Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/139-17

19.07.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Gospodine Obradoviću, mislim da rasprava ide u pogrešnom pravcu i želim da se vratimo na ono što jeste dnevni red, a to je izbor članova odbora Agencije za borbu protiv korupcije, sa liste koju su podneli ovlašćeni predlagači, predlog odluke o izboru fiskalnog saveta, predlog odluke o izboru Zaštitnika građana.
Upravo, sa tim ciljem, ja ću shodno članu 112. napraviti jednu kraću pauzu od dva minuta, a nakon toga nastavljamo sa predsednicima i ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbija, kao i uvek do sada, će govoriti o temi koja je na dnevnom redu, a danas to radimo sa posebnim odnosom, zato što tri tačke dnevnog reda koje smo danas spojili u raspravu za nas su više nego značajne, jer je reč o tome i prilika da se podsetimo koliko nezavisni državni organi, kako kolokvijalno nazivamo ona tela koja su ustanovljena našim Ustavom i našim zakonima, znače za funkcionisanje našeg sistema, pre svega iz onog ugla koji se tiče poštovanja ljudskih prava svih građana, odnosno građanki Republike Srbije.

To su organi koji, na osnovu zakona koje smo mi usvojili u ovom visokom Domu, sprovode kontrolu rada izvršne vlasti. To su organi koji sprovode ili vrše pojedine poslove iz domena izvršne vlasti, a koje smo im mi poverili, s tim da su pri tome autonomni.

Ovi državni organi su najčešće izdvojeni iz Vlade i poslove bi trebalo da obavljaju samostalno, na osnovu zakona kojim je uređeno njihovo osnivanje, njihov delokrug rada, a nadzor, kao što znate, vršimo mi kao Narodna skupština preko matičnih, odnosno nadležnih odbora.

Hteo bih sa vama da podelim podsećanje da je osnivanje nezavisnih državnih organa započelo u Srbiji pre više od desetak godina i to u skladu sa preporukama EU, jer su, naravno, u ovim zemljama oni mnogo ranije prepoznali značaj nezavisnih državnih organa.

Podsetio bih vas da je Ombudsman u Švedskoj ustanovljen još 1809. godine i ta teško izgovorljiva reč, koja se prevodi kao Zaštitnik građana, narodni advokat ili tome slično, na švedskom jeziku znači da je to osoba koja ima sluha za narod. Dakle, vrlo lepo izvedeno iz ove švedske reči. Iskustvo koje oni imaju od 200 godina je nešto što moramo crpeti kao korist.

Kod nas je, kao što znate, prvi put 2004. godine donet Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ustanovljen je Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, kome je, donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, proširena nadležnost, a 2005. godine smo doneli Zakon o Zaštitniku građana i ustanovili smo Zaštitnik građana na republičkom nivou, s tim što smo čak i Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine, a to bih želeo da naglasim, jer se to vrlo, vrlo retko spominje i govori, 2002. godine je data mogućnost da se i na lokalnom i na pokrajinskom nivou osnivaju ove institucije, dakle, institutcije Zaštitnika građana. Autonomna pokrajina Vojvodina je ustanovila Ombudsmana 2003. godine, a takođe Ombudsmane imamo i u pojedinim opštinama i gradovima Republike Srbije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postoji od 2009. godine.

Na početku su sve ove institucije nailazile na ogromne probleme, od nejasne procedure konstituisanja, neadekvatnih prostorija za rad, s tim u vezi i potrebnog broja zaposlenih i ti problemi su kroz dugi niz godina rešavani tako da su uslovi za rad sada jednako dobri, možemo to slobodno reći, kod svih predstavnika i institucija ovih tzv. nezavisnih državnih organa.

Mislim da je važno da se kaže da pojedine od ovih organa, koje predviđa direktno i Ustav Republike Srbije, na osnovu kojeg smo i mi donosili posebne zakone o njihovom osnivanju, to su i moje kolege koje su u ime ovlašćenih predlagača govorili, podsetili, to su Narodna banka, DRI, Zaštitnik građana, VSS, Republički javni tužilac, DVT.

