Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/96-17

26.05.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 15:30 do 19:55

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o pružanju doprinosa u resursima multidimenzionalnoj integrisanoj misiji Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici (MINUSCA)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministra Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o osnivanju Balkanskih vojnomedicinski
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa Statutom Regionalne kancelarije za saradnju mladih
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine o vazdušnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o saradnji u oblasti odbrane
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Tajland o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Iraka o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o bavljenju plaćenom delatnošću članova porodice članova zvaničnih predstavništva dve države
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o obavljanju plaćene delatnosti članova porodice članova diplomatskog ili konzularnog predstavništva
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u oblastima turizma
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Portugal o zapošljavanju članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma o izmenama sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, zaključenog razmenom nota
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala
  • Odluka o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Evo, za dobrobit države recite još par sekundi nešto.
    Hvala što ste odbranili državu.
    Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje
    Zahvaljujem.

    Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM-PDD, govoriću o dva dokumenta koja se nalaze na dnevnom redu, najpre o Predlogu odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

    Donošenje ovog Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture je izuzetno i sa njim se ne vrši zapravo usklađivanje sa propisima EU, već konkretno usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju jedinstvenog evropskog železničkog prostora.

    Zbog čega smatramo da je donošenje Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine izuzetno značajno? Zato što je ovaj dokument osnovni. NJime se prvi put detaljno utvrđuju prioriteti razvoja, planiranja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja funkcionalne železničke infrastrukture, kao i konkretna visina i izvori, odnosno potencijalni izvori neophodnih potrebnih finansijskih sredstava.

    Ovaj dokument predstavlja temeljan pregled trenutnog stanja, detektovanih problema, ali i predloga kako odgovoriti na konkretan problem, a sve u cilju unapređenja železničkog transporta.

    Ovaj osnovni dokument, Nacionalni program, daje smernice za donošenje odluka kako državnim organima, tako i organima lokalne samouprave, odluka koje se tiču unapređenja saobraćajne privredne infrastrukture.

    Ono što je takođe značajno, ovo je prvi dokument koji Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje za poslednjih 25 godina koji daje zaista izuzetno dobar pregled raznih projekata koji su u različitim fazama planiranja i izgradnje.

    Za našu poslaničku grupu SVM-PDD izuzetno je značajno da je deo nacionalnog programa, koji pored pregleda projekata koji su zaista u fazi izvođenja radova ili u fazi pripreme za izvođenje radova i za koje postoje potencijalni izvori finansiranja, kao što je na primer deonica Novi Sad-Subotica-granica Mađarske, za koju su u toku aktivnosti vezane za analizu mogućnosti predprojektovanja tehničke dokumentacije finansirane iz IPA 2011. godine, za nas je od izuzetnog značaja i deo koji se odnosi na projekte kojima se planiraju aktivnosti, tek se planiraju aktivnosti na pripremi izrade tehničke dokumentacije i koji projekti u prethodnom periodu, nažalost, nisu bili u vrhu prioriteta i za koje još nije obezbeđen tačan izvor finansiranja.

    To su pruge kojima se kompletiraju magistralne pruge, prvenstveno deonica Koridora 10, i koje su od izuzetnog značaja za povezivanja kako upravnih okruga, odnosno tako i geografskih regiona u Srbiji. Spomenuću samo nekoliko. Na primer, projekat rekonstrukcije pruge Pančevo glavna-Zrenjanin-Banatsko Miloševo-Senta-Subotica, pruga izuzetno značajna upravo zbog toga što povezuje privredne centre Pančevo, Zrenjanin, Kikinda i Senta sa evropskim okruženjem preko Koridora 10 i, naravno, stanicama čvorova Beograd i Subotica. Ova pruga je geografski-funkcionalno zapravo paralelna sa Koridorom 10, kroz Srbiju, Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta i samim tim predstavlja rezervni pravac u slučaju eventualne rekonstrukcije ili udesa na prugama na Koridoru 10.

