Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Meni je potpuno svejedno i vi koleginica Čomić ste u sistemu. Hoćete da prednost damo koleginici, pa onda vi pravo na repliku.
Izvolite, gospodine Konstantinoviću.

Dakle, kolega Martinović me očigledno nije dobro razumeo i pogrešno protumačio ono što sam ja govorio. Ne znam da li ste vi pročitali šta ste predložili ili vam je to neko napisao, vi ste samo potpisali i predložili ovakav zakon.

Vrlo ste svesno izostavili u nadležnosti Ministarstva energetike reči - nadzor i pripremu predlog akata itd. Dakle, nema nadzora od strane Ministarstva energetike prema EPS-u i „Srbijagasu“. I ne možete to nikako promeniti ne znam kakvim tumačenjima. Prosto, tih reči nema. Imate mogućnost kao odbor da donesete amandman, pa eventualno to da promenite.

Ne mogu da se spustim na nivo kolege Martinovića i da vređam. Ne mogu da vas vređam, vi vređate mene i sami znate da ne govorite istinu za pola onih stvari koje ste izgovorili. Sve ljude koje ste pomenuli da su nešto krali vrlo dobro znate da nisu, jer da jesu za ovih pet godina koliko je SNS na vlasti oni bi bili procesuirani i pretpostavljam osuđeni pred sudom na koji imate i te kako uticaj. Setite se koliki broj sudija članova SNS-a ste vi u pravosuđe vratili.

Dakle, ne vredi i nema razloga da vi mene vređate, nego treba da razumete ovo što opozicija govori i da se potrudite da to promenite. Ne može bez nadzora da bude „Srbijagas“, ne može bez nadzora Vlade da bude EPS i nemojte to raditi.

Ako se stidite SPS, pa sada objašnjavate kako imate vi većinu i bez njih, svima je jasno da nemate, jer da imate ne bi takve ustupke pravili. Imate 102 poslanika u Skupštini Srbije. Znam da ste vi bili ljuti zbog toga što ste na izborima 2016. godine samo 102 poslanika dobili, a nadali ste se da ćete dobiti više.

Zahvaljujem se gospodine Konstantinoviću.
Dozvoljavate li da, najpre damo pravo na repliku koleginici Gordani Čomić, obzirom da je pomenuta u jednom trenutku i predsednik DS.
Izvolite, koleginice Čomić.

Demokratska stranka je ovde pominjana u više trenutaka i sa sportskim stavom i duhom nagona za klevetanjem, vređanjem, omalovažavanjem i ostalim jezikom političkog folklora koji je nedostojan svake institucije, Narodne skupštine, da znamo kako ćemo i ubuduće replicirati na osnovu ove replike.

Ekonomski program koalicije SNS-a, SPS-a, SDP-a Rasima LJajića, SPO, SVM, ekonomski program koji sprovodite je ekonomski program DOS-a. Ideja koju sprovodite i primenjujete su ideje DOS-a, ideje DS, i DSS u jednom trenutku. I ekonomski i politički program regionalnog pomirenja su ideje DOS-a i DS, i to je dobro što radite. Da su te ideje pobedile. Nije vam padalo na pamet ni vama, ni SPS, ni drugima, osim Rasimu, njemu je uvek padalo na pamet, da te ideje sprovodite pre 2000. godine. Preuzeli ste jednu dobru ideju, jedna dobra ideja je pobedila u Srbiju, to je ideja koju je nosio DOS.

Ima tu još stranaka koji su ostali pri svojoj ideji, velike Srbije bez saradnje i sa stanovništvima koje legitimno i legalno, ali vladajuća koalicija nije, pobedila je ideja koju smo nosili 10 godina boreći se 90-ih protiv tada vladajuće ideje, da je dobro tući sve u regionu i da ekonomija nije važna. Sve drugo što ponavljate kao greške, ponavljate greške DOS-a i DS. Nepotrebno.

Ne tražim ni ovom replikom, ni bilo kojom ubuduće, da po dobru spomenete DS, ali nemojte baš takvim rečima kojima se nama obraćate, klevećući Dragana Šutanovca, klevećući Mirka Cvetkovića, druge ljude, Mlađana Dinkića koji je sedeo dve godine sa vama u Vladi i napravio ekonomski program, koji sprovodi SNS. Nemojte radi sebe, a ne nas.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ideja DOS-a bila je upasti sa mitraljezom u Narodnu banku, ideja DOS-a bila je upasti u Narodnu skupštinu i zapaliti je, ideja DOS-a bila je upasti sa mitraljezima u Saveznu upravu carina, ideja DOS-a je prodati jednu šećeranu za tri evra, a tri šećerane za devet evra, ideja DOS-a je privatizovati za sitne pare sve što se privatizovati moglo, ideja DOS-a je bila po zajmu u inostranstvu po kamatnim stopama od 7,8, 10 i 12 posto, nerealno povećaj plate i penzije, ne bi li dobio neke izbore. To je bila ideja DOS-a.

