Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta posebna sednica

01 Broj 06-2/123-17

28.06.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:35 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Saša Radulović

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, građani Srbije jako loše žive. Privatni sektor koji nije povezan sa vrhovima političkih stranaka jako teško posluje, ima ogromno poresko opterećenje, birokratsko opterećenje. Nadam se da je mandatarka ovoga svesna, jer, slušajući ekspoze, ne izgleda kao da to razume. Građani zaista jako, jako teško žive.

U ekspozeu ima mnogo dobrih mesta koja se tiču obećanja i koja se tiču stvari koje bi trebalo raditi. Međutim, mi to već godinama slušamo. Ne govorim samo o poslednjih pet godina, koliko je ova vladajuća struktura na vlasti, nego govorim i o vremenu pre toga. Lepa obećanja koja se tako ponavljaju, a nikada ne ispune. Recimo, jedno od njih je zakon o poreklu imovine, o kome su svi govorili, a do danas nije donet. Evo, našao sam i rečenicu o tom zakonu i u ovom ekspozeu.

Znači, neke stvari sa kojima se sigurno možemo složiti koje je mandatarka pročitala tiču se modernizacije javne uprave, što je svakako nešto što nam je potrebno. Pet godina je vladajuća većina na vlasti i ništa od ovoga u stvari nije ostvareno, odnosno jako malo. Slažemo se, naravno, da pečati, šalteri, papiri trebaju da odu u istoriju, da nema razloga da postoje. To je jedno veliko opterećenje za sve preduzetnike, za celu privredu.

Takođe, slažemo se da je potrebna i javna dostupnost podataka. Prva bi Vlada trebala da pokaže razumevanje za to i da objavljuje sve ugovore koje potpisuje, a onda i sva ministarstva u Vladi da urade istu stvar. Potpuna transparentnost, nadam se da je to ono na šta je mandatarka mislila. Objavljivanje svega što Vlada radi, svakog dinara kako je potrošen. To je upravo ono za šta se zalaže Pokret „Dosta je bilo“. Nadam se da će ovo ići u tom pravcu.

Zatim, pomenula je ažuriranje biračkog spiska, što je izuzetno važna stvar i nadam se da može da nam odgovori barem okvirno u kom vremenskom periodu će se to desiti.

Zatim, drago nam je da čujemo da će Vlada nešto uraditi po pitanju prodaje zemlje strancima. Mi o tome govorimo već tri godine. Videćemo kakav će to predlog doći, ali da se uopšte Vlada bavi tim pitanjem je značajno. Mi zaista tri godine pričamo o tome, o tom jako lošem delu Sporazuma o pristupanju i pridruživanju, koji je potpisan 2008. godine, koji nije vodio računa o ovom pitanju. Građani Srbije su siromašni, naši poljoprivrednici su siromašni, nemaju novac da kupe zemlju i potreban je jedan prelazni period da bi se oni zaštitili. To je jako, jako važna stvar za domaće poljoprivrednike.

Domaća poljoprivredna proizvodnja treba da se bazira na domaćim preduzetnicima u oblasti poljoprivrede. Znači, porodičnim, individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Zato su potrebne zadruge pošto same po sebi ta domaćinstva ne mogu da opstanu, tako da pozdravljamo i taj deo u ekspozeu gde se pominju zadruge. Mi takođe, govorimo o tome već tri godine.

Zatim, pominjanje socijalnih karata, preko potrebno u Srbiji i nama nejasno zbog čega je toliko vremena prošlo, a da se na tome nije napravio neki značajniji pomak. Pa, pomenuti Zakon o poreklu imovine, koji svi pominju, ali nikako da dođe na dnevni red.

Zatim, mi se slažemo da fokus treba da bude na preduzetništvu, ne na državi. Međutim, ne vidimo ni jednu meru koja govori o tome, odnosno da će doći do promene. Govorimo o potrebi smanjenja poreskog opterećenja.

Znači, ovo su sve neke stvari oko kojih se teško ne složiti. Međutim, i dalje su u domenu nekih lepih želja bez konkretnih koraka, tako da ćemo pratiti da li će Vlada zaista raditi u ovom pravcu. Mi smo prirodno skeptični, međutim dozvoljavamo mogućnost da će stvari krenuti u tom pravcu.

Pominje se brzi i efikasan krivični postupak koji je takođe neophodan. Međutim, s druge strane činjenica je da je u Srbiji sprovedena pljačkaška privatizacija, da je zemlja opljačkana, da je ispalo niko nije kriv, pa su nekim tim efikasnim postupcima oslobođeni i Karić, i Dinkić, i svi ostali, tako da taj deo nekako nedostaje. Šta će biti sa tim? Nestale su i sporne privatizacije, nestao je razgovor o tome uopšte.

