Hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, povlačim amandman.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sreto Perić i Vjerica Radeta.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Predložili smo da se u članu 6. osnovnog zakona posle stava 2. doda novi stav koji bi u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture obavljao izvršne i sa njim povezane inspekcijske i stručne poslove preko svojih organa uprave u sastavu Ministarstva, i to Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu i Uprava za transport opasnog tereta i Direkcija za vodne puteve.

Opet se u izmenama zakona izostavili ove veoma važne detalje. Interesantno je da, iako ste već četiri, pet, šest puta menjali ovaj zakon, niste jedanput sagledali da donesete zakon koji će biti sveobuhvatan, da ne morate svaki čas da idete sa izmenama i dopunama. Mi smo želeli ovim amandmanom da se precizira delokrug rada ovog ministarstva, jer mora da sadrži precizno određenje da kao organ uprave u okviru ministarstva treba da postoje dve uprave i jedna direkcija, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Uprava za transport opasnog tereta.

Vidite koliko je problematično sada ovo, a i malopre sam to pominjala, vezano za Vinču. Malo, malo i dese se neki akcidenti na puta, na vodi. Mi ovim zakonom nemamo nadležne organe koji će moći adekvatno da reaguju. Naša namera je zaista bila krajnje iskrena. Kada smo ovo predlagali, očekivali smo da ćete ovo da prihvatite, da ne ostavimo van kontrole zakona jednu veoma važnu oblast u životu građana Srbije i javnih preduzeća. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Naš amandman predviđa prvo da se obriše ovaj štetni i pogrešan, da li slučajno, a ja čisto sumnjam da je slučajno, deo da se nadležnosti iz Ministarstva privrede prebace na Ministarstvo rudarstva i energetike, koja se tiču poslovanja, pripreme za izbor upravljačkih organa preduzeća koja se bave proizvodnjom, distribucijom električne energije i prirodnog gasa. Ključna reč koja je izostavljena u ovome je nadzor. Znači, nadzor nad ovim preduzećima je volšebno nestao u prebacivanju nadležnosti iz Ministarstva privrede u Ministarstvo rudarstva i energetike.

Zašto je to posebno važno? Zato što je odlazeći premijer i još tada samo izabrani predsednik Republike, koristeći ovaj zakon i nadležnosti koje ima, nekoliko dana pred kraj svog mandata organizovao sastanak sa rukovodstvom EPS-a i vršiocu dužnosti naložio da obustavi sve remonte u EPS-u planirane za 2017. godinu, sa jednim jedinim razlogom - da se nedostatak u proizvodnji električne energije iz februara i marta ove godine nadoknadi u narednim mesecima. Time je ozbiljno ugrozio poslovanje EPS-a u nadolazećoj zimi i u budućim godinama, jer postoji jedna dinamika remonta koja mora svake godine da se završi da bi taj sistem funkcionisao. Ti redovni remonti su sada odloženi samo da bi se punom parom radilo i da bi se proizvodnja električne energije nadomestila i da bi došli do famoznog rasta od 3%. To će imati dugoročne loše posledice i mi moramo da imamo mehanizam da neko iz buduće Vlade reaguje na to, a sumnjam da će bilo ko, i mandatarka i budući ministar imati autoritet za to ako to ne stoji u zakonu.

Hvala.
Na član 6. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Bojan Torbica, Dejan Šulkić, zajedno Milorad Mirčić i Zoran Krasić i zajedno Zoran Živković, Jovan Jovanović, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Aleksandra Čabraja.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, sve ono što budem pričao duže od dva minuta odbijte od ovlašćenog predstavnika.

Član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima odnosi se na odgovarajuću izmenu u članu 8. osnovnog teksta, a tiče se Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Gospodine Marinkoviću, da biste bili u temu, da ne biste pogrešili sa opomenama, evo jednog dobrog primera, a to je ovo ministarstvo. Vidite, srodni, zajednički i poprilično istovetni i slični poslovi za jedan državni organ nalaze se u trgovini, turizmu i telekomunikacijama. Da li neko može da kaže kakva je veza između telekomunikacija, turizma i trgovine? Jedina veza jeste slovo „T“. Druga veza jeste Rasim LJajić.

Otkada je nastala Republika Srbija, uvek su telekomunikacije kao oblast, kao delokrug poslova bili u sastavu Ministarstva za saobraćaj i veze. Zbog jako izraženog koalicionog kapaciteta, javilo se sveto trojstvo u vidu sveta tri „T“, trgovina, turizam i telekomunikacije. Ali, onda su telekomunikacije i razvlašćene jer postoje paradržavni organi, paradržavne posebne organizacije koje nigde nema u Zakonu o ministarstvima, a to su ove nezavisne regulatorne kao što je Ratel i da ne ređam dalje.

