Govorim upravo o amandmanu. Znači, predložili ste amandman – briše se. Dobro u redu – briše se. Šta nudite umesto – briše se? Ne nudite ništa. Ne nudite apsolutno ništa. I nudite nam da uđemo u duboki problem kao država, da prekidamo proces koji ste vi započeli i duboko nas ubacili u taj proces i da dovedemo zemlju do potpunog fijaska i finansijskog kolapsa i kako god hoćete. Ja vas molim to je neodgovorno. Nemojmo tako da se ponašamo, nego dajte da realno i racionalno pristupimo ovom problemu i samom zakonu. Hvala vam.

Hvala.
Boško Obradović, nemate pravo na repliku, stvarno niste pomenuti. Vi kao vi niste pomenuti. Vi nemate pravo na repliku. Nema, rekao, vam ime i prezime, ali nije ništa ružno rekao. Nije. Rekao je vaše političko opredeljenje. To nije uvreda.
Sanda Rašković Ivić, replika.

Hvala gospođo predsednice.

Samo bih se osvrnula na to da tražim ovu repliku jer sam pomenuta po imenu i prezimenu, od strane gospodina Rističevića, gde sam opisana, nisam pomenuta po imenu i prezimenu.

Znači, pre neki dan je vaš partijski šef govorio o tome da želi da gradi mostove među ljudima, a vi ne samo da te mostove ne gradite, nego ih spaljujete sve u 16. Na svaku stvar koju vas neko pita, makar bona fide, vi odgovarate jednim strahovitim napadom koji vrlo često nema nikakve veze sa temom.

Što se tiče onoga što je pomenuo gospodin Martinović i pitao - koji je naš politički identitet? Da li su poslanici koji sede u ovoj poslaničkoj grupi, konkretno gospodin Vukadinović, poslanici Sande Rašković Ivić i ko je Sanda Rašković Ivić, čega je ona to poslanik i koji je to moj politički kredo?

Moram da vam kažem da sam ja bila predsednika DSS i da sam i onda, baš kao i danas, zastupala potpuno iste političke stavove i da je lista koja je ušla u parlament nosila moje ime dr Sanda Rašković Ivić – Boško Obradović.

Dalje, što sam htela da kažem, apropo gospodina Rističevića, koji je blagoizvolio da me napadne u parlamentu onda kada sam bila nažalost opravdano odsutna, što je krajnje onako nisko i rekla bih ne baš mnogo viteški, moram da vam kažem da ja volim kada me Rističević napadne, jer to je…

Vreme.
Hvala poslanice.
Poslanice, Marijan Rističević vas nije spomenuo. Vi ste se zakačili za reč „sandinista“. To nema veza sa vama. to je partija socijalističko-orijentacioni karakter Znači, ne znam gde ste se prepoznali, ali sam vam dala repliku jer su ovde poslanici više puta govorili o vama. Ne moraju ime da kažu svi znaju ko je bio ambasador u Italiji to vreme i imate prava da, po meni, koristite repliku.
Šta vi sada želite?
Kako repliku, samo je spomenula, ja sam ispravila vašu grešku. Nemate pravo na repliku.
Povreda Poslovnika može, a na repliku nemate pravo. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 103. i 104.

Pravo je predsednika Narodne skupštine da odobri ili ne odobri repliku. To je vaše suvereno pravo. Ali, prethodno moraju da budu ispunjeni neki uslovi.

Očigledno da je gospođa koju uopšte nisam pomenuo, a koja kaže da je opravdano odsutna bila, ali, nešto je često opravdano odsutna, proverite u evidenciji Narodne skupštine, očigledno da se zabunila, jer ja uopšte nisam pomenuo ni njeno ime, ni njeno prezime.

Ja sam govorio…

Poslaniče, nemojte o tome šta ste govorili, samo recite gde sam ja povredila Poslovnik, pošto sam ispravila to i odobrila repliku na osnovu obraćanja drugih poslanika.

U delu da je replika bila na osnovu mog izlaganja, da joj nisam pomenuo ni ime, ni prezime, ni političku stranku kojoj pripada, ni poslaničku grupu kojoj pripada. Prema tome, ona nije imala osnov, da bi Vi dali njoj pravo za repliku.
Međutim, ja poštujem Vašu pozitivnu diskriminaciju. Neću se buniti oko ovog stava što ja nisam dobio pravo na repliku, iako mi je dva puta pomenuto ime i prezime, iako je pokušala da mi inputira da sam rekao ono što nisam. Ali, uvažavajući Vaš stav o pozitivnoj diskriminaciji, dakle, da opozicija ima veća prava, ja Vam dajem za pravo da meni ne date repliku, a njoj uvek dajte i uvek se tako prema opoziciji odnosite. Hvala.