    Drugi projekat je projekat rekonstrukcije pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš, Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske, znači Baja. Subotica-Horgoš-Segedin kao regionalna pruga povezuje vojvođanske gradove sa južnim delovima, sa gradovima u južnoj Mađarskoj. Ova pruga je trenutno jednokolosečna dužine 27 kilometara na području Republike Srbije i planirano je da se izvrši ova rekonstrukcija na inicijativu Mađarske strane i AP Vojvodine. Ovo nikako nije samo jedan mađarsko-mađarski projekat, već je od izuzetnog značaja za razvoj celog regiona i svih onih sredina i mestašca koja se nalaze na ovoj putanji, a i šire.

    Za spomenutu deonicu, odnosno za deo, deonicu pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš-Subotica izrađena je tehnička dokumentacija iz sredstava IPA fondova, sa kofinansiranjem iz budžeta AP Vojvodine i procenjena vrednost investicije za ovu deonicu je oko 46 miliona evra. Plan je da vozovi na ovoj deonici u budućnosti saobraćaju sa 120 kilometara na čas, a za deonicu pruge Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske-Baja data je podrška da se sa Mađarskoj aplicira za kompletiranje tehničke dokumentacije za ovu deonicu pruge dužine 12 kilometara iz sredstava IPA fondova, odnosno programa prekogranične saradnje.

    Smatramo da je izuzetno značajan razvoj, to razvijanje regionalne pruge, jer verovatno ćemo se svi složiti da ona doprinosi privrednom, društvenom i regionalnom razvoju, kroz unapređenje pristupačnosti područja kroz koje prolaze ove pruge i radi jednostavnijeg, lakšeg, pouzdanog prevoza između spomenutih regionalnih centara za sve zainteresovane korisnike.

    Razvijanje mreže regionalnih pruga je izuzetno značajno i zato što se time doprinosi i samoj bezbednosti saobraćaja, odnosno povećanju kvaliteta železničke infrastrukture, primeni evropskih standarda, izuzetno značajnoj pristupačnosti železničke infrastrukture za sve, zaštiti životne sredine itd.

    Na početku svog izlaganja sam spomenula transevropske mreže. Uspostavljanje i razvijanje transevropskih predviđeno je Ugovorom o Evropskoj zajednici. Kroz pregovaračko Poglavlje 21 se preuzimaju pravne tekovine EU i nova infrastrukturna politika EU zapravo definisana Uredbom Evropskog parlamenta i Savet o smernicama za razvoj transevropske saobraćajne mreže, koji je objavljen još u decembru 2013. godine.

    Zanimljivo je da novom politikom EU se po prvi put utvrđuje osnovna saobraćajna mreža utemeljena na devet koridora. Opšti cilj EU je da se postupno, postepeno do 2050. godine većina građana i preduzeća tako poveže na te sveobuhvatne mreže da niko ne bude udaljeniji, znači, na dužini koja bi bila veća od 30 minuta. U skladu sa tim ciljem, izuzetno je značajno spomenuti da će se jako uveličati, zapravo utrostručiti fondovi EU, sredstva EU za saobraćajnu infrastrukturu u ovom budžetskom periodu od 2014. do 2020. godine i oni će iznositi 26 milijardi evra u okviru kohezionih instrumenata.

    Za našu poslaničku grupu je izuzetno značajna i činjenica da se u nacrtu odluke Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture, da je o njemu vođena izuzetno kvalitetna javna rasprava i da su određeni predlozi prihvaćeni, znači, predlozi koji su se pojavili tokom javne rasprave. Spomenula bih samo dva najznačajnija. Jedan je predlog da lokalne samouprave i upravljači putne infrastrukture budu uključeni u aktivnosti unapređenja bezbednosti saobraćaja.

    Konkretno pojavio se predlog da lokalne samouprave, na primer Direkcija za izgradnju grada Subotice, budu uključene u nadzor sprovođenja i održavanja putnih pravaca, jer s obzirom da održavanje sufinansiraju lokalne samouprave. Izuzetno značajno, odeljak, znači, spomenula sam da postoje planirani projekti koji još nisu u fazi izrade dokumentacije za koju je nepoznat izvor finansiranja, da su uneti podaci iz međunarodnog IPA projekta za prugu Subotica-Horgoš, tj. unet je projekat Subotica-Čikerija.