Znači, gospodine Marinkoviću, kada ovde glasate o objedinjenom dnevnom redu, pa 30 tačaka stavite u jednu raspravu, jer su navodno one sve srodne, to imamo isto i u ovom Zakonu o ministarstvima. Nešto što je nespojivo ovde se spaja. Mi moramo da podignemo glas, sa upozorimo javnost. Naravno, moja diskusija, budite spokojni, neće da utiče ni na jednog poslanika koji podržava koalicionu Vladu da on promeni svoje mišljenje. To je tako i to tako mora da bude i ja taj deo ne diram.

Ono, gospodine Marinkoviću, što će biti uzrok velikih problema i što je uvek bio uzrok problema u svim vladama, pa čak i onim koje nisu bile koalicione, jeste što kada se krene u operaciju donošenja Zakona o ministarstvima ili izmene i dopune Zakona o ministarstvima, sva pažnja se skoncentriše na nazive ministarstava i broj ministarstava. Zašto? Zato što to predstavlja osnovu za izbor buduće Vlade i njen poprilično jasan sastav. Tu se nastavlja svojevrsna politička trgovina – ja tebi, ti meni.

Svaka organizacija u nekom civilnom društvu ima četiri vrlo važna faktora. Prvi, rekao bih čak i najvažniji, faktor u bilo kakvoj organizaciji, to su ljudi. LJudi u organizaciji, ljudi u Vladi kao organizaciji, ljudi u ministarstvima kao organizaciji, ljudi u posebnim organima kao organizaciji, ljudi u organima uprave u sastavu ministarstava kao nekoj organizaciji. Po meni, drugi važan faktor jeste cilj zbog kojeg postoji neka organizacija. Cilj zbog koga postoje ministarstva jeste da se preko ministarstva vrši deo izvršne vlasti i tu su pre svega poslovi iz nadležnosti organa državne uprave.

Kada pogledate ove izmene i dopune, čak ni u tekstu izmena i dopuna nećete naći nešto što je obaveza, što mora da se poštuje, a što je propisano, recimo, Zakonom o državnoj upravi. Zakon o državnoj upravi vrlo precizno definiše koji su to poslovi i na taj način nam sugeriše kako treba opisati i definisati delatnost. To nije prisutno ne samo u ovom predlogu zakona, nego nije prisutno petnaestak godina prilikom definisanja ovih stvari.

Skrenuo bih vam pažnju na jedan očigledni primer gde se ne vodi računa o obavezama koje postoje po Ustavu i po Zakonu o državnoj upravi. Gospodine Marinkoviću, najbolji primer jeste predlog da se formira ministarstvo za evropske integracije. Svima je jasno da se radi o relaciji, odnosu između Republike Srbije i Evropske unije. To bi moglo da bude ministarstvo o EU integracijama, to bi moglo da bude ministarstvo o EU fanatizmu, to bi moglo da bude EU ministarstvo, ali nikako ministarstvo koje se tiče evropskih integracija, tim pre što ono što je delokrug rada tog ministarstva ne može da se definiše nijednom rečju koja se koristi prilikom određivanja nadležnosti državnih organa.

Ovde je to namešteno, videli smo koji su kriterijumi. Postoje ovi koaliciono-feudalni i postoji jedan drugi kriterijum – čekaju se dolari, čekaju se evri, samo što nisu stigli. Tako je i Batić pričao 2000. godine – samo mi da skinemo ove, a milijarde su tu na granici, čim nema Miloševića odmah upadaju milijarde ovamo. Naravno, nisu se desile milijarde, desilo se da oni koji su bili donatori dali su, omogućili ljudima na vlasti da malo kraduckaju da bi ih imali pod svojom kontrolom i da uvek mogu da ih kontrolišu i to se nije promenilo, to je i danas prisutno. Ali, oni lepo beleže, kao svojevremeno oni beli šlemovi kada je Srbija bila Savezna Republika Jugoslavija pod sankcijama. Nije mogao svako da probija sankcije, mahom su probijali kriminalci, doduše, jedna grupa je očišćena posle nekoliko godina, da se zametnu tragovi zločinačkog delovanja onih koji su nam uveli sankcije. U međuvremenu su se sredstva modernizovala. Logistika se promenila, ali to je to. To je taj princip koji postoji.

Dalje, ovim amandmanom mi tražimo da ostane ono što je bilo u zakonu, iako smo svesni svega onoga što ne valja u tom zakonu. Zašto? Zato što od 2012. godine, od kada nas je zapljusnula ova sreća, ništa se nije promenilo u zakonima koji se tiču privatno-javnog partnerstva i stranih ulaganja, ništa se nije promenilo što se tiče postupanja nadležnih državnih organa. Pošto se ništa nije promenilo, odakle ideja da se iz Ministarstva za trgovinu prvi, drugi, treći, u četvrtom stavu člana 8. izbace neke reči koje se tiču, recimo, javno-privatnog partnerstva?

