Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta i Miljan Damjanović.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Narodni poslanik i radikalski kandidat za gradonačelnika Beograda Miljan Damjanović i ja podneli smo amandman na član 4. koji se odnosi na član 5. osnovnog zakona. Zaista smo verovali da se desila greška u ovom članu 5. i da će predlagač prihvatiti ovaj amandman, zato što je deljenje Ministarstvu za poljoprivredu na ministarstvo za životnu sredinu i poljoprivredu i vodoprivredu, desilo se, mislili smo da je slučajno, ali ako se ne prihvata ovaj amandman, onda znači namerno, da se nigde ne pominje planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja. To je ranije bilo predviđeno u ovom postojećem zakonu i sada toga jednostavno nema.

Mi smo krajnje dobronamerno mislili da vam skrenemo pažnju, čak smo precizno napisali da to treba staviti tamo gde ste predvideli utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnje objekata, logično bi bilo da se kaže i planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja.

Građani Srbije treba da znaju, pre svega, oni koji žive u ruralnim područjima, da vi zapravo ovim zakonom ne predviđate uopšte bilo kakvu podršku ruralnom razvoju, odnosno razvoju sela i to je nešto što nije dobro. Vi to samo onako deklarativno pominjete, zaklinjete se, obećavate. Vučić, naravno, prednjači u tome, a kada treba nešto konkretno da se uradi, onda vas nema nigde i ne pada vam na pamet da bilo šta uradite.

Zaista, i dalje ponavljamo, prosto je neverovatno da ne želite, da vas ne zanima ni šta pričamo, ali to je vaša stvar. Nama je važno da građani Srbije znaju da je ovim Zakonom o ministarstvima potpuno izostavljena briga, odnosno planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja. E, to je naša poruka, kada nećete vi da prihvatite ovaj amandman, onda neka to građani Srbije čuju.

Inače, kada je u pitanju ekologija, to jeste ovaj član na koji je podnet amandman, i kada je u pitanju ruralni razvoj, moguće je da je iz tog razloga izostavljeno ovo iz opisa rada ministarstva. Mi već mesecima govorima o problemima u seoskim područjima koja se vodom snabdevaju iz bunara, da ne postoji državni organ koji vodi računa o tome, koji bi otišao po pozivu da izvrši kontrolu, da se vidi kakva je ta voda koju piju naši ljudi u selima u Srbiji, i to naravno, i dalje nikog ne interesuje, do te mere da ne želite ni formalno da napišete da imate neku obavezu prema razvoju sela.

Naravno, pitanje na koje danima ceo Beograd traži odgovor je pitanje čudnih mirisa i dima iznad Vinče. Očigledno je, miris se oseti, dim se vidi, ali mi smo takođe, mi srpski radikali, tražili i saopštenjem se obraćali javnosti da neko od nadležnih kaže koji je sastav tog dima i koliko je to opasno ili nije opasno, zdravo ili nije zdravo. Možda je to sve potpuno bezopasno, ali znate, ljudi se plaše, svašta se dešavalo na ovim područjima i, jednostavno, građani su valjda dužni da bar imaju pravu informaciju, čak i ako niste u stanju da im pomognete, bar da znaju da se sami snalaze ukoliko trenutno žive u nebezbednim okolnostima. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Koliko je gospođa Radeta u pravu kada je govorila o tome da je bilo neophodno da razmotrite i prihvatite ovaj amandman SRS, zato ću kratko zbog vremena koje nam je ostalo, govori činjenica, verovatno se vi sećate gospodine Marinkoviću i gospodin Milićević, pored vas, da je ova Skupština, pošto vidim da je ovde žamor, kao da je neka žurka u sali za većinu poslanika vladajuće koalicije, 31. decembra usvojila zakon, na predlog ministra Nedimovića, o ruralnom razvoju u poljoprivredi. Onda je nelogično i za predlagača ovog zakona, gospodina Martinovića, da nije želeo, kao i poslanička većina, da prihvati ovaj amandman, a mi smo već doneli poseban zakon za koji vam garantujem da je do sada ostao samo slovo na papiru. U ovoj godini nije bilo nikakvih pomaka što se tiče većih subvencija za ljude u poljoprivredi i, kada govorimo ruralni razvoj, to nije samo vezano za uzgoj stoke, za proizvodnju malina, što je skandal sa ovako niskom otkupnom cenom, već na kompleksno jedno pitanje, a to je da date podsticaj ljudima da ostaju u svojim selima i da u tim zdravim sredinama razvijaju i etno sela, kompletne komplekse i voćnjake i malinjake i sve ono što podrazumeva jedno zaokruženo domaćinstvo koje će moći da živi pošteno od svog rada.

