Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Miladin Ševarlić

Poslanička grupa Dveri
…sa 2.200 fotografija ubijenih Srba i kada se setimo šta je rađeno jadnom Martinoviću na Kosovu.
Član 107, uvreda dostojanstva Skupštine.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kolega Ševarliću, ja ne mogu da zabranim poslanicima da pričaju o političarima iz prošlosti. Ne vidim da je član 107. prekršen.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, po amandmanu.
Izvolite.
...
Srpski pokret Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovani predsedavajući, hvala.

Želeo bih da iskoristim preostalo vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i da još jednom pojasnim suštinu ovog amandmana iz ugla ekonomskog patriotizma i onoga što smatramo domaćim ekonomskim interesom.

Kolega iz vladajuće većine je izrekao jednu misao, koja je revolucionarna za Narodnu skupštinu Republike Srbije, da danas širom Evrope i sveta države intervenišu u privredi. Mi smo već 17 godina taoci neoliberalne ekonomske misli koja tvrdi da država ne sme da se meša u privredu, da je tržište slobodno i da država treba da se povuče kao regulator iz tržišne utakmice.

Ovo je prvi put da čujem od strane nekoga iz vlasti da se vreme u čitavoj Evropi i svetu promenilo, da uspevaju upravo one države koje se direktno mešaju u tržišnu utakmicu, koje direktno regulišu privredne aktivnosti i koje, naravno pametne države, staju na stranu domaće privredne aktivnosti nasuprot interesima stranih banaka i stranih firmi koje pokušavaju da ostvare maksimalni profit na vašoj teritoriji i da taj ekstra profit iznesu u inostranstvo, a čak i da ih dodatno ne oporezujete za iznošenje tog ekstra profita.

Dakle, ovo je suštinski amandman koji otvara novu ekonomsku eru u Srbiji, kako da sopstvene izvore stavimo u funkciju sopstvenog domaćeg ekonomskog razvoja?

Gospodine ministre, gospodine Antiću, hoćete da vam budem vrlo konkretan i precizan? Ozbiljna ekonomska misao analizira u kojim privrednim granama u domaćoj privredi možemo da budemo konkurentni strancima, i kaže da je domaći IT sektor jak da može da bude konkurentan, da je poljoprivreda izuzetna i da ima izvoznu orijentaciju, da ima ogroman profit na godišnjem nivou, da turizam, recimo, raste i da je velika naša šansa. Šta onda radi ozbiljna država? Ovakve sopstvene izvore finansiranja, kao što su devizne dužničke hartije od vrednosti Narodne banke Srbije i Republike Srbije, stavlja u funkciju otvaranja novih radnih mesta u ovim privrednim granama koje su profitabilne i ta sredstva, naravno, uzimajući čak i neki profit, možemo i o tome da pričamo, vraća u Fond Agencije za osiguranje depozita i samim tim obezbeđuje sigurnost svih štediša u Srbiji.

Dakle, osnovna stvar svake ekonomije je kako zameniti uvoz domaćom proizvodnjom, kako podržati domaće proizvodne kapacitete, kako prema tome povećati broj zaposlenih u domaćoj privredi, povećati poreze i doprinose koji dolaze u budžet preko toga i obezbediti zapravo domaći privredni razvoj. To je suština ovog amandmana.