Očekivao sam da kada neko predlaže neku izmenu, on kaže – mora zbog toga i toga. Ovde bi, recimo, bio konkretno slučaj – desila se promena u materijalnom pravu pre nekoliko godina, ta promena nije sprovedena kroz ovaj zakon, koristimo priliku da jednostavno pravno-tehnički sredimo ovaj propis. Ali, to nije ta situacija. O čemu se radi? Da vam kažem, javno-privatno partnerstvo po nadležnostima je mnogo više u Ministarstvu finansija nego u Ministarstvu trgovine, po nadležnostima. Ako je po nadležnostima mnogo više tamo, onda je i po delokrugu prevashodno tamo. Ali, vi imate problem da definišete, da date meso, da date suštinu, da na neki način delokrugom opravdate postojanje nekih ministarstava i u toj dijalektici vi ste toliko, ne tiče se samo predloga ovog zakona, nego i osnovnih tekstova i onih, hajde da kažem, istorijskih iz 2012. godine, vi ste napravili grešku što kod nekih ministarstava iskazujete u ovom zakonu organe uprave u sastavu ministarstava, a onda ne dajete nijedan razlog zašto kod drugih ministarstava to isto ne primenite i ne prikažete.

Mi smo podneli nekoliko amandmana da vam skrenemo pažnju da morate da ubacite u odgovarajuće članove i odgovarajuće stavove koji su to organi uprave u sastavu ministarstva. Moram da vam skrenem pažnju, organi uprave u sastavu ministarstava formiraju se zakonom. Postoje dve vrste tih organa, neki su sa svojstvom pravnog lica, neki su bez svojstva pravnog lica. Vi ste očigledno svesni ove obaveze i zato ste u izmenama i dopunama, recimo, kod Agencije za životnu sredinu primetili to i kada ste predlagali ovo ministarstvo ekologije, onda ste iz poljoprivrede i tu agenciju preselili tamo. Ali, kod većine ministarstava vi uopšte niste prikazali organe uprave, a ta ministarstva u svojoj organizacionoj šemi, u svojoj sistematizaciji radnih mesta, u svom sajtovskom prikazu se hvale da imaju svoje uprave kao posebne organe uprave u sastavu ministarstva. Vi čak niste hteli da pogledate na sajt, pa ono što su sami organi napisali da preslikate u ovaj predlog zakona, što sve pokazuje površnost, neozbiljnost i želju da se ovo preko kolena što pre završi.

Sada da vas vratim na još jednu vrlo važnu stvar. Ne igrajte se sa nečim što se zove organizacija jer organizacija zna sama sebe da pojede, što kadrovi, što loša organizaciona šema, što poremećeni odnosi i veze između poslova i grupe poslova koje se na neki način grupišu i definišu u okviru nečega što se zove personalni sastav. Vodite računa, niste rešili četvrti faktor svake organizacije, a to su materijalna sredstva. Oko materijalnih sredstava imaćete velikih problema. Zašto? Zato što onaj ko formalno-pravno stoji na čelu ne verujem da će biti u sposobnosti i u mogućnosti da u tako maloj bari smiri toliki broj krokodila.

Hvala, gospodine Krasiću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ovom izmenom zakona se u članu 6. menja nekoliko reči i to deluje dosta naivno. Naravno, nije naivno. Bogami, član ima skoro dve i po stranice. Brišu se reči: „koncesija i javno-privatno partnerstvo“, ali to nije usaglašavanje jezičko, kao što je rekao kolega koji sada ne sluša, nego je to suštinska stvar.

Tu se iz Ministarstva telekomunikacija, trgovine i ovo treće „t“, turizma, vadi jedna oblast iz nadležnosti, a to su koncesije i javno partnerstvo, i prebacuje u Ministarstvo privrede. Zašto?

Da li je to nešto aktuelni ministar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija zgrešio, pa mu se sad skida jedna nadležnost? Ili je ministar privrede nešto zaslužio posebno, pa dobija jednu nadležnost? Ona deluje vrlo naivno – koncesije i javno-privatno partnerstvo. Ali, ta oblast definiše najveće divlje gradilište u Evropi u ovom trenutku, koje se zove „Beograd na vodi“. I pošto vrhovnom vođi vaše koalicije ne odgovara da se LJajić bavi time, onda je on to prebacio bliže sebi, kod ministra privrede, ne sećam se kako se zvaše. Knežević. Ovo je ne samo najveće divlje gradilište u Evropi, nego je tu i najveće pranje para, trenutno, na ovom kontinentu. I zato je vrlo jasno zašto je došlo do ove izmene. Ova izmena je guranje Srbije u organizovani kriminal.