Poštovani poslanici, čuli smo program i predlog sastava Vlade koji je iznela gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade.
Sada određujem, u skladu sa našim dogovorom sa početka sednice, pauzu u trajanju od 60 minuta. Nastavićemo sa radom u 13.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Reč ima Vojislav Šešelj. Izvolite, vi ste prvi.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od najvećih tekovina parlamentarne demokratije su političke partije i bez političkih partija, razvijenih, snažnih, čvrsto organizovanih, nezamisliva je parlamentarna demokratije, nezamislivo je sprovesti parlamentarne izbore.

Ako imate slučajno neki nepartijski sistem, on zapravo u praksi nije ni moguć ili ako glume da imaju, nemaju ga ustvari, neko vodi u pozadini stvari u svojim rukama. Možda bi najpametniji ljudi u populaciji bili izabrani za narodne poslanike, ali zakonodavna vlast ne bi mogla da funkcioniše, jer zakonodavnu vlast nije dovoljno da čine pametni ljudi kao članovi njenog najvišeg organa.

Zakonodavna vlast traži da su narodni predstavnici obavezani izvesnim političkim i ekonomskim programom i da se rukovode izvesnom ideologijom kao sistemom vrednosti. Bez toga je nemoguće konstituisati izvršnu vlast. Kad politička partija ide na izbore podrazumeva se da odabere najbolje iz svojih redova, pa ih kandiduje na čelu liste. I kad pobedi na izborima, kao što je kod nas naprednjačka stranka pobedila, valjda je imala više od 50% sama, uz neke satelitske partije, 128 poslanika, je li tako, onda se podrazumeva da su među tim poslanicima njeni najbolji kadrovi i da će od tih kadrova izabrati ministre.

Veoma je važno da ministri budu stranački ljudi, stručnjaci iz stranke. U Engleskoj, na primer, niko ne može biti ministar a da prethodno nije izabran za poslanika i on ostaje i ministar i poslanik u isto vreme. Onaj ko nije dobio poslanički mandat, može biti najbolji na svetu u svojoj struci, kao što ste vi nama ranije hvalili onoga Lazara Krstića ili kao što nam sad hvalite neke, ali ne vredi. U Engleskoj su poslanici vlasti i opozicije potpuno ravnopravni. Disciplinu sprovodi spiker parlamenta, naravno. S jedne strane stola je vlast, s druge opozicija. Nema kelneri da se rastrče da nose posluženje ministrima i predsedavajućim na sednici, a ostali da to s tugom u očima gledaju.

Drugo, posadili ste pred nas ove kandidate za ministre i da vizuelno izgleda kao da su oni iznad Narodne skupštine, a niste. Vi ste pod nogama Narodne skupštine. Narodna skupština treba stalno da vas gazi, da biste nešto vredeli. Ako vas ne gazi Narodna skupština, vi se otimate i odoste negde, vodite svoju politiku…

Vujoviću čekaj, tebe još nisam pomenuo, sačekaj malo samo. Veoma je važno da čuješ ovo, poučno je. Nauči nešto, Vujoviću, koliko si godina ovde, ništa nisi naučio. Hajde, bre, nauči nešto.

Vidite dalje, vi ste za ministre predložili ljude koji se hvale da nisu ni u jednoj partiji, da su vanpartijci, kao da je to nešto pozitivno, kao da je to nešto za pohvalu. On kaže – nisam član nijedne partije. Je li članstvo u partiji bolest poput kuge, poput lepre, šta je to? Možda nisi član nijedne partije jer te nijedna nije htela. Zašto te sad uvodi u Vladu? Ne uvodi te baš iz nekih ozbiljnih i dobrih razloga.

Ovde mi imamo pred sobom Vladu, predložen sastav Vlade, od 22 člana. Sedam je samo iz naprednjačke stranke, od 22 – sedam. Što ste išli na izbore? Što ste lepili plakate? Jesu li vam ovi ministri lepili plakate? Kako može da bude ministar ako nije lepio plakate? Kod nas radikala su i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić i Maja Gojković lepili plakate. Setite se Aleksandra Vučića, lepio je plakate „Bulevar Ratka Mladića“ umesto Bulevar Zorana Đinđića, pa „Sigurna kuća za Ratka Mladića“, pa i ranije je lepio ove uobičajene izborne plakate. Tako se stiče poverenje unutar stranke i tako se stiče poverenje naroda u stranku.