Problem je, ja vam o tome govorim, vi to ne smete da uradite zato što imate tutora iznad glave, zato što mislite glavom Svetske banke i MMF, a ne logikom domaćeg ekonomskog interesa zato što su vaši eksperti, eksperti iz propale ere neoliberalne ekonomije…
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kolega Obradoviću, malo o amandmanu.
...
Srpski pokret Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
… Dušan Vujović, Mlađan Dinkić...
Gospodine predsedavajući, pre svega ja se vama zahvaljujem, mislim da ste omogućili jednu korisnu i kvalitetnu raspravu i želim u tom smislu da dovršim još jednom svoju misao što se tiče konkretnog amandmana.
Znači, konkretnim amandmanom mi smo predložili da ove devizne, dužničke hartije od vrednosti, koje izdaje Narodna banka Republike Srbije i Republika Srbija, ne budu samo čuvane za osiguranje depozita za domaći bankarski sektor, nego da budu i stavljene u funkciju ulaganja u domaće privredne aktivnosti i u velike infrastrukturne radove, ponavljam, koji su profitabilni i koji će ta sredstva vratiti u Fond Agencije za osiguranje depozita, a u međuvremenu će uraditi još jednu korisnu aktivnost dok ta sredstva, ponavljam, stoje negde, zaposliće nove ljude, pokrenuće domaću privrednu aktivnost, pojačaće izvoz i na svaki drugi način ćemo obrnuti sopstvene pare.
Mislim da je to suština ekonomije. Imamo naše pare, obrćemo naše pare, a istovremeno čuvamo sigurnost Fonda Agencije za osiguranje depozita i štediše u srpskim bankama su sigurne, a sa druge strane te smo pare okrenuli, obrnuli, povećali privrednu aktivnost, napravili neke velike infrastrukturne radove, zaposlili neke nove ljude, pojačali priliv u budžet preko poreza i doprinosa na novozaposlena lica.
Ne znam kome nije jasno da je ovo naš domaći ekonomski interes. Ne vidim da je neki ministar ustao da mi kaže da nisam u pravu i da ima nešto sporno u ovom ekonomskom konceptu. Recite šta je sporno u ovom ekonomskom konceptu ili recite da vi ne smete da sprovedete ovaj ekonomski koncept iz prostog razloga što ste u zavisnosti od MMF i Svetske banke koji vam to ne dozvoljavaju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ekonomski patriotizam nije obrtanje, pa sad tu mi nešto zarađujemo, ne zarađujemo. Ekonomski interes uopšte Republike Srbije je da ima stabilne finansije, da ima visok rast i da ima povećan izvoz. Zašto? Zato što jedino tako možemo da pokrijemo ne samo deficit koji imamo u budžetu, kao i sve države u regionu, kao i razvijene države, već možemo i da smanjimo javni dug. Sve bi to bilo lepo kao što predlagač govori kad ne bi imali dugovanja, a ta dugovanja postoje unazad više decenija. Nije to samo odlika srpske privrede, već zemalja u regionu.

Što se tiče uopšte liberalnog koncepta ekonomije, on je karakteristika svih razvijenih ekonomija. Naravno, i te razvijene ekonomije danas su u situaciji da prave planski budžet, odnosno da planiraju određena svoja finansijska sredstva. U trenucima kada dođe do nepovoljnih efekata na tržištu kapitala, kao što je došlo do svetske ekonomske krize, jedna Nemačka koja ima slobodno tržište i visok stepen konkurencije privrede, došla u situaciju da mora da zaštiti svoju automobilsku industriju intervencijom države. Ona smatra za sebe da je tu najveću grešku uradila. To je bio jedini način da vrati svoju privredu na put visokog rasta, kao što ga ima i kao što ga je imala pre.

Zašto sada to govorim? Zato što ovakav predlog amandmana, koji govori da treba da ulažemo u hartije od vrednosti isključivo za potrebe izgradnje infrastrukture i razvoja domaće privrede, je moguće samo u visoko razvijenim državama koje imaju stopu rasta od 7 do 10%, kao što su Kina, kao što je Japan koji ima veliki suficit, a ne države koje kubure sa visokim javnim dugovanjima, sa budžetima koji imaju velike probleme, kada je Srbija došla u situaciju da 2012. godine nije mogla ni da isplati određena socijalna davanja i penzije svojim građanima Srbije, vi morate onda da radite ekonomske reforme i morate da radite konsolidaciju javnih finansija.

Za to vam je potrebno, pre svega, priliv stranih direktnih investicija, znači, partnerstvo domaćih i stranih kompanija, da biste napravili proizvod koji može da bude konkurentan, da bi povećali izvoz. To je jedini koncept održivosti ekonomije. Osnovni princip ekonomije je profit, stvaranje nove vrednosti. Srbija do 2012. godine je došla u situaciju da nema novu vrednost. Nema otvaranje novih fabrika, zato što su se građevinske dozvole izdavale na 300 dana, nema mogućnosti da ima svež kapital, zato što smo bili prezaduženi, zato što niko nije hteo da radi sa vama, zato što je visok stepen korupcije bio iznad 60%, zato što jednostavno takva politička klima je bila da ni Evropska unija, ni razvijene države, nisu htele da razgovaraju sa vama po pitanju ekonomskog rasta.