Pored ovih organa, u istoj ravni su i drugi organi, organizacije i tela koje ne predviđa Ustav, ali su osnovani posebnim zakonima, koje smo mi ovde usvojili u Narodnoj skupštini i to u oblastima od naročitog značaja za državnu bezbednost, javne finansije, raspolaganje krupnim državnim resursima, kao što su energetika prirodna dobra, radio-difuzija, telekomunikacije, kao i u cilju doslednog sprovođenja ustavnih načela, kojima je građanima zagarantovana zaštita ljudskih i manjinskih prava i zabranjena svaka vrsta diskriminacije. To su Poverenik za informacije od javnog značaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Fiskalni savet, Komisija za hartiju od vrednosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije, Komisija za zaštitu konkurencije, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki itd. Svi ovi navedeni organi Narodnoj skupštini podnose izveštaje o svom radu. Narodna skupština obaveštava se o njihovom radu putem izveštaja, koje najmanje jedanput godišnje podnose Narodnoj skupštini na razmatranje, s tim što se izveštaji mogu zahtevati i češće, u zavisnosti od konkretnih prilika i događaja.

Razmatranje izveštaja smo mi regulisali našim Poslovnikom u članovima od 237. do 241. i to tako što nadležni odbor prethodno razmatra izveštaj i utvrđuje predlog zaključaka, odnosno preporuka sa merama za unapređenje stanja u toj oblasti.

Ono što je za nas u SDPS posebno važno to je odnos parlamenta i nacionalnih institucija za Zaštitu ljudskih prava. Ja bih se podsetio i osvrnuo na nešto što se vrlo retko spominje, a mislim da je vrlo važno kada je u pitanju unapređenje ljudskih prava, a to su beogradski principi u odnosu između parlamenata i nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Ovaj dokument je usvojen na međunarodnoj konferenciji u Beogradu u našem Domu Narodne skupštine i to februara 2012. godine u organizaciji Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava, Međunarodnog komiteta nacionalnih institucija za unapređenje i zaštitu ljudskih prava Narodne skupštine Republike Srbije i Zaštitnika građana.

Polazeći od toga da nezavisna tela i parlamenti mogu imati veliku korist jedni od drugih u izvršavanju svojih obaveza u vezi sa unapređenjem zaštite ljudskih prava, učesnici konferencije, a podsetio bih vas, to su bili predstavnici institucija iz velikog broja država koje su članice UN, usvojili su određene principe, odnosno smernice o načinu na koji bi trebalo razvijati tu komunikaciju i saradnju između parlamenta i Zaštitnika građana. Ja bih izdvojio za ovu priliku samo nekoliko smernica. Parlamenti bi trebalo da razviju pravni okvir za nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava, parlamenti bi trebalo da stalno razmatraju primenu zakona o osnivanju nezavisnih institucija, parlamenti bi trebalo da obezbede finansijsku nezavisnost institucija za zaštitu ljudskih prava, da im obezbede da imaju dovoljno sredstava da obavljaju funkcije koje će biti dodeljene zakone. Nezavisne institucije bi trebalo da savetuju i daju preporuke parlamentima o pitanjima koja se tiču ljudskih prava, uključujući i međunarodne obaveze koje smo mi kao država Srbija preuzeli, a uvezi sa poštovanjem ljudskih prava.

Nezavisne institucije mogu pružati informacije i savete parlamentima kako bi im pomogli da izvršavaju svoju nadzornu i kontrolnu funkciju. Nezavisne institucije i parlamenti bi trebalo da rade zajedno na podsticanju razvoja kulture poštovanja ljudskih prava.

Ovde kada spominjemo kontrolnu funkciju, složićete se, poštovane uvažene koleginice i kolege, da je to jedna od funkcija koja je vrlo važna, vrlo značajna, a koju mi kao narodni poslanici baš ne sprovodimo često. Mi najčešće se podsetimo i govorimo kako smo mi zakonodavno telo jer donosimo zakone, što je tačno, kako smo mi predstavničko telo jer predstavljamo građane koje su nas izabrali, što je takođe tačno, međutim, kontrolna funkcija, ta nadzorna funkcija je u stvari najjači instrument koji je nama Ustav i zakon Republike Srbije dao u ruke. Mi moramo upravo uz pomoć i saradnju sa nezavisnim državnim organima da budemo taj kontrolni faktor, da budemo taj nadzorni organ koji će kontrolisati i sprovoditi kako se i da li se zakoni koje mi usvajamo u ovoj skupštini sprovode, da li se ti zakoni krše, ko ih krši i da li postoje i sprovode se određene sankcije prema onima koji krše zakone.

Naš Zakon o Zaštitniku građana doneli smo 2005. godine. Predstavlja dobar pravni okvir u kome možemo prepoznati većinu onoga što je navedeno u ovim beogradskim principima, o kojima sam maločas govorio.