    Želela bih još vrlo kratko da govorim o planiranim projektima međudržavne bilateralne saradnje u regionu jugoistočne Evrope. Zemlje jugoistočne Evrope su identifikovale potrebu za saradnjom na razvoju železničkog saobraćaja. Jedan od rezultata saradnje je projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta ili detaljnije Beograd – Novi Sad – Subotica – granica Mađarske – Budimpešta. Predmet projekta je izuzetno značajna modernizacija postojeće, nažalost, jednokolosečne i dotrajale železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica – Kelebija, u okviru celovite pruge Beograd-Budimpešta, Koridor 10B, u izuzetno savremenu dvokolosečnu interoperabilnu prugu za mešoviti, kako putnički, tako i teretni saobraćaj i planirana brzina vozova na ovoj deonici bi trebala da dostigne 200 kilometara na čas.

    Rekonstrukcija i modernizacija deonice Stara Pazova-Novi Sad, to takođe moramo da naglasimo ovde, je predmet realizacije kredita Vlade Ruske Federacije. Ova navedena deonica je po svim karakteristikama izuzetno najteža, najsloženija po topografskim, geotehničkim, hirotehničkim, prostornim, urbanističkim i ostalim karakteristikama, najteža i najsloženija, ali se očekuje vrlo skoro.

    Međunarodni značaj pruge Beograd-Budimpešta, koja predstavlja deo tradicionalnog železničkog tranzitnog koridora za vezu zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, Turskom, Bliskim Istokom, je potvrđen panevropskim prioritetnim koridorima i sporazumima. Ovim panevropskim prioritetnim sporazumima i koridorima se definišu planovi i standardi razvoja Trans-evropske železničke mreže, a koje je u vidu zakona Republika Srbija ratifikovala.

    Dozvolite mi da u nastavku svog izlaganja se osvrnem na još jedan konkretan sporazum ili statut. Takođe bi ovo izlaganje vezala za evropske integracije, izuzetni značaj jačanja regionalne saradnje. Kao što znamo, Srbija posebnu pažnju pridaje neformalnom postavljenom skupu zapadno balkanska šestorka, takozvanom, i kao što znamo tzv. Berlinski proces je zapravo inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel. Moramo spomenuti, vi ste verovatno, gospodine ministre, u svom uvodnom izlaganju pričali o tome da je kao deo Berlinskog procesa, znači, na Samitu u Parizu 4. jula 2016. godine, zapravo prvi rezultat tog samita je bila deklaracija, koja se odnosila na nekoliko tema, od migrantske krize preko borbe protiv terorizma, ali izuzetno značajne evropske perspektive celog zapadnog Balkana, ekonomske saradnje u celom regionu, poboljšanja poslovne klime, napredak u povezivanju oblasti transporta i energetike i ono o čemu danas ovde razgovaramo, između ostalog, saradnja mladih i bolja mobilnost, rast zaposlenosti i pomirenje.

    Izuzetno je značajno potpisivanje sporazuma o uspostavljanju regionalne kancelarije za saradnju mladih od strane premijera učesnika tzv. zapadno balkanske šestorke, i to je konkretno dostignuće Samita od prošlog jula.

    Kao što znamo, agenda povezivanja je jedan od ključnih stubova berlinskog procesa, međusobne saradnje, kako u regionu, kao i saradnje sa EU. Zapravo, suština ovog sporazuma, koji je konačno na dnevnom redu Narodne skupštine, sa njim se želi postići što veća mobilnost, raznolikost, promovisati demokratske vrednosti, aktivno građansko učešće i interkulturalno obrazovanje mladih. Predlog zakona zapravo predlaže osnivanje, odnosno osniva se regionalna kancelarija za saradnju mladih. Znamo da je dogovoreno sedište u Tirani. Izuzetno je značajno da ona podržava regionalnu razmenu koja je izuzetno bitna između mladih ljudi iz celog regiona, njihovu saradnju, ali i institucija koje se bave konkretno pitanjima mladih i obezbeđuje se implementacija zajedničkih programa sa fokusom na mlade.