E, ti što si nas nazvala majmunima sve više ličiš na nas, nemoj više.

Dalje, postavlja se sada pitanje zašto se vi bavite politikom? Ajde, kada ja vas gledam ovako, pa i sam bih rekao – pa nema tu nema face koja mi može ličiti na ministarsku, osim Marijana Rističevića i Miroslava Lazanskog, na primer. Moram da napravim dva izuzetka, ne smem da naljutim, nije to bitno. Bitno je da ste vi poverenje koje je narod vama delegirao, odnosno dao, delegirali na nekog drugog, pa ispade da su oni dobili poverenje naroda, a nisu. Da ste njih stavili na listu pitanje je koliko biste glasova dobili. Možda biste dobili još više, to ne znamo, ali je ovo veoma neprirodno stanje. Ovo stanje ne odgovara normalnim uslovima u parlamentarnim demokratijama. Gledaj, gledaj dobro Ana, naučićeš i ti nešto ovde.

U parlamentarnim demokratijama se ovakve stvari ne dešavaju. U parlamentarnim demokratijama, pre svega, ministri moraju odgovarati Narodnoj skupštini, ali moraju i svojoj partiji, a ovi ministri koji odgovaraju samo svojoj pameti, kakvi mogu biti ministri? Nikakvi. Nisam član partije. Kako možeš da budeš ministar, a nisi član partije? Za koga si ti glasao na izborima? Evo, vas, koliko vas ima ovde da niste članovi partije? Šest, je li? Za koga ste vi uopšte glasali na izborima? Za vas i odoše njima. Jer kod vas nije bilo dovoljno glasova, a onda ću opet preći kod vas, ko zna gde će, jer oni su eksperti, oni su stručnjaci.

Vidite, kako je Vučić iz vaših redova isisao sve ono što je smatrao da mu može vredeti, ne zato što su pametni i sposobni, nego što mu mogu vredeti kao pokvareni ljudi. Mlađana Dinkića niko ne bi mogao upotrebiti za nešto pametno i pošteno, ali ako je pomilovan zbog svojih kriminalnih radnji, onda je zbog nečega pomilovan, a obećavali ste nam toliko čim pobedite ode Mlađan Dinkić, ode Aleksandar Vlahović, ode Đelić.

(Čedomir Jovanović: Nemoj Acu da mi diraš.)

Nemoj Čedo, ti si za druge stvari ovde projektovan. Ti si ovde za druge stvari projektovan. Ti si ovde malo šira Vladina većina.

(Čedomir Jovanović: Tako je.)

Ti i Čanak.

E, sada kojim se opasnostima izlaže Srbija zbog vašeg ponašanja? Vi ste na izborima dali zakletvu da se nikad nećete odreći Kosova, da nikad nećete u NATO i da mnoge stvari druge nećete nikad, nikad, a da neke hoćete iz petnih žila. Izvršnu vlast ste predali Vladi od 22 člana, gde je svega sedam vaših, a 15 nekih tuđih. Hajde, ima tu nekih u koje se možemo uzdati, na primer Nenad Popović, ja sam siguran neće izdati.

Moram vam još jednu stvar ispričati koja će vas zaprepastiti. Jutros kada smo očekivali u poslaničkoj grupi da ćemo krenuti na sednicu Skupštine, odjednom neko reče – pomerena Skupština, a prođe hodnikom onaj Skot, američki ambasador, jutros je bio ovde. Ja vidim u novinama da je Skot protiv izbora Vulina. Ja mislio, evo ga došao kod Maje da traži da se menja sastav Vlade. Mi krenusmo na juriš u Majin kabinet, dok nam neko ne reče da je Skot seo ovde i da čeka početak sednice. A, zamisli Majo, kada sam ja došao u situaciju da branim Vulina, jer ga je napao Skot. Kako ja onda mogu biti protiv Vulina, kada ga je napao Skot i traži Skot da ne bude ministar odbrane.

