Da.
Dakle, za sve ove poslanike jasno je čiji su, jedino za vas nije jasno čiji ste vi poslanik i koju politiku vi zastupate. Postavili ste pitanje – zašto nema ministarstva za KiM?
Da vas podsetim, ministarstvo za KiM je formirano 2007. godine, a ministar za KiM je bio gospodin Bogdanović, koji je tada bio u DS. Ministarstvo za KiM ste formirali, samo iz jednog jedinog razloga, da bi se ostvarila neka vrsta političke trgovine između DS i DSS. U prvoj Vladi Vojislava Koštunice u budžetu RS bilo je izdvojeno 400, dakle slovima i brojevima, 400 miliona dinara za KiM.
Vi ste ovde postavili pitanje, gde su srpske institucije na KiM? Da ste malo pročitali Zakon o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, u odnosu na vaših 400 miliona dinara koje ste izdvajali za KiM, Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je predložila, a ova Skupština usvojila budžet Republike Srbije za 2017. godinu, u odnosu na vaših 400 miliona dinara, 5.709.854.000 dinara.
Podrška funkcionisanju ustanova, ovo govorim zbog građana Srbije, ovo ne govorim zbog ovih politički nedefinisanih poslanika, ovo govorim zbog građana Srbije, da bi znali da je država Srbija prisutna na KiM, da država Srbija funkcioniše na KiM, u onoj meri u kojoj je to moguće, u skladu sa Rezolucijom 1244.
Kasnije ću vam da vam objasnim i nešto vezano za to famozno ministarstvo za KiM, vas koji branite KiM iz Starog grada i Vračara.
Dakle, podrška funkcionisanju ustanova i organizacija na teritoriji AP KiM, 3.684.687.000,00 dinara. Podrška funkcionisanju i unapređenju lokalnih administrativnih kapaciteta 3.243.704.000,00 dinara, podrška funkcionisanju vaspitno obrazovnih institucija u skladu sa mrežom škola i predškolskih ustanova.
Sednicu Narodne skupštine Republike Srbije prate nastavnici, vaspitači, profesori na KiM, kojima se isplaćuju plate iz budžeta RS, u koji vaš medijski magnat, Aleksandar Rodić i njegov „Kurir“, ne uplaćuju ni jednog jedinog dinara.
Prema tome, vi i vaši medijski sponzori, ni na koji način ne pomažete funkcionisanju države Srbije na KiM. Vi ste poslednji koji o ovome možete da diskutujete. Ali, zbog građana Srbije, da bi oni znali, država Srbija, čiji je predsednik Aleksandar Vučić, za funkcionisanje škola i predškolskih ustanova na KiM izdvaja 185.744.000,00 miliona dinara. Tim ljudima se svakog meseca isplaćuju plate, doprinosi za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje iz budžeta Republike Srbije. I, onda kažete – a gde je država Srbija na KiM? U srpskim vrtićima, u srpskim školama.
Gde je država Srbija na KiM? Podrška funkcionisanju zdravstvenih institucija, u skladu sa mrežom zdravstvenih institucija, 19 miliona dinara. Ko plaća srpske lekare, ko plaća srpske medicinske sestre na KiM? Država Srbija. Pitate gde je država Srbija na KiM? U svim zdravstvenim ustanovama gde se leče Srbi na KiM, plaća ih država Srbija. Dakle, prisutni smo na KiM.
Podrška unapređenju kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva na teritoriji AP KiM, 2.025.167.000,00 dinara. Podsticaj za ekonomski razvoj, skoro 200 miliona dinara. Izgradnja i rekonstrukcija stambenih objekata 454 miliona dinara. Toliko je iznosio vaš ukupni fond za KiM u vreme kada ste vi vladali ovom državom, a sada država Srbija, samo za izgradnju stambenih objekata na KiM, izdvaja 454 miliona dinara. Pružanje pravne pomoći srpskom i nealbanskom stanovništvu 11 miliona 600 hiljada dinara. Podrška socijalno ugroženom stanovništvu i procesu povratka 239.366.000,00 dinara. Podrška organizacijama civilnog društva 34.630.000,00 dinara. Eto vam države Srbije na KiM.
Zaštita kulturne baštine, podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi i kulturnim aktivnostima – 279.740.000,00 hiljada dinara. Za sektor unutrašnjih poslova 214.109.000,00 dinara. Ukupno, dakle, pet milijardi, skoro pa šest milijardi dinara država Srbija, samo u 2017. godini, izdvaja za srpske institucije, za srpski narod, za srpske lekare, za srpske učitelje, za srpske medicinske sestre, za srpsku decu, za srpske sveštenike, za srpske monahe na KiM. Prema tome, država Srbija je na KiM i
te kako prisutna.
Što se tiče ministarstva za KiM, vi koji postavljate pitanja zašto smo predložili ovakav Zakon o ministarstvima, da vam kažem nešto. Za SNS je KiM sastavni deo Republike Srbije i nema potrebe da postoji neko specijalizovano ministarstvo koje bi se bavilo jednim delom teritorije Republike Srbije. Po toj vašoj logici, onda bi morali da imamo i ministarstvo za Vojvodinu, ministarstvo za Beograd, ministarstvo za Mačvu, ministarstvo za Pomoravlje itd. Nama to ne pada na pamet.
Svako ministarstvo i svaki ministar u Vladi Republike Srbije nadležan je za KiM, dakle svako ministarstvo nadležno je za KiM, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonima Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Da smo prihvatili vašu logiku, pa formirali ministarstvo za KiM, onda bismo poslali poruku da za nas KiM nije sastavni deo Republike Srbije, da je to neki, kako bi se nekada stari pravnici izrazili corpus separatum, jedan izdvojeni deo koji ima specijalan status.
Mi upravo, na ovaj način, pokazujemo da je za nas, koji stojimo iza ovog Predloga zakona, KiM sastavni deo Republike Srbije, a koliko smo prisutni na KiM nadam se da ste dovoljno razuman čovek, da kroz ove cifre itekako možete da vidite.
Gospodinu, koji sedi iza vas i koji sve vreme dobacuje i koji verovatno misli da je jako pametan pošto je profesor srpskog jezika i književnosti, bar mu tako piše, ja mu savetujem da pročita jednu dobru knjigu Dragiše Vasića „Karakter i mentalitet jednog pokoljenja“, pa će u toj knjizi Dragiše Vasića, koja je objavljena posle Prvog svetskog rata, da pročita kakva zverstva su Bugari vršili na teritoriji jugoistočne Srbije, isti oni čiji su nastavljači poslanici koje je on pre nekoliko dana primio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čitajte malo.
Kažete da ste veliki Srbin, da ste veliki hrišćanin. Predložili ste ovde rezoluciju o osudi zločina genocida nad Srbima na teritoriji nezavisne države Hrvatske.
Dragiša Vasić je završio kao žrtva, jedna od poslednjih žrtava ustaškog logora Jasenovac u aprilu 1945. godine, pa ako ni iz jednog drugog razloga, a onda makar iz tog razloga uzmite pa pročitajte knjigu Dragiše Vasića. Mislim da vam posle toga neće pasti na pamet da više u Narodnu skupštinu primate ljude koji traže da se delovi Srbije proglase zapadnim bugarskim pokrajinama.