Interesantno je da mandatarka predložila u Vladu jednog ministra koji je učestvovao u privatizaciji „Minela“ koji je kao i mnoge firme koje su propale u pljačkaškoj privatizaciji opterećen ogromnim dugovima banaka, to jako dobro znaju svi zaposleni u „Minelu“. Novac je na neki način izvučen iz firmi i firme su puštene u stečaj i da ne upropaštava firmu stečajni upravnik. Upropaštava ga vlasnik koji izvuče kapital, novac ostavi za zaduženo preduzeće i pusti ga da ode u stečaj, a onda tamo radnici ne mogu da naplate svoja potraživanja, tako da je ovaj izbor zaista interesantan.

Onda kada je ekspoze, odnosno izlaganje prešlo u područje govora o tome šta je Vlada do sada radila, e tu sad nailaze velike razlike u oceni toga šta se do sada postiglo.

Napominjem, vladajuća većina je na vlasti već pet godina. Ovo je četvrta Vlada. Optužiti one pre za probleme ne kako je izgubilo smisao nakon te godine. U jednom trenutku je potrebno preuzeti odgovornost.

Znači, govoriti o tome da je sprečen bankrot države danas nakon pet godina, da vas podsetim javni dug 2013. godine, odnosno 2012. godine kada je vladajuća većina preuzela vlast, je iznosio oko 15,5 milijardi evra. Danas je preko 24 milijarde.

Govorili ste o kamatama koje država plaća i naravno to je veliki problem. Ali, da vas podsetim kamate su 2013. godine iznosile 89 milijardi dinara, a danas govorimo, i vi ste pominjali 128, kamate su malo veće, ali da kažem da je to deo na dugove. Znači, kako je to država spašena od bankrota 2012. godine kada je javni dug bio kud i kamo manji i kada su izdaci za kamate bili kud i kamo manje, a danas smo u odličnoj situaciji gde je dug mnogo veći i kamate mnogo veće.

Naravno, u međuvremenu je došlo i do promena na svetskom tržištu, pa su pale kamatne stope. To nije nešto što je radila ova Vlada, to su pozitivna kretanja koja je Vlada trebala da iskoristi da bi uradila reformu privrede. Ona se nije desila.

Pomenuli ste takođe u ekspozeu da je ostalo da se reši pitanje 153 preduzeća sa 52 hiljade zaposlenih. Tamo negde 2013. godine bilo ih je preko 600, ja sam tada kao ministar privrede predlagao lične karte, uvođenje reda, popis imovine, popis obaveza, pravljenje finansijskih planova, analize tržišta.

Ništa od toga nije prihvaćeno i šta se onda desilo? Pa, razlika između tih 600 i 10, 15 preduzeća ili 153, gde su ona? Uglavnom ogromna većina otišla u stečaj. Ništa urađeno nije. I, to znaju zaposleni u tim firmama, pa niti im je povezan staž, niti su im isplaćene zaostale zarade, da ne govorim o onim prethodno koji su opljačkani pušteni na isti način da se ugase, ništa na tom planu nije urađeno.

Razumem da sa stanovišta međunarodnih finansijskih institucija, kada se ta preduzeća zatvore, njima je to pozitivna star. Međutim, sa naše strane je pitanje – a, zašto ništa nismo uradili, da barem pokušamo da uvedemo red? Da utvrdimo šta se sa njima desilo. Kako su izgubili tržište? Kako su došli u ovu situaciju? Način na koji su osiromašeni? Praktično, jednostavno su puštena niz vodu. LJudi ovo jako dobro znaju.

Zatim, govori se o jako važnom, u stvari, a to je smanjenje javnog duga i u samom ekspozeu se kaže da je to veliki problem u Srbiji i navodite da zbog visokih troškova zaduživanja samo u 2016. godini, vi kažete u prošlosti, ali nije u prošlosti kao što rekoh velika zaduživanja su došla nakon 2012. godine. Država je platila, odnosno poreski obveznici 128 milijardi dinara, otplatu kamata. To je preko milijarde evra, ili 3,1% našeg BDP. Kažete, kako biste bolje razumeli o kojoj količini novca govorimo, naglašavate da se tim iznosom može finansirati izgradnja 150 km godišnje. To je naravno tačno.

Međutim, s druge strane, u budžetima i dalje imamo i subvencije od 84 milijarde dinara, imamo na otplatu aktiviranih garancija preduzeća, raznih preduzeća za koje je država dala garancije, za 2017. godinu predviđen trošak i same glavnice i kamate od 40 milijardi dinara. Zatim, na kazne i penale 11 milijardi dinara. Znači, evo nas ponovo do milijarde evra. U Fondu za razvoj, dve milijarde evra za koje nikad nisu položeni računi. Ovo su neke stvari koje se tiču reforme države, odnosno uvođenja reda. Ništa se praktično na tome ne radi.

