Jahja Ferhatović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Manojlović.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas imamo na dnevnom redu četiri meni zanimljive tačke dnevnog reda, a to su dva predloga zakona o dopuni zakona i dva predloga zakona o davanju garancija.

Od gospodina Vujovića čuli smo dosta vezano za Agenciju za osiguranje depozita, o interkalarnim kamatama itd. Ovde jedino što bih želeo da dodam, obzirom da su moje kolege dosta pojasnile već ono što je i gospodin Vujović objasnio, a to je da upravo ovakav odnos prema državi pokazuje jedan domaćinski odnos, čak i u ovom delu gde bi ovo verovatno neka druga Vlada propustila, a eto, zahvaljujući ovako dobrim ministrima prevashodno pobrinuli smo se da ova sredstava koja ne moramo, ipak iznađemo način kako da se sačuva i kako da se spreči poraz kreditnog zaduženja Republike Srbije, sve vezano za negativnu kamatu koja postoji u inostranim bankama.

Što se tiče Predloga zakona o davanju garancija kod Nemačke razvojne banke, ovde zaista samo mogu da dodam, tj. da postavim pitanje – kako je moguće da pojedini poslanici opozicije uopšte posumnjaju u način vraćanja kredita, obzirom da Nemačka razvojna banka postoji od 1948. godine? Zar zaista misle da ova banka tek tako odobrava kredite nekome za koje prevashodno ne izvrši proveru mogućnosti povraćaja sredstava?

Takođe, u prilog ovoj činjenici govori i to da, eto, EPS je uzela grejs period na pet godina, ali da su „Elektromreže Srbije“ prihvatile, tj. u neku ruku i tražile da grejs period bude samo tri godine, dakle, manji od onoga što bi mogli da dobiju, upravo iz razloga zato što smatraju da ovaj kredit mogu da krenu da otplaćuju znatno ranije.

Ovde je veoma važno da napomenemo da će javna preduzeća biti ti koji će vraćati ove kredite.

Drago mi je da smo i u toku jučerašnjeg dana a i danas imali prilike da čujemo pohvale na račun ministara, čak i od nekolicine poslanika iz opozicije, pa ovom prilikom želim i ja da pohvalim i gospodina Antića i gospodina Vujovića, a to pokazuje ništa drugo nego da su neopravdani i neosnovani napadi na gospodina Aleksandra Vučića, koje smo čuli juče u toku dana.

Ovo što je zaista bitno, to je da smanjivanje ove emisije štetnih gasova zaista je degutantno da pokušava bilo ko da predstavi građanima Srbije da se to radi da bi neki građanin EU imao čistiji vazduh, a da pri tome zaboravi one ljude koji žive u blizini Termoelektrane „Nikola Tesla“.

Takođe, čuli smo, nažalost, i da će navodno, maltene ovim rečima, ne bukvalno, pojačanje napona u mreži ubiti miša, pa će zbog miša uginuti mačka, pa će to dovesti da neko izgubi u nekom trenutku kuću. Zaista nemojte to da radite, da obmanjujete građane Srbije i da u isti koš stavljate nepovezive stvari.

Juče smo čuli da su neki pominjali da je to napad i da nešto mora ružno da se kaže čak i ako je zakon dobar, zato što se ovde mnogi bave politikom. Pre bih rekao da se mnogi ovde bave nažalost ne politikom nego politikanstvom, pa su, eto, juče iskoristili priliku, iako nikakve veze sa ovim dnevnim redom nema, da nablati gospodina Bratislava Gašića i Aleksandra Vučića. Ali, neka samo tako nastave, jer, sve što više blate, sve je manji broj ljudi koji im daje podršku. Eto, i danas taj gospodin koji je to radio nije tu, zato što ga još jedan odbornik napušta u Trsteniku, pored većeg broja koji je do sada otišao od njega. Sve što više napada, sve manji broj stoji uz njega, ali i uz ostale koji to tako čine, pa i u današnjem parlamentu.

(Zoran Krasić: Tema.)

Naravno, sve je ovo u temi.