Očigledno vama to nije cilj, čim niste želeli. A znate da ste vi izglasali, možda i ne znate, možda ste zaboravili koje ste zakone izglasali ovde, prošlo je vreme, znate, vi dođete i na zvonce glasate, evo, da vas podsetim, u decembru mesecu, pošto smo celu noć raspravljali o amandmanima na taj zakon, usvojili ste Zakon o ruralnom razvoju i onda je bilo logično da ovo, o čemu je gospođa Radeta pričala i podnela amandman, inkorporišete u ovaj izmenjeni zakon.

Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslava Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

U članu 4, koji definiše nadležnosti ministarstva zaštite životne sredine, koji mi, naravno, ponavljam, pozdravljamo, naša intervencija je bila da će to ministarstvo poslove iz svog delokruga obavljati uz pribavljenu saglasnost predsednika Republike.

Naime, pripremi ove sednice, raspravi koja je u javnosti trajala oko izbora kandidata za mandatara, zatim samog mandatara, još uvek nismo uspeli da čujemo mnogo i o programu te nove Vlade i o personalnom sastavu, ali smo mogli da čujemo zaklinjanje poslanika vladajuće većine, da li oni dolazili iz SNS ili drugih koalicionih stranaka i partnera, da će se nastaviti rad na način na koji je to bilo rađeno do sada, da će se nastaviti sve ono što je radio i način na koji je radio, kako je rukovodio Vladom Aleksandar Vučić.

Ono što smo mi želeli kroz ove amandmane je da, s obzirom da očigledno postoji jasna namera da se nastavi sa tim načinom rada, ozakonimo njegovo uplitanje u rad buduće Vlade. To nije prihvaćeno i nađeno je jedno obrazloženje da to nije po Ustavu. Mogu da se složim da Ustav ne dozvoljava direktno uplitanje predsednika Republike u rad Vlade, ali očekujem da se pridržava Ustava i zakona bez ove norme koju nećete usvojiti. Znači, da predsednik Republike ne može da se meša u rad i odluke buduće Vlade Srbije i nadam se da ćemo biti svedoci toga u danima koji dolaze.

Hvala, kolega Đurišiću.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan
Petrović, Veroljub Stevanović, Dejan Nikolić, Goran Ješić, Dušan Milisavljević i Dragoljub Mićunović.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Amandman koji smo, kolege iz DS, podneli zajedno na predlog Narodnoj skupštini tiče se dodavanja u prvom pasusu člana 4. izmena i dopuna zakona, odnosno člana 5a kojim se uvodi ministarstvo za zaštitu životne sredine, da posle reči: „odobravanja prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta“ da se dodaju reči: „staranje o vetrozaštitnim pojasevima“.

Nedostatak vetrozaštitnih pojaseva je paradigma rastočenosti našeg društva. Kada pogledate rezultate i kada pogledate uporedno vetrozaštitne pojaseve i pošumljenost u Srbiji i u regionalnim okolnim zemljama, onda ćete videti koliko smo mi više stanovništvo nego društvo.

Zašto su vetrozaštitni pojasevi paradigma? Zato što su kao tema koja je strašno važna za odbranu od smetova, za odbranu od klizišta, za procenat pošumljenosti, za lepotu u krajnjoj liniji na dolmama i uz puteve, zato što vidim da je ta tema upala u čuvenu rečenicu – to nije moj posao. Odete u lokalnu samoupravu i oni kažu – nije to naš posao, to radi saobraćaj. Odete u pokrajinski saobraćaj, oni kažu – nije naš saobraćaj, nego republički zakon o bezbednosti saobraćaja, pa oni kažu – nije naš saobraćaj, nego je urbanizam. Odete u urbanizam, pa oni kažu – nismo mi, nego lokalna samouprava. Onda donesemo ovde Zakon o šumama gde prostor od pet ara u kojem bi trebalo da postoje vetrozaštitni pojasevi nije ubeležen nigde. To je paradigma srpskog šlamperaja prema nečemu što je dragoceno da imamo, što je na korist svima i što spada u onu rečenicu i mudrost koju sam podelila sa vama. Kada počinje razvoj nekog društva? Kada ljudi počnu da sade drveće, a znaju da u krošnjama i hladu tog drveća neće uživati.