Ovo plaćaju naša preduzeća. Kada govorimo o subvencijama stranih investitora, imate domaćeg proizvođača bojlera koji zapošljava ljude, plaća porez i tim porezom se daju subvencije stranom proizvođaču bojlera. To je prepetuum mobile, ekonomska politika. Uništavamo domaće da bi pomogli stranom. Ne donosimo nikakva boljitak.

Onda priča o smanjenju deficita. Jako je bitno kazati kako je smanjen deficit. Znači, otete su penzije, protivustavno, 20 milijardi dinara, plate smanjene 22 milijarde, povećani su svi porezi i akcize. Uvedena je akciza na struju od 15%, od 15 milijardi dinara 2017. godine. Zatim, od javnih preduzeća uzet profit od 17 milijardi. Da podsetim građane PDV stopa je povećana sa 8% na 10%, pre toga sa 18% na 20%. Porez na imovinu, sve moguće dažbine su povećane. Ukupno se radi o nekih 80 milijardi dinara. Kada sve to saberete, dobijete 150 milijardi dinara i to vam je praktično smanjenje deficita. Šta je država uradila? Gde je uveden red da se smanje troškovi jer lako je uzeti iz džepova građana i privrede, podići sve poreze, smanjiti plate, smanjiti penzije, to svako može da uradi. Odgovornost je uvesti red u državi. To se jednostavno nije desilo.

Zatim, govoriti o tome kako Vlada ima neki doprinos za razvoj softvera, mislim, da je potpuno neutemeljeno. U stvari ako pogledate razvoje IT industrije, on zaista ima rast u Srbiji, suština je da se tu država nije mešala i pored svog opterećenja birokratije, velikih poreskih nameta, zato što im država nije kvarila i zato što su im tržišta u inostranstvu, bez korupcije, bez partijskog učešća su mogli da se razvijaju. Tako da to nije zasluga Vlade, a slično je i sa sportom. Zasluga za medalje pripada sportistima ne vladi.

Takođe ste kazali da mi treba da budemo društvo u kome se vrednuje znanje. Naravno, da se slažemo sa tim i da je znanje najveća vrednost. Međutim, sada dolazimo u mali problem, ako je to tačno, znanje, iskustvo, sposobnost ljudi najveća vrednost, kako ste došli do ovakve Vlade, odnosno šta je to što kvalifikuje ljude koje ste predložili za Vladu da budu ministri.

Na primer, koje su kvalifikacije Aleksandra Vulina da bude ministar odbrane, iz njegove biografije koja je objavljena? Ili Zorana Đorđevića da bude za Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koja su to iskustva? Možda imaju neka druga, zaista ne znam, ali u ovim oblastima to bi trebalo da obrazložite. Ili, recimo, kakve veze ima ministar Antić sa energetikom? Ili ministarka Mihajlović sa saobraćajem? Ili ministar Stefanović sa policijom i unutrašnjim poslovima? Koje veze? Ili ministar Ružić sa državnom upravom? Ili ministar bez portfelja Krkobabić sa regionalnim razvojem i javnim preduzećima, osim što je u „Pošti“ zaposlio svoje? Ili, recimo, Nenad Popović sa inovacijama?

Sad kad uzmemo biografije koje ste nam dali, počnemo da čitamo, kroz te biografije ima jako interesantnih detalja, gde, praktično, počev od ministra Ivice Dačića, koji osim što ima prosečnu ocenu 10, što je za svaku pohvalu, naravno, niti govori strane jezike, niti može da se bavi ovim poslom za koji je postavljen. Dr Nebojša Stefanović, pitanje za mandatarku je – da li ste pročitali njegov doktorat „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“? Ja sam ga pročitao. Da li znate šta piše u njemu i šta akademska zajednica govori o njemu? Dobro, za gospodina Rasima LJajića znamo zašto je u Vladi. Zatim, Zorana Mihajlović. Ništa u njenoj biografiji nema veze sa saobraćajem. Ili, recimo, Branislav Nedimović. U biografiji piše da je završio Pravni fakultet i ništa o poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi, osim što je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice. Ne kažem, možda u biografiji nedostaju neke stvari, ali jednostavno ne stoje. Sami ste rekli u ekspozeu da izražavate poštovanje prema poslanicima. Ako izražavate poštovanje, onda je potrebno dostaviti pune biografije, da bismo znali za koga glasamo.

Imamo novog ministra Gorana Trivana. Pitanje za vas je – da li je on zaista bio hapšen 2001. godine i oslobođen zbog zastarelosti? Tako da sad dobijamo drugog ministra koji je bio hapšen. Zatim Aleksandar Antić, u njegovoj biografiji, osim partijskog službovanja po raznim skupštinama opština itd, nema ništa o energetici.