Juče smo takođe čuli prigovore na direktore javnih preduzeća, kako se zapošljavaju i zašto se sistem ne primeni na „Elektroprivredu Srbije“, a isti ti su zaboravili da su u određenom trenutku javna preduzeća napravljena da bi ti počeli da rade, bez jednog jedinog dana životnog iskustva, kao prvo radno mesto u životu, pa postajali direktori javnih preduzeća.

Želim zaista da pozovem sve poslanike da podrže sve ove tačke današnjeg dnevnog reda, jer su domaćinske i pomažu razvoju i napretku Republike Srbije. Hvala puno.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću da govorim o dve dopune zakona – Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, koje su povezane, ali i veoma važne u ovom trenutku i koje govore o odgovornosti naše države i njenih institucija i prilagođavanju okolnostima na koje mi ne možemo da utičemo. Ali, zato možemo da vodimo računa o profitabilnosti u svakom segmentu.

Sistem osiguranja depozita fizičkih lica uveden je 2005. godine i Zakon o osiguranju depozita je poslednji uveden 2015. godine, 1. aprila. Novi Zakon o osiguranju depozita sada treba dopuniti zbog drugih uslova koji su nastali na međunarodnom bankarskom tržištu.

Da podsetimo, sistem osiguranja obuhvata sledeće kategorije deponenata, a to su, kako fizička lica, tako preduzetnici, mikropreduzeća, mala preduzeća i srednja pravna lica. Cilj osiguranja depozita jeste da deponentima pruži sigurnost uloga i da se doprinese opštoj stabilnosti finansijskog tržišta. U slučaju stečaja ili u slučaju likvidacije banaka, Agencija za osiguranje depozita mora da omogući brzu i jednostavnu isplatu sredstava deponenata do 50 hiljada evra.

Šta se dešava sada na međunarodnom bankarskom tržištu? S jedne strane, postoji visoka štednja, čiji vlasnici ne žele trošiti ni investirati, a potražnja za kreditima je dosta niska. Perspektive za profitabilna ulaganja prilično su nesigurne, kako za banke, tako i za poslovni sektor u evro zoni.

Depoziti kao tradicionalni izvor sredstava banaka praktično postaju visok trošak operativnog funkcionisanja banaka, te ne čudi zašto su pojedine banke u razvijenijim zemljama uvele negativnu kamatnu stopu na štednju. Štediše tako praktično plaćaju bankama naknadu za čuvanje depozita, tim više ako se oni čuvaju kod banaka koje su sa reputacijskim kapitalom i koji ih, po definiciji, čini poželjnijima.

Iako negativna kamatna stopa predstavlja paradoks sa pozicije našeg današnjeg načina razmišljanja i iskustva, slična situacija postojala je i u vreme „zlatnog standarda“, kada su vlasnici zlata plaćali bankama naknadu za čuvanje.

Euribor, o kome su govorile moje kolege koliko juče, tako i danas, koji predstavlja u stvari međunarodnu bankarsku stopu i cenu koju banke nude jedne drugima pozajmicu na međunarodnom bankarskom tržištu je već jedno izvesno vreme u negativnom saldu, tako da je tromesečni euribor 0,331, šestomesečni 0,250, što je jako nisko, a samim tim je u minusu. To neće prouzrokovati drastično smanjenje kamatnih stopa za kredite u evrima u našoj zemlji, iako su sada krediti povoljniji, većinom se sastoje od fiksne i varijabilne kamatne stope, u skladu sa odlukom Evropske centralne banke koja je snizila euribor, da bi podstakla prvenstveno razvoj evropske privrede i krediti u našoj zemlji su svakako jeftiniji.

Sve navedeno što sam do sada rekla podstiče da štediše što više investiraju i time ožive ekonomsku aktivnost, a u slučaju da mere izazovu nestabilnost depozita i budući rast kamata, mogao bi izvući bankarske sisteme razvijenih zemalja iz postojeće zamke likvidnosti.

Mnoge poslovne banke u Evropi koje su uvele negativne kamatne stope prema klijentima su izuzetno retke, to su izolovani primeri, i to isključivo sa poslovnim i velikim korporativnim klijentima za depozite iznad određenih visoko postavljenih vrednosti.