    Kao što ste vi izjavili, gospodine ministre, ovo telo je izuzetno značajno za mlade u regionu, jer ono zapravo predstavlja jednu platformu za njihovu saradnju i kreiranje zajedničkih programa. Koliko smo shvatili, svakako pozdravljamo, da je ona zamišljena kao jedna regionalna kancelarija za razmenu znanja i iskustva mladih, a cilj je da se odgovori kako na njihove potrebe, tako da se i neko njihovo znanje i iskustvo unapređuje, da se oni svakako usavršavaju i napreduju u budućnosti. Verujemo da će kroz direktne susrete oni zaista dovoljno naučiti jedni o drugima i da će doprineti boljem razumevanju i međusobnom razumevanju u regionu.

    Iako se mladi u regionu razlikuju među sobom, zapravo se svi oni suočavaju sa vrlo sličnim, ako ne identičnim problemima, naravno, samo ako pričamo o regionu, a tako i u Evropi, jedan od najvećih je nezaposlenost, velika nezaposlenost među mladima, korupcija i odliv mozgova. Upravo zbog toga je ova njihova razmena, među ovim zemljama, izuzetno značajna, i problem mobilnosti, oni se najviše žale na prepreke u mobilnosti, a u vidu nepriznavanja diploma u raznim… Znači, jedna zemlja ne priznaje diplome druge i to otežava mobilnost. Nadamo se da će ovaj sporazum to olakšati.

    Ne želim da pričam o detaljima, ali svi smo upoznati o finansiranju, funkcionisanju, zapravo kako je ona zamišljena, ali verujem da je dosadašnja praksa pokazala da mobilnost mladih, njihova saradnja zaista doprinosi boljem razumevanju u regionu i da će etničke i verske predrasude i stereotipi u zemljama regiona, zahvaljujući ovom projektu, nestati.

    Za sam kraj, poslanika grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljuje.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Gospodine Arsiću, prekršen je član 27, 105, 106, 107. i 108. O čemu se radi? Vi znate da niko ne može ometati govornika na bilo koji način, da su svi dužni da ga slušaju. Međutim, ovde imamo drugačiju sliku. Nas ovde uporno ometaju konobari, konobari koji ministrima donose kafu, koji im donose vodu i koji na taj način…

    (Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

    Dobacujte vi do mile volje, vama to možda ne smeta, ali to govori o vama.

    Dakle, postoji skupštinska kantina, ovo je skupštinska sala. U skupštinskoj sali se vodi diskusija o zakonima. Apsolutno je nekorektno da za vreme izlaganja bilo kog poslanika prolaze konobari da zveckaju, da donose šećer, da donose mleko, da pitaju ko kakvu kafu hoće, da ministri sve vreme pričaju, ali ne na način koji je predviđen Poslovnikom. Nisu se prijavili za reč, pa je dobili, nego pričaju međusobno o tome kakva je kome kafa stigla.

    Molim vas, gospodine Arsiću, da uputite ministre, ako već žele da popiju kafu, nije to sporno, ima ministara koji danas nisu došli, neka lepo izađu, neka to urade na mestu koje je za to određeno. Nemojte da to rade u sali Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, na taj način vi biste štitili dignitet Narodne skupštine, dignitet građana koji su glasali za vas. Upozorite ministre da se negde mora podvući crta. Oni su ovde došli da odgovaraju na pitanja poslanika, da nam predstave zakone koje zastupaju, nisu došli na kafu. Ovo nije kafić, ovo je Narodna skupština Republike Srbije.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Uvaženi poslaniče, smatram da nije počinjena povreda Poslovnika. Nedavno je predsednik vaše poslanike grupe, poslanik Vojislav Šešelj tražio kafu da mu konobar donese u prvi red gde je sedeo tačno na vašem mestu. On je tu kafu dobio. Smatrali ste, sedeli ste iza njega, da nije povređen Poslovnik, još manje ministri koji će sedeti ovde satima sa nama ne krše Poslovnik, uostalom oni ni ne mogu da krše Poslovnik, već ja.
    Zahvaljujem se puno, ali ne možete da imate dvostruke aršine. Ako Vojislav Šešelj može da pije kafu u klupama za poslanike, naravno da ministri mogu. Ne možete da se javljate, da polemišete sa mnom, na moj odgovor na vaše traženje povrede Poslovnika. Hvala vam lepo.
    Reč ima narodni poslovnik Miroslav Lazanski. Izvolite.