Zatim, Nela Kuburović, kada pogledate, jako dobar student, međutim, iskustvo koje je potrebno da bi neko bio ministar pravde je ogromno, morate dobro da poznajete sistem da biste ga reformisali. Kad pročitate tu dugačku biografiju, koja govori o tome da je bila na dvomesečnoj praksi u Rajfajzen banci, da je bila pripravnik volonter u Prvom opštinskom sudu, da je posle toga radila u parničnom odeljenju kao pomoćnik sudijski kratko vreme, a onda u Ministarstvu pravde. Odakle dolazi iskustvo za reformu? Ili, recimo, Branko Ružić kakve veze ima sa državnom upravom? Koje je iskustvo, osim partijskog? Osim ako niste nešto izostavili u biografiji.

Evo, recimo, iz biografije Aleksandra Vulina, kaže – bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super press“ od 2000. do 2002. godine. Nakon toga od 2003. do 2007. godine bio je direktor marketinga u firmi „Color press“, zamenik generalnog direktora „Color media international“ od 2007. do 2012. godine. Bio je odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova. Kakve ovo veze ima sa Ministarstvom odbrane?

Zatim, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, kaže – karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka. Demonstrator je neplaćena funkcija, pomaže profesoru, a nakon toga u SRS itd.

Imamo i Vladana Vukosavljevića, kandidata za ministra kulture i informisanja. Za njega se kaže da je po završetku studija radio tri godine u spoljnotrgovinskom preduzeću „Univerzal“, od 1993. do 2000. godine vlasnik je preduzeća za pružanje pravnih usluga i konsalting, a od 2001. do 2013. godine vlasnik je preduzeća za odnose sa javnošću „Logos public relations“. Ovo je sasvim u redu, ali kakve ovo veze ima sa kulturom?

Zatim, imamo Milana Krkobabića, za njega svi već znaju, i Nenada Popovića.

Znači, velika razlika je između onoga što ste izgovorili ovde da su prioriteti i to da se vrednuje znanje i da se vrednuje radno iskustvo i biografija koje ste nam ponudili. Imam jedno pitanje za vas – da li ste vi izabrali ijednog jedinog ministra? Želim da mi objasnite takođe, da mi mandatarka objasni – kako je moguće da predsednik države kaže da ćete vi biti zaduženi samo za ekonomske stvari, i to specifično digitalizaciju, a da će se političkim stvarima baviti potpredsednik Dačić? Član 125. Ustava kaže: „predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad Vlade i predstavlja Vladu“. Gde je tu drugi premijer Ivica Dačić i gde je tu priča o političkom i ekonomskom premijeru? Tako da je ovo pitanje izuzetno važno pitanje, tiče se i ustavnog poretka u Republici Srbiji.

Da ponovim na kraju, građani jako teško žive, privreda jako loše posluje, glavni problem je što nije došlo do departizacije, glavni problem Srbije je partokratija, partijsko zapošljavanje koje je veće nego ikada, koje je pojelo sve sfere društva i to je upravo ono što bi trebalo reformisati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Prvo replika Neđo Jovanović, a onda vama dajem.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsednice.

Da bi neko mogao da ocenjuje i da vrednuje rad bilo kog drugog, potrebno je da ima određeni autoritet i kredibilitet. Gospodin koji je sada navodno vrednovao rad ministara nema ni jedno ni drugo. Ako se nečim može podičiti, može se podičiti nečim što sigurno niko drugi ne bi prihvatio kao dičenje, to je da je kao stečajni upravnik jednog stečajnog dužnika u tom statusu bio istovremeno i konsultant banke koja je bila poverilac tog stečajnog dužnika. Ako je to referenca, onda nemam bilo kakav drugi komentar, niti mislim da iko od vas može da ima bilo kakav drugi komentar.

Ivica Dačić i svi ministri zajedno sa Ivicom Dačićem iza sebe imaju rezultate. Kakve rezultate ima neko ko ocenjuje njihov rad o tome neka sudi neko drugi, ja neću. Kao čovek koji se, sticajem okolnosti, po svojoj profesiji bavio i stečajnom materijom, znam i te kako dobro kako se pojedini stečajni upravnici ponašaju u stečajnim predmetima.