Danas mi imamo potpuno drugu situaciju. Mi imamo sve ekonomske pokazatelje koji pokazuju da smo na putu održivog rasta i povećanja tog rasta, da je naša ekonomija, što se tiče i samih deviznih rezervi i ovoga o čemu danas govorimo, na putu da može da investira za hartije od vrednosti, a da zarađuje, da budžet Srbije prihoduje kada plasira određena sredstva u hartije od vrednosti. Baš zbog toga, što smo zaduženi i kod stranih međunarodnih institucija, i baš zbog toga što moramo da vraćamo te dugove, a vraćali smo ih sve ove godine, dolazimo u situaciju da moramo da se ponašamo na krajnje odgovoran način.

Sve bi ovo bilo lepo i ovaj predlog ovog amandmana, kada bi on bio sprovodljiv u praksi, pogotovo u ekonomiji, kao što je Srbija. Mi pokušavamo da nađemo svoj put održivosti naše privrede i taj put je da pod istim uslovima i strani i domaći investitori mogu da ulažu u otvaranje novih radnih mesta, u stvaranje nove vrednosti. To je ono sa čim Srbija ide napred. To su prepoznale i naše države u regionu, koje žele sa nama da sarađuju, pogotovo kada su u pitanju…

(Zoran Krasić: Koje naše države u regionu?)

Izvinjavam se gospodine Krasiću. Vi uvek pratite moje izlaganje i kad su god u pitanju određeni lapsusi. Zahvaljujem.

Zbog toga ovaj amandman nije prihvatljiv i zbog toga ne treba koristiti ovakvu vrstu amandmana da bi se plasirale u javnosti neistine o tome da Srpska napredna stranka i ova Vlada ne žele da podrži uopšte otvaranje novih radnih mesta i domaće investicije. Naravno da želimo, ali ovo nije način. Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nemate pravo na repliku.
Ni u jednom trenutku nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Vrlo je zanimljivo danas slušati, a i vrlo često, raspravu u srpskom Parlamentu i ono što mogu da kažem da uživam. Uživam, zato što ponekad pomislim da se vratim, sa teorijske i ekonomske tačke gledišta, u 17. vek. Tamo gde je svet bio u 17. veku i ključne ekonomske zemlje, danas se nalazimo mi.

Ovo je rasprava o amandmanu. U 17. veku Sej i Matus su završili raspravu oko teme o kojoj se mi danas raspravljamo. Ono što je zastupao, a ne Sej, nego Matus, je od tada definisano kao monetarno krekovanje, odnosno ekonomski zilotizam. O tome danas mogu da pričam i da navodim potpuno i teže izraze koje je kroz ekonomiju korišćeno.

Šta je problem sa ovim amandmanom? U pravu su kolege kada govore da se ekonomija može podizati i ulaganjem u domaću infrastrukturu. To nije ništa sporno. Ali, ulaganje u domaću infrastrukturu podrazumeva, suštinski, da vi mora da znate koji novac gde ulažete. Srbija danas ima rast društvenog bruto proizvoda od 2,7, osam, 2,7, četiri procenta što govori o uspešnosti ove Vlade. Ali, ovim amandmanom mi menjamo stvari, mešamo stvari. Mi govorimo o tri komponente, o društvenom bruto proizvodu, koji raste i raste, o smanjenju stope nezaposlenosti, koja se smanjuje, i onome što vi grešite, a to je monetarnoj politici. Ne možete da imate rast društvenog bruto proizvoda, smanjenje stope nezaposlenosti, a nestabilnu monetarnu politiku.