    Miroslav Lazanski

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade Republike Srbije, uvažena gospodo iz Ministarstva odbrane, verujem da ste se danas svega nagledali i naslušali.

    Da me se ne optužilo da sam pristrasan povodom NATO-a i nekih opservacija u vezi sa tim, reći ću vam, da sam u ovoj sali bio prvi koji je ušao u NATO, 1982. godine. Dakle, daleko vreme je prošlo i to u Monsu, intervju sa vrhovnim komandantom NATO-a, američkim generalom Bernardom Rodžersom.

    Zašto su ovi svi zakoni danas, po nekim procenama, skupljeni i da li ima tu teorije zavere, ili postoji neka loša skrivena namera? Pretpostavljam da su svi ti predlozi zakona došli na red za ratifikaciju, pa su sticajem tih okolnosti se našli praktično jedan do drugog.

    Ovom prilikom bih pokušao da odgovorim na neke procene oko Balkanskih vojno-medicinskih snaga, da li je to na neki način uključivanje, indirektno, Srbije u NATO ili nije. Ovde se strogo kaže - da se definiše organ za organizovanje i sprovođenje, obuku i operaciju i to je stalni mirnodopski ogranak balkanskih, odnosno organ balkanskih medicinskih snaga, što znači da se ne radi o ratu. Ukoliko bi došlo do ratne situacije, naravno da od tih zajedničkih balkanskih medicinskih snaga ne bi bilo ništa, da se to jednostavno onda raskida.

    Mi treba da znamo da je Srbija jedina država u ovom regionu koja je zadržala vojno zdravstvo. U svim republikama bivše Jugoslavije vojno zdravstvo više ne postoji. Vojno medicinska akademija je brend, ne samo Vojske Srbije, nego i države Srbije. Posle Srbije, možda, najkvalitetnije zdravstvo ima Makedonija. Dakle, zašto je Makedonija izabrana kao sedište za prvu rotaciju tih zajedničkih balkanskih medicinskih snaga? Verovatno zato što je i ona po zdravstvu najkvalitetnija posle Srbije.

    Ne bih tu tražio neke razloge da li tu ima nekih skrivenih namera. Ne, podsetio bih vas, da i u Drugom svetskom ratu, da su i saveznici i Nemci, čak, lečili međusobno ranjene, a bili su u proglašenom ratnom stanju. Naravno, da u slučaju bilo kakve konfliktne situacije od tih zajedničkih balkanskih medicinskih snaga nema ništa, a ovde se strogo i definiše da će one poslužiti za slučaj otklanjanja posledica prirodnih katastrofa u regionu. Ko može da ih uputi? Verujem, da u bilo kakvu vrstu ratne operacije te medicinske snage, što se tiče Srbije, neće moći ići bez odluke ovog Parlamenta.

    Prema tome, svaka druga pretpostavka, ili hipotetsko razmatranje da li bi išli ili ne bi išli, mislim da u ovom času nema mesta tome, jasno je ko to određuje. Apsolutno je van bilo kakve realnosti da bi Skupština, Parlament Srbije podržao da vojno-medicinska ekipa Srbije ode, recimo, u neku borbenu misiju u okviru NATO-a. To se čak i prethodna vlast nije usudila se da stavi u parlamentarnu raspravu kad je bila procena da četiri srpska lekara u Avganistanu u okviru Misije „Isafa“, bi značila puno za imidž Srbije, pa ni tada to nije stavljeno u skupštinsku proceduru.