E, poslaniče, stvarno, preteraste sad u toj mojoj pozitivnoj diskriminaciji prema opoziciji. Baš ste me nasmejali.
Znači, ima pravo Sanda Rašković Ivić, kao i drugi poslanici, kada se pomene, i to više puta, da jednom odgovori u dve minute, bez obzira što je pogrešila što je Vaše ime spomenula.
Dalje nema replika.
Hoće li neko po amandmanu?
Ne, moje je pravo da dajem replike. Tačka.
Ako ćete po amandmanu, dobićete reč.
Znači, po amandmanu Đorđe Vukadinović, da ili ne?
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić.

Uvaženi narodni poslanici, želim da koristim vreme poslaničke grupe, naravno, da govorim o amandmanu, ali, na samom početku, da sam sebi i vama postavim jedno pitanje, pošto pripadam poslaničkoj grupi koja je predložila brisanje ovog amandmana, a u sledećem amandmanu predložila amandman vezano za ministarstvo za Kosovo i Metohiju, pošto sam sebi postavljam pitanje – da li ja, koji živim 50 metara od reke Ibra, imam pravo da predlažem takve stvari i da brinem o Kosovu i Metohiji, ili ima neko više koji živi daleko iza Save? Ja mislim da ravnopravno treba da imamo svi to pravo, a ne da budemo na taj način diskriminisani.

Mi zaista smatramo da to ministarstvo treba da se formira ovim novim zakonom. Znamo da predlagač ovog zakona to, naravno, neće prihvatiti i potpuno je jasno zašto neće prihvatiti, ali ne može obrazloženje biti ovo koje čujemo od predlagača, da ćemo mi navodno formiranjem novog ministarstva za Kosovo i Metohiju na neki način priznati nezavisno Kosovo, odreći se te teritorije, itd.

Ta priča bi mogla zaista da pije vodu, da nemamo, nažalost, na drugoj strani, od strane ove vlasti i od strane samog predlagača, činjenicu da mi na prostoru naše Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija podstičemo, pozivamo narod, na silu ga teramo da izlazi na separatističke izbore. I mi, umesto da pravimo naše organe vlasti, naše organe uprave, naša ministarstva, mi na taj način pravimo ministarstva tzv. nezavisnog Kosova i to su činjenice koje niko ne može da ospori. To su žalosne činjenice koje niko ne može da ospori. Koje su činjenice? Naša država i naša vlast traži od naših predstavnika da budu ministri u tim ministarstvima.

Nažalost, ova vlast ne sme od onih prema kojima je preuzela obavezu, da napravi bilo kakav organ uprave države Srbije koji se odnosi na Kosovu i Metohiji, pa samim tim i ovo ministarstvo. To je glavni razlog, a ne ovi izgovori da ćemo mi priznati nezavisno Kosovo na način što ćemo formirati novo ministarstvo za Kosovo i Metohiju.

Kad smo već kod Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ovde su iznošene neke paušalne cifre. Gospodine Martinoviću, nikakvih 400 miliona, ne znam šta ste pročitali, ja sam dugo godina predsednik opštine Zubinog Potoka i pratio sam te cifre i kad je bio u pitanju Koordinacioni centar i kada je bilo u pitanju jedno, drugo ministarstvo. Možda ste pročitali negde četiri i po milijarde, da li Samardžićevo ili Bogdanovićevo ministarstvo, ali, radi se o nekih četiri i po milijarde dinara tog budžeta, a ne o 400 miliona.

Bilo bi dobro, zaista, da jednom ozbiljno porazgovaramo o tim ciframa. Nažalost, u ovoj Skupštini se nikada ne nađe vreme da ozbiljno porazgovaramo o tome. Ja bih postavio, recimo, jedno pitanje koje zanima naše stanovništvo dole i zato nam treba ovo ministarstvo – recimo, cifra od milion evra koja je prebačena, naravno u dinarima, opštini Zubin Potok, prošle godine za, navodno, neki turistički objekat na jezeru Gazivode. Taj novac je prebačen opštini Zubin Potok od strane budžeta Republike Srbije, a onda iz opštine Zubin Potok nekoj firmi „Radujko invest“, sve pod izgovorom strogo poverljivo, vojna tajna, itd.

Mi bismo trebali zaista da porazgovaramo o ciframa, i vi ste tu u pravu, ali ne na ovaj način, gde ćemo iznositi neke lažne cifre i praviti neke paralele gde, navodno, nekada nije brinuto o Kosovu i Metohiji, da nije finansirano, a danas se finansira. Nije tačno. Koordinacioni centar, to prvo telo, imalo je šest milijarde dinara, a vi ste rekli, ako se ne varam, pet i nešto milijarde dinara. Dakle, govorite istinu ovde, a nemojte zamajavati javnost. Zahvaljujem se.

Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da što pre donesemo zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.