Podsetio bih vas da u skladu sa tim zakonom Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih, manjinskih prava i sloboda. Zaštitnik građana je organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. Zaštitnik građana je nezavistan i samostalan u obavljanju poslova koji su utvrđeni zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje. Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Prošlo je više od 11 godina od primene ovog zakona. Nesporno je da su se u praksi otvorila i određena pitanja koja bi trebalo regulisati u nekoj bliskoj budućnosti na drugačiji način. Donošenjem izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana, nešto na šta smo se i obavezali poglavljem iz Akcionog plana 23.

Imajući u vidu ulogu Zaštitnika građana i ulogu parlamenta u zaštiti ljudskih prava, neophodno je da postoje redovne konsultacije između Zaštitnika građana i parlamenta, odnosno parlamentarnih tela koja se bave zaštitom ljudskih prava. Mislim da ćemo se složiti svi da većina parlamentarnih odbora u svom delokrugu rada treba da polazi upravo od zaštite ljudskih prava u različitim oblicima života i rada. Te konsultacije i razmene mišljenja treba da postoje čak i kada ne postoji saglasnost o pojedinim pitanjima, jer pre svega, treba da čujemo jedni druge. Moramo da se razumemo, moramo da se poštujemo, da li govorimo isto, da li mislimo slično ili ne, to je, čini mi se, manje važno.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kojim ja predsedavam, je skupštinski odbor koji je po svom delokrugu rada najviše upućen na tu saradnju i mi smo na tome uvek insistirali. Mi smo od samog formiranja, podsetiću vas, od 2012. godine tek postoji Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, svake godine smo razmatrali izveštaje Zaštitnika građana. Naša saradnja se nije završavala samo na razmatranju tih izveštaja. Mi smo imali niz drugih kontinuiranih zajedničkih aktivnosti. Nalazi i preporuke nezavisnih organa služe nama kao pokazatelj u kom smeru treba da idu naše aktivnosti i na koje pojave i probleme treba da kao Odbor Skupštine Republike Srbije reagujemo.

Pitanja kojima smo se bavili su bila različita, pre svega smo želeli da identifikujemo i ukažemo na probleme koje kao društvo imamo u vezi sa kršenjem ljudskih prava, od nažalost i dalje veoma izraženog problema nasilja nad ženama i s tim u vezi postupanja institucija sa opštim i posebnim protokolima za suzbijanje porodičnog nasilja, preko zaštite osoba sa invaliditetom, prava nacionalnih manjina, potrebe za deinstitucionalizacijom, ugroženosti prava LGBT osoba, posebno prava na okupljanje, kao i prava nacionalnih manjina.

Posebno iz istakao jedan veoma značajan segment našeg delovanja, a to su ove famozne sednice van sedišta, koje nam je Poslovnik Skupštine dozvolio, i javna slušanja, a koja smo organizovali upravo polazeći od saznanja i razmenjujući mišljenja i informacije sa nezavisnim državnim organima, ne samo sa Zaštitnikom građana, već i sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i sa Poverenikom za informacije od javnog značaja.

Takođe bih kao dobru praksu istakao i održavanje zajedničkih sednica sa drugim odborima. Imali smo sednicu sa Odbor za evropske integracije radi razmatranja položaja LGBT osoba u Srbiji, ali i javna slušanja koja smo zajednički organizovali i kojom prilikom smo razmatrali i izveštaj Zaštitnika građana o nacionalnom mehanizmu za prevenciju torture, koji smo razmatrali zajedno sa Odborom za prava deteta, Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Očigledno je da nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava treba da imaju svoje mesto u našem sistemu, jer su važan saveznik državi u težnjama da se stvori društvo u kome će svi biti jednaki, u kome će se štititi ljudska prava, pre svega štititi ljudska prava od državnih organa i institucija koje ih krše.

Istovremeno, one predstavljaju i važan korektivni faktor. Podsetio bih na jedan takav primer, kada su Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti reagovali na odredbu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, iz koje je proizilazilo, podsetiću vas, citiram, da ženama po sili zakona prestaje radni odnos ranije nego muškarcima i usvojili smo zajednički zahtev, a Ustavni sud je to proglasio kao neustavno, kao diskriminatorsku odredbu.

Dakle, saradnja, komunikacija, zajednički delokrug nas kao parlamenta, odbora u Skupštini Srbije sa nezavisnim državnim organima uvek može i daje rezultate. O tome koliko se značaja u evropskim okvirima pridaje nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava, podsetiću vas, govori i nedavna Rezolucija Evropskog parlamenta od 14. juna 2017. godine, u kojoj se, između ostalog, ukazuje i na značaj nezavisnosti regulatornih tela, uključujući i Zaštitnika građana. Pozivaju se vlasti da u potpunosti zaštite nezavisnost regulatornih tela i da obezbede njenu punu političku i administrativnu podršku njihovom radu.

