Hvala.

Puno je tu stvari rečeno. Zamalo da se složim sa komentarom koleginice iz SPS koja nas je izgleda urekla pohvalivši raspravu kao ozbiljnu i odgovornu, ali smo se izgleda onda potrudili, bar neke kolege, da je demantuju, ali svejedno, ovo je važno političko pitanje, važna politička tema. Ima smisla o tome razgovarati, samo je pitanje kako o tome razgovaramo, ali to je, naravno, na sliku i priliku i svakog poslanika i svake poslaničke grupe.

Prvo, jednu stvar načelno da raspravimo, pošto se to tiče direktno našeg rada ili maltene najvećeg dela našeg rada ovde, a to je kritika predloga amandmana i formulacije „briše se“.

Drage kolege, a to bi sigurno predsednica i kao neko ko ima dug parlamentarni staž ovde morala da zna i da upozori, nije opstrukcija ako kažete – briše se. Ako imate loš predlog zakona, ako imate formulaciju sa kojom se ne slažete ili predlog ministarstva sa kojim se ne slažete, pa šta ćete drugačije reći i kako ćete to formulisati nego – briše se? Hoću da kažem, vrlo je konstruktivan to predlog ako osporavamo nešto sa čime se ne slažemo. To što se tiče te stvari.

Drugo, naravno da je to prilika da se izjasne stavovi pojedinih poslaničkih grupa oko evropskih integracija. Ja, moram priznati, nisam razumeo šta je mladi kolega sa druge strane tu pokušavao i insinuirao. Potpuno je jasno da stav ove poslaničke grupe i stav i mene i mojih kolega i, pre svega, da kažemo i predsednice ovog poslaničkog kluba Sande Rašković Ivić, i dok je bila predsednik DSS i danas je dosledno evroskeptički.

Te insinuacije šta je ko kome i gde rekao, mislim da je to bila dužnost predsednika da upozori, pogotovo kada je prethodni govornik na više nego neprimeren način govorio o nekom ko je žena, dama, uvaženi poslanik i uvaženi stručnjak i u ovoj javnosti i u ovom parlamentu, a koja je bila izložena gnusnim napadima i diskvalifikacijama zato što je, zamislite, obavljala dužnost ambasadora. Gospođa Sanda Rašković Ivić je bila predmet tog napada.

U ovom trenutku mi imamo ambasadora u zemljama koje su priznale Kosovo. Preko 100 zemalja je priznalo Kosovo. U većini njih mi imamo ambasadore. Ne razumem, šta sad, treba da napuste te zemlje? Možda i to treba. Ali, potpuno je jasno da je stav i DSS dok ga je vodila Sanda Rašković Ivić i stav mene i nas kao poslanika dosledno jasno evroskeptički, ali mi nismo evrofobi. Mi zaista uvažavamo neke važne tekovine evropske civilizacije i kulture i ljudska prava i demokratiju. Zato verovatno kolege iz DJB, neću ja da im budem advokat, zato verovatno kolege skreću pažnju na nedoslednost. Evroentuzijasti, ili podržavaju evropske integracije, ali skreću pažnju na nedoslednost. A ja sam protiv toga, kao što rekoh, iz razloga stanja u EU, iz razloga stanja u Srbiji i zbog toga što prosto smatram da je nedopustiva ova simetrija koja se pravi između predloga uvođenja ministarstva za evrointegracije i ovih zakona o Kosovu i Metohiji.

U tom smislu, ja pitam direktno predlagača gospodina Martinovića, želim da mi odgovori, ako želi, zašto je taj paralelizam napušten? Zašto se dižu evrointegracije na rang ministarstva, a recimo, Kancelarija, a oni su bili u istom statusu, za Kosovo i Metohiju ostaje u sastavu Kancelarije.

Ako ste toliko dosledni u toj borbi, zašto ste na neki način degradirali Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje je postojalo u mandatu nekoliko vlada?

S druge strane, nije problem, mi možemo ući u EU sa kancelarijom za EU. Nema potrebe da dižemo na rang ministarstva. Ja razumem da je to neka vrsta poruke, neka vrsta preporučivanja i pri tome je to na jedan neumesan način. Ovde su pominjana, ja sam citirao neka imena. Meni kažu kolege sa druge strane – pa to nema veze, nebitna su njihova mišljenja.

Ja bih vas podsetio, činjenice i javnosti radi, nezavisno ko koga voli ili ne voli, gospođa Urlike Lunaček je izvestilac, znači, nije ona obični poslanik, ona je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo.