U Srbiji postoje pozitivne, relativno aktivne kamatne stope, kao razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kako u dinarskom, tako i u deviznim kreditima, što omogućava bankama da posluju profitabilno, pa stoga cena koštanja izvora, u odnosu na upotrebu sredstava ne može biti opravdanje za razmatranje uvođenja negativnih kamatnih stopa na našem tržištu. takođe, Narodna banka je izdala saopštenje gde je analizirala sve ovo o čemu pričam, a uvećanje baze domaćih depozita je od ključnog značaja za finansijsku stabilnost u Srbiji što, imajući u vidu karakteristike našeg finansijskog sistema, je sigurno izraženije u odnosu na zemlje čije centralne banke primenjuju negativne kamatne stope. Negativne kamatne stope na međunarodnom okruženju nisu primerene i nisu opravdane u domaćim uslovima, niti mogu služiti kao smernice za ponašanje domaćih banaka.

Sa ovim dopunama zakona koje sam napomenula, čl. 4. i 7, prvenstveno se vodi računa o fleksibilnosti upravljanja sredstava, o smanjenju troškova fonda i zatim o pozitivnim stopama prinosa na hartije od vrednosti. Imajući u vidu da je obaveza zakonska, da valutna struktura fonda bude 85% u deviznim sredstvima potpuno je logično i potpuno je neophodno zato što naša Vlada, Ministarstvo finansija predlažu ovakvu dopunu zakona u ovakvom trenutku.

Narodna banka Srbije u svoje ime i za svoj račun Agencije devizna sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže uglavnom u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Međutim, izuzetno u ovim uslovima koje sam napomenula na međunarodnom bankarskom tržištu i u okolnostima značajnih promena, devizna sredstva Fonda za osiguranje depozita može ulagati u devizne dužničke hartije od vrednosti. One hartije od vrednosti se u stvari po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi isplaćuju u određenom momentu, u tačno utvrđenim periodima dospeća, tako da u suštini ne postoji rizik za one hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije. Sredstva Fonda za osiguranje depozita ulaže se prvenstveno da se održe prihodi, da se umanji rizik i da s održava likvidnost Fonda.

Fiskalna disciplina, sa ovim bih završila, će svakako uticati na poboljšanje dužničkog rejtinga naše zemlje, koji je iz godine u godinu sve bolji, a najavljenom privrednom rastu svakako pogoduju niske kamatne stope. Imamo odgovornu državu, odgovorno Ministarstvo, Narodnu banku Srbije koji donose prave i jedine moguće mere kako bi se sve više otvorile perspektive povećanja investicija i zaposlenosti. Hvala na pažnji.

Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o dva zakona, prvi je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke Razvojne banke, KfW Frankfurt na Majni, po zaduženju javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije Beograd“, Projekat modernizacije sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla A“.

Naime, Republika Srbija je garant povratka zajma koji iznosi, u ovom momentu, 45 miliona evra od strane Nemačke Razvojne banke. Takođe, Elektroprivreda sama ulaže 10 miliona evra. Ukupan projekat iznosi 55 miliona evra. O čemu se radi? Radi se, pre svega, o rekonstruisanju kompletnog sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake. Znači, bavimo se ekologijom. Vrlo brzo će doći dan kada ćemo morati da otvorimo Poglavlje 27, a tu smo poprilično tanki, što se tiče naše nam lepe Srbije, jer smo 2012. godine, kada smo došli na vlast zatekli 3.500 smetlišta.

Građani Srbije naprave na godišnjem nivou negde oko 2,5 tona otpada, što je nedopustivo. Ovo je jedan od koraka, ubrzanih koraka koje moramo brzo odraditi nekako, ne bili smo se približili standardima Evropske unije. Naime, šta se dešava? Od silnih projekata koje smo dobili odradili smo 80% projekata, što se tiče otpadnih voda, prečišćavanja voda i zaradili dobar bonitet, imamo i kredibilitet kod stranih banaka, na osnovu toga i dobijamo ove zajmove.