Naše nezavisne institucije, naši državni nezavisni organi su još uvek mlade institucije i u odnosu na neke druge institucije, da ne pominjem Švedsku koju sam na samom početku svog izlaganja spomenuo, gde švedski ombudsman postoji i konstituisan je još 1809. godine.

Mi u Srbiji još moramo mnogo raditi na jačanju poverenja u te nezavisne državne institucije. Taj proces mora da bude obostran. Zato ja verujem da će novi Zaštitnik građana doprineti tome i da ova institucija i Narodna skupština Srbije budu partneri i budu najbliži saradnici u poslu koji nam je zajednički i da ćemo raditi na tome da svi državni organi rade u najboljem interesu svih građana i građanki Republike Srbije, pre svega štiteći njihova ljudska prava i njihove slobode.

Dakle, SDPS kao deo vladajuće koalicije, naravno, i u danu za glasanje će podržati predložene izmene i dopune, odnosno sastave, personalna rešenja vezana za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Predlog odluke o izboru člana Fiskalnog saveta, kao i Predlog odluke o izboru budućeg Zaštitnika građana. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.
...
Partija za demokratsko delovanje

Fatmir Hasani

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM-PDD podržava Zorana Pašalića za Zaštitnika građana kao nezavisnu instituciju.

Mi očekujemo dobru saradnju i dobru zaštitu građana i očekujemo dobru zaštitu prava manjina, avansiranjem naše pozicije, zato što se nivo demokratije meri davanjem i zaštitom prava manjine.

Albanska manjina se suočava i sa jednim posebnim problemom od drugih manjina, a to je nepriznavanje diploma stečenih na Kosovu. To rešenje može da se nađe preko Albanije, jer mladim fakultetlijama onemogućiti zapošljavanje, mislim da je to jedan od najosnovnijih prava koja možemo da vidimo. To mi tražimo od svih faktora, da nam omogući i da nam pomognu da rešimo ovaj problem, jer mi sa ovim problemom naše mlade koji završavaju fakultete onemogućujemo da se zapošljavaju. Time oni moraju da se iseljavaju iz tih opština.

Tako da, očekujemo od Zaštitnika građana i drugih faktora da nam pomognu oko ovog problema. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, danas pred nama imamo temu o članovima saveta, veoma važnih za demokratiju u Srbiji nezavisnih institucija i republičkih organa, koji predstavljaju lakmus papir demokratije u jednoj zemlji koja je, nažalost, od strane ove vlasti u prethodnih nekoliko godina i potpuno sahranjena u Srbiji.

Institucije čije članove danas treba da biramo i o kojima treba danas da govorimo su u prethodnih pet godina vladavine SNS prošle kroz jednu tešku borbu za opstanak tih institucija, suočavajući se, naravno, sa željama SNS da uguše svaku kritiku, svako drugačije mišljenje u želji da se privatizacija države dovede do kraja.

Dakle, prvo moram da primetim i to da ovde danas ne sedi kandidat za novog Zaštitnika građana. Očekivao sam da poput svojih kolega kojima se zahvaljujem što su danas ovde, iz drugih tela, sedi ovde i čuje šta govore i o čemu govore poslanici u Narodnoj skupštini, jer na osnovu člana 138. Ustava Republike Srbije jasno je propisano da on za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Mogao je barem da prisustvuje i čuje šta će poslanici govoriti o ombudsmanu i njegovom radu u narednom periodu.

Što se tiče najpre članova Agencije za borbu protiv korupcije, počeću prvo od te teme. Dakle, SNS je na vlast došla 2012. godine i upravo je došla na priči borbe protiv korupcije, došla je na krilima toga da će korupcija u Srbiji biti iskorenjena, da će se profesionalizovati rad javnih preduzeća i ustanova, da sve ono što je bilo loše do 2012. godine se više neće ponoviti, da će jednostavno nezavisne institucije svoj posao obavljati profesionalno i u skladu sa zakonom.

Šta se desilo u praksi? Desilo se potpuno suprotno od toga. Desilo se to da smo mogli da vidimo školski primer nepoštovanja vlasti prema nezavisnim institucijama Republike Srbije, prema samostalnim republičkim organima Republike Srbije. Mi njih imamo 22 danas u Srbiji, što nezavisnih republičkih organa, što nezavisnih tela. Od svih njih ostalo je još nekoliko na koje šapu nije stavila SNS i potpuno ih privatizovala i stavila u funkciju svoje političke kampanje i stavila u funkciju sviranja u orkestru kojim diriguje Aleksandar Vučić već pet godina u Srbiji.