Ali, ima ovde još nešto, na dan kad je Vučić obelodanio ko će biti mandatar, to je bio 15. jun, četvrtak, „Blic“ objavljuje – Ana Brnabić mora biti premijer. To je ujutru „Blic“ objavio, a negde popodne naveče Vučić je saopštio da će ona zaista biti premijer. Da sam ja bio mandatar, nemojte se smeškati, nije to tako daleko pred nama, kao što vi mislite i da se ovo pojavilo, da sam bio mandatar, onaj koji daje mandat, ja ne bih nikad dao mandat Ani Brnabić, iz ovog razloga.

Vi znate šta je „Blic“, to je glasilo Špingerovo, što znači da vodi antisrpsku politiku i radi u dosluhu sa Nemačkom obaveštajnom službom i to svi znamo u Srbiji, je li tako. Ne treba nikoga ubeđivati u to. Ovo zemlja Srbija ne bi smela da trpi.

Zamislite sada imate Vladu nad kojom nemate kontrole. Vučiću se sada čini da ima kontrolu nad ovom Vladom jer je situacija u državi relativno stabilna, jeste narod nezadovoljan i platama i penzijama i nezaposlenošću i lošim otkupom malina i mnogim drugim stvarima, ali opet je prilično stabilna situacija, ne preti još kuka i motika što bi se ono reklo. A, zamislite u kriznoj situaciji, Vlada donese neku odluku protiv naroda, protiv države, protiv parlamentarne većine, imali smo mi slučaj sa takvom Vladom, setite se Vlade Milana Panića, samo što je izabrana odmah se okrenula protiv parlamentarne većine. Koja je garancija da i ova Vlada neće. Ovih sedam poslanika, naprednjaka u njoj, ne. Evo, iako sam obećao Zorani da je danas neću napadati, neću je uopšte napadati samo ću je kratko pomenuti, evo, Zorana će biti prva koja će dići sidro i otploviti u pravcu vođenja politike zapadnih ambasada, a ima ih još takvih.

Dakle, još manje će vas biti u Vladi. Ne može Vučić tada da raspusti Narodnu skupštinu. Ne može da zakaže nove izbore. Zašto ne može? Zato što Skupštinu može raspustiti samo na obrazložen predlog Vlade. Ana Brnabić ima većinu u Vladi i ako dobije nalog od onih koji su je ranije zapošljavali, USAID i još tamo neki i NALEDA, kod nas narod kaže – Nalet ga bilo i dobije većinu u Vladi, šta ćete vi onda. Izglasaćete nepoverenje? Dok se izglasa to nepoverenje prođoše vozovi. E, sad kakve sporazume ta Vlada može u međuvremenu postići sa stranim državama, sa zapadnim zemljama.

Reći će neko od vas – pa, ne može baš jer se moraju ratifikovati svi sporazumi. Zašto se ova dva paketa briselskih sporazuma nisu morala ratifikovati, čak je Ustavni sud proglasio da to i nisu pravni akti nego politički. Politički akti, a donose pravne posledice. To su veoma ozbiljne stvari, a imam utisak da se mnogi od vas igraju državom. A, igra državom može biti veoma, veoma opasna.

Što se tiče Ane Brnabić, imam ja tu neke podatke o nekim prekršajima koje je pravila, koje nismo dobili u biografiji, ali to nije nešto strašno. Prekršili ste Uredbu o proizvodnom otpadu. Da li je tako? Da li je istina? Evo, kažu, saobraćajna policija, prekršaj 02. decembra 2014. godine. Šta je smešno? Da li ste vozili pod dejstvom alkohola? Da li imate prijavu? Odgovorite mi, molim vas. Imate? Dobro, samo da vam stavim do znanja da sam se potrudio da to ispitam.

Evo, potvrdila mi je gospođica Brnabić, da vidite da ne lažem, da sam ozbiljan čovek, ali ja joj to mnogo ne zameram.