Treba pohvaliti Vladu i Ministarstvo energetike, rudarstva, kao i Ministarstvo finansija, zbog uslova koje smo dobili. Naime, vratićemo ovo tek za pet godina, počinjemo da vraćamo dug. Vraćamo ga po izvanrednim kamatama, kamata je fiksna i iznosi 0,8%. Ovo sve govori o jednom jako dobrom poslovnom ambijentu i o društveno korisnom ponašanju.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd, za Projekat „Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu“. O čemu se ovde radi? Ovde se radi o zajmu koji iznosi 15 miliona evra od Nemačke Razvojne banke, takođe, Elektromreža daje devet miliona evra i dobijamo donaciju od Evropskog fonda za zapadni Balkan 6,5 miliona evra. Ukupna vrednost projekta je 30 miliona evra i sigurna sam da će se zamenom mreže Elektroprivrede Srbije desiti to da više neće biti nestanka struje, da ćemo, što se tiče ekologije, doći na jedan vrlo zavidan nivo.

Kada smo kod ekologije, Poglavlje 27 nas vrlo brzo čeka i nadam se da tu nećemo imati nekakvih poteškoća da uđemo u Evropu. Radimo po svim standardima Evropske unije i sigurna sam da će u Danu za glasanje sve moje kolege, a i ja, podržati predloge ovih zakona. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, članovi Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u dosadašnjem toku rasprave čuli smo sve što se trebalo čuti, sve što je trebalo reći o predlozima zakona koje, na predlog Vlade Srbije, usvajamo na ovoj sednici.

Izražavam svoje zadovoljstvo što su vaša ministarstva, gospodo ministri, a posebno vi, i ovim predlozima zakona pokazali svoj domaćinski odnos, kao i cela Vlada, u vođenju države, što narod očigledno prepoznaje. Videlo se to i na izborima.

Kod prva dva predloga zakona, jasno je, radi se o još jednom načinu smanjenja troškova u radu Agencije za osiguranje depozita, pa su samim tim i prihvatljivi i posle vaših uvodnih obrazloženja, mislim da nema potrebe dalje obrazlagati.

Kod druga dva zakona radi se o garancijama koje Republika Srbija daje Nemačkoj Razvojnoj banci za zajmove EPS-u i EMS-u, a reč je u iznosu od 45 miliona evra Elektroprivredi Srbije, kojim se unapređuje zaštita životne sredine u Srbiji i paketi ugovora o zajmu od 15 miliona evra, napominjem, uz donaciju u iznosu od 6,5 miliona evra za potrebe Elektromreže Srbije, za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“. Ovi zajmovi su veoma važni za razvoj energetskog sektora Srbije.

Kredit za EPS, čiji je rok otplate 12 godina, uz početak od pet godina, a za koji je Vlada Republike Srbije dala garancije, odnosi se na finansiranje i modernizaciju sistema transporta pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Taj zajam će biti iskorišćen za rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat će biti bolji kvalitet vazduha, jer će se sprečiti da vetar raznosi pepeo iz TENT-a, a ponekad će zaštiti i od zagađenja podzemne vode, reku Savu i zemljište.

Zajam i donacije EMS-A zaokružiće drugu sekciju prve faze gradnje projekta „Transbalkanskog koridora“, a koja ukupno ima četiri sekcije. Reč je o projektu koji vredi oko 30 miliona evra i on će, uz podršku Nemačke, biti povoljno finansiran zajmom koji odobrava Nemačka Razvojna banka KfW.

Dakle, reč je o projektu koji ima grant ili donaciju od 6,5 miliona evra koji obezbeđuje Evropska unija. Bez pomenutih novčanih sredstava, EMS ne bi mogao sam da finansira „Transbalkanski koridor“, koji predstavlja projekat od ogromnog državnog regionalnog, ali i evropskog značaja.