Dakle, što se tiče ovih institucija i Agencije za borbu protiv korupcije čije članove danas biramo, u prethodnom periodu nije bilo nikakvog poštovanja prema toj instituciji koja treba da bude sinonim za borbu protiv korupcije i govori o tome da 22 meseca predsednica Skupštine nije stavila na dnevni red izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije. Mi danas u ovom trenutku, dok raspravljamo o tim članovima u Savetu Agencije za borbu protiv korupcije, umesto devet članova, koliko treba to telo da ima, imamo dva člana. Dvadeset i dva meseca nije predsednica parlamenta to stavila na dnevni red.

Takođe, pune dve godine poslanici nisu dobili izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije o kome bi trebali ovde da raspravljaju. To je odnos vladajućeg režima prema nezavisnim institucijama i telima.

Ovi koje danas treba da izaberemo ili sutra, ne želim da govorim personalno o tim imenima, svi oni ispunjavaju kriterijume da obavljaju taj posao u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali se postavlja pitanje - da li su oni svesni da prihvataju ulogu da budu produžena ruka aktuelnog režima SNS i da budu svesni toga da će u svom radu morati da trpe kritike i packe ukoliko budu ukazivali na neke prekršaje i koruptivne radnje od strane predstavnika vlasti.

Imali smo u prethodnom periodu primere kako se završio i šta je epilog predloga Agencije za borbu protiv korupcije da se Nikola Selaković razreši zbog sukoba interesa. Imali smo primer i Siniše Malog i aferu sa 24 stana i svega onoga što je pokrenut proces u Agenciji za borbu protiv korupcije još nema epiloga u tom slučaju. Zašto? Zato što nemamo ni sastav Agencije. Agencija danas nema ni direktora, od nove godine nema ni svog direktora.

Prema tome, ne možemo očekivati da će to biti nezavisno telo koje će profesionalno obavljati svoj posao, jer u tom svom poslu i odgovornosti koju imaju prema građanima Srbije treba da se pre svega bave vlašću, onima koji danas imaju izvršne funkcije u Republici Srbiji i koji kroz te izvršne funkcije možda su u nekom sukobu sa zakonom.

Ovi članovi koji su predlog za Savet Agencije za borbu protiv korupcije treba da znaju i to da neće raditi po novom zakonu o borbi protiv korupcije koji je Aleksandar Vučić obećao 2012. godine, pa 2014. godine u svom ekspozeu, pa 2016. godine u svom ekspozeu. Sada smo u 2017. godine i dalje nemamo novi zakon o borbi protiv korupcije. Dakle, nije bilo političke volje, ni želje da se taj zakon usvoji.

Takođe, radićete i bez zakona o poreklu imovine koji je takođe najavljen 2012. godine. Čega se plašite? Ako su ovi pre 2012. godine, kako ih vi nazivate, bili lopovi, kako su krali i ostalo, dajte vi usvojite taj zakon, pa da svi, i ti pre 2012. godine, i vi danas, bogami, koji vladate, vidimo ko je kako i na koji način stekao tu svoju imovinu.

Takođe, radićete u zemlji koja je po indeksu borbe protiv korupcije na začelju. Podsetiću vas da je 2012. godine Aleksandar Vučić govorio kako je skandalozno to na kom mestu se Srbija nalazi po indeksu borbe protiv korupcije, a danas pet godina posle toga ona je na još gorem mestu nego što je bila 2012. godine. Dakle, govorim samo o praznim obećanjima i najavama koje slušamo pet godina i lažima aktuelnog režima i vlasti šta građani Srbije treba da očekuju.