Kako nemate zlatno bankarsko pravilo, odnosno zlatno pravilo u moneti, vi mora da imate devizne rezerve. Znači, teorija, praksa, mora da imate u centralnoj banci, Narodnoj banci, devizne rezerve, kao i primarnu emisiju koju jasno definišete. Ovo je sve povezano zato što Narodna banka, da pojasnim nekim narodnim poslanicima, Narodna banka je komintent Agencije za depozite, pa ona raspravlja i koristi sredstva Agencije za depozite na isti način kako koristi i sredstva koja služe za devizne rezerve.

Idemo dalje. Morate da vodite računa kako ih plasirate. Ako ih plasirate na pogrešan način, vi možete da izazovete inflaciju, odnosno izazivate sigurno inflaciju. Kada izazovete inflaciju onda se gubi svaki smisao monetarne, slobodne i tržišne ekonomije. Uživam danas ovde slušajući loše stvari o liberalizmu. U suštini to je pogrešan prevod. Liberalizam se prevodi kao sloboda u ekonomiji i on je krenuo od slobode ljudskih prava i slobode ekonomije. Sve je povezano sa amandmanom.

Ako prihvatimo ovaj amandman i dovodimo u situaciju Narodnu banku da depozit Agencije za osiguranje plasira pogrešno, samim tim ćemo imati inflaciju dugoročnu. Ali, danas i Narodna skupština Republike Srbije, i druge skupštine i ekonomski teoretičari, nalaze se, mogu da kažem, pretenciozno u istorijski jedinstvenoj situaciji. Nikada u istoriji se nije desila situacija da kamate koje su prihod na plasirani kapital, odnosno novčana sredstva, budu negativne. Da li neko zna, od nastanka ljudske civilizacije, ekonomske teorije, da je kamate na plasirana sredstva bila negativna? Nije. Da li će se to ponovo desiti? Verovatno posle jednog kraćeg vremenskog perioda koji traje, prestaće da se dešava.

Mi danas imamo problem sa euro zonom. Da podsetim, znam da narodni poslanici to znaju, 2008. godine euribor, odnosno Evropska centralna banka je imala kamatnu stopu na 5,5, 5,4, 5,25, na 6,3 i jedan mesec. Godine 2015. euribor je, na mesečnom nivou, ušao u minus u januaru mesecu. U decembru mesecu 2015. godine euribor je ušao šestomesečni minus. Imate negativne kamatne stope, sad pa nikad. Dolar izlazi iz toga zahvaljujući kamatnoj stopi Feda, koji podiže to.

Centralna evropska banka verovatno će podići referentnu kamatnu stopu sa nula, u koji je ušla 2016. godine, pratiće euribor koji će ići u plus. Tog trenutka nećemo imati problem. Kada pišemo, vraćam se na amandman, zakon mi kažemo – dok traju ovakvi uslovi koji su izuzetni, neverovatni, nemogući, da plasirate svoja sredstva, za ta sredstva ne ostvarujete kamatu, već plaćate za plasiranje svojih sredstava. Ali, istovremeno to podrazumeva da Narodna banka mora da poštuje pravila iz 17, 18, 19. i 20. veka, koje su nastale kao posledica činjenja, nečinjenja, raznih centralnih banaka, gde ste na kraju ako niste tad poštovali pravila imali inflaciju koja se završavala u rasturanju ekonomskog poretka i gašenju sloboda. Bez ekonomskih sloboda i pravo na slobodu u ekonomiji, nemate pravo. Velike zemlje imaju pravo da ne poštuju ekonomska pravila, odnosno imaju pravo, ali posledice stižu decenijama unazad ili unapred, kako god.

Male zemlje, kao što je Srbija, nema pravo da ne poštuje ekonomska pravila, jer kad ih ne poštuje posledice stižu vrlo brzo, transparentno i onda imate posledice po funkcionisanje društva. Ma koliko to izgledalo da ne treba politički podržavati, uvek ću da budem za slobodnu ekonomiju. Bez slobodne ekonomije nema ni ljudskih sloboda. Slobodna ekonomija je suština funkcionisanja društva, ako nemate slobodnu ekonomiju, a recite mi, koji je model drugi koji postoji u ekonomiji i u društvu.

(Boško Obradović: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nemate kolega Obradoviću pravo repliku. Možete po amandmanu.
Po Poslovniku. Izvolite.