Ideja Aleksandra Vučića i SNS je ozdraviti Srpsku ekonomiju, na realnim osnovama povećavati rast plata i penzija, boriti se protiv kriminala i korupcije, konsolidovati javne finansije, konstantno raditi na smanjivanju budžetskog deficita, i imati zdravu ekonomiju. To je suštinska razlika u ekonomskom smislu između SNS i DOS-a, ideja DOS-a je bila, pre svega politička, doći na vlast po svaku cenu, ekonomska ideja je bila imati bolesnu ekonomiju, jer samo zahvaljujući bolesnoj ekonomiji mogla se osigurati politička vlast. SNS kaže suprotno, imaćemo vlast ako za nas glasa narod.

Nećemo se zaduživati u inostranstvu, nećemo uzimati nepovoljne kredite da bi smo dobili neke izbore, jer ima života i ako nisi na vlasti, ali vi ste smatrali da nema života ako neko nije na vlasti, jer čime bi se bavili u životu svi oni koju su od 2000. – 2012. godine vladali Srbijom da tog 5. Oktobra 2000. godine nisu došli na vlast.

Kažite mi molim vas, šta bi u životu da nije bio Zoran Živković? Šta bi bio vaš predsednik Dragan Šutanovac? Čime se bavio on do tada? Na čemu je on zasnovao svoju karijeru? I mnogi drugi, Boris Tadić, kažu da je bio psiholog u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi. Nemam ništa protiv toga, časno zanimanje, ali da li bi on ikada postao predsednik države da nije bilo tog upada sa mitraljezima 5. oktobra u državne institucije?

Što se tiče Dragana Šutanovca, ja se nadam da je vama poznato da je on kao ministar odbrane topio naše topove, tenkove, da smo prodavali čamce, pa kada su nas zadesile poplave 2014. godine, čamce su morali da nam pozajmljuju Slovenci. To su učinci rada vašeg predsednika stranke. Naravno, on je iza sebe mnogo toga učinio. Napravio je ogromnu zgradu na pašnjaku na Vračaru. Sumnjam da je to mogao od ministarske plate. Sumnjam, možda nisam u pravu. Možda od ministarske plate može da se sazida zgrada. Možda može, a možda i ne može.

Ono što ja znam, to je da je budžetska inspekcija u Ministarstvu finansija, u vreme kada je Dragan Šutanovac bio ministar odbrane, konstatovala da je on ostvario enormne koristi za sebe na tzv. kursnim razlikama. O tome je govorio, na kraju krajeva, i vaš nekadašnji partijski kolega, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš. Ako se ne varam, zbog sukoba sa Draganom Šutanovcem je i napustio Demokratsku stranku.

Što se tiče gospodina Konstantinovića, koji kaže da sam nekoga vređao, nisam nikoga vređao, samo sam iz jednog ugovora koji je potpisalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine pročitao jedan podatak, da je firmi „NJuz Vor“ plaćeno za 14 dana 500.000 evra da bi bilbord „Očistimo Srbiju“ stajao na zgradi na uglu Brankove i Pop Lukine ulice. Možda je sve to bilo u skladu sa zakonom, možda je sve to bilo demokratski, možda je sve to bilo evropski, samo morate da mi kažete u kojoj zemlji Evropske unije, u kojoj to demokratskoj, civilizovanoj zemlji na svetu uopšte, isticanje bilborda, bilo kojeg, pa i bilborda „Očistimo Srbiju“, u trajanju od 14 dana košta 500.000 evra? Pa mislim da toliko ne košta ni isticanje bilborda u NJujorku, Londonu i Parizu, a ne u Beogradu.

Evo, to ste vi radili kada ste upravljali resorom koji se zove zaštita životne sredine. To su posledice vašeg rada. Naveo sam jedan primer. Primera ima koliko hoćete, ali to nisu uvrede, to nije vređanje. Nemojte da mislite da vas zbog toga neko mrzi ili da vam neko želi loše. Ja vam samo kažem da nijedan problem ne nastaje preko noći.

Problemi u Srbiji su se indukovali 12 godina i kao što nijedan problem ne nastaje preko noći, tako nijedan problem ne može ni da se reši preko noći. Lepo bi bilo kada bi za godinu, dve ili pet godina svi oni koji su ojadili i opljčkali Srbiju mogli biti privedeni pravdi, ali, polako, pravda je spora, ali dostižna.