Ono što moram da citiram, kaže, obećanje SNS iz 2012. godine, SNS će se bespoštedno boriti protiv korupcije, zloupotrebe političkog položaja i stvaranja monopola, dakle, da će biti sinonim za borbu protiv korupcije. Ona je za ovih pet godina postala sinonim za korupciju zbog mnogih neraščišćenih stvari, zbog mnogih afera sa kojima su upoznati građani Republike Srbije, i to je verovatno nešto što možemo očekivati i dalje. Sada se samo nastavlja sa time da se izborom podobnih ljudi na ove funkcije potpuno stavi kontrola na te institucije.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, i ona je u prethodnom periodu imala određene različite aršine, imala je i kršenje zakona. Danas imate Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije po kome članovi političkih stranaka ne mogu da budu na čelu javnih preduzeća, a danas ovde u ovom parlamentu sedi direktorka javnog preduzeća „Pošte Srbije“ koja je ujedno i predsednik poslaničkog kluba PUPS. Za to je dobila saglasnost Odbora za administrativna pitanja i nema nikakvog spora, a taman posla da neki predsednik opštine može da bude istovremeno i poslanik. To nije po zakonu, a da ne govorim o nekim drugim slučajevima.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu je vrlo često bacala akcenat na poštovanje zakona za neke poslove koji su u vrednosti od par desetina hiljada evra, a za poslove, vrednosne ugovore, ne poslove, tri milijarde evra, kao što je slučaj „Beograda na vodi“, to prolazi ispod radara, bez javnih nabavki, bez poštovanja zakona. Jednostavno, to se proglasi za strateški interes Republike Srbije i onda kažemo – evo daćemo ovde nekim leks specijalisom, nekim Arapima ili ko zna kome da investiraju ili ne investiraju, to već više niko ne zna, u centar Beograda. Isto tako, zemlju u Vojvodini, 10,5 hiljada hektara ne postojećih, fantomskoj firmi itd.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu, takođe, nije obavljala svoj posao u domenu javnih preduzeća i svi smo svesni šta se dešavalo u prethodnom periodu i u EPS-u i u EMS-u, koliko je bilo afera, koliko je bilo duplih funkcija.

Ali, nije kriva Agencija, problem je u vlasti koja ne dozvoljava Agenciji da radi zato što nije htela da izabere članove Agencije, nije postavila direktora od kada ga nema, jednostavno uvek ih drži negde po strani, jer vlasti ne odgovara Agencija za borbu protiv korupcije, jer ona ne može da se bavi opozicijom, jer opozicija ne vlada Srbijom, opozicija ne vodi javna preduzeća, opozicija je to radila ranije, sada to radite vi. Vama ne odgovara niko ko bi trebao da vas kontroliše nego jednostavno ponašate se kao da ste nasledili Srbiju i da možete da radite šta god hoćete. Tako imate situaciju i u EPS-u, recimo da, kako vidimo, ona forma koja je bila odgovorna za aferu uvećanih računa za struju u decembru prošle godine, je ponovo dobila isti posao i radi a nju ste okrivili da je ona odgovorna za račune za struju koje su građani platili uvećane.

Dakle, usvajaju se zakoni, vi usvajate zakone jer imate većinu, najavljujete spektakularno da će ti zakoni rešiti nekakve probleme, a zatim sami se oglušujete o te zakone i ne poštujete ta zakone koje usvojite sami jer se ponašate bahato, jer ste privatizovali državu Srbiju.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije i članova koje treba da izaberemo u ova dva dana, ja poručujem i njima i građanima Srbije da bez operativne, stabilne, nezavisne i profesionalne Agencije za borbu protiv korupcije priča o borbi protiv korupcije, ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Vama to služi samo za kampanju da upirete prste u neke druge. Sada čujem kolege poslanike koji govore o nekima pre 2012. godine koji su nešto radili. Vi ste od 2012. godine, u drugoj smo polovini 2017. na vlasti, prolazi to vreme kada se možete pozivati na druge. Imali ste sve vreme i svu vlast u Srbiji da za pet godina promeniti sve ono što je loše. Na kraju, obećali ste građanima da ćete biti bolji od onih koji su bili pre vas, a ti pre vas nikada nisu bili u prilici da imaju apsolutnu većinu. Vi ste na čelu sa Aleksandrom Vučićem, imali apsolutno većinu da promeniti u Srbiji sve ono što je loše. Nažalost, ništa se od toga nije dogodilo. Da li iz neznanja ili zbog toga što niste imali želju ili interes.

Što se tiče Predloga za Zaštitnika građana, to je takođe jedna jako važna tema i žao mi je što gospodin nije tu, barem bi mu iako ne može da mi odgovori uputio nekoliko pitanja o kojima treba da se razmatra u narednom periodu.

Gledajući tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika Republika, čuo sam kada je govorio o instituciji Zaštitnika građana, da to Srbiji uopšte i ne treba. Tačnije, rekao je, da ta institucija služi zapravo da nam EU soli pamet i da neke članice EU nemaju instituciju Zaštitnika građana, što nije istina. Nije istina. Upravo se to dogodilo i sa Sašom Jankovićem, koga ste kritikovali. Niste želeli da vam niko soli pamet ili kako reče izabrani predsednik kada je govorio o tome da neće da se kandiduje za predsednika Republike, već da želi da izabere predsednika koji neće da mu zvoca, pa se onda predomislio pa se sam kandidovao, tako ne želite i nezavisne institucije koje će moći da zvocaju aktuelnom režimu i aktuelnoj vlasti.