Na kraju, ono što bi se mom predsedniku, predsedniku SPS-a, moglo pripisati kao eventualna greška, pa jeste greška, greška je što je predložio da u sastavu Vlade kada je on bio premijer Vlade Republike Srbije bude osoba koja danas ocenjuje rad ministara na jedan apsolutno neprimeren način. Ja vam se zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Ana Brnabić.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala.
Hoću samo da kažem da je bolje da razgovaramo o rezultatima ove Vlade. Možete da kažete o ljudima ovo ili ono, to je vaše lično mišljenje, ovi ljudi imaju rezultate i ovaj tim ima rezultate kakve nijedan tim pre ovoga nije imao. Tako da mogu da razmisle ovi eksperti i stručnjaci koji su pre bili u vladama o njihovoj stručnosti i pri tome svakako mislim da mene ne treba nikad da svrstavate kao nestranačku ličnost u stručnjaka ili eksperta u Vladi zato što mislim da je jedino važno u Vladi da ustanete svako jutro i radite od jutra do sutra za svoju zemlju, a to ovaj tim radi. Tako da nemojte da čitate njihove biografije, nego pogledajte šta su uradili samo za poslednje dve ili tri godine, a danas ceo dan pričamo o tim rezultatima. Tako da pričamo o rezultatima stvarnim, a oni svakako o celom timu ovde mnogo više govore.
Kada smo već kod toga, hoćete da mi kažete da su eksperti koji su ranije bili u vladama, pričamo o ekspertima stručnjacima koji su 2009. godine doveli do realnog rasta BDP-a od -3,1% ili 2010. godine od 0,6%, 2011. godine 1,4%, 2012. godine -1%. O tim ekspertima govorimo, u odnosu na ove ljude ovde koji su ustajali i radili od jutra do sutra, što je sigurno istina, i postigli rezultate.
Sećam se 2009. godine, kada je osnovana tadašnja Vlada Republike Srbije, isto puna eksperata, osnovala Nacionalni savet za konkurentnost, sa samo jednim ciljem, da poboljša poziciju Srbije na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Pompezno, četiri radne grupe, potpredsednik Vlade je bio tada predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost. Nacionalni savet za konkurentnost je imao svoj veb sajt. Svi ministri su bili u Nacionalnom savetu za konkurentnost. To su bili sastanci i najave. I, iz godine u godinu smo mi nastavili da padamo.
Ova Vlada, prethodna Vlada nije imala ni Nacionalni savet za konkurentnost, ni pompezne najave, imala je jednu zajedničku radnu grupu koju je vodila potpredsednica Vlade ministarka Mihajlović i za dve godine smo se popeli 44 mesta. Eto, čini mi se da to možda dovoljno govori, pošto „Duing biznis lista“ Svetske banke stvarno sveobuhvatno posmatra uslove poslovanja u Srbiji i čini mi se da možda to dovoljno govori o tome da li su, ako hoćemo da pričamo o radnicima, protiv eksperata u Vladi.
Šta je država uradila? Jeste, građani su se jako puno žrtvovali. Šta je država uradila? Pa, racionalizovala se. Imamo 39.000 manje u državnoj upravi, u poređenju sa decembrom 2013. godine. Imamo oko 80.000 manje ukoliko tu uključimo i javna preduzeća. Ukupna ušteda u budžetu od decembra 2013. godine je oko 180 miliona evra. Racionalizovalo se, a sada ulazimo u reorganizaciju. Uvodi red tako što naplaćuje ono što je njeno da bi napunila budžet i pomogla dalje građanima.
Pričala sam nešto o tome da su svi pre imali fantastične CV-eve, bili u Vladi sve stručnjaci, ali zato smo morali da sačekamo 2015. godinu. Godine 2015, da građani znaju, prvi put u Srbiji započeto je sa naplatom lučkih naknada. Zamislite, do 2015. godine niko u Srbiji nije naplaćivao lučke naknade. Zašto? Zato što nije bilo potrebe, zato što to nije legitiman prihod za budžet, zato što je neko nekome davao u džep da ne bi naplaćivao lučke naknade. Da ne ulazim u to, ali, jel realno da smo mi imali stručnjake u Vladi, sve super CV-eve, i onda se niko nije setio da naplaćuje lučke naknade.
Prihod u 2015. godini od lučkih naknada za budžet je bio 88 miliona dinara. Nije puno, ali znači, u 2016. godini 170 miliona dinara. Sada smo uveli sistem, naplaćujemo, imamo više para za socijalnu zaštitu, za majke, za vrtiće, za puteve itd.
Legalizacije nelegalnih objekata, morali smo da čekamo 2015-2016. godinu da se popišu nelegalni objekti. Da li je to bila tako fantastična, ekspertska ideja da uvedemo red u državu, da popišemo nelegalne objekte? Nije ih bilo puno, blizu dva miliona. Eto toliko je bila zapuštena država.
Izdavanje poljoprivrednog zemljišta, već sam rekla, preko 146.000 ha u sivoj zoni. Mi smo u 2016. godini od zakupa poljoprivrednog zemljišta, budžet je uvećan za 16 miliona evra u odnosu na 2014. godinu. To je već značajno, ja mislim.
Šta je država još uradila? Godine 2015. je donela Zakon o inspekcijskom nadzoru. Da li građani Srbije, i to sam puno puta pričali kada smo pričali o borbi protiv sive ekonomije, mogu da veruju da se ni jedna vlada do 2015. godine nije setila da inspekcije treba da budu nadležne i za neregistrovane privredne subjekte? Da li je to realno? Da vi imate frizerski salon koji je registrovan i pored njega imate frizerski salon koji je neregistrovan, i onda ovaj koji je registrovan, tamo ide inspekcija i pokušava da nađe šta nije u redu, izađe, vidi, uđe u frizerski salon, on kaže – ali ljudi, mi nismo ni registrovani, kaže – jao, izvinite molim vas, po zakonu mi nismo nadležni za vas, samo vi nastavite da radite i to je okej.
Država je do 2015. godine stimulisala privredu da ide u sivu zonu.
Otplata garancija. Odvojili smo u budžetu za otplatu garancija. Ako je neko ekonomski stručnjak ili stečajni upravnik, verovatno mora da zna da ako je došlo na naplatu, garancije koje smo davali, a koje su povučene zato što nisu dobro ispregovarane, da je to onda pregovarano pre pet godina, zato što je toliko uglavnom grejs period. Zar nije? Pet godina grejs period, dakle, pre pet godina je to naplaćivano. Došlo je na naplatu sada.
Dokaz kako se Vlada bori za svako preduzeće je, ja mislim, najbolji Železara Smederevo i tu više neću reći ni jednu jedinu reč.
Na kraju krajeva, i ta e-uprava, da, i tu uvodimo red u državnu upravu. Vidite, posle više od sedam godina završili smo popis, prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Pričamo o jedinstvenom biračkom spisku. Što, jel niko nije mogao da završi prenos matičnih knjiga u elektronski oblik i onda samo tu bazu podataka da poveže sa jedinstvenim biračkim spiskom i da se automatski ažurira? Da li je to bila ekspertska ideja? Ne, to je bio zdrav razum.
Ova Vlada je konačno krenula da uvodi red u državi i zdrav razum u državnu upravu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici …

(Saša Radulović: A, replika?)

Ovaj tamo što galami mora da žuri na neku svirku. Predlažem da mu oduzmete trzalicu, može da bude opasan za sebe i druge.

Naime, ta ekonomska gromada, a on je ekonomista koliko i moj kolega poljoprivrednik – poljoprivrednik, samo u pokušaju, je ovde uglavnom govorio o partokratiji. Jedina partija koju on ima, a nema registrovanu partiju, jedina partija koju on ima je partija karata. Nadam se da ne žuri na nju.

Sada ću malo pričati o toj gromadi, koji je slao svoje poslanike ovde da me pljuju i psuju i sve za 800.000 dinara iz nazovi te njegove partije, a on je protiv partokratije. Pa, kažu ovako – piše on, moja i Cvijanova poslanička grupa sigurno će biti deo buduće vladajuće koalicije, jer su to MMF i Amerikanci postavili Vučiću kao uslov za obećani 500 miliona dolara budžetske podrške. On je to bio primoran da prihvati, baš kao što je morao da prihvati i moje imenovanje u avgustu prošle godine, dakle, preko volje. Ja bih trebao da preuzmem ponovo spojeno Ministarstvo privrede i finansija, a moj najbolji saradnik A.S. mesto guvernera NBS, nakon što Jorgovanka Tabaković posle izbora bude imenovana za ambasadora.

Ja ovo ne zovem partokratija. Ja ovo zovem kumokratija.

Idemo dalje. Ovaj što je očigledno otišao na svirku ili na partiju karata, ekonomska gromada, savetnik u … ambasadi, piše akt o imenovanju da se angažuje njegova firma u vođenju knjigovodstva u Prvoj srpskoj fabrici šećera „Dimitrije Tucović“. Očigledno da se lepo osladio, ali ono što bode oči, firma je Studentski trg broj 15/4. Tu je sedište SPS. Tu firma nikada nije postojala. Ovo je iz 2009. godine. Nije mogla da ima PIB. E, tako su oni vladali, tako je to bila partokratija, tako su oni uništavali sve redom, pod geslom – prebaci svojoj firmi, prebaci ženi, prebaci kumu.

Ovde smo slušali još jednu gromadu pravoslavne prirode, koji je istakao nekoliko svojih primedbi. I, ja sam imao stav o gej paradi i nisam ga promenio. Ja sam protiv gej parade. Ja sam i protiv gej propagande. Ja sam protiv hetero propagande, ukoliko se ona javno ispoljava, ali ja neću praviti partiju i karijeru na toj paradi. Praviću antipropagandu i onda ću da pravim prvo crkveno, pravoslavno, porodično udruženje koje ću proglasiti posle strankom, a pri tome ću se zakleti na Trojeručicu da neću praviti stranku pomoću te ideje.

Obično kao vernik, kao što je i on, odem u crkvu nešto da ostavim, a on ode u crkvu da nešto uzme da napravi porodično udruženje, a onda, gle čuda, on uspe da prevari sveštenike. Da nije bilo Skota, ja verujem da mu ni crkva ni vera ne bi pomogli.