    Mi moramo da znamo da ugled vojnog zdravstva Srbije je u regionu najveći, da čak i strane diplomate posećuju VMA, kada su u pitanju lekarske intervencije itd. Pustimo ljude neka idu, neka stiču iskustva, konačno naši vojni lekari u Centralnoafričkoj Republici u okviru Misije „MINUSCA“, gde je prisutno 47 država iz sveta, od čega i neke neutralne vojne države, kao što je Austrija, dakle, države sa svih kontinenata.

    Ti vojni lekari tamo stiču dragocena iskustva iz lečenja, raznih vrsta bolesti, što nije neinteresantno za našu zemlju, s obzirom da nam dolazi i prolazi kroz ovo područje veliki broj migranata koji sa sobom mogu da nose različite vrste oboljenja. Gde ćemo mi iskustva oko prevencije o svemu tome nalaziti, ako ne šaljemo naše vojno-lekarske timove u takvu vrstu misija? To nisu borbene misije, istina. Postoje određen broj vojnika koji njih tamo štiti, naših vojnika, ali to je jedno dragoceno iskustvo. Konačno veliki deo tih troškova, najveći deo troškova pokrivaju UN, hajde da kažemo što nije zanemarljivo, pustimo ljude i da malo zarade novce, da zarade pare.Bivša Jugoslavija je imala isto takve misije u inostranstvu, gde su ljudi se javljali da idu, upravo zato jer je to određeno materijalno dobro.

    Drugo, niko nikog ne tera da ide u takve misije. To su dobrovoljne misije, svako ko ide u misiju, da li u okviru da li Evropske unije, misija u borbi protiv pirata u Indijskom okeanu ili u okviru misije u Centralnoafričkoj republici, to su dobrovoljci. Oni potpisuju ugovor, idu na sopstveni rizik.

    Prema tome, nemam straha od te vrste naše vojne prisutnosti u inostranstvu. Ova misija u Centralnoafričkoj republici već se pokazala kao jako dobra, mislim da je sada četvrta rotacija otišla nedavno. Tamo je građanski rat od 2013. godine, vojska Srbije je tamo prisutna od 2014. godine, u okviru pomaganja politike nacionalnog ujedinjenja, odnosno politika koja ide ka nekoj vrsti prestanka građanskog rata između hrišćana i muslimana.

    U ovom času, Vlada kontroliše samo glavni grad Banguji, gde se muslimanska plemena Seleka i hrišćanska Balaka, međusobno tuku, kažem, još od 2013. godine. Naše snage su koncentrisane u vojnoj bazi „Morava“. Tu je naša bolnica, 200 metara od naše baze i mogu reći, ono koliko sam čitao strane štampe, strane vojne listove, da su iskustva naših snaga vrlo pozitivno ocenjena, da su naše jedinice dobile velika priznanja i to je nešto što pospešuje jedan imidž Vojske Srbije, pre svega, na tom humanitarnom planu, niko tamo ne ide da se bori, niti time možemo da navučemo neku vrstu osvetničkih,terorističkih akcija na našoj teritoriji. Lokalna plemena, koja se međusobno sučeljavaju, jako dobro znaju da mi tamo nismo u borbenoj misiji, nego upravo da pomognemo tom narodu.

    Vojno-tehnički sporazum sa Belorusijom je vrlo značajan za nas, zato što je Belorusija, po svojoj vojnoj tehnici najfinije u nekadašnjem Sovjetskom savezu. Bio sam u njihovoj bazi „Baranovići“ i njihovom vojno-tehničkom zavodu „Baranovići“, oni imaju jeftiniji remont nekih vojnih vazduhoplova, čak nego, možda i Rusi. Jako je dobro sa njima sarađivati, zato što su vrlo otvoreni prema nama, imamo prijateljske odnose, nema političkog ucenjivanja.

    Sa druge strane, njihov remont je vrlo kvalitetan. Kod nas se obično Belorusija doživljava u jednom pežorativnom smislu, ali ću vam reći da je Belorusija ono što je nekad bila Slovenija u bivšoj Jugoslaviji, fina tehnika, precizna tehnika i vrlo moderne tehnologije. NJihov pukovnik, pilot, u bazi u „Baranovićima“ ima platu 900 dolara. O Belorusiji se, često puta, naši politički faktori iz opozicije, negativno izražavaju.