Takođe, još mi je čudnije što je gospodin Pašalić prihvatio da bude predlog za Zaštitnika građana od one stranke koja sama kaže da je ta funkcija bez značaja. Zašto biste onda prihvatali da budete neka ikebana ukoliko ste svesni da nećete moći profesionalno svoj posao da radite ili ste prihvatili ulogu da jednostavno na jedan tihi način ugasite funkciju Zaštitnika građana i da umesto građana štitite aktuelnu vlast i predstavnike aktuelne vlasti u Srbiji.

Takođe, mene će zanimati u narednom periodu kakav će stav biti novog Zaštitnika građana i povodom slučaja „Savamala“ i povodom slučaja „Helikopter“ sa kojima ste došli u sukob sa predstavnicima ovih nezavisnih institucija. Saša Janković nije bio političar nego ste ga vi naterali na to, iako ste ga predložili kao Ombudsmana, on je odgovorno i profesionalno obavljao svoj posao sve dotle dok vi niste tražili od njega da se ne ponaša niti odgovorno, niti profesionalno, e onda je izabrao ovaj drugi put da se bavi politikom, da menja stvari u Srbiji, a ne da bude poslušnik režima Aleksandra Vučića, za šta je on želeo da se sve vreme tako i dešava u Srbiji.

Takođe, kada smo usvajali budžet prošle godine na temi – plata Zaštitnika građana, sećam se vrlo dobro amandmana predstavnika SNS, gospođe Maje Gojković, kojim ste tražili da se smanje plate Zaštitniku građana, iako o tome odlučuju neki drugi zakona, čak šta gospodin Martinović je tada rekao da razlika u zaradi između plate Zaštitnika i plate premijera treba uplatimo u Fond za lečenje bolesne dece u inostranstvu, što ja apsolutno podržavam.

Sada me samo zanima da li ćete biti dosledni i nastaviti sa tom vašom pričom i u narednom periodu i verovatno regulisati zarade, pošto će imati i manje posla predstavnici nezavisnih institucija.

Što se tiče i samog predloga gospodina Pašalića, o njemu se jako malo zna. Naš predlog je bio gospodin Miloš Janković koji je v.d. Zaštitnika građana i koji je taj posao do sada obavljao u toj instituciji. Nažalost, vi ste ga odbili zato što nije po volji SNS. Postavljate nekog ko će biti po volji SNS i samim tim to neće biti nezavisna institucija. Gospodin Pašalić je sam rekao na pitanje po samu instituciju, da nije baš upoznat jer nije pratio šta su to u prethodnom periodu radili predstavnici te institucije. Tako da ne možemo ni očekivati od njega da se ozbiljno time bavi. Ja ga jedino znam iz nekoliko gostovanja u jednoj emisiji „Na kafi kod Đuke“, gde je nekoliko puta gostovao i govorio o nekim drugim temama.

Što se tiče Fiskalnog saveta, to je takođe institucija koja ima i te kako važnu ulogu, naročito u ovakvoj situaciji, kada su nam ekonomski parametri u Srbiji poražavajući svi, izuzev onih koje vi želite da naslikate na vašim prorežimskim medijima i da predstavite blagostanje u Srbiji, da građani u Srbiji danas ne treba da veruju sebi i svom džepu nego treba da veruje onome što vi servirate kroz medije.

Fiskalni savet je u prethodnom periodu i kritički govorio prema Vladi, ali sve to što je govorio kritički apsolutno ni jednog trenutka niko nije od vas uzeo za obzir, odnosno predstavnik izvršne vlasti, niti je to komentarisao, ali je zato koristio Fiskalni savet onda kada im treba, kao što se to dogodilo 21. marta u sred kampanje za predsednika Republike, da tadašnji kandidat Aleksandar Vučić gostuje u emisiji sa Pavlom Petrovićem iz Fiskalnog saveta i hvali neverovatne rezultate na ekonomskom planu u Republici Srbiji. Očekujem da vidim sada šta će se desiti sa svim izneverenim obećanjima koje je dao Aleksandar Vučić, kao i ovog poslednjeg da će plata prosečna u Srbiji biti 500 evra do kraja ove godine, na šta je jedan od članova Fiskalnog saveta rekao da je to zapravo nemoguće. Drugim, rečima još jedna u nizu laži počev od 2012. godine, pa na ovamo.

Dakle, suma sumarum i dalje nastavljate da se poigravate i urušavate institucije sistema Republike Srbije. urušavanjem institucija sistema, urušavate i Srbiju, pravite poredak onakav kakav vama odgovara, kako bi ste mogli nesmetano da se ponašate kao da je Srbija privatna država. Jednog dana će doći trenutak kada će svi snositi odgovornost za ovo što se danas dešava u Srbiji, mislim na sve iz vlasti i na one koji danas vladaju Srbijom.