Zašto tražim da konačno ministarstvo za zaštitu životne sredine bude nadležno za vetrozaštitne pojaseve? Zato što neko mora. Neko mora da ukine tu paradigmu – nije moj posao. Od toga što nije moj posao mi nemamo drveće. Kada nemate vetrozaštitne pojaseve, onda imate klizišta tamo gde ne treba da ih bude. Kada uklonite vetrozaštitne pojaseve iz retencija, onda imate plavljenje bujičnih voda tamo gde ih ne bi inače bilo. Kada nemate vetrozaštitne pojaseve uz regionalne puteve, čak i uz naselja, puteve, da ne govorim o autoputu, onda imate smetove, led, nanose kiše, sve ono za šta morate da dajete pare da se čisti, a što vetrozaštitni pojasevi inače zadržavaju.

Moja koleginica Nada Lazić i ja važimo za dve, od mnogih, osobe koje se zalažu da se ovaj problem reši. U knjigu utisaka na jednoj od benzinskih stanica na putu za Novi Sad ona je upisala – posadite vetrozaštitne pojaseve. Stoje na vetrometini, na dunavskoj obali. Teško je ljudima koji rade na pumpi, nanosi sneg, sadite drveće. Vetrozaštitni pojas nije obična sadnja drveća. Mora da bude više stepena, mora da se zna vrsta biljke, mora da se zna ko ih održava, mora da se zna ko stara. Najlakše je možda odrediti ko će da brine o tih pet ari o kojima sada ne brine niko i još lakše je odrediti vrstu brzorastućeg ili bilo kog bilja, drvenastog, žbunastog ili visokokrošnog koje će biti posađeno, treba ga sačuvati. Ne bi bilo ni prvi, ni poslednji put da sadnice očupane, iščupane nestaju.

To je razlog zašto ja zajedno sa svojim kolegama iz DS tražim da prihvatite ovaj amandman i da ministarstvo za zaštitu životne sredine konačno počne da vodi računa o vetrozaštitnim pojasevima.

Šta bi bio sledeći korak? Logično je za poverovati da će prvi sledeći naredni korak nove ministre ili ministarke za zaštitu životne sredine, a onda i mandatarke, tada predsednice Vlade, biti rebalans budžeta. Imamo dva nova ministarstva, imamo nova tela i mi bi morali da imamo rebalans budžeta, kao jednu od prvih tačaka dnevnog reda. To je i povoljna okolnost za staranje. Ne mešam se u to kako će stručni ljudi u ministarstvu, stranački, kakvi god hoćete, rešiti kako da se stara, ali da se odmah opredele u rebalansu budžeta sredstva za prvi korak.

Možda nas istorija neće pamtiti po dobru, po mnogim istorijskim događajima, ali mogu da vam garantujem da će nas sledeće generacije pamtiti po dobru ako za 15 ili 20 godina od danas vidi visoke, razvije i zdrave vetrozaštitne pojaseve širom Srbije i pošumljenost Srbije povećanu za neophodnih pet procenata, koliki bi bio prosek, kolika je i EU. Ovo je zajednički, jedan od prvih zajedničkih poslova koje bi mogli zajedno da obavimo ako bude dobre volje sa vaše strane. Hvala vam.

Hvala.
Za reč se javio narodni poslanik Jovan Jovanović, po amandmanu. Izvolite.

Samo nekoliko reči, nadovezao bih se na ono što je moja koleginica Sonja Pavlović rekla prethodno i na ono što sam rekao u subotu, a to je da pozdravljamo osnivanje ovog ministarstva, imajući u vidu loše stanje u kojem se nalazi naša životna sredina, ali da takođe izražavamo sumnju da će, s obzirom na nedostatak sredstava namenjenih za ovu oblast, to novostvoreno ministarstvo moći da odgovori velikim izazovima. Postavlja se veliko pitanje da li će to ministarstvo imati kapacitet i političku snagu da, pre svega, spreči otimanje zemljišta i sačuva dragocene delove očuvane prirode, kao što je recimo prirodni rezervat „Beljarice“, nadomak Beograda, koje je trenutno u žiži javnosti, i protiv ukidanja i oduzimanja tog zemljišta je već 3.500 ljudi potpisalo peticiju i mi tu peticiju podržavamo. Hvala.