Poslovnik.
Neću vam dati reč ako budete vređali poslanike to vam kažem. Ako vam je to paravan za uvrede. Znaju poslanici o čemu govorim.
(Nemanja Šarović: Ne znam.)
Vi ne znate. Ja znam i vidim.
Nema replike na povredu Poslovnika.
Dozvolite kolega. Prvo povreda Poslovnika po Poslovniku.

Gospođo Gojković, povredili ste Poslovnika Narodne skupštine član 27. koji kaže da se vi starate o primeni ovoga Poslovnika i povređen je član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i vi ste veoma rigidni kada su u pitanju poslanici opozicije.

Međutim, maločas kada je govorio gospodin Aleksandar Martinović, vi ste njemu dozvolili da priča o svemu i svačemu, da govori o tome ko bi koju knjigu trebao da pročita, da čita stavke iz budžeta koji nemaju nikakve veze sa ovom raspravom koju vodimo, da priča, zamislite ko o čemu - vojnik o skraćenju, Martinović o političkom identitetu. On čovek postavlja pitanje političkog identiteta drugih poslanika, priča o Martinu Šulcu i o tome iz koje političke stranke dolazi Martin Šulc.

Kakve to veze ima sa Zakonom o ministarstvima? Apsolutno nikakve. Kakve veze ima sa temom dnevnog reda? Apsolutno nikakve.

Međutim, vi ste njemu dozvolili da o tome priča, da ide sa teme na temu, sa teme na temu. Jedino čega se nije dotakao to je tema o kojoj zaista danas raspravljamo i vi ste bili dužni da ga prekidate, da ga upozorite, da mu oduzmete reč. Da li on govori kao predlagač, da li govori koristeći vreme poslaničke grupe, to je potpuno nebitno. On je trošio vreme na temu koja apsolutno nikakve veze nema sa onim o čemu mi raspravljamo i to je činjenica.

Ja vas molim da ubuduće budete mnogo rigidniji prema predstavnicima vladajuće većine jer su oni ti koji uvek raspravu usmeravaju van onoga o čemu bi trebalo raspravljati.

Uvaženi poslaniče, nisam mogla da povredim Poslovnik, ni član 27. ni član ….
Nešto ste rekli – a u vezi sa članom sto… koji?

Ja ne samo da sam rekao, ja sam vam i citirao član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Nemojte citirati. Razumela sam vas savršeno. Nemojte vikati. Budite strpljivi.
Dužna sam po Poslovniku da vam dam odgovor. Budite ljubazni i pristojni da mi dozvolite.

Mislim da sam vrlo pristojan i ljubazan. Pitajte kolege. Mislim da sam najljubazniji.

Sačekaću da ta vaša ljubaznost utihne malo.
Znači, član 27. niste dobro slušali diskusije ostalih poslanika. Martin Šulc je pomenut kao i gospođa Lunaček. Morate slušati diskusiju da znate šta ko govori kada se nadovezuje na diskusiju prethodnih poslanika koji su govorili i spominjali diskusiju u Evropskom parlamentu tih i tih poslanika.
To je trajalo. Počeli smo u deset. Znači, dok on nije počeo da govori, o diskusijama u Evropskom parlamentu slušali smo jedno dva i po sata. Znači, morate slušati da znate o čemu se radi. Radićemo koliko god želite. Nije problem.
Hoćete li mi dati da produžim vreme? Kao što se videli, poslanici koriste vreme često ovlašćenih i pređu na grupu. Tako da ima pravo i Aleksandar Martinović da govori kao ovlašćeni pa da pređe na vreme svoje grupe. Nije ni po čemu različit od vas koji to vrlo često radite, kao i drugi poslanici.
Ako smatrate da sam prekršila Poslovnik, stavićemo to na glasanje i da čujemo šta misli o tome većina od 250 poslanika.

Da.

Hvala lepo.
Ko još povredu Poslovnika želi?
Vladimir Orlić, Poslovnik.