Jedan bivši gradonačelnik Novog Sada iz DS osuđen je zbog malverzacija sa građevinskim zemljištem u Novom Sadu. Prema tome, nemojte baš previše da prizivate tu pravdu. Ona je spora, ali kada dođe nikad ne znate u kom trenutku može da vas zatekne. Zato uvek budite spremni. Budite spremni za taj trenutak kada pravda dođe po vas. Uvek imajte spremnu četkicu za zube, ćebe, duple čarape, možda će vam jednog dana zatrebati.

U sistemu su prijavljena četiri narodna poslanika. Mislim da sva četiri poslanika imaju osnov za repliku, ali poštovaću redosled koji je definisan u sistemu.
Najpre pravo na repliku narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Teško je odgovoriti na sve urede i laži iznesene u poslednjih pola sata u ovoj raspravi i uvek kada govorimo u Skupštini i kritikujemo argumentima određena rešenja, kao rešenja koja se sada nalaze u Predlogu zakona o ministarstvima, kreću priče o 2000, 2001, 2002, 2003, 2005, priči o nekim lopovima, o nekim privatizacijama, o tome koliko je ko ojadio ovu zemlju i stalno pokušavamo da se vratimo u prošlost, govoreći kako su oni pre nas bili lopovi, kako su krali i na taj način obesmišljavamo svaku raspravu i onda na kraju gospodin Martinović kaže – ne, ne pretimo mi, nikoga ovde ne optužujemo ni za šta, ali spremite se, spremite četkicu, spremite čarape, spremite ćebe.

Gospodine Martinoviću, ja nemam ništa od toga spremno, a spreman sam na svaki sud koji vi i država koju vi vodite želi prema meni i prema članovima moje stranke u bilo kom trenutku da sprovode pravdu, a spremni smo ne zato što nam trebaju četkica, ćebe i čarape, spremni smo zato što nismo ukrali ništa, što nismo prekršili ni jedan jedini zakon. mirno spavamo i nemamo nikakav problem da sačekamo taj dan kada će doći vaša pravda.

Pet godina upravljate ovom zemljom. Pet godina sada predsednik, bivši premijer, koordinator službi bezbednosti, mogao je da istraži sve šta je rađeno u ovoj zemlji i nije imao ni jedan jedini dokaz ni protiv jednog člana Socijal-demokratske stranke.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pa ni na moje izlaganje nije moglo, gospodine predsedavajući, da dođe do zaključka da je neko uvređen, jer ja sam, čini mi se, završio potpuno afirmativnim zaključkom. Ja sam baš rekao da je dobro i da mi je drago što nije onaj bivši predsednik, čuveni maneken, kom je neko onomad uvrteo u glavu da liči na DŽordža Klunija, beše, da je baš dobro što se nije kandidovao na izborima 2017. godine, jer svi znamo da je živeo za taj trenutak, a svi znamo šta je moglo da ga sačeka kao rezultat – neki beznačajni procenat i to je to. Ja sam rekao – baš je dobro što se nije kandidovao jer mu je to sačuvalo zdravlje. Ne bi mogao da se suoči sa tim što mu je postalo smisao života, a moglo se završiti samo kao katastrofa, tako da ja tu ne vidim uvredu.

Šta sam ja hteo da kažem? Pošto se ovde pomenulo da su neki ljudi krali, pa šta ćemo sad sa njima, što se ne procesuiraju? Nije mogla, dame i gospodo, ova rasprava i ova replika da se okonča a da ne bude u duhu one narode – a da svaka zverka pokaže svoj trag. Tako je, pravda traži neko svoje vreme, ali dođe i pravda dolazi. Tu je, već nekima lepo kuca na vrata i mislim da tu treba pronaći motive za ovoliku žuč koju mi vidimo sa druge strane.

Što se tiče pominjanja one trgovine, političke, ali ne samo političke, i za zameranje nama što formiramo Vladu u zakonskom roku, očigledno zato što neki imaju ozbiljan problem sa zakonom kao zakonom i da se pominju neki troškovi, iako lepo piše – ne traži se nikakvo dodatno finansiranje, nikakvi dodatni troškovi, ja tu vidim činjenicu da onaj ko otvoreno stavlja sebe u ulogu zaštitnika Miroslava Miškovića, po kog je pravda došla i postoji neka presuda i dešava se nešto na tu temu, a ti neki mu servilno služe, pokušavajući da mu verovatno za neki ćar, neki trošak budu na usluzi, da se oni ovde jave i što god nam izjave. Da su ti fascinirani troškovima, to razumem, da ti imaju problem sa zakonom, to razumem, ali da pominju trgovinu oni koji su svojim obrazom istrgovali i to tek vrlo dobro razumem. Hvala.