Taj „Transbalkanski koridor“ na relaciji, u ovom slučaju, između Kragujevca i Kraljeva, je projekat od ogromnog značaja, državnog i regionalnog, odnosno evropskog značaja, a druga sekcija prve faze podrazumeva podizanje prenosne mreže centralne i zapadne Srbije na 400 kilovoltni naponski nivo, mi znamo da je prenosna mreža naponskog nivoa 220 kilovolti, u tim delovima Srbije, pri kraju svog životnog veka sa prosečnom starošću oko 50 godina, pa je svakako neophodno izvršiti modernizaciju.

Iz ovog što sam izneo, očigledno je da ću prihvatiti i predlažem i ostalima da prihvatimo ove predloge zakona i da ih izglasamo. Hvala lepo.

Olivera Ognjanović, narodni poslanik.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo poslanici, pred nama je danas set predloga izuzetno važnih zakona, a govoriću o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist nemačke banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ u korist ostvarenja projekta modernizacije sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla“.

Činjenica je da ulažemo velike napore kako bi dostigli nivo i dokazali da je Srbija zemlja koja može da prati evropske standarde, zemlja u kojoj Vlada brine o kvalitetu života svojih građana.

Pomenuti Predlog zakona će u velikoj meri pomoći modernizaciji i standardizaciji jedne od najvažnijih termoelektrana u Srbiji TENT A. Ove godine smo imali primer koliko jedna oštra zima može dovesti do ogromnog povećanja potrebe za toplotnog energijom. Međutim, porastom potrošnje uglja u elektranama dolazi do povećanja količine šljake i pepela, pa se sve veća pažnja posvećuje njihovom smanjenju i odlaganju, kao i mogućnostima korišćenja nastalog otpada.

Deponovanje bilo kog materijala, pa i pepela i šljake, vrši se kada je dalja upotreba toga materijala nemoguća ili kada nije dovoljno detaljno sagledana mogućnost njegove dalje primene, kao i kada se želi smanjenje uticaja tog otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi. U dodiru sa podzemnim vodama i okolinom mikroelementi dospevaju u prirodni vodeni sistem. Ulaskom u ciklus kretanja vode utiču na biljni i životinjski svet i čoveka.

U konkretnom slučaju opasno je to što se deponija nalazi nedaleko od reke Save, te je mogućnost dospevanja štetnih mikroelemenata u reku povećana. Pepeo je besplatan materijal koji može poslužiti kao zamena drugim materijalima, čime se čuva okolina i smanjuje eksploatacija tih materijala. Uklanjanjem, odnosno primenom moderne tehnologije koja će biti primenjena za transport i skladištenje pepela i šljake sa deponija utiče se na očuvanje životne sredine.

Takođe, postoji i finansijska ušteda, jer termoelektrane ne moraju plaćati takse na ime deponovanja otpada. Do sada već imamo primer Termoelektrane „Nikola Tesla B“ gde je 2012. godine instaliran sistem za prikupljanje, transport i odlaganje pepela. Primenom ovog sistema nove tehnologije, sprečeno je razvejavanje pepela sa 400 hektara deponija i deset puta je smanjena količina vode za transport pepela, a time je trajno zaustavljeno zagađenje podzemnih voda.

Trenutna upotreba pepela i šljake u Srbije je sporadična i neplanska, najviše u oblasti proizvodnje cementa. Znači, dva su momenta najznačajnija kod ovog predloga zakona, a to je neophodnost modernizacije sistema za otpepeljivanje termoelektrana kako bi se borili protiv zagađenja. Modernizacijom transporta, pepela i šljake je tehnološko rešenje kojim se povećava zaštita vazduha, vode i zemljišta i dostižu evropski ekološki standardi. Kako bi rekao poznati svetski naučnik, ekolog, Gej Mekfirson – ukoliko stvarno misliš da je problematika zagađivanja manje važna od ekonomije, probaj ne disati dok brojiš novac.

Zbog toga smatram da je apsolutno neophodno raditi dalje na modernizaciji, a pre svega na zaštiti životne okoline i svih nas od opasnih materija. U potpunosti ću podržati predlog zakona koji će omogućiti modernizaciju TE „Nikola Tesla A“. Mislim da se ovde nikako ne smemo zaustaviti, jer smatram da je neophodna dalja tranzicija našeg energetskog sektora. Hvala.