Ovo nije toliko bitno. Bitna je jedna druga stvar. Pitam se da li ste vi, gospođice Brnabić, ovde u sukobu interesa, a evo zašto. Vi ste insistirali, kada je donesen pre dva dana ovaj zakon o ministarstvima, da jedan segment vašeg bivšeg ministarstva pređe u direktnu nadležnost Vlade, odnosno u vašu nadležnost. To je ova digitalizacija i sve što se pod tim podrazumeva, da ne nabrajam, sve tamo stoji šta je i vođenje registra građana i izdavanja raznih dokumenata itd. Šta je tu meni problem? Da li ste vi u sukobu interesa zbog toga što je već angažovana firma „Asseco SEE“, da radi te poslove za Vladu? Da li je to tačno?

Ta firma je prošle godine već ostvarila prihod od 32 miliona evra. Šta je tu problem? Problem je što tu nije raspisan tender, nije raspisan konkurs koja će se firma angažovati.

Postoji vodeća svetska kompanija iz te oblasti, ona je iz Rusije. Ona je u 2015. godini prihodovala dve milijarde i 800 miliona evra na izvozu softverskih rešenja za vodeće finansijske i druge institucije u Evropi, u Brazilu, Indiji i Kini. Ona nije imala nikakve mogućnosti da se ovde pojavi, ali imam informaciju da je vaš rođeni brat jedan od direktora „Asseco SEE“. Da li je to tačno?

(Ana Brnabić: Da.)

Tačno je. Da li ste vi u sukobu interesa ako angažujete tu firmu da za Vladu Srbije obavlja ove poslove?

