Zahvaljujem, gospodine Krasiću.
Na član 1. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman na sednici nadležnog odbora, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru smo razmatrali ovaj amandman koji govori o tome da se ograniči određeni deo deviznih sredstava koji će biti praktično stavljen u funkciju i zbog toga da bi se povećala praktično likvidnost samog tog fonda, ali i potencijalni rizici koji, naravno, u određenim uslovima mogu da uvek budu. Zbog toga je na Odboru za finansije ministar prihvatio ovaj amandman Odbora i ovom prilikom vam se zahvaljujem. Stoga pozivam sve kolege da ovaj amandman prihvate. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Kolega Đurišiću, vi želite po ovom amandmanu? Izvolite.

Mislim da ovaj amandman pokazuje da ove izmene zakona nisu tako jednostavne i tako benigne kao što se ovde u prethodna dva dana predstavljalo, da mi imamo jednu jednostavnu situaciju da je zbog poremećaja na međunarodnom tržištu kapitala, negativnih kamata tamo gde držimo sredstva Agencije za osiguranje depozita zbog čisto ekonomskih razloga bolje da kupujemo hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka i da je to sve jednostavno i super i da to rade sve zemlje na svetu i da tu nema nikakvih problema. Očigledno je da je neko sugerisao da takav način upravljanja nije dobar, odnosno ako bi se sva sredstva, tih 380 miliona, koliko tamo postoji, na ovaj način iskoristila da bi to poslalo jednu lošu poruku i značajnije uticalo na domaće tržište hartija od vrednosti.

Onda se ovde stavlja u zakon jedno ograničenje, da samo jedna četvrtina novca može na taj način da se iskoristi, što je vrlo neobično kada čitate ovaj zakon da u zakon stavljate jedno ovakvo ograničenje. Čemu onda upravljački organi te agencije, ako je obrazloženje da je to da bi se ispoštovao osnovni princip diverzifikacije? Znači, neko upravlja ovim fondom u ime Republike Srbije i ovim sredstvima i za to dobija, verujem, pristojne plate. Sada ih mi ovde ograničavamo i učimo ih šta je to osnovni koncept diverzifikacije. Hajde onda zakonom da propišemo sve, koliko sredstava treba da bude u dinarima, koliko sredstava treba da bude u devizama, u kojoj valuti, kod kojih banaka, da sve stavimo u zakon i nam uopšte ne trebaju upravljački organi Agencije. Mislim da ovo govori da ovo nije tako beznačajna promena i ovo što je govorio gospodin Krasić i druge kolege poslanici, da su očigledno drugačije namere predlagača od onih koje su nam ovde predstavljene u prethodna dva dana.

Zato smatram da ovaj amandman, kao i ceo ovaj zakon ne treba da se prihvati. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Ovo je još jedan amandman koji dolazi od strane vladajuće većine, na ovaj ili onaj način. Mislim da je suština prihvatanja ovog amandmana mnogo veća od onoga što piše u obrazloženju koje je Vlada navela kao razlog za prihvatanje amandmana.

Naime, po amandmanu koji treba da bude prihvaćen ili je prihvaćen brišu se reči: „dok traju te okolnosti“. Znači, Vlada je predložila ovde da izuzetno, kako počinje ova izmena, u okolnostima poremećaja na tržištu kapitala, znači izuzetno može da se krene sa ovom aktivnošću, ali je na kraju stavila da to mora da se završi dok te okolnosti traju.

Sada ovde imamo prihvatanje amandmana da se taj deo briše, što znači u prevodu, u načinu funkcionisanja ove vlasti prethodnih pet godina, da će to da traje unedogled, ne izuzetno, dok traju okolnosti, nego dokle god predlagač, odnosno u ovom slučaju, ako se usvoji ovakav zakon, dokle god se smatra da je to potrebno, a ne dok traju okolnosti. Da nije samo jezička stvar u pitanju, onda bi se prihvatio verovatno i amandman koji su podnele kolege iz poslaničke grupe LDP i LSV, koje su isto imale samo jednu jezičku izmenu, da se briše ova reč „izuzetno“.

Ponavljam, nije očigledno ovde toliko benigna stvar i toliko jednostavna. Ovde je namera neka druga, namera da se očigledno sve veći problem popunjavanja i nepronalaženja sredstava za smanjenje deficita pronađe i u ovim sredstvima, to je problem. Zato je ovaj zakon loš i mi ga nećemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici, pre svega ideja ovog amandmana je bila da se ne ponavlja deo koji se odnosi uopšte na poštovanje okolnosti. Zašto? Zato što sam zakon i izmene koje se odnose počinje trenutkom stvaranja takvih okolnosti da bi funkcionisala uopšte ova izmena. Šta to znači? To znači kada se stvore određene okolnosti, odnosno kada su negativne kamatne stope, to je trenutak kada treba suštinski da počne da funkcioniše ovaj zakon, da kada su u pozitivnom efektu imamo mogućnost da upravljamo hartijama od vrednosti kao država, zarađujemo nešto, da tada počinjemo ceo taj postupak, uz saglasnost Narodne banke Srbije.

Znači, Agencija za osiguranje depozita ne može ništa, ukoliko ne radi to zajednički sa Narodnom bankom Srbije, ceo taj posao. Ukoliko kažemo da dok traju te okolnosti, onda možemo da dovedemo do toga, da onaj ko je započeo ceo taj postupak, a dođemo do trenutka kada se okolnosti prekinu, dolazi u situaciju da neće moći praktično da završi sav postupak, kada je u pitanju trgovina hartija od vrednosti. Zbog toga suštinski je upravo ova formulacija – dok traju te okolnosti treba da se izbriše, zato što decidno se daje mogućnost da se posao zajednički obavi između Agencije i Narodne banke Srbije, a uz poštovanje svih učesnika na tržištu kapitala. Hvala.

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević, po amandmanu. Izvolite.

Samo kratko.

Na Odboru za budžet, mislim da smo se dogovorili i konstatovali svi koji smo bili tamo prisutni, da je ključni element postojanja negativne kamatne stope onog trenutka kada nemate negativnu kamatnu stopu, onda nemate izuzetne uslove da plasirate finansijska sredstva u visini prethodnog amandmana do jedne četvrtine u hartiji od vrednosti koji izdaje Narodna banka Republike Srbije i koje su obveznice Republike Srbije, do jedne četvrtine.

Samo da pojasnim, gospodin je u pravu kada govori da smo doneli amandman za visinu da bude do jedne četvrtine, zato što smatramo da to ima veze sa ročnošću, pre svega, naših dugova, naših obaveza koje imamo, osiguranja koje postoji.

Pretpostavljamo, da je veliki deo novca u našem bankarskom sistemu, ustvari, u evrima. Jedan deo i u dinarima, jedan deo je u dolarima. Mi nemamo problem sa finansijskim sredstvima, koje plasiramo po osnovu osiguranja preko Narodne banke u dinarima, jer ih plasiramo u hartije u vrednosti, po 5, 6 u dinarskoj vrednosti, odnosno 2% se one prodaju kad su u evrima.

Imamo problem sa evrima koje plasiramo izvan granica Srbije i zato smatramo da je ta jedna četvrtina dovoljan razlog da sačuvamo kapital, a istovremeno ne dolazimo u zonu rizika da nam sredstva koja su, po osnovu osiguranja depozita, iz Narodne banke plasirana, dođu u problem likvidnosti.

Znači, nikako ne želimo da ugrozimo primarnu funkciju osiguranja depozita, a to je likvidnost i zato smanjujemo, manje-više ovaj iznos na jednu četvrtinu. Niste razumeli.