Drugo, da li neko kaže Kosovo, Kosovo i Metohija, Priština itd, gospodin Martin Šulc je bio predsednik Evropskog parlamenta. Najzad, ja ovde imam izjavu, vama kolegama sa druge strane vrlo dragog Štefana Filea, velikog prijatelja i aktuelne vlasti i premijera, odnosno predsednika, koji se zdušno pre par godina zalagao za ostavljanje formulacije – teritorijalni integritet Kosova, pošto su neki predlagali, čak neki naši prijatelji, ima ih, naravno, u Evropskom parlamentu, predlagali su da se izostavi iz rezolucije o Srbiji formulacija – teritorijalni integritet Kosova, a Štefan File je to osporavao.

Dakle, hoću da kažem, čitava plejada važnih evropskih državnika i političara prosto vam direktno i eksplicitno kaže – moraćete priznati Kosovo na kraju ili tokom procesa evrointegracija. Ne možemo svi pri tome se praviti nevešti. Zaista moram da kažem, on nije tu, Čedomir Jovanović to može da kaže dosledno, ja se sa njim ne slažem, ali se čudim vama ili bar većini vas koji zaista deklarativno kažete da podržavate integritet Srbije i borite se protiv nezavisnosti Kosova, a kao što rekoh, Kosovo je za ovih pet godina vaše vlasti, odnosno Srbije na Kosovu je sve manje.

Nemojte me hvatati za reč da li sam rekao Kosovo ili Kosovo i Metohija ili Priština. Potpuno je jasno o čemu govorimo. Kako god to zvali to napreduje ka nezavisnosti uz veliku pomoć i podršku naše aktuelne vlasti koja se, time završavam, planom razrade Briselskog sporazuma, dakle planom primene Briselskog sporazuma, obavezala na stvari, kod nas ni Briselski sporazum nije mnogo poznat u javnosti, a kamo li taj plan primene, gde se lepo, na žalost, ružno, ali jasno i glasno kaže da će biti povučene bezbednosne strukture Srbije na Kosovu i biće u potpunosti integrisane u odgovarajuće kosovske strukture i njihove plate će biti isplaćivane iz budžeta Kosova. Znači, bezbednosne strukture Srbije će biti u potpunosti integrisane, i to je urađeno, a mi smo to predstavili kao pobedu.

Još gore ili još tužnije od toga, do kraja tekuće godine, ne ove, to je na žalost takođe odrađeno, integracija pravosudnih institucija će biti završena, sve ustanove sudstva Srbije na Kosovu biće zatvorene do tada, sve ustanove sudstva Srbije na Kosovu, ne piše Kosovu i Metohiji, a i da piše ne bi nam mnogo pomoglo, biće zatvorene do tada, a nova tela će biti uspostavljena i osoblje integrisano u kosovski sistem. To je, drage kolege, u tekstu primene Briselskog sporazuma. To je epilog.

Zato pitam gospodina Martinovića, nezavisno od toga što se možemo prozivati i nazivati ovakvim i onakvim imenima, šta povodom toga ima da kaže, da li je to razlog ove asimetrije u tretmanu Kosova i Metohije u praksi, ne u retorici? Retorika je nekada čak i preterana, ali u praksi delovanja ove vlasti, a sa druge strane imamo degradiranje Kosova i Metohije … uzdizanje evropskih integracija. Ako ćemo ući u EU, ući ćemo i sa Kancelarijom. Ako neće da nas prime, neće nas primiti i da napravimo tri ministarstva. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vođa tog pokreta sandinista nije bio samo evroskeptik, bio je ambasador zato što je bio evroskeptik. Samo da vas podsetim da je toliko bio evroskeptik da ni na poziv Vojislava Koštunice da se vrati posle raskida da DS, da se vrati iz Rima, taj evroskeptik nije želeo. Znači, bilo je draže zadržati 5.000 evra i Rim, nego se vratiti po pozivu svog predsednika stranke i zalagati se za Krim. Toliko o doslednosti.

Što se prakse tiče o odbrani KiM, dovoljno je navesti 2004. godinu, da povodom martovskog pogroma ta stranka nije mrdnula malim prstom da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji i veliki deo zida plača pripada i njima, odnosno njihovoj ne reakciji i nebrizi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Složio bih se sa malopređašnjim govorom, odnosno sa kolegom koji je malopre govorio. Naravno da ima smisla razgovarati, samo je pitanje kako i n a koji način. Jedan od kolega koji je učestvovao u diskusiji je maločas, čini mi se, iskoristio kvalifikaciju normalna Vlada. Upravo ta normalna Vlada, koliko nas pamćenje služi, je na krilima EU došla na vlast u Srbiji. Šta to uopšte znači normalna Vlada? Postoje političke stranke ili koalicije koje učestvuju na parlamentarnim izborima, one koje dobiju veću podršku formiraju Vladu. Da li to znači da su oni normalni, a šta je sa onim građanima koji su glasali za druge političke opcije?