Žao mi je što to ne shvatate danas i ne shvatate da će doći trenutak kada će građani shvatiti sve ove laži, prazna obećanja i kada će građani shvatiti odgovornost koju ste imali tokom ovih godina vaše vladavine i da urušene institucije, urušeni sistem vrednosti su stvari koje se najteže uspostavljaju u jednom uređenom demokratskom društvu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Gospodine Orliću javili ste se za repliku, samo oko dozvolite jedno objašnjenje sa moje strane, kao predsedavajućeg. Mislim da sam dužan to, pre svega zarad javnosti, jer su ovde izrečene određene konstatacije koje nisu u skladu sa Poslovnikom i procedurama Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, najpre, gospodine Aleksiću, nisam želeo da vas prekinem dok ste govorili, ali kada je reč o dnevnom redu i konkretno o izboru članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, sa lista koju su podneli ovlašćeni predlagači, današnjoj sednici prisustvuju Janko Lazarević, zamenik predsednika VKS, Radoslav Sretenović, predsednik DRI, Dušan Petrović, sekretar Socio-ekonomskog saveta i Vladimir Radomirović, predsednik UNS.
Pre svega je zarad javnosti. Znam da većina poslanika zna i poznaje procedure, ali zarad javnosti, jer nisu iznete tačne tvrdnje i konstatacije.
Kada je reč o Predlogu odluke o izboru članova Fiskalnog saveta, Predlog odluke je definisao Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Predstavnik predlagača je prisutan na sednici, i to je prof. dr Aleksandra Tomić.
Kada je konkretno reč o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana, koji ste vi maločas pokrenuli, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gospodin Pašalić nema mogućnost da prisustvuje sednici i nema mogućnost da odgovara, sve do trenutka dok ne bude i ako bude izabran. Ali, kao predlagač, tu je predsednik resornog odbora, gospodin Đorđe Komlenski.
Izvolite, gospodine Orliću, sada imate mogućnost replike.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dobre su ove informacije koje ste dali onima kojima su očigledno bile neophodne.

Ako pričamo na temu šta bi mogli da znaju, odnosno ne znaju, čini mi se da sam malo pre čuo reči, na samom kraju onog izlaganja u kom je bog zna koliko puta opet spominjana Srpska napredna stranka, da će doći trenutak da se snosi odgovornost – pa, došao je trenutak, dame i gospodo. Da li to ne znaju, ili baš znaju pa zato to i pominju oni koji su repliku izazvali, oni koje smo podučavali u više navrata da vode računa šta prizivaju i šta žele, jer može da im se ostvari, pa onda bude – jao, šta nas snađe! Došao je trenutak da se, kad pričamo o toj korupciji, odgovara u ovoj zemlji i pred njenim građanima. Na primer, zbog toga se dogodi da bude doneta neka presuda licu poput Miroslava Miškovića. Zbog toga danas oni koji su opet strašno nervozni i bučni imaju potrebu da ga brane i da mu zastupaju interese, između ostalog i u Narodnoj skupštini, bez ikakvog stida i srama. Zato što je došao taj trenutak.

Dođe trenutak da bude osuđen i neki predsednik lokalne samouprave neke opštine koji je pripadao opet konglomeratu „žutog preduzeća“ i da se zbog toga danas neko oseća nervozno i priča o odgovornostima. Jedan kog smo već imenovali pre neki mesec, evo, vidim u novinama pre dva dana, još jedan. Pravosnažno i jedan i drugi. Oni koji su krenuli ka vratima nek ne budu nervozni, ne mislim na njih. Kažu da se priprema i treći ovih dana.

Odgovara se, dame i gospodo, i za ono što ljudi nisu znali. Pa na primer, kada neko kritikuje Beograd na vodi samo zato što sam nije bio u stanju, nije imao kapacitet da ga uradi a želeo ga je, jel treba da podsećamo da su ga zvali, kako beše – Menheten na Savi ili Menheten na Balkanu? Hteli su to i znali da je dobro, ali nisu umeli. Odgovara se za to i politički. Odgovara se i, na primer, kada se iznese nonsens poput – neko je naterao Sašu Jankovića da se bavi politikom – a ko? Kako ja stvari čitam i tumačim, možda onaj koji ga je 2010. godine poslao da se promoviše pred stranim faktorom, da bude nezvanični predstavnik Srbije na dodeli „Nobela“, da time prevari Narodnu Republiku Kinu…
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Orliću.