    Takođe i vojni sporazum sa Slovačkom, odnosno Predlog zakona treba izglasati zato što je Slovačka, u bivšoj Čehoslovačkoj, bila nosilac vojne industrije. Nama je, jedno vreme, za naše topove, haubice „Nora B-52“, dok nismo nabavili uređaj za bušenje topovskih cevi, nama su cevi stizale iz Slovačke, iako je Slovačka članica

    NATO-a, ali su imali jedan vrlo blagonaklon stav prema našoj vojnoj industriji i pomagali su nam kad god su mogli. Konačno, Slovačka nije priznala Kosovo i to treba imati, takođe, u vidu kad govorim.

    Pozdravio bih i ovaj Predlog zakona, što je ministar Vulin ovde predložio, zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala, što je vrlo značajno zbog naše istorije. Ovde bih izneo jednu stvar, koju verovatno vi, verujem najveća većina vas ne znate, tražio bih i da sa Vladom Nemačke potpišemo takav sporazum, jer mi u Osnabriku imamo najveću severnu grobnicu. Ono što je u Solonu Zejtinlik, to je u Osnabriku logor jugoslovenskih kraljevskih oficira, 12.000 jugoslovenskih kraljevskih oficira je bilo u logoru u Osnabriku za vreme Drugog svetskog rata.

    Tu su bili, većinom, samo Srbi i Crnogorci, među kojima je i poneki Slovenac. Nemci su puštali iz logora Mađare, Slovence, puštali su Makedonce, Bosance i Hrvate. Srbi i Crnogorci su ostali u logoru i, kažem, poneki Slovenac je ostao, jer je ostao veran zakletvi.

    U tom logoru je bilo 600 Jevreja, aktivnih i rezervnih oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, koje su Nemci 1941. godine pokušali da izvuku i pošalju u Aušvic. Naši oficiri su se tom potezu suprotstavili, bilo je čak i fizičkih obračuna, nije bilo pucnjave, ali Jevreji su ostali u logoru i spašeni su njihovi životi. Gledajte, Spilberg je napravio film „Šindlerova lista“ od 700 Jevreja koje je on spasio. Mi kao Srbija zaboravljamo nešto što je bilo pozitivno za srpski narod u Drugom svetskom ratu kada je taj kontekst u pitanju.

    Jugoslovenski kraljevski oficiri su u Osnabriku spasili 600 jevrejskih ratnih zarobljenika koje je štitila Ženevska konvencija i zbog toga su ostali živi jer su se naši suprotstavili da budu izvučeni iz logora i poslati u Aušvic.

