženja, naše obaveze u dinarima su od ukupnog javnog duga 20%, evro od 40%, dolar 33 koma nešto posto. Vrlo, vrlo, interesantni pokazatelji ukazuju da treba biti vrlo oprezan prilikom bilo kakvog razmišljanja o direktnom i indirektnom zaduživanju.

Samo da vam skrenem pažnju da po osnovu emitovanih hartija od vrednosti sa stanjem na 31.3.2017. godine, naše obaveze u ovom mesecu iznose 138 miliona evra i 16,7 milijardi, to je za juni mesec, za maj mesec je 20 milijardi 520 miliona dinara i 100 miliona evra.

Svako ko ovo rastumači ove podatke videće da ovo naše zaduživanje poprima alarmantne tokove i da sve dolazi na naplatu. Još jedanput da ponovim da se ne bi zaboravilo, čitam zvanične podatke.

Ova Vlada je tamo negde jula meseca 2012. godine zatekla stanje javnog duga 15,469 milijardi evra, a 31. marta ove godine, stanje duga je 24,5 milijarde evra. Vi po pravilu emitovanjem hartija od vrednosti, trebate da se razdužujete. Imam podatke i o kretanju kamatnih stopa, takođe o nečemu što je vrlo nepovoljno.

E, sad ako uzmemo ova prva dva zakona, ja vas samo podsećam da Međunarodna banka za obnovu i razvoj, odnosno Svetska banka je odobrila kredit, projekat podrške Agencije za osiguranje depozita od 145,3 miliona evra i to se nalazi u koloni direktne obaveze prema inostranstvu, što podrazumeva da su to direktne obaveze Republike Srbije, nisu indirektne obaveze. I ako po tom osnovu plaćamo neku kamatu o kojoj ste pričali na početku, onda je to obaveza Republike Srbije, a ne Agencije za osiguranje depozita, jer je Republika Srbija namenski uzela taj zajam da bi sanirala Agenciju za osiguranje depozita, koja je 2012. godine ostala bez kapitala.

Zašto? Zbog „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“, „Univerzalbanke“, „Prve beogradske banke“, „SDPR banke“, da vam ne pričam šta je sve bilo, ali ste tada osnažili „Poštansku štedionicu“, pa ste joj dali mnogo više imovine i tako je agencija ostala bez kapitala.

Agencija za osiguranje depozita, osigurava 14,5 milijardi evra depozita fizičkih lica, mikro, makro i srednjih preduzeća. Dakle, 14,5 milijardi evra ukupnih depozita je osigurano, kvartalno, banke uplaćuju 21 milion evra, kao obezbeđenje da ukoliko banka krene u stečaj na dan otvaranja stečaja, počinju da se računaju rokovi u kojima agencija treba da sanira štediše i deponente. Sada se tu povezuju dva posla. Jedan je posao agencija, primarni zadatak da putem premije obezbedi sredstva u Fond za osiguranje depozita, do nekog standarda od 0,8% i ako ste vi projektovali 5%, i ako se pridržavate one direktive EU iz 2014. godine, ali ovom intervencijom u zakonu, gde se omogućava da devizna sredstva Fonda za osiguranje depozita se plasiraju u dužničke hartije od vrednosti hartije koje izdaje Republika Srbija je pogrešan potez.

Ona mobilna sredstva sa kojima treba da se zatvori, smiri situacija na bankarskom tržištu, umire deponenti, jer svaki stečaj prouzrokuje paniku, zašto to ne reći, vi imate nameru preko ovog zakona da na relativno dug vremenski period angažujete u državne hartije od vrednosti koje služe za popunjavanje budžetskog deficita i za neke kapitalne investicije. Mislim da to ne sme da se radi.

Zatim, Agencija za osiguranje depozita ima svoje depo račune kod Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije je komisionar za devizna sredstva koja se nalaze u fondu, a ovim zakonom vi omogućavate da komisionar emituje hartije od vrednosti i da kupac bude njegov agent, komitent.

Ovde se na jedan način prikriva situacija da nedostaju sredstva, tim pre što ste u poslovanju, ne kažem vi konkretno, nego u nekom ranijem periodu 2007. godine 11,8 miliona dinara je agencija izgubila u poslovanju sa hartijama u vrednosti, najkvalitetnijih banaka, Nemačke centralne banke, devizni depozit je u pitanju, odnosno plasiranje sredstava iz Fonda za osiguranje depozita radi kupovine hartije od vrednosti, takođe dužničke nemačke države.

Vi ste ovde sada nama napravili jednu priču, negativne kamatne stope, ali ste pogrešno predstavili. To su kamate koje se plaćaju na ono što ste se zadužili kod Svetske banke, a ovde po zakonu vi ste predstavili, ako devizna sredstva agencija plasira u inostranstvu na neki devizni račun, kao depozit, a tamo se kažnjava depozit sa negativnim kamatnim stopama, da se ta šteta ne bi desila, hajde mi to da uložimo u državne hartije od vrednosti, pa ste otvorili drugu temu.

Kako je moguće da se najveća zarada ostvaruje trgovinom dužničke hartije od vrednosti koja izdaje Republika Srbija? Šta je sa našim bankarskim sistemom? Dakle, 14,5 milijardi evra depozita, što štednje, što depozita i koliko je to deponenata? Dakle, 50.000, 100.000, koliko je to računa, 10, 15, 20.000 i sve su to pitanja na koja treba da se odgovori.

Nažalost, u obrazloženju ova četiri predloga zakona nema nijednog, ja moram da kažem, odgovora koji bi mogao da na neki način objasni ovo što sam pročitao, a to su zvanični podaci, to su vaši podaci.

Vi ovde kukate o lošem poslovanju. Ja sam samo vas citirao.