Manja Vlada ne znači i efikasnija Vlada i veća efikasnost. Važno je da znamo šta hoćemo i kakvu Srbiju želimo i koji su to ciljevi koje želimo da ostvarimo u narednom vremenskom periodu, jer imamo jedan, mi smo to govorili tokom rasprave u načelu, jako dobar osnov. Važno je da kroz izmene i dopune zakona o kojima govorimo danas tokom rasprave u pojedinostima napravimo dobar temelj koji će da omogući realizaciju tih proklamovanih ciljeva i načela u narednom periodu.

Ovde se govori o brisanju člana 1, akcenat se stavlja na ministarstvo za evropske integracije. Brisanje člana 1. znači ne samo ne formiranje ministarstva za evropske integracije, već ne formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine, ispravite me ako grešim.

Ministarstvo za evropske integracije za nas znači, o tome je govorila maločas koleginica Stefana Miladinović, bolju koordinaciju na putu evropskih integracija i bolju organizaciju rada sa istim brojim zaposlenih. Ovde se maločas postavljalo pitanje rezultata koje Srbija postiže na putu evropskih integracija, pa da ti rezultati nisu vidljivi, pozitivni i prepoznatljivi ne bi bila otvorena nova poglavlja.

Maločas je kolega Filipović, čini mi se, govorio o ekonomskim parametrima, kada govorimo o odnosima sa EU i potpuno je u pravu. Dakle, izvozi se dve trećine ili 67%, a 20% u zemlje u regionu, ali te zemlje u regionu su takođe na putu evropskih integracija.

Kada govorimo o ministarstvu zaštite životne sredine, rekli smo to tokom rasprave u načelu, Srbija je dosta uradila na unapređenju zaštite životne sredine, ali isto tako smatramo da su potencijali veliki. Da bi ti potencijali bili iskorišćeni na pravi način i u punom kapacitetu, važno je da formiramo ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Ova tema je složena i kompleksna, zahtevna, zahteva visoke standarde, tiče se svih nas i formiranjem ovog ministarstva Srbija pokazuje da će posvećeno raditi na povećanju efikasnosti zaštite životne sredine, ali i na povećanju pregovaračkih potencijala na putu evropskih integracija, jer jedna trećina propisa, čini mi se, upravo se odnosi na zaštitu životne sredine kada govorimo o harmonizaciji našeg zakonodavstva sa propisima EU.

Poglavlje 27, takođe, se tiče zaštite životne sredine i na pravi način treba iskoristiti fondove EU, kada govorimo o zaštiti životne sredine, jer neki podaci govore da Srbija u narednom periodu u unapređenje zaštite životne sredine treba da uloži negde oko 10 milijardi dolara. Smatramo da su to sasvim dovoljni razlozi da se ovaj amandman ne prihvati. Zahvaljujem.

Izvinjavam se što vam nisam dala reč. Zaboravila sam da ste ovlašćeni predstavnik, odnosno predlagač.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Pošto mi je postavljeno eksplicitno pitanje, da odgovorim. Moram sada ja vama da postavim jedno prethodno pitanje – čiji ste vi poslanik i čiji ste vi poslanici? Za mene kao predlagača zakona je jasno čiji sam poslanik. Ja sam poslanik SNS, izabran sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje. Za Martina Šulca je tako jasno čiji je poslanik, poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke. Za gospođu Lunaček je takođe jasno čiji je poslanik, poslanik Zelenih, ali mi nije jasno čiji ste vi poslanik i čiji ste vi poslanici. Da li ste vi poslanici gospođe Rašković Ivić, da li ste poslanici Vuka Jeremića ili ste nekog drugog političara?

Ako ste poslanici Vuka Jeremića, nadam se da se sećate da je pregovore sa privremenim institucijama samouprave u Prištini vodio upravo Vuk Jeremić, ali za razliku od Vuka Jeremića i Borisa Tadića koji nisu imali hrabrosti da neposredno učestvuju u tim pregovorima, Aleksandar Vučić je imao hrabrosti i ima hrabrosti da neposredno učestvuje u tim pregovorima, a vaš predsednički kandidat, koji je osvojio 5% glasova, je pregovore sa privremenim institucijama samouprave u Prištini vodio preko političkog direktora Ministarstva inostranih poslova Borka Stefanovića, pa ste vi možda sada poslanici Borka Stefanovića.

Dakle, kod vas se postavlja pitanje političkog identiteta, čiji ste vi poslanici, koju politiku vi zastupate i za šta se vi u stvari zalažete.

Poslaniče, kao ovlašćeni predstavnik po amandmanu imate dva minuta.

Pošto imamo vreme od …

Hoćete da koristite od poslaničke grupe?