Hvala.
Zapisala sam svih pet prijavljenih, pa ću vas izbrisati, ali ću prozivati po tom redu, da bih dala reč Ani Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Nekoliko stvari je izneseno, pa bih volela da odgovorim na što više, svakako. Mislim da su legitimne stvari koje su iznesene i da sam građanima Srbije dužna da dam objašnjenje zato što treba ući u mandat sa potpuno transparentnim stavom.
Dakle, da li smo u potencijalnom sukobu interesa? Kada sam postala ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, važno mi je to da kažem, i Narodnoj skupštini i vama kao narodnim poslanicima, koji jeste iznad Vlade, i građanima Srbije i Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila sam potencijalni sukob interesa, zato što i tada, pošto sam bila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Direkcija za E-upravu bila je organ u sastavu mog ministarstva, iako nije bilo neophodno pošto on, po našem zakonu, moj brat, koji sada ima 44 godine, nije deo moje primarne porodice. Dakle, on ima svoj život. Moglo je da se desi da ni ne pričamo deset godina. Na svu sreću, u odličnim smo odnosima. U svakom slučaju, ja sam to prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije i tražila od Agencije za borbu protiv korupcije njihovo mišljenje. Mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije je bilo takvo da ja, naravno, mogu da nastavim svoj posao da radim, da tenderi treba da se raspisuju. Ukoliko na tenderu kao izvođač „Asecco SEE“, čiji je moj brat rođeni direktor, pobedi na tenderu, ja treba o tome da obavestim Agenciju za borbu protiv korupcije da bi Agencija za borbu protiv korupcije uzela dokumentaciju na uvid i procenila nezavisno da li je taj posao namešten ili nije. Ja po tom mišljenju postupam i kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a tek kao, nadam se, predsednica Vlade ću postupati u potpunoj transparentnosti.
Drugo, ja imam 42 godine. Moj rođeni brat ima 44 godine. On ima svoj život, ima svoju karijeru. Ta karijera nema nikakve veze sa mnom. On je gradio svih ovih godina. Da li to sada znači da bilo koji član moje porodice koji ima bilo kakve veze sa IT sektorom, sa državnom upravom, sa civilnim društvom, sa bilo čim takvim, treba da da otkaz i da prestane da radi? Kakve to veze ima sa mnom? Ja ću se, i to garantujem, kao i dok sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, apsolutno pridržavati slova zakona i ići ću korak dalje. Odgovaraću na sva ovakva pitanja i smatram da su legitimna i da treba da ih objasnim građanima Srbije.
Dakle, što se tiče ove kompanije, to je međunarodna kompanija sa regionalnim centrom u Beogradu, što je fantastično zato što je u Beogradu za ceo region i zapošljava više od 500 inžinjera.
Ta kompanija kao međunarodna kompanija, Poljska inače, ima ozbiljne i striktne antikorupcijske mere, zato što oni ne mogu da sarađuju sa svojim partnerima ukoliko se u bilo kom trenutku pokaže da su bilo kako imali bilo kakav konflikt interesa, a posebno u saradnji sa javnom upravom i institucijama. Dakle, sa dve strane smo ovde zaštićeni zakonima Republike Srbije, Agencijom za borbu protiv korupcije, a i samim tržištem koje takve ugledne međunarodne kompanije regulišu.
Zanimalo bi me za taj broj. „Asecco“ sigurno ima, mada mislim da je, mislim ali da ne ulazim u njihovu politiku, 80% njihovog udela na tržištu u realnom sektoru, mislim da nije čak ni 20% u državnom. Zanimalo bi me svakako za taj ugovor koji ste pomenuli, kada je on potpisan i kakve tačno veze ima sa mnom, zato što ja ne znam da je „Asecco“, od kad sam ja postala ministarka, bilo šta dobio u ovoj državi.
Čak šta više, Direkciija za E-upravu kao organ u sastavu je raspisala javnu nabavku za nabavku poreza, za nabavku sistema za povezivanje lokalnih poreskih administracija kako bi, nadam se, u narednim mesecima u Srbiji zaživelo da svi građani Srbije mogu od svoje kuće da pristupe bazi podataka i internetu, da vide koliko dugova za porez imaju i da plate preko interneta, nezavisno da li na to pristupaju iz Amerike, iz Rusije, iz Beograda, a treba da plate porez za nekretninu u Vrnjačkoj Banji, da bi olakšali život građanima. Na tom tenderu je, koji je raspisao organ u sastavu Direkcija za E-upravu, dakle, niti sam ja kao ministarka učestvovala u pravljenju te tenderske dokumentacije, niti sam odlučivala, to je uradila Komisija u kojoj su, između ostalog, bili i pripadnici MUP-a, kao podizvođač izabran „Asecco“ za jako malu vrednost ugovora.
Ja sam, i pored toga što je bila jasna direkcija, AgencijA za borbu protiv korupcije da prijavljujem i tražim mišljenje, samo ukoliko Asseco pobedi kao izvođač, prijavila to Agenciji za borbu protiv korupcije, iako su podizvođači, i tražila mišljenje, na šta mi je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da to nije sukob interesa, ali može da bude percepcija sukoba interesa, na šta sam ja tražila od direktora Direkcije za e-upravu da poništi taj tender.
Tako da, što se toga tiče, apsolutno sam transparentna i, verujte, evo, obećavam vam svima, trudiću se da sa praksom koju ja imam nametnem standard transparentnosti u Vladi, koju ova Vlada ima, zato što su svi izveštaji ove Vlade, prethodne Vlade, bili javno dostupni o tome šta smo uradili i kako smo uradili. Dakle, ja ne znam za Vladu koja je bila više pod lupom javnosti od prethodne vlade. Tako da, to je, nadam se, odgovor.
Nadam se da narodni poslanici i građani Srbije neće tražiti da od čoveka koji ima 44 godine, svoju porodicu, dvoje dece, napusti svoj posao samo zato što je njegova rođena sestra ministarka ili član Vlade Republike Srbije. Nadam se da u Srbiji svako ima pravo na svoj život i na svoju karijeru i da te dve stvari ne smeju da se mešaju.
Još samo par stvari. Izvinjavam se zato što sam produžila ovo, zato što stvarno mislim da je važno za građane.
Htela bih da kažem da, kada smo pomenuli američkog ambasadora i kada smo pomenuli Blic, za razliku možda od nekih, o Vladi Republike Srbije, mandataru ili predlogu za mandatara i o ministrima ne odlučuje ni američki ambasador, nijedan drugi ambasador, a svakako ne odlučuju mediji, dakle, ni Blic. Tako da, ne znam kako bi bilo i zašto bi neko kao ozbiljan čovek pročitao nešto što je u Blicu, ili u nekim drugim novinama, i na osnovu toga odlučio da promeni mišljenje zašto je neko mandatar ili nije mandatar. Da pređemo u teorije zavere, možda je Blic to upravo objavio da ja ne bih bila taj dan proglašena za mandatara, u kom slučaju bi onaj koji je na to naseo napravio veliku, veliku grešku za Srbiju. Ali, da ne ulazimo u teorije zavere.
Što se tiče Vlade, ova Vlada je u potpunosti, kao i svaka Vlada u parlamentarnoj demokratiji ispod narodnog parlamenta. Ukoliko se Vlada otme kontroli parlamentarne većine, onda, naravno, Vladu smene, kao i u primeru Vlade Milana Panića.
Da ovo ne postoji ni u jednoj parlamentarnoj demokratiji, to opovrgava nekoliko primera. Ja se nadam da je Italija, složićemo se, parlamentarna demokratija. Premijer Monti, 2011-2013 godine, koji je doprineo velikom smanjenju budžetskog deficita, utvrđivanje poreza na nekretnine, povećanje godina za penzionisanje, smanjenje troškova veličine administrativnih tela, liberalizacija zatvorenih profesija, reforma tržišta rada, Grčka, Papademos, 2011-2012 godine, Češka Republika, Fišer 2009-2010 godine, Mađarska, Bajnai 2009-2010 godine, smanjio poreze na dobit, ukinuo različite specifičnosti poreza itd, itd. Ovo su sve bile nestranačke ličnosti, kojima je neka parlamentarna većina, neka najjača stranka odgovorna za to da se što bolje urade stvari u Srbiji dala mandat da probaju, daju sve od sebe i svo znanje koje imaju, da vode Vladu te zemlje onako kako najbolje znaju.
Ne postoji veća hrabrost nego poveriti deo svoje odgovornosti nekome da proba da uradi najbolje u ovom slučaju za Republiku Srbiju. Ukoliko ja ne budem radila najbolje, sa mojim timom, za Republiku Srbiju, sigurna sam da će najjača stranka, sa svojim koalicionim partnerima, na to brzo i efikasno reagovati, zato što je svima jedino u interesu bolji standard građana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Vojislav Šešelj.

Ja bih vama, gospođice Brnabić, dao malo opširniji odgovor, ali mene vezuju te dve minute, nažalost, i to je ono što je opet privilegija izvršne vlasti u odnosu na pripadnike zakonodavne vlasti.

Ali, ja vas moram podsetiti da smo mi imali načelnika Generalštaba čiji je sin nekim jedinicama vojske isporučivao toalet papir i druge higijenske hemikalije, i krompir i namirnice neke itd. Zbog toga je načelnik Generalštaba morao da podnese ostavku. Niko nije pitao koliki je bio profit, je li bilo profita, a na tim nabavkama je najmanji profit, ako ga uopšte ima.

Jednu stvar morate imati u vidu. Vi ste govorili da ovde može postojati percepcija sukoba interesa, a da nema stvarnog sukoba interesa. Znate, u sudskoj praksi je veoma važno ne samo da se pravda ostvaruje, nego i da se vidi da se ona zaista ostvaruje. Onaj ko posmatra sa strane, da on vidi da se to ostvaruje. Ako ja koji to posmatram sa strane imam ozbiljnu percepciju da je reč o sukobu interesa, onda nešto treba učiniti da ne bude tog sukoba interesa.

Inače, što se tiče vaše odbrane, ministara koji nisu članovi stranke nijedne, koji su ovde kao s neba upali kao vajni stručnjaci, mada ja za njihovu stručnost nikad nisam čuo nigde, umesto, imali ste, malopre sam rekao, dok nije bilo Miroslava Lazanskog, sad moram da ponovim, da imate i njega i Marijana Rističevića…

Hvala. Dva minuta.

… mnogo kvalitetnije stručnjake za razne resore od ovih koje ste ubacili.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika Vojislavu Šešelju.
(Vojislav Šešelj: Na šta replika?)