    Predlažem ministru Vulinu da se o tom memorijalnom kompleksu u Osnabriku povede računa. Bio sam 2009. godine tamo jer je moj pokojni otac bio jedan od oficira Kraljevske vojske koji je bio četiri godine u tom logoru. Znam detalje svega što se tamo dešavalo. Tamo postoji naša jaka crkvena opština, postoji memorijalni kompleks i jedna jedina baraka koja je očuvana, jer se naš tamošnji živalj bori da to ostane kao spomen soba. Dakle, predlažem Vladi da se i Nemačkoj uputi predlog radi postizanja sporazuma o očuvanju tog logora koji ima fantastičnu simboliku ne samo za srpski narod, nego i kao dokaz pozitivnih stvari koje su Srbi, Kraljevski oficiri uradili u Drugom svetskom ratu. Hvala na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima ministar Vulin. Izvolite.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    Samo kao informaciju poslaniku Lazanskom. Razgovara se upravo na tu temu i na postizanju odgovarajućeg sporazuma koji bi regulisao naš odnos i međusobni odnos između Vlade Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije.
    Za nas je zaista od ogromne važnosti da sva istorijska mesta obeležimo, 676 poznatih memorijala srpskog naroda postoji u 40 zemalja. Govorim o poznatim, ima sigurno i nepoznatih. Iznenadite se, npr. nađete verovali ili ne u Švedskoj postoji grob jednog srpskog zarobljenika koji je pobegao iz Norveške pa je tamo stradao. Dakle, masa je naših grobova.
    Kada govorite o onome što malo znamo, u Mathauzenu je strašna grobnica, 12.000 oficira i vojnika, zarobljenika iz Kraljevske vojske, nekih 5km dalje u selu koje se zove Guzen je grobnica za 8.000 srpskih zarobljenika iz Prvog svetskog rata. Dakle, gde god pogledate srpska vojska je ostavljala za sobom tragove borbe za slobodu. Zato bi bilo lepo i ovde na ovom zasedanju Skupštine da, ako možemo, da se ne šalimo na ovaj račun. Pustimo to, šale i doskočice, sve je u redu, ali nemojte, ni naši, ni tuđi grobovi ne zaslužuju da ih na bilo koji način stavimo u politiku ili političke igre.
    Svaki od ovih zakonskih predloga koje smo stavili pred vas, kao što vidite ima elemente inostranosti, svaki. Ovo bi suštinski morao da obrazlaže ministar inostranih poslova. Svi i te kako imaju veze, jer kao što vidite imaju odnos prema nečemu što je između naše države i inostranstva, naše Vlade i nekih drugih vlada. Važno je da se ovi veoma važni sporazumi usvoje, da naša Vlada može da funkcioniše po njima, da naša država može da funkcioniše po njima i zaista više nego dovoljne veze ima između njih. Više od toga, vidite da su ovde svi ministri koji su predložili nešto od ovog, svako od nas je dužan da brani svoj zakon. Nisu ovo ona vremena kad ministri nisu dolazili u parlament da brane svoje zakone i svoje predloge. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Da li se još neko od ovlašćenih javlja za reč? (Ne)
    Dubravka Filipovski, ne.
    Ana Ćirić. Izvolite.
    ...
    Pokret socijalista

    Ana Karadžić

    Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, danas se pred nama nalazi niz zakona o potvrđivanju sporazuma, kako o ukidanju viza između različitih zemalja što će nam značajno potpomognuti sociekonomski odnos između dveju zemalja, tako i sporazumi vezano za razvoj mladih u regionu, što je veoma značajno kako bi ih uključili u društveno-politički život u regionu, što je danas značajno za Republiku Srbiju.

    Posebno bih se osvrnula na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Republike Češke koji govori o zaštiti spomenika. Ovo je veoma važna tema za Vladu Republike Srbije. Ona je od početka od kada smo došli na vlast podržavala ovu temu.

    Ako se setimo perioda posle 5. oktobra, nismo se sećali ni palih boraca, nismo se sećali ni NATO bombardovanja, nismo se sećali ni „Pogroma“. Svake godine Vlada Republike Srbije odaje počast našim palim borcima i time nam pruža mogućnost za bolju budućnost. Narod se seća svih palih boraca i ova Vlada ne sme da ih zaboravi. Zbog toga sam izuzetno srećna što je ovo samo sigurno jedan u nizu sporazuma koji će se potpisivati na ovu temu, jer moramo odati počast i borcima izvan granice Republike Srbije.

    Nemam još mnogo vremena, ali bih iskoristila priliku u ime poslaničke grupe i kao predstavnik Ženske parlamentarne mreže i htela bih da osudim izjavu narodnog poslanika Zorana Živkovića koji je uvredio ne samo našu predsednicu Skupštine Maju Gojković, već i sve poslanice u ovom parlamentu. Uvredio je ne samo poslanice, ne samo žene iz politike, uvredio je sve građane koji su glasali za nas, uvredio je sve građane koji su glasali za njega.

    Vlada Republike Srbije ulaže mnogo i u razvoj i u ekonomiju i u zapošljavanje. Znamo da će uskoro na dnevni red doći i Zakon o porodiljskom gde će sve žene bez obzira na vrstu ugovora moći da odu na porodiljsko bolovanje.

    Iz tog razloga, sigurna sam da će ova Vlada i dalje nastaviti da predlaže odlične zakone, da će ova skupštinska većina sigurno podržati te zakone, a da Zoran Živković sa ovako sramotnim izjavama nikada više neće dobiti podršku građana Srbije. Hvala.