Naravno, glasaću za premijera i Vladu. Ja sam već glasao za Anu Brnabić da bude ministarka. Ako sam glasao da bude član Vlade, a kako mogu onda da ne glasam da predsedava tom vladom? To mi je onako pomalo licemerno. Ovde se ne glasa za gej paradu, nego za Vladu i iz tog razloga ću ja glasati.

Odmah da vam kažem, nije prvi put da glasam za gej premijera. To sam uradio i 2003. godine, u karakternom smislu, kada sam glasao za mog kolegu poljoprivrednika da bude premijer.

Ovde smo prošli pored Karađorđa, čoveka koji je pokrenu stvaranje nove moderne srpske države. Želim da zahvalim svim seljacima, svim radnicima, građanima, posebno iz unutrašnjosti, posebno mojim seljanima, koji su kroz blato, preko brvna išli do glasačkog mesta, znajući da svojim glasovima u stvari spašavaju državu od većih nevolja. Ja sam im zahvalan što su državotvorni, što su razumeli potrebu da na čelo države dođe jak čovek. To je stvorilo priliku i da ponovo imamo izbor Vlade i ja sam zahvalan tim mladim ljudima i mi o njima moramo da vodimo računa, jer poljoprivredna politika nije više samo pitanje poljoprivrede, već pitanje demografije, pitanje bezbednosti, sigurnosti.

Želim da poljoprivredu, energetiku i prerađivačku industriju spojimo što bliže mestu proizvodnje, što bliže selu, da li kroz proizvođačko-prerađivačke zadruge, da li kroz hladnjače, da li kroz sušare, da li izgradnjom prerađivačkih kapaciteta. Uglavnom te male vredne ljude treba zadržati tamo gde sada žive, jer su oni državotvorni, i to su pokazali nebrojeno puta.

Dostojevski je rekao – nije dovoljno imati siromašne, potrebno je napraviti bednike. Upravo je to bilo geslo i vodilja stranke bivših režima, žute mašinerije, pokreta džabalebaroša, lopova i ponekog stečajnog upravnika. Netačna je Atlagićeva teorija da je čovek postao od stečajnog upravnika. Gledajući jednog ja sam zaključio da je tako postao nečovek. Ta žuta mašinerija, pokret džabalebaroša i lopova je nemilice krala i otpuštala stotine hiljada ljudi rušeći im dostojanstvo koji su siromašni, otpušteni, slabo plaćeni, bez ikakvog dostojanstva tumarali tako otpušteni radničkim predgrađima po industrijskim gradovima.

Za to vreme izneto je 50 milijardi njihovog novca. Sve što je bilo naše, zajedničko, sve je postalo njihovo. Izneto je po procenama međunarodnih organizacija 50 milijardi našeg novca na Devičanska ostrva, Sejšelska ostrva i neka druga belosvetska ostrva. Danas kada moj kolega poljoprivrednik priča o pranju novca, o vladavini prava, hajde da vidimo kako je to u 24. godini, još nije bio služio vojsku, a nije išao na fakultet, pa srednja trgovačka nije fakultet… U to vreme se služila vojska sa 19 godina, a on kaže da u 24. godini još uvek nije služio vojsku, što nas dovodi do toga da verovatno nije govorio istinu.

Naime, taj moj kolega poljoprivrednik koji priča o pranju novca je osnovao firmu, rešenjem itd, 24.11.2008. godine, „Vinemont ventures tortola rotaun“Devičanska ostrva, britanska, matični broj, itd. To onaj isti koji se zalaže za vladavinu prava, a vi gospođo ministarko, prvi vaš zadatak, kad ponovo budete ministar pravde je da proverite da li je istina ono što svedoče njegove kolege iz stranke da je u mladosti izbacio čoveka iz voza samo zato što je govorio engleski. Dakle, tog pojedinca treba dobro proveriti, a po mogućstvu, ako je tačno, ono što je gospodin Martinović rekao, i oduzeti oružje.

Oni danas kritikuju nas što nismo rešili sve probleme…

(Zoran Krasić: Nije u zatvoru.)

Dobro, gospodine Krasiću, malo tiše. Ne možete mene omesti tako lako.

… što nismo rešili sve probleme brzo i jednostavno koje su oni ostavili, a nema problema u ovoj državi koje oni nisu napravili. Iz teške situacije se ne izlazi lako već teško. Država je složen, ozbiljan i dugo pravljen proizvod. Mnogo vremena će trebati da se popravi šteta. Oni danas govore o Hercegovačkoj, o vladavini prava. Toliki politički pritisak vrše da treba da budu svesni da nema vladavine prava uz tako jak i velik politički pritisak koji se vrši na tužilaštvo i na pravosuđe.

Oni pričaju o slobodama. Sloboda govora je prvo demokratsko pravo, a mene su tužili gospodin Rasulović, njegova žena, kuče nije za reči izgovorene u Narodnoj skupštini i uz tužbu su priložili, verovali ili ne, stenogram. Danas oni kliču za slobodu bez straha, a pri tome opravdavaju prebijanje Milanovića, svojevremeno, pred RTS.

Što se tiče odbrane, tu sam u obavezi da kažem da je ministar odbrane kvalifikovan za taj posao i pravnom strukom, a kasnije iz bezbednosti, radovima, ali da bi očuvali mir treba da znamo da nisu svi napolju nama baš toliko naklonjeni prijatelji, da ima onih koji žele da podeljene narode bivše Jugoslavije iskoriste jedne protiv drugih. Da bi očuvali mir moramo imati tehniku i spremnu vojsku koja može očuvati taj mir i na tehnički način, jer bez snažne vojske, ako nismo spremni za ne daj Bože neke sukobe, u takvim situacijama ćemo teško očuvati mir. Ne treba da srljamo u sukobe, jer onaj ko srlja u sukobe obično ih izgubi. Mi treba da se ugledamo malo i na Napoleona, koji je rekao – treba znati kada navući lavlju kožu, a kada lisičiju. Mi smo dosta ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe, ali pri tome moramo biti spremni na svaku vrstu otpora u odbrambenom sukobu, jer mi svoju državu i svoju zemlju moramo štititi svojom vojskom, a ko nema svoju vojsku hraniće tuđu.

Što se spoljne politike tiče, moramo poštovati sebe. Treba da imamo prijatelje i partnere, ali pri tome možemo da imamo prijatelje i partnere i sa Rusijom, i sa Kinom, i sa SAD, i sa EU, možemo biti partneri ali ne i vazali i podanici.

Naš nacionalni interes, ukoliko ga drugi ceni šta je naš nacionalni interes, i nije naš nacionalni interes. Vi ste Vlada kontinuiteta. Vi nastavljate rad Vlade koja je napravila suficit, vi nastavljate rad Vlade, jer je Vlada koje su inflaciju koja je bila gotovo dvocifrena, svela na zanemarljiv, rast kursa je zanemarljiv, pokrivenost uvoza izvozom je gotovo izjednačen, skočio je na blizu 80%. S tim u vezi, da kažem da je pokrivenost uvoza izvozom u Rusiji najmanji. Rusija je daleko, ne mogu sve robe da budu konkurentne tamo, bez obzira na niske carinske stope.

Mi moramo koristiti put u EU da osnažimo svoju ekonomiju, da bi oni drugi investirali u to. Ova Vlada je napravila suficit, ova je Vlada napravila državu koja može da živi od svojih prihoda, koja više ubere nego što potroši. Mi moramo da se vežemo za proizvodnju, za izvoz. Ovako male države mogu samo da opstanu ukoliko imaju dovoljno investitora koji će doneti deo tržišta, gde ćemo izvozom moći da steknemo novac, da servisiramo obaveze i dugove, i da obezbedimo što bolju egzistenciju svom stanovništvu.

Verujem da je pred Vladom mukotrpan rad, da se vi nećete uzdati u sreću i u potkovicu, vi ćete zavrnuti rukave, da nećete ljudima zavrtati ruke, verujem da ste posvećeni, da ćete biti vredni, mnogi od vas su to u prošlom sazivu pokazali.

I na kraju da kažem, ovi koji se zalažu za veliku Srbiju, mi se moramo izboriti za neku bolju budućnost, mi moramo biti ekonomski jaki. Da bi jednoga dana povratili KiM, prvo, moramo imati snažnu ekonomiju. Iz te snažne ekonomije mora da proistekne snažna politička pozicija naše zemlje, snažna vojska, iz toga Srbija mora da bude velika.

Nama će biti bolje, kada budemo bolji. Srbija će biti velika, kada postane velika iznutra. Mi se moramo izboriti za bolju budućnost. Poklonjena budućnost ne postoji.

I na kraju, onima koji misle da će disciplina popustiti ovoj Vladi, savetujem, Tomas Man je rekao - za otadžbinu sve, za Vladu koliko zasluži. Prevodim to, moj glas imate, dok za Srbiju dajete sve, dakle, moj glas je za Srbiju sve, a za Vladu koliko zasluži. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
(Dragan Vesović: Poslovnik.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović, povreda Poslovnika.
...
Srpski pokret Dveri

Dragan Vesović

Poslanička grupa Dveri
Hvala, predsedavajuća.

Mislim da je prekršen član 106. Poslovnika, gde kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Bez obzira što je meni interesantno da uvaženog kolegu slušam, on je negde tek u 13 minutu i petnaestoj sekundi progovorio prvu reč o Vladi i o ekspozeu. Do tada smo slušali i o izbacivanju iz voza, i o vinogradima, i o raznim tipovima ostrva, i o oružju, i o svemu, i o crkvi, i o paradama, tako da mislim da je, stvarno, trebalo malo upozoriti kolegu. Bez obzira što je dosta stvari koje mene ovako interesuju lepih rekao, i koje su